Andrej Jelenković i Slađana Benković
Računica duga

Šta se dešava kada dug prestane da bude samo finansijska obaveza i postane ozbiljan poslovni i pravni problem? U četvrtoj epizodi pete sezone podkasta Jezik finansija, razgovaramo sa Andrejem Jelenkovićem, partnerom u Karanović & Partners grupi, o naplati potraživanja, nelikvidnosti i pravnim mehanizmima koji određuju šta se dešava kada kompanija više ne može nesmetano da raspolaže svojim novcem.

Razgovaramo o tome kako dolazi do blokade poslovnog računa, ko može da pokrene prinudnu naplatu i šta ona praktično znači za poslovanje kompanije. Otvaramo i pitanja odnosa dužnika i poverilaca, menica i drugih instrumenata obezbeđenja, reprograma duga, izvršenja i stečaja. Posebno se bavimo prevencijom: kako proceniti rizik poslovnog partnera, kako zaštititi potraživanja još u fazi ugovaranja i zašto je dogovor sa dužnikom ponekad racionalniji izbor od dugotrajnog sudskog postupka.

“Računica duga” je epizoda o onome što se dešava kada likvidnost postane pitanje opstanka — i o tome zašto se problemi sa naplatom najbolje rešavaju pre nego što računica postane previše skupa. Epizoda će biti dostupna 30.avgusta na našoj Patreon stranici, a od 02.septembra 2026. na YouTube kanalu i striming platformama, a šta vas očekuje u epizodi pogledajte u nastavku teksta.

5 ključnih pitanja I 5 odgovora koja su osnova i okosnica razgovora:

  • Šta ja zapravo blokada računa u pravnom smislu i kakve pravne posledice sa sobom nosi?

Blokada računa predstavlja nalog posebnom odeljenje NBS-u da zapleni sva sredstva sa bankovnog računa i prenese poveriocu, odnosno ako nema dovoljno sredstava da ista po prijemu zapleni i prenese poveriocu koji je prvi na listi, po vremenskom prioritetu. Sam nalog za blokadu može poteći od izvršitelja koji izvršava sudska rešenja o izvršenju, bilo od strane upravnih organa sa izvršnim ovlašćenjima kao što su Poreska uprava ili Uprava carina ili od stane poslovnih banaka koja izvršavaju naloge za naplatu menica. Sama blokada nosi sa sobom faktičku nemogućnost da se raspolaže novcem kompanije i da se naplate potraživanja. Ali isto tako blokada donosi i pravne konsekvence: zabranu ugovoranja cesije, asignacije, prebijanja i svih drugi alternativnih aranžmana koji bi osujetili naplatu poverilaca. Konačno blokada duža od 30 dana predstavlja i stečajni razlog.

  • Kakva je praksa naših tužilaštava i sudova povodom sankcionisanja nezakonitih postupanja?

Sam pravni poredak predviđa različite vrste sankcija za povredu zabrani pomenutih u prethodnom naslovu. Sa jedne strane nalazi se građanska sankcija za takav pravni posao, a to je ništavost kao mogućnost da sud oglasi takav pravni posao bez pravnog dejstva. Sa druge strane  sam Zakon o plaćanjima (rogobatnog punog naziva) predviđa kao sankciju privredni prestup, odnosno novčanu kaznu za povredu zabrane. Konačno u pojedinim slučajevima ove radnje mogu dobiti i oblik krivičnog dela Oštećenja poverilaca za šta je zaprećena zatvorska kazna. Posebno je zanimljiva sudska praksa o međusobnom odnosu ovih povreda. Na kraju moramo reći da se u našoj praksi ova dela retko gone, odnosno da se u malom broju završe optuženjem pred sudom, što sve utiče na stvaranje ambijenta pravne nesigurnosti koji pogoduje nesavesnom poslovanju.

  • Kako preduprediti i otkloniti blokadu računa?

Ako gledamo iz aspekta dužnika, savesni privrednici će po pravilu predvideti krizu likvidnosti koja preti. U našoj dugogodišnjoj praksi radnja sa bankama, možemo reći da nijedna banka nije radosna kada predmet pređe u NPL odeljenje. Dakle, poveriocima takođe nije u interesu da dužnik propadne. U tom smislu, reprogrami se sve češće prave mimo suda, na ugovornoj osnovi, dok se sve manje koristi mehanizam unapred pripremljenog plana reorganizacije koji je korišćen u prethodnom periodu i nije se pokazao kao dobro rešenje za poverioce. Ovde bismo pomenuli “izvršni notarski zapis” koji menja sudsku presudu.

Reprogram je moguć i kada do blokade dođe, ali tada je znatno teže postići ga, zbog efekta “lavine” koja ozbiljna blokada nosi. Dakle, otklanjanje blokade podrazumeva ili da se pare “stvore” recimo pozajmicom osnivača, naplatom velikog potraživanja ili da se postigne dogovor sa poveriocima I blokada “povuče” ili kombinacijom svih ovih faktora.

  • Koji su se mehanizmi u cilju zaštite poverilaca razvili u pravnoj i poslovnoj praksi?

Naši klijenti, posebno veliki trgovci, razvili su posebna odeljenja za procenu rizika i odlično koriste moderne sofverske alate u analizi poslovanja novog partnera. Dakle, sami uslovi saradnje sa novim partnerom neće ostaviti puno prostora da partner ostavi veliki dug klijentu. Sredstva obezbeđenja kao što su menice, zaloge upisane u APR, izvršni sporazumi pred javnim beležnikom, bankarske garancije i slično, mogu napraviti kompromis i ispuniti obezbeđujuću svrhu za poverioca, a ne opteretiti previse dužnika.

  • Pojmovi i međusobni odnosi poreske blokade, blokade komercijalnih poverilaca, postupci izvršenja i stečaja sa osvrtom na plan reorganizacije?

Poreska blokada-bilo kao prethodna mera obezbeđenja iz Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, bilo kao mera naplate poreskog duga. Blokada putem menica ili rešenja o izvršenju u korist komercijalnih poverilaca. Jednakost blokada, posledica jednakosti oblika imovine, dakle država po pravilu staje u red sa poveriocima (u stečaju nešto drugačije, zarade zaposlenih, porezi i doprinosi su privilegovani)

          Vrlo čest epilog blokade je stečaj, a važno je naglasiti da stečaj prekida sve postupke sudske i vansudske naplate, pa se redosled blokade “resetuje” i nastaje obaveza prijavi potraživanja u stečaju.

