Ulaganje u investiciono zlato

U najnovijoj epizodi podkasta Jezik Finansija razgovaramo o tome šta zapravo znači ulagati u investiciono zlato i da li je ono zaista „sigurna luka“ za kapital. Naši gosti su Srđan Stefanović, vlasnik porodične firme Zlatara Stefanović 1886, i Nenad Gujaničić, glavni broker Momentum Securities. Kroz razgovor sa njima otkrivamo kako se razlikuju fizičko i berzansko zlato, kome je ova vrsta ulaganja namenjena i koje faktore treba uzeti u obzir pri donošenju odluke. Epizoda donosi spoj tradicije, tržišta i savremenih investicionih navika – jasno, precizno i na jeziku koji svi razumemo.

Epizoda pod nazivom “Ulaganje u investiciono zlato“ biće dostupna 29.juna na našoj Patreon stranici, a od 2.jula 2025. na YouTube kanalu i striming platformama, a šta vas očekuje u epizodi pogledajte u nastavku teksta.

  • Kako se radi budžetiranje u NVO?

Budžetiranje u NVO se zasniva na planiranju aktivnosti koje vode ka ostvarivanju ciljeva organizacije. Najčešće se kreira budžet po projektima, u skladu sa smernicama donatora, ali organizacije takođe prave i operativni (godišnji) budžet kojim se definišu potrebna sredstva za funkcionisanje cele organizacije. Proces uključuje identifikaciju troškova po aktivnostima koje organizacija predviđa. Dobar budžet je realan, pregledan i usklađen sa strategijom organizacije.

  • Šta to ima u  zlatu da privlači od davnina pažnju?

Zlato nudi zaštitu vrednosti imovine koja je ukorenjena u svesti ljudi usled činjenice da je ova funkcija dokazana kroz različite istorijske epohe.

  • Šta je investiciona jedinica kada se kupuje zlato?

Sve popularnije je investiranje u zlato preko investicionih fondova (ETF-ova) koji ulagačima nude posedovanje finansijskog instrumenta u čijoj osnovi je ovaj plemeniti metal. Dakle, ovo investiranje se realizuje putem berze kao što se kupuju akcije ili obveznice

  • Ko su najčešće kupci takvog zlata?

Najčešći kupci ovog zlata su portfeljni investitori koji putem ove investicione alternative sprovode širu diversifikaciju portfelja i nalaze sigurnost u vremenima visoke inflacije, neizvesnosti i slabljenja dolara.

  • Da li postoje savetnici za investiranje u zlato?

Postoje savetnici za sve vrste investicione imovine, pa i u zlato.

  • Koje su zemlje najpoznatije po proizvodni zlata?

U poslednje vreme najveći proizvođači zlata na svetu su Kina, Rusija, Kanada, SAD, Australija… U poslednje vreme godišnja proizvodnja zlata iznosi oko 2,5-3 hiljade metričkih tona što predstavlja godišnje povećanje raspoložive procenjene količine zlata od oko 1-1,5 odsto.

  • Da li je bolje kupovati veću polugu zlata ili manje poluge? Od čega zavisi da naša odluka?

Zavisi od toga koliko novca imate pre svega i koji je razlog vaše kupovine fizičkog investicionog zlata. Ukoliko želite da sačuvate neki višak kapitala koji imate i imate nameru da ga u nekom trenutku odjednom prodate, onda je najisplatljivije kupiti polugu maksimalne veličine za taj iznos koji imate. Ukoliko smatrate da ćete tokom vremena imati potrebu da to zlato parcijalno prodajete bolje je imati manje komade.

Ovo stoga sto je i u ovim investicionim jedinicama, bile one u obliku raznih pločica ili dukata (moneta) uračunata i cena izrade tog komada, tako da je normalno da pločica koja teži 1g bude dosta skuplja od one od 10g, kao i što će ta od 10g biti skuplja od poluge od 1kg.

Upravljanje finansijama u NVO

U ovoj epizodi razgovaramo sa Jelenom Stević i Nadom Likar iz Građanskih inicijativa o specifičnostima finansijskog poslovanja u civilnom sektoru.

Otvaramo ključna pitanja:

  • Kako izgleda budžetiranje u jednoj NVO?
  • Koji su najčešći izvori finansiranja i kako se tretiraju?
  • Da li zakon prepoznaje specifičnosti rada neprofitnih organizacija?
  • Šta znači kada finansijama upravljaju ljudi bez formalnog obrazovanja iz oblasti ekonomije?

