Kako i zašto ulagati u hartije od vrednosti?
U drugoj epizodi potkasta Jezik Finansija pričamo sa Nenadom Gujaničićem, glavnog brokera Momentum Securities. Nenad razbija mitove o investiranju u hartije od vrednosti, daje savete kako odabrati pravog brokera i deli uvide o najsigurnijim ulaganjima u današnjem brzo promenljivom ekonomskom pejzažu.
Epizoda pod nazivom “Kako i zašto ulagati u hartije od vrednosti” biće dostupna 15. marta 2024. na YouTube kanalu i striming platformama, a šta vas očekuje u epizodi pogledajte u nastavku teksta.
Kratak isečak razgovora sa Nenadom možete pročitati u nastavku teksta:
- Šta je to što čini investiranje u HoV atraktivno a šta plaši investitore?
Investiranje u hartije od vrednosti je atraktivno jer nosi širok spektar alternativa, mogućnost odabira hartija i sa potencijalom većeg prinosa, a ulaganje ima izuzetnu mobilnost, tačnije može se momentalno pretvoriti u novac. Prosečnog ulagača najviše plaši neopipljivost finansijskih instrumenata s obzirom da su dematerijalizovani, dok su visoko na listi strahova i razne prevare koje su skopčane sa ovom nevidljivom vrstom imovine.
- Kako znati da naš broker zna više od bilo kog drugog brokera, i imate li informaciju koliko imamo licenciranih brokera trenutno u Srbiji, odnosno imate li pregled po zemljama broja brokera po zemljama Balkana? Da li su svi aktivni u trgovini?
Nema nikakve razlike u odabiru zubara ili lekara u odnosu na izbor brokera, osim što su usluge koje ovaj poslednji pruža kod nas i dalje nesvojstvene našem okruženju. Dakle, potrebna je dobra preporuka za brokera, a ako vam se posle razgovora sa njim gomila stvari učini jasnijim onda je to, baš to. Ukoliko vam se, pak, dodatno zamagli pogled na finansijski svet, koji inače nije bio čist, onda bi trebalo da se obratite na drugu adresu. Posle svetske ekonomske krize broj brokerskih kuća u Srbiji je desetkovan, a slična je situacija i na ostatku Adria prostora. U Srbiji trenutno radi 10-20 što brokerskih kuća, što odeljenja banaka, a u realnosti svega 5-6 nudi iole ozbiljniju uslugu.
- Da li slažete sa činjenicom da je i dalje najsigurnije ulagati u kompanije koje su manje osetljive na recesione periode, dakle u one koje pružaju egzistencijalne usluge ili proizvode bez kojih se ne može poput hrane, pića, energije, komunikacija, zdravstva kao i u IT sektor?
Ono što se promenilo poslednjih desetak godina, a naročito od pandemije, jeste da su najsigurnija ulaganja najveće tehnološke kompanije koje su i tokom loših ekonomskih godina sigurno utočište za investitore. U poslednjih deset godina tipične sigurne luke poput farmacije i industrije hrane prepustile su mesto najvećim tehnološkim kompanijama bez čijeg prisustva nije moguće funkcionisanje modernog sveta pa su preuzele i oreol sigurnosti.
- Koliko često donose odluke brokeri i dileri ulažu svoj novac u određene hartije od vrednosti?
Glavni zadatak brokera je da ukažu klijentima na potencijalne rizike kako bi ulagači našli tržišnu nišu koja najbolje odgovara njihovim sklonostima. Dileri rade u svoje ime i za svoj račun, te stoga moraju biti odvojeni od poslova berzanskog posredovanja kako se ne bi ugrozili interesi klijenata. Strategiju dilerskog poslovanja određuje svaka firma ponaosob, a može se kretati od svakodnevnog trgovanja (day trading) do investiranja na duže staze.
- U šta ste baš Vi investirali ove godine i zašto?
Brokeri često previše pričaju o ličnim ulaganjima kako bi impresionirali klijente i u tom smislu izbegavam takvu vrstu nastupa. Moja lična ulaganja su obično na liniji predloga (sugestija) klijenata, a u poslednjih godinu dana omiljene akcije su mi bili kanadski proizvođač opreme za jogu, Lululemon, i proizvođač čipova AMD. Međutim, trenutno ni za jednu od tih alternativa ne bih mogao reći da su jeftine.