Budućnost tržišta kapitala: Digitalna imovina, pametni ugovori i zaštita malih ulaganja

Razvoj blockchain tehnologije menja način izdavanja, prenosa i trgovanja imovinom, ali u osnovi svake dobre investicije ostaje razumevanje njenih pravila i rizika. U ovoj epizodi podkasta Jezik Finansija razgovaramo o tome kako digitalne inovacije oblikuju budućnost tržišta kapitala i šta to u praksi znači za investitore.

Naša gošća je Anina Milanović, strateški savetnik Svetske banke za Beogradsku berzu i ekspert za digitalne finansije i tržišta kapitala. Kroz svoje bogato iskustvo u kreiranju regulatornog okvira u Srbiji, Anina nam objašnjava ključne razlike između tokena i tradicionalnih hartija od vrednosti, ulogu security i utility tokena, kao i značaj „belog papira“. Poseban fokus stavljen je na to zašto odobrenje regulatora nije preporuka za ulaganje i kako se zaštititi u novom digitalnom ekosistemu.

Ova epizoda donosi važan kontekst za sve koji žele da razumeju pravila igre novih investicionih modela i kako da im odgovorno pristupe.

Epizoda pod nazivom “Budućnost tržišta kapitala: Digitalna imovina, pametni ugovori i zaštita malih ulaganja” biće dostupna 02.avgusta na našoj Patreon stranici, a od 05.avgusta 2026. na YouTube kanalu i striming platformama, a šta vas očekuje u epizodi pogledajte u nastavku teksta.

  • Koja je razlika između security i utility tokena?

Prilikom pravne klasifikacije, ali i analize određenog tokena, treba poći od njegove ekonomske funkcije.

Ako token investitoru daje određeno ekonomsko pravo i postoji očekivanje profita, radi se o finansijskom instrumentu koji je samo evidentiran putem blockchain tehnologije, odnosno zabeležen na drugačijoj infrastrukturi.

Sa druge strane, utility tokeni su korisnički tokeni koji ne postoje da bi pružili investiciono pravo, već da omoguće pristup određenom proizvodu, usluzi ili funkcionalnosti unutar konkretnog ekosistema.

Kada je reč o primeni regulatornih okvira, nekada pravila nisu bila tako jasno postavljena. Međutim, Zakon o digitalnoj imovini Republike Srbije veoma je precizan, jer jasno razgraničava kada određeni token potpada pod režim digitalne imovine, a kada pod propise koji regulišu tržište kapitala.

  • Kako se regulišu inicijalne ponude tokena (ICO/STO/IEO) i šta izdavači moraju da ispune od uslova da bi dobili „Beli papir“?

Izdavanje digitalne imovine, pa samim tim i digitalnih tokena, u skladu sa srpskim regulatornim okvirom potpuno je slobodno, odnosno ne podleže prethodnim dozvolama ili odobrenjima i dozvoljeno je bez obzira na to da li je za njih sačinjen i/ili odobren beli papir.

Međutim, ono što nije dozvoljeno, osim u zakonom taksativno navedenim slučajevima, jeste reklamiranje, odnosno javna ponuda tokena bez belog papira koji je odobrila Komisija za hartije od vrednosti.

Da bi izdavaoci prošli proceduru odobravanja belog papira pred regulatorom, potrebno je da pruže dovoljno informacija kako bi investitori mogli da razumeju ko je izdavalac, šta je predmet projekta, koja prava token daje, koji su rizici ulaganja, na koji način će biti korišćena prikupljena sredstva i slično.

  • Šta je zapravo „Beli papir“ i koji su mu obavezni elementi?

Beli papir je svojevrsna lična karta tokena, dokument koji sadrži sve informacije potrebne da bi potencijalni investitor mogao da donese informisanu odluku o ulaganju u digitalnu imovinu, odnosno određene tokene.

On sadrži podatke o izdavaocu, samim tokenima, kao i, što je najvažnije, o rizicima povezanim sa projektom.

Ne radi se, dakle, o marketinškom materijalu niti o prezentaciji za investitore, već o formalnom pravnom dokumentu sa jasno definisanom regulatornom funkcijom, bez kojeg je, uz određene zakonske izuzetke, nemoguće javno nuditi tokene investitorima.

  • Šta investitorima garantuje beli papir?

Najveća zabluda jeste da odobreni beli papir znači da je investicija „sigurna“.

Odobrenje objavljivanja belog papira nije preporuka za ulaganje. Ono samo znači da je dokument prošao regulatornu proveru u skladu sa zakonom i da sadrži informacije koje su neophodne da bi investitori mogli da donesu informisanu odluku.

Regulator ne odobrava sam projekat niti garantuje njegov uspeh, buduće prinose ili održivost poslovnog modela. Odgovornost za tačnost, istinitost i potpunost podataka sadržanih u belom papiru snosi isključivo izdavalac.

  • Kako se kupovina tokena razlikuje od kupovine tradicionalne hartije od vrednosti?

Osnovna razlika između tokena i tradicionalnih hartija od vrednosti leži u infrastrukturi na kojoj počivaju.

U ekonomskom smislu oni često mogu biti veoma slični, ali tokenizacija menja način izdavanja, prenosa, evidencije i trgovanja određenom imovinom.

Dakle, u velikom broju slučajeva radi se o istim finansijskim instrumentima na koje smo navikli, ali kupovina tokenizovanih instrumenata donosi brojne prednosti, poput automatizacije procesa, veće transparentnosti, potencijalno nižih troškova, jednostavnijeg prenosa vlasništva i efikasnijeg funkcionisanja tržišta.

Iza kulisa polise: Kako se dizajnira osiguranje?

Rizici oblikuju naše živote i poslovanje, a iza svake polise stoji kompleksan proces odluka koje nas štite. U novoj epizodi podkasta Jezik Finansija ulazimo u anatomiju osiguranja i otkrivamo šta se dešava pre nego što gotov proizvod stigne do klijenta.

Naša gošća je Senka Knežević, direktorka sektora za razvoj, procenu i preuzimanje rizika u Triglav osiguranju. Sa više od 15 godina iskustva u industriji i inženjerskim pristupom poslovanju, Senka donosi jedinstven uvid u to kako se spajaju matematika, pravo, prodaja i ljudske sudbine. Razgovaramo o ključnim faktorima koji utiču na “underwriting” odluke, inovaciji u razvoju proizvoda i balansu između kreiranja nečeg novog i zaštite stabilnosti kompanije.