Jelena i Nada dele znanje iz višedecenijskog iskustva rada na terenu, obučavanja i savetovanja organizacija širom Srbije.

Epizoda pod nazivom “Upravljanje finansijama u NVO“ biće dostupna 15.juna na našoj Patreon stranici, a od 18.juna 2025. na YouTube kanalu i striming platformama, a šta vas očekuje u epizodi pogledajte u nastavku teksta.

  • Kako se radi budžetiranje u NVO?

Budžetiranje u NVO se zasniva na planiranju aktivnosti koje vode ka ostvarivanju ciljeva organizacije. Najčešće se kreira budžet po projektima, u skladu sa smernicama donatora, ali organizacije takođe prave i operativni (godišnji) budžet kojim se definišu potrebna sredstva za funkcionisanje cele organizacije. Proces uključuje identifikaciju troškova po aktivnostima koje organizacija predviđa. Dobar budžet je realan, pregledan i usklađen sa strategijom organizacije.

  • Koji su izvori finansiranja koji se koriste u NVO?

Razlikujemo dva vida finansiranja, koja imaju različit poreski  tretman: neprofitne prihode i prihode od privredne delatnosti.

  • Da li je zakonodavac prepoznao način budžetiranja NVO?

Na žalost nije.  Propisima se ne definiše specifičan model budžetiranja za neprofitne organizacije. Budžeti se uglavnom prilagođavaju zahtevima donatora, a ne jedinstvenom domaćem standardu, što ume da stvori dodatne administrativne izazove.

  • Kakav je poreski tretman sponzorstvima, a kakav je poreski tretman donacija?

Na ovo pitanje ne može da se odgovori u dve rečenice, ovo je najkraće što mogu 😊

Sponzorstvo je vid poslovnog odnosa, u kojem sponzor očekuje protivuslugu za sredstva, resurse ili usluge kojima sponzoriše neku aktivnost NVO. Prihod iz sponzorstva spada u privrednu delatnost, te ukoliko se ostvari dobit, pod određenim zakonskin uslovima NVO je u obavezi da plati porez na dobit pravnih lica.

Donacije, spadaju u nedobitne prihode, a  mogu biti u novcu, robi ili za realizaciju projektnih aktivnosti. Ako je donacija poklon, organizacija plaća porez na poklon 2,5%. Ukoliko se sredstva doniraju za projektne aktivnosti kojima se ostvaruju opštekorisni ciljevi, i to je jasno navedeno u ugovoru (uz unapred definisane troškove ), porez se ne plaća. Međutim, i za ovaj vid donacije , ukoliko se radi o iznosima većim od 100.000 RSD godišnje od jednog donatora, organizacija mora podneti poresku prijavu i sačekati rešenje o oslobađanju od poreza.

  • Ko obično upravlja finansijama u NVO? Da li su to uvek finansijske pismene osobe?

Finansijama u NVO najčešće upravljaju osobe koje često nemaju formalno obrazovanje iz oblasti finansija, što može dovesti do određenih izazova  u budžetiranju, izveštavanju i poštovanju zakonskih obaveza. Zbog toga je stalna edukacija iz oblasti finansijskog poslovanja i poreskih propisa izuzetno važna za kvalitetan i održiv rad organizacije.

Dobrovoljni penzioni fond – ulaganje u treće doba

U epizodi broj 3 razgovaramo sa Sonjom Mrmak, Chief Investment Officer-om u Generali Osiguranju Srbija. Sonja je iskusna portfoliom menadžerka, koja upravlja sredstvima životnih i neživotnih osiguranja, kao i penzijskim fondovima.

U ovoj epizodi otvaramo važna pitanja za sve nas koji razmišljamo o budućnosti:

  • Šta su dobrovoljni penzijski fondovi i kako funkcionišu?
  • Da li su sigurni i kako se ulaže?
  • Kako se razlikuju od državne penzije?
  • Šta se dešava sa vašim sredstvima ako prestanete da uplaćujete?

Ako želite da preuzmete kontrolu nad svojim trećim dobom, ovo je epizoda koju ne treba da propustite.

Epizoda pod nazivom “Dobrovoljni penzioni fond – ulaganje u treće doba“ biće dostupna 01.juna na našoj Patreon stranici, a od 04.juna 2025. na YouTube kanalu i striming platformama, a šta vas očekuje u epizodi pogledajte u nastavku teksta.

  • Kako biste definisali dobrovoljni penzijski fond?