Epizoda pod nazivom “Iza kulisa polise: Kako se dizajnira osiguranje?” biće dostupna 19.jula na našoj Patreon stranici, a od 22.jula 2026. na YouTube kanalu i striming platformama, a šta vas očekuje u epizodi pogledajte u nastavku teksta.

  • Možete li ukratko reći odakle u vašem profesionalnom razvoju interesovanje za osiguranje ?

Do ovog „spoja“ je došlo sasvim slučajno ali se ispostavilo kao dosta dobra životna kombinacija. Po struci sam inženjer tehnologije I tehnologija me je naučila kako procesi funkcionišu iznutra. Naučila me je gde nastaju kvarovi, požari i eksplozije, a osiguranje je tražilo nekoga ko razume industrijske rizike. Na ta vrata sam ušla pre skoro 20 godina i brzo shvatila sam da je osiguranje neverovatno dinamična inženjersko-ekonomska disciplina.

  • Šta vas je motivisalo da se usmerite na razvoj proizvoda i upravljanje rizicima?

Dinamika stvaranja nečeg opipljivog iz matematike. Razvoj proizvoda vam daje kreativnu slobodu, a sa druge strane upravljanje rizicima vas drži čvrsto na zemlji i ono što je važno, u stvari fascinantno, je balansirati između te dve krajnosti. Kreirate nešto novo, a istovremeno štitite stabilnost kompanije. Svaki novi proizvod je kao lansiranje nove fabrike. Morate predvideti sve kvarove pre nego što se dese.

  • Koje veštine smatrate ključnim za vašu ulogu koju obavljate u kompaniji danas?

Prevođenje kompleksnog na jednostavno, a to možete samo ako ste dovoljno analitični i fleksibilni (što možda ne ide uvek skupa 😊). Morate imati sposobnost da uočite detalje, a zatim da imate sposobnost brzog donošenja odluka pod pritiskom. Ništa manje važna je veština komunikacije i empatije, a tu pomaže opšta kultura, dobro poznavanje tržišta, kompanije na drugoj strani. Ono što je osiguranje u svojoj suštini jeste da spajamo svet matematike, prava, prodaje i ljudskih sudbina.

  • Koji su ključni KPI-ji koje pratite za razvoj i rizik?

Pratimo svašta ali imperativ je profitabilnost portfelja i brzina izlaska na tržište. Pratimo sve standardne, merljive i korisne podatke, a vodimo računa i o  time-to-market – brzinu razvoja novog proizvoda. Pratimo procenat zadržavanja klijenata nakon obnove polisa.

  • Kako izgleda standardni proces procene rizika pri razvoju novog proizvoda?

Liči na detaljan sistematski pregled pre nego što nekoga proglasite zdravim. Sve počinje od ideje i potrebe sa tržišta. Zatim na scenu stupa analiza podataka. Gledamo šta se dešavalo u prošlosti sa sličnim rizicima. Pravimo scenarije “šta ako se desi najgore”. Definišemo šta tačno pokrivamo, a šta isključujemo. Tek tada proizvod dobija svoju cenu i uputstvo za prodaju

  • Koji kvantitativni i kvalitativni faktori najviše utiču na underwriting odluke?

Statistika nam daje brojeve, ali ljudski faktor presuđuje. Kvantitativni su matematika, statistika šteta i finansijski izveštaji. Kvalitativni su ono što se vidi na terenu. Kakav je menadžment firme koja se osigurava, kakva je njihova kultura održavanja opreme i zaštite, kakva su im pravila, procesi. Dva objekta mogu biti građevinski identična ali prevagu odnosi onaj gde se čisti i pazi 😊

Znamo li šta je digitalni evro?

Digitalizacija novca i plaćanja menja globalni finansijski sistem, a Evropska centralna banka uveliko priprema teren za digitalni evro. Cilj nije stvaranje nove valute, već uvođenje digitalnog oblika gotovog novca kako bi se očuvao monetarni suverenitet Evrope. Ali šta to zapravo znači za naše svakodnevne finansijske odluke i poslovanje? U prvoj epizodi pete sezone podkasta Jezik Finansija, naš gost je Vladimir Đorđević, direktor investicionog bankarstva i kastodi poslova u NLB Komercijalnoj banci. Sa više od dve decenije liderskog iskustva u bankarskoj industriji i dubokom ekspertizom u analizi finansijskih tržišta, Vladimir nam precizno objašnjava razliku između današnjih e-novčanika i digitalnog evra.

U ovoj epizodi detaljno razlažemo kako će mala preduzeća ostvariti veću efikasnost i niže troškove, te kako banke već sada analiziraju operativne i tehnološke implikacije kako bi bile spremne za promene koje se očekuju do 2029. godine. Takođe, osvrćemo se na to šta digitalni evro donosi građanima Srbije i zemalja regiona, usled tradicionalno snažne povezanosti naših ekonomija sa evrom. Ova epizoda je nezaobilazna za sve koji žele na vreme da razumeju tehnološke i ekonomske promene platnog sistema. Jer finansije ne moraju da budu komplikovane, ali moraju da se razumeju.

Epizoda pod nazivom “Znamo li šta je digitalni evro?” biće dostupna 5.jula na našoj Patreon stranici, a od 8.jula 2026. na YouTube kanalu i striming platformama, a šta vas očekuje u epizodi pogledajte u nastavku teksta.

  • Kako biste ukratko objasnili šta je digitalni evro i u čime se razlikuje od postojećih digitalnih plaćanja (kartice, e-novčanici)?

Digitalni evro je projekat Evropske centralne banke kojim se uvodi digitalni oblik gotovog novca. To nije „novi“ evro, već isti koji danas koristimo, samo u digitalnom formatu. Iz ugla korisnika, iskustvo plaćanja biće gotovo identično današnjim digitalnim transakcijama putem kartica ili e-novčanika.

  • Mogu li građani Srbije i zemalja regiona koje nisu članice EU prostora kupiti digitalni Euro i kako?

Digitalni evro još nije zvanično uveden u upotrebu, tako da ga trenutno niko ne može kupiti niti koristiti. Prema sadašnjim planovima, njegovo eventualno uvođenje ne očekuje se pre 2029. godine. Primarni korisnici biće rezidenti evrozone, ali je ideja da se vremenom omogući korišćenje i građanima van monetarne unije. Za Srbiju i zemlje regiona to bi bilo posebno značajno zbog tradicionalno snažne povezanosti naših ekonomija sa evrom.

  • Koji je motiv ECB i generalno evropskih banaka za uvođenje digitalnog evra?

Osnovni motiv je očuvanje monetarnog suvereniteta Evrope u uslovima ubrzane digitalizacije novca i plaćanja. Evropska centralna banka želi da obezbedi da i u digitalnoj ekonomiji postoji evropsko, sigurno i pouzdano sredstvo plaćanja pod njenim okriljem, uz zadržavanje kontrole nad ključnom platnom infrastrukturom.

  • Kako će digitalni evro promeniti svakodnevno plaćanje za mala preduzeća i potrošače u regionu?

Građani verovatno neće osetiti velike promene u svakodnevnom korisničkom iskustvu, jer će proces plaćanja ostati veoma sličan današnjim digitalnim transakcijama. Za preduzeća bi, međutim, digitalni evro mogao doneti veću efikasnost, niže troškove plaćanja i jednostavniju integraciju sa evropskim digitalnim tržištem.

  • U kojoj fazi su pilot-projekti? Šta NLB konkretno radi sada da se pripremi?

Evropska centralna banka trenutno se nalazi u fazi usvajanja regulatornog okvira neophodnog za implementaciju digitalnog evra. Pilot-projekti se očekuju u drugoj polovini 2027. godine i trebalo bi da traju najmanje 12 meseci. Iako se puna implementacija ne očekuje pre 2029. godine, NLB, kao i druge evropske banke, već intenzivno analiziraju finansijske, likvidnosne, operativne i tehnološke implikacije uvođenja digitalnog evra, kako bi bile spremne za buduće promene u platnom ekosistemu.

Kako se donose finansijske odluke u globalnim kompanijama?

U završnoj epizodi četvrte sezone podkasta Jezik Finansija, naš gost je Milenko Janković, izvršni direktor kompanije MOL Serbia. Kroz prizmu bogate regionalne i internacionalne karijere duže od 25 godina u FMCG i energetskom sektoru, Milenko nam otvara vrata operativnih i strateških finansija velikih korporativnih sistema.

Fokus ovog razgovora je na prevodu kompleksnih korporativnih procesa na jezik praktičnih poslovnih odluka. Finansijska strategija na globalnom nivou postavlja okvire i pravce rada, dok se lokalni timovi fokusiraju na egzekuciju i inicijative prilagođene specifičnostima domaćeg tržišta. Kako u takvom okruženju prepoznati prioritete, obezbediti investicije i upravljati rizicima? Ova epizoda predstavlja mapu puta za razumevanje korporativnog upravljanja, budžetiranja i upravljanja lancima snabdevanja, korisnu kako za profesionalce u velikim sistemima, tako i za preduzetnike koji žele da postave stabilne finansijske osnove u svojim kompanijama.

Epizoda pod nazivom “Kako se donose finansijske odluke u globalnim kompanijama?” biće dostupna 31.maja na našoj Patreon stranici, a od 3.juna 2026. na YouTube kanalu i striming platformama, a šta vas očekuje u epizodi pogledajte u nastavku teksta.

  • Kako globalna finansijska strategija utiče na donošenje finansijskih odluka na nivou kompanije recimo u Srbiji?

U principu, ona postavlja okvire i pravce rada. Lokal se bazira na egzekuciji i davanju jasnih inicijativa relevantnih za lokalno tržište.

  • Kako određujete prioritete kapitalnih ulaganja u Srbiji u odnosu na region i Evropu?

Svaka zemlja kvalifikuje svoje projekte (pored onih koje stignu iz Grupe), koji na osnovu potencijala, isplativosti i povrata investicije konkurišu jedni drugima. Alokacija se vrši tamo gde je najbolji projekat u smislu brzine povrata investicije. I drugi parametri su važni poput usklađivanja sa zakonskim zahtevima, principima održivog razvoja, upravljanja rizicima i vrednošću brenda.

  • Kako izgledaju procesi izrade budžeta i predviđanja u međunarodnoj kompaniji koja posluje preko lokalne podružnice?

Proces ide sa obe strane: top-down i bottom up, uz jasno definisani proces i vremenski okvir u kojima se planovi postavljaju i konsoliduju. Planovi su tu da definišu prioritet i pravce kretanja lokalne organizacije u skladu sa strategijom Grupacije, ali i mogućnostima koje lokalno tržište daje. Tu je i proces operativnog predviđanja tokom godine koje pruža mogućnost dodatnog korigovanja plana na kvartalnom i mesečnom nivou.

  • Kako finansije i nabavka zajedno rešavaju dileme između troškova i sigurnosti snabdevanja (npr. pri prekidima lanca)? 

To je večita dilema između držanja dovoljnih, a ponekada i nikada dovoljnih zaliha u odnosu na troškove rukovanja i držanja zaliha.

  • Koji KPI‑jevi u operativnim finansijama su vam najvažniji za donošenje odluka na nivou mreže maloprodaje?

To su svakako: potencijal lokacije za investicione odluke, a zatim i marža, volumen, radni kapital, troškovi i svakako profitabilnost, kako ukupna, tako i po jedinici proizvoda.

Satovi: strast, kolekcionarstvo ili investiciona zamka?

Da li je sat na vašoj ruci imovina koja čuva vrednost ili luksuzan hobi sa visokim troškovima održavanja? U ovoj epizodi razgovaramo sa Milenkom Cajkovićem, finansijskim stručnjakom sa preko 15 godina iskustva u bankarstvu i upravljanju rizicima, koji trenutno vodi globalni tim u jednoj od najvećih banaka u Londonu.

Milenko spaja analitički um direktora za upravljanje rizikom i strast kolekcionara, nudeći realnu sliku tržišta satova. Umesto marketinških obećanja o lakom profitu, analiziramo podatke: zašto je WatchCharts indeks pao preko 30% tokom 2022-2023. godine, kakva je korelacija satova sa akcijama i zašto su troškovi održavanja (cost-of-carry) često potcenjeni. Saznajte zašto pravi kolekcionari ne kupuju satove zbog prinosa, već zbog emocije, i kako krize postaju prilika za one koji kupuju iz ljubavi, a ne iz spekulacije.

Epizoda pod nazivom “Satovi: strast, kolekcionarstvo ili investiciona zamka?” biće dostupna 17.maja na našoj Patreon stranici, a od 20.maja 2026. na YouTube kanalu i striming platformama, a šta vas očekuje u epizodi pogledajte u nastavku teksta.

  • Kako ste ušli u svet satova? Kada ste prepoznali da uspešni poslovni ljudi često investiraju i u satove?