Zakon kaže da je dobrovoljni penzijski fond institucija kolektivnog investiranja u okviru koje se prikuplja i ulaže penzijski doprinos u različite vrste imovine sa ciljem ostvarivanja prihoda i smanjenja rizika ulaganja.

Iako zvuči kompleksno, to znači da članovi uplaćuju određeni iznos u fond sa ciljem štednje, koji se dalje investira zajedno sa uplatama drugih članova. Upravo udruživanje sredstava više članova omogućava da se imovina fonda investira po povoljnijim uslovima i uz niži rizik nego što bi to bilo moguće na nivou pojedinca. Fond pripada članovima, srazmerno visini njihove imovine u ukupnoj imovini fonda, dok se uloga društva za upravljanje ogleda u organizaciji fonda i profesionalnom investiranju imovine.

  • Kakva je razlika između penzije koju dobijamo od PIO fonda i penzije uložene u privatni penzijski fond?

Isplata penzija preko PIO fonda bazirana je ja tzv. međugeneracijskoj solidarnosti. Penzije se finansiraju doprinosima od strane trenutno zaposlenih lica, a eventualni manjak, koji nastaje usled nepovoljnog odnosa broja zaposlenih i penzionera, nadoknađuje se iz budžeta. Visina penzije zavisi od ostvarenog penzijskog staža i zarade, uz primenu određenih koeficijenata za obračun.

Sa druge strane, dobrovoljni penzijski fondovi podrazumevaju postojanje ličnog računa člana fonda i ne zavise od društvenih trendova ili zaposlenja. Visina penzije zavisi isključivo od nivoa uplata samog člana i ostvarenih prinosa od investicija, a član u svakom trenutku zna stanje na svom računu. Imovina člana je odvojena od imovine drugih članova i društva za upravljanje, a kontrolu poslovanja vrše i kastodi banka i Narodna banka Srbije.

  • Da li naši građani uopšte znaju šta su privatni penzijski fondovi?

Imajući u vidu trendove u pogledu obračuna i visine državne penzije, sve više našh građana shvata neophodnost dodatne štednje za „treće doba“. Vremenom raste broj fizičkih lica, kao i poslodavaca koji vrše uplate doprinosa za svoje zaposlene, ali je broj članova u svim penzijskim fondovima i dalje veoma mali i čini oko 10% zaposlenih u Srbiji.

  • Da li su to sigurni plasmani? Ne zavise mnogo od društvenih i ekonomskih dešavanja?

Upravo to što članovi imaju lični račun u fondu, nalik računu u banci, omogućava relativnu nezavisnost od društvenih dešavanja. Bez obzira na to kakva je npr. politička ili situacija u pogledu zaposlenosti u društvu, imovina člana je sigurna u fondu, a odluke koje bi mogle uticati na visinu državne penzije nemaju uticaja na privatne fondove.

Uticaj ekonomskih dešavanja jeste donekle prisutan, kao i u ostalim sferama života. Međutim, investicije penzijskih fondova su po pravilu konzervativne i usmerene uglavnom u instrumente koji se smatraju najsigurnijim na finansijskom tržištu, kao što su državne obveznice. Zakon koji reguliše investiranje penzijskih fondova strogo definiše pravila investiranja i ograničenja za određene vrste investicija, kako bi se maksimalno zaštitili članovi fonda i omogućilo očuvanje vrednosti njihovih ulaganja u dužem vremenskom periodu.

  • Šta se dešava ukoliko na primer ostanemo bez zaposlenja i samim tim bez nekih izvesnih prihoda i onda ne možemo platiti našu ratu u fond? Da li nam se menja status? I kako?

Jedna od prednosti dobrovoljnih penzijskih fondova je upravo u principu dobrovoljnosti. Iznos i trenutak uplate određuje sam član, u skladu sa svojim potrebama i mogućnostima. Ne postoji obaveza uplate niti definisana rata, a zaposlenje nema uticaj na status člana – članovi mogu biti čak i bebe, ako za njih neko uplaćuje doprinos. Postojeća imovina svih članova fonda se kontinuirano investira, sve dok je lice član fonda tj. dok ne povuče sva sredstva iz fonda po ostvarivanju starosne granice za isplate.

Ipak, važno je imati u vidu da buduće isplate iz fonda zavise i od uplata i od ostvarenih prinosa, kao i da je vreme najveći saveznik članova – čak i male uplate tokom dugog niza godina mogu omogućiti značajna sredstva u budućnosti.