Moram odmah da razjasnim nešto što će možda biti iznenađujuće za vaše pratioce: ja ne investiram u satove. Pre bih sebe opisao kao „mali kolekcionar“. Naravno „mali“ je relativno; za većinu ljudi izvan horološkog sveta bi moja kolekcija delovala impresivno, ali unutar tog sveta je „mala“. Radim u finansijama, na globalnim tržištima, i proveo sam karijeru analizirajući investicije. Ali kad kupujem sat, ne razmišljam o prinosu – razmišljam o tome da li je to sat koji želim da nosim.

U svet satova sam ušao kao u hobi. Verovatno je to krenulo kada sam bio mali – deda je jedno vreme imao neki „Šafhauzen“ koji sam zapamtio i takođe se sećam da mi se dopadao Seamaster koji je nosio Piers Brosnan kao James Bond. To je bio začetak interesovanja za satove koje je kasnije dovelo do dubljeg istraživanja i toga da zavolim sve detalje koji čine jedan fini sat kao celinu – od istorije, do procesa, vrhunskog majstorluka razvijenog u prethodnom veku i kombinacije sa najmodernijim tehnologijama.

Iskreno, nisam upoznao kolekcionare satova kroz posao u finansijama. Upoznao sam ih direktno kroz kolekcionarstvo – i to je jedna od nevidljivih prednosti kupovine satova u zvaničnim prodavnicama brendova. Kad postanete klijent, brendovi vas pozivaju na događaje – trke Formule 1, posete manufakturama u Švajcarskoj, kolekcionarske večeri. Tu sam upoznao ljude sa kolekcijama koje su neuporedivo veće i vrednije od moje. I znate šta je interesantno? Nijedan od njih ne razmišlja o satovima kao investiciji. Svi do jednog su kolekcionari – u tome su zbog strasti, ne zbog prinosa. Naravno, fini satovi su jako skupi i morate biti uspešni da biste mogli da imate desetine ili stotine hiljada evra u satovima, ali u mom iskustvu mali je procenat uspešnih ljudi koji imaju više od jednog ili dva sata koje nose.

  • Šta čini sat vrednim – šta gledate prvo: brend, komplikaciju, retkost ili stanje?

Prvo gledam nešto što se ne može staviti u tabelu: da li me sat emotivno privlači? Da li ŽELIM da ga nosim? To je prvi filter. A kada već imate desetak satova, konkurencija je za jednu ruku je veoma gusta.

To je ono što će učiniti da se zainteresujem za neki sat, ali kad prođe taj filter, onda da – gledam zanatstvo, mehanizam, retkost, priču, kako se uklapa u ostatak kolekcije. E sad, kao neko ko radi u finansijama, svestan sam vrednosti. Prolazi mi kroz glavu pri kupovini. Više kao potencijal za depresijaciju, ne bih voleo da mi sat izgubi većinu vrednosti za par godina posedovanja, tako da je to jedan od negativnih kriterijuma ali očekivanje apresijacije vrednosti mi nikada nije bio razlog za kupovinu.

To bih rekao da je skoro univerzalno slučaj i za ostale iskrene kolekcionare satova koje poznajem. A ako gledate na sat primarno kao dugoročnu investiciju, rekao bih da je to isto dobar pristup izboru prilikom kupovine. U tom slučaju bih možda više stavio akcenat na retkost i priču nego na ostale kriterijume ali su i dalje svi relevantni. A u svakom slučaju bih zaobišao hype satove.

  • Koji faktori najviše utiču na vrednost satova tokom ekonomskih kriza?

Kao neko ko radi u finansijama, mogu reći nešto što možda nećete čuti od ljudi koji promovišu satove kao investiciju: satovi NISU sigurna luka. To je mit.

Podaci su jasni: tokom 2022-2023. pooštravanja monetarne politike, WatchCharts indeks je pao 31-32%. Istraživanje Weisskopfa i Masseta (2025) pokazuje da su se satovi ponašali kao spekulativni asseti, ne kao tradicionalni diversifikator. Korelacija sa akcijama tehnički jeste blizu nule, ali to je rezultat kratkog i anomalnog perioda, ne dokaz strukturalne stabilnosti.

Međutim, za kolekcionare – a ne za investitore – krize su zapravo prilika. Cene padaju, ali vaša želja da nosite sat ne pada. Ko kupi tokom korekcije iz ljubavi prema satu, dobija bolju cenu. Ko kupi na vrhu hype ciklusa iz želje za profitom – taj strada.

  • Koji su skriveni troškovi investicionog sata?

Ovo je tema o kojoj se premalo govori, u finansijskom žargonu cost-of-carry za satove kao investiciju je dosta veliki.

Sat od 50.000 može lako imati 15.000-25.000 troškova održavanja tokom decenije. Servis: 500-5.000 evra svakih 3-5 godina (zavisi od brenda i komplikacija). Osiguranje: 1-2% godišnje. Skladištenje. I najvažnije – nula prihoda dok držite sat. Nema dividendi, kamata, rente.

Ukupni godišnji prinosi satova su oko 5.7% (WatchCharts 2019-2024), ali kad oduzmete 2-4% godišnjih troškova, realan neto prinos je skroman. I to je ako imate najpopularnije modele. Akcije i zlato su u istom periodu donele ~13%.

Zašto ja ipak sakupljam satove? Zato što nijedna akcija ne izgleda ovako na ruci. Užitak je realan, a eventualno čuvanje vrednosti je bonus.

  • Kada držati sat dugoročno, a kada prodati radi profita?

Ovo je pitanje gde ću dati možda neočekivan odgovor: ja nikada nisam prodao sat i ne planiram to da menjam.

Za mene, pitanje nije ‘kad prodati’. Pitanje je ‘da li još uvek uživam u ovom satu?’. Dok uživam – držim. Jedini scenario u kojem bih prodao je ako bih prestao da cenim sat i želeo da ta sredstva upotrebim za sledeću kupovinu koja me više privlači.

Ali evo podataka za one koji razmišljaju investiciono: godišnji prinosi satova su oko 5.7% (2019-2024). Akcije i zlato u istom periodu: ~13%. Nekretnine: u Srbiji slično. Satovi su bolji od obveznica, ali lošiji od akcija, zlata i nekratnina. A kad oduzmete troškove održavanja od 2-4%, realan prinos je još niži.

Zato mislim da je pоenta upravo u tome: ne kupujte sat za profit. Kupite ga jer želite da ga nosite narednih 20 godina. A ako uzgred sačuva ili poraste u vrednosti – tim bolje.

Finansije u agritech biznisu – od mikrobilja do tržišta

U devetoj epizodi četvrte sezone podkasta Jezik Finansija razgovaramo o finansijama u agritech biznisu – od prve ideje, preko ulaganja iz sopstvenih sredstava, do izlaska proizvoda na tržište. Gosti epizode su Ivan Jovanović, suosnivač brenda MOĆNO, i Branislav Vesković, suosnivač kompanije Farmbot, koji kroz sopstveno iskustvo pokazuju kako se tehnologija, poljoprivreda i proizvodnja hrane sve više prepliću u savremenom preduzetništvu.

Epizoda „Finansije u agritech biznisu – od mikrobilja do tržišta“ otvara pitanja koja su važna za svaki mladi biznis: kako proceniti početne troškove, zašto nekada ima smisla krenuti iz sopstvenih sredstava, kako pratiti novčane tokove i na koji način se finansijski plan menja kada proizvodnja počne da pokazuje svoju realnu dinamiku. Ovo je razgovor o učenju iz prakse, optimizaciji procesa i građenju održivog poslovnog modela u industriji koja brzo menja način na koji razmišljamo o hrani.

Epizoda pod nazivom “Finansije u agritech biznisu – od mikrobilja do tržišta” biće dostupna 3.maja na našoj Patreon stranici, a od 6.maja 2026. na YouTube kanalu i striming platformama, a šta vas očekuje u epizodi pogledajte u nastavku teksta.

  • Kako je nastala ideja da se bavite proizvodnjom mikrobilja?

Ideja je nastala iz šireg interesovanja za razvoj agritech projekata i inovacija u poljoprivredi i proizvodnji hrane. Kroz rad na različitim tehnološkim i inovacionim projektima videli smo koliko se poljoprivreda menja i koliko sve više postaje tehnološka industrija. Mikrobilje nam je bilo posebno zanimljivo jer predstavlja spoj savremene proizvodnje hrane, kontrolisanih uslova uzgoja i proizvoda visoke nutritivne vrednosti.

Sa proizvodne strane, mikrobilje je interesantno jer omogućava veoma preciznu kontrolu procesa – svetla, temperature, vlage i ciklusa proizvodnje. To otvara prostor za optimizaciju i primenu tehnologije čak i u malim proizvodnim sistemima. Naš cilj je bio da razvijemo model proizvodnje koji je efikasan, održiv i koji može da se dalje razvija kroz primenu agritech rešenja.

  • Da li ste od početka znali da želite da biznis finansirate isključivo iz sopstvenih sredstava?

Dolazimo iz startap okruženja gde je finansiranje kroz grantove i investicije veoma česta praksa, ali smo u ovom slučaju odlučili da projekat pokrenemo iz sopstvenih sredstava. Želeli smo prvo da razumemo proizvodnju, tržište i logistiku pre nego što uključimo eksterni kapital. Takav pristup daje veću kontrolu nad razvojem projekta i omogućava da se model proizvodnje prvo potvrdi u praksi.

  • Koliko je prethodno znanje o finansijama uticalo na vašu odluku da uđete u ovaj posao?

Prethodno iskustvo u radu na inovacionim projektima i startapima dosta nam je pomoglo da realnije sagledamo troškove, tempo ulaganja i period povrata investicije. Poljoprivreda često deluje jednostavno, ali kada se uđe u ozbiljniju proizvodnju vrlo brzo postaje jasno koliko su finansijsko planiranje i kontrola troškova važni. Upravo to iskustvo iz projektnih finansija pomoglo nam je da ovaj projekat postavimo na zdravim osnovama.

  • Koji je bio prvi konkretan korak – i koliko vas je on koštao?

Prvi konkretan korak zapravo je bio jedan kontakt koji je otvorio celu priču. Kroz saradnju sa Walnut fondom došli smo u kontakt sa Ivanom, koji stoji iza brenda Moćno. Kroz razgovore sa njim počeli smo ozbiljnije da razmišljamo o proizvodnji mikrobilja i o tome kako bi takav proizvod mogao da se uklopi u širi koncept zdrave hrane i inovacija u agritech i food sektoru.

  • Da li ste u startu imali jasno definisan finansijski plan ili ste učili „u hodu“?

Imali smo okvirni finansijski plan, ali u ovakvim projektima uvek postoji i element učenja u hodu. Kada počnete proizvodnju tek tada zaista razumete dinamiku troškova, potrošnju resursa i organizaciju procesa.

U proizvodnji je stalna optimizacija ključna. Kako učite više o samom procesu, ciklusima uzgoja, kvalitetu proizvoda i tržištu – tako prilagođavate i finansijski model. Upravo ta kombinacija planiranja i praktičnog iskustva je najvažnija za razvoj ovakvog biznisa.

Ulaganje u stambene objekte – od potrebe do investicije

U epizodi „Ulaganje u stambene objekte – od potrebe do investicije“ razgovaramo sa Jovanom Martinović o temi koja se tiče i onih koji kupuju prvi stan i onih koji u nekretninama traže investicionu priliku. Gde se završava kupovina iz potrebe, a gde počinje kupovina kao investiciona odluka? I kako razlikovati dobar projekat od onog koji nosi skrivene rizike?

Naša gošća je Jovana Martinović, CIO kompanije Merin Group, sa 15 godina iskustva u sektoru nekretnina, investicionom odlučivanju i finansijskom strukturiranju. Kroz razgovor otvaramo teme crvenih zastavica pri kupovini stana u novogradnji, najčešćih zabluda javnosti o tržištu nekretnina, odnosa ponude i tražnje u stambenom sektoru, uticaja kratkoročnog izdavanja i svih troškova koje ozbiljan kupac ili investitor mora da uračuna pre donošenja odluke.

Ovo je epizoda za sve koji žele da o nekretninama razmišljaju racionalnije, informisanije i dugoročnije.

Epizoda pod nazivom “Ulaganje u stambene objekte – od potrebe do investicije” biće dostupna19. aprila na našoj Patreon stranici, a od 22. aprila 2026. na YouTube kanalu i striming platformama, a šta vas očekuje u epizodi pogledajte u nastavku teksta.

  • Koje su „crvene zastavice“ prilikom razmatranja kupovine stana u novogradnji?
  1. Investitoru je ovo prvi projekat, nema referenci, koje bi Vam pomogle u donosenju informisane odluke o kupovini.
  2. Alternativno, investitor ima reputacioni rizik iz prethodnog poslovanja (prim. sporne prodaje stanova; projekat je oduzela banka zbog dospelog duga; probijen je dozvoljen gabarit izgradnje i zgrada ima problem sa uknjižbom, itd.)
  3. Investitor očekuje pribavljanje gradjevinske dozvole u narednih godinu dana, ali već sada kreće sa kaparisanjem stanova.
  4. Izgradnja projekta neće biti delimično finansirana iz kredita banke (projektno finansiranje), već će investitor troškove projekta isključivo pokrivati i prihoda od prodaje stambenih jedinica.
  5. Tehnička specifikacija projekta je napisana previše opšte, da na osnovu nje ne možete jasno znati koji nivo kvaliteta završnih radova ċete imati u stanu, kada bude gotov.
  • Koje su najčešće zablude javnosti o tržištu nekretnina koje bi odmah razjasnila?

Dosta zabluda javnosti nažalost često biva kreirano izjavama o tržištu i trendovima kretanja, koje slušaocu daju jednostranu / nepotpunu sliku o realnoj situaciji (narativ „zlog investitora, koji diže cene u nebo“, narativ da „cene stanova moraju da krenu da padaju“, itd.).

Jako retko čujem izjave stručnjaka, koje slušaocu daju širi kontekst i sliku, na osnovu kojih kupac zaista može doneti informisanu racionalnu odluku o kupovini.

  • Kako bi opisala odnos ponude i tražnje u stambenom sektoru u poslednjih nekoliko godina?

Nakon 7-8 godina izražene ekspanzije u sferi novogradnje i izuzetno povoljnih uslova za investiranje u razvoj stambenih projekata, tržište se dosta stabilizovalo i nalazi se u fazi dugoročno održivog rasta. Imamo stabilan pipeline novih projekata, izuzetno informisane kupce i zdravu izraženu konkurenciju medju investitorima, što smatram vrlo dobrim za tržište u celosti.

  • Kako turizam i kratkoročno izdavanje (Airbnb) utiču na lokalne cene nekretnina?

Stanovi za kratkoročni najam (AirBnb / Booking) solidno popunjavaju kategoriju smeštaja od 3*, koja generalno manjka kod nas na tržištu. Stabilni (ali ne i visoki) prihodi od izdavanja održavaju tražnju za kupovinom stanova za investicione potrebe, dajući likvidnosni „boost“ tržištu prodaje stanova. Apresiacionog pritiska na cene iz ovog izvora nema, jer se odnos ponude i tražnje dosta stabilizovao u prethodne 2 – 3 godine.

  • Koje su ključne komponente koje treba uključiti u kalkulaciju troškova (porezi, provizije, održavanje)?

Ukoliko razmatrate kupovinu stana u investicione svrhe, jako je važno da u svoju kalkulaciju isplativosti uključite sve što vas taj stan košta – kupoprodajna cena, održavanje, porez na imovinu, nepovratni deo PDV/poreza na prenos apsolutnih prava, troškovi notara i troškovi vezani za odobrenje kredita, osiguranje, režije, agencijska provizija i sl.

Profesionalno upravljanje ličnom imovinom

Profesionalno upravljanje ličnom imovinom je tema ovonedeljne epizode – ne kao pukim izborom „u šta uložiti“, već kao procesom usklađivanja novca sa životnim ciljevima, vremenskim horizontom i tolerancijom na rizik. Gost epizode je Ognjen Kapor, član Uprave u Eclectica Capital, sa više od dve decenije iskustva u trgovanju i upravljanju portfoliom.

Kroz razgovor otkrivamo ko su ljudi koji traže wealth management uslugu, kako reaguju na krize oni koji imaju jasno postavljen portfolio, koliko vredi poverenje klijenta i šta je zapravo prvi korak kada neko želi da diverzifikuje svoj kapital van granica zemlje. Epizoda posebno pomaže onima koji imaju ušteđevinu i traže racionalan, postepen i profesionalan pristup narednim finansijskim odlukama.

Epizoda pod nazivom “Profesionalno upravljanje ličnom imovinom” biće dostupna 5. aprila na našoj Patreon stranici, a od 8. aprila 2026. na YouTube kanalu i striming platformama, a šta vas očekuje u epizodi pogledajte u nastavku teksta.

  • Kako bi ti definisao wealth management i zašto je interesantan?

Wealth management je, po meni, upravljanje životnim ciljevima pojedinca I porodice kroz novac, a ne samo upravljanje novcem. To nije pitanje “u šta da uložim”, nego “šta želim da mi novac omogući za 5, 10 ili 30 godina”. Klijent dolazi kod nas sa štednjom i osnovnim pitanjem: ‘Šta da radim sa novcem?’ Na prvi pogled deluje kao investiciono pitanje, ali u suštini je strateško.

U praksi, to znači da prvo razumemo ciljeve i vremenski horizont, zatim definišemo profil rizika, a tek onda biramo instrumente.

Prvo identifikujemo da li postoje likvidna rezerva i kakvi su stvarni ciljevi – recimo, očuvanje kapitala i postepeni rast, a ne maksimalan prinos. Zatim definišemo vremenski horizont i toleranciju na rizik.

Portfolio se obično sastoji od kombinacije likvidnih sredstava, obveznica, akcija ili ETF fondova, a kod određenih klijenata i alternativnih investicija. Sve to uz jasnu diverzifikaciju i kontrolu rizika.

Na osnovu toga gradimo portfelj koji nije fokusiran na jedan instrument. Deo sredstava ostaje u nisko rizičnim i likvidnim oblicima, deo je u diversifikovanim fondovima i ETF-ovima, a manji deo u akcijama kompanija koje imaju veći potencijal rasta.

  • 2. Ko su tvoji klijenti i kako reaguju na rizik i krize?

Naši klijenti su ljudi koji su već nešto izgradili – biznis, karijeru, kapital – i sad im je važnije da to sačuvaju i pametno uvećaju. Važnije im je očuvanje i stabilan rast nego agresivno preuzimanje rizika. Uglavnom nemaju slobodnog vremena da bi mogli sami da se bave investiranjem I optimalnije im je da to prepuste profesionalcima. Svesni su da upravljanje imovinom nije kratkoročna igra.

Klijenti koji imaju jasno postavljen portfolio i razumeju zašto su u njemu određene investicije, ne reaguju impulsivno. Prvo pitanje nije „šta da prodam“, nego „da li se promenila osnova naše strategije?“

  • 3. Ako bi tržište udarilo šakom u stomak, koja je vaša prva misao: “hodati dalje” ili “prodati sve”?

Naravno da niko ne voli kada tržište „udari šakom u stomak“. Ali razlika je u reakciji. Ljudi koji imaju plan ne paniče. Prva misao nije „prodaj sve“, nego: da li se nešto suštinski promenilo ili je ovo samo buka?

Ključno je da se portfelj ne menja impulsivno. Umesto reagovanja na svaku vest sa tržišta, radi se periodični rebalans i prilagođavanje kako se menjaju okolnosti – tržišne, ali i životne.

Na zidu u našoj kancelariji je okačen jedan veliki poster koji grafički pokazuje kretanje indeksa SP 500 poslednjih 100 godina na kom su označene sve velike krize u istoriji. Tu se najbolje vidi važnost dugoročnog pristupa investiranju gde događaji što su Covid, velika finansijska kriza 2008, ili svetski ratovi izgledaju kao šum.

  • 4. Koliko košta „hvala“ vašeg klijenta?

„Hvala“ klijenta se ne meri procentima, nego poverenjem. To je onaj trenutak kada klijent kaže: „Nisam se uplašio, jer sam znao zašto ovo radimo.“

Upravo u tome je razlika između wealth managementa i običnog ulaganja: fokus nije na jednoj odluci, već na kontinuitetu i kontroli rizika kroz vreme.“

Najskuplje „hvala“ je ono koje nikad ne čuješ, ali vidiš kroz dugoročnu saradnju. Klijenti koji ostaju s tobom i u dobrim i u lošim vremenima, jer osećaju da su u sigurnim rukama, i to je prava vrednost ovog posla.

  • 5. Šta biste nekome preporučili kao prvi korak ako želi diversifikovati van granica zemlje?

Prvi korak nije kupovina stranih akcija. To je razumevanje zašto želiš da ideš van granica: valuta, politički rizik, šire tržište, dugoročna sigurnost. To je kod nas uglavnom nedostatak kvalitetnog tržišnog materijala. Većina ljudi već ima visok stepen koncentracije u domaćoj ekonomiji – kroz prihode, nekretnine i valutu – i međunarodna diversifikacija je način da se taj rizik uravnoteži.

Praktično, najjednostavniji i najefikasniji početak je ulaganje u široko diverzifikovane međunarodne fondove ili ETF-ove, koji daju izloženost globalnim tržištima kroz jedan instrument. Time se dobija geografska, sektorska i valutna diversifikacija, bez potrebe za pojedinačnim selekcijama.

Studentske priče o finansijama

U specijalnoj epizodi „Jezika finansija“ postavljamo pitanje koje se tiče svih mladih: da li nas fakulteti pripremaju za život sa novcem? Umesto da o studentima govorimo iz perspektive odraslih, ovog puta razgovaramo direktno sa studentima Univerziteta u Beogradu o tome kako razumeju finansijsku pismenost i gde osećaju najveće praznine.

Kroz iskrene odgovore i konkretne primere, otvaramo teme budžetiranja, štednje, osiguranja, ukamaćivanja i investiranja, ali i pitanje gde se finansijske veštine zaista uče – u nastavi, u porodici, kroz praksu ili tek kad „zatreba“. Razgovor vode prof. dr Slađana Benković i Marija Mutić (Erste Banka), a epizoda je poziv na dijalog: šta mladima treba da bi mogli da donose stabilnije i sigurnije finansijske odluke.

Epizoda pod nazivom “Studentske priče o finansijama” biće dostupna 15. marta na našoj Patreon stranici, a od 18. marta 2026. na YouTube kanalu i striming platformama, a šta vas očekuje u epizodi pogledajte u nastavku teksta.

  • Kako bi definisala finansijsku pismenost?

Marijana: Finansijska pismenost se definiše prvenstveno kao veština sa kojom se svakodnevno susrećemo. Ona predstavlja razumevanje načina na koji novac funkcioniše, kako štedeti i investirati, ali suštinski znači sposobnost da mi upravljamo novcem, a ne da na kraju dana novac upravlja nama

  • Koliko znaš o pravljenju i održavanju mesečnog budžeta?

Maja: Ja danas svakog dana svaki trošak zapisujem, čak i ako je u pitanju kafa od 50 dinara na automatu, jer smatram da je ta navika i doslednost jako bitna. Volela bih da edukujem druge kroz radionice na fakultetima koje bi trajale nekoliko meseci, gde bi kolege učile da odvajaju od 5 do 10% za štednju i fondove, uz neku vrstu nagrade na kraju. Verujem da mi, kao studenti ekonomskih usmerenja, možemo biti mentori kolegama sa drugih fakulteta i pomoći im da naprave realnu sliku svojih mogućnosti.

  • Kako bi objasnio pojam “diverzifikacija” nekome ko ne zna ništa o investiranju?

Mihailo: Najlakše bih to objasnio čuvenom metaforom: ‘Ne stavljajte sva jaja u istu korpu’. To znači da ulažete u različita sredstva koja nisu međusobno povezana. Na taj način, ako dođe do pada cene jedne akcije ili sloma cele jedne industrije, manja je verovatnoća da će ceo portfolio propasti u isto vreme, jer će ostale investicije nastaviti da rastu

  • Kako prepoznati finansijske prevare ili lažne investicione ponude?

Vuk: Prvi znak je ako nešto zvuči previše dobro da bi bilo istinito – ako vam neko obeća da ćete duplirati novac za par dana uz par klikova, verovatno vas vara. Treba biti obazriv prema mejlovima o lažnim povratima poreza ili porukama ‘afričkih prinčeva’ i onih koji se lažno predstavljaju kao velike firme (poput MTS-a). Ključno je razmišljati svojom glavom, proveriti odakle poruka potiče i ne donositi odluke na osnovu pohlepe ili straha, već isključivo logikom

  • Kako bi merio/la uticaj studentskih inicijativa za finansijsko obrazovanje?

Nikola: Uticaj merimo kroz konkretan odziv kolega – recimo, naš investicioni klub je za samo par meseci privukao preko 120 članova, što je 2% ukupnog studentskog tela. Takođe, uspeh vidimo kroz platforme koje smo napravili, a koje studentima omogućavaju da trguju na simuliranim nalozima. Tako oni mogu da iskuse realan rizik i vide rezultate svojih odluka u praksi pre nego što počnu da rade sa pravim novcem.