Jesmo li zakasnili sa finansijskom edukacijom?

U novoj epizodi podkasta „Jezik Finansija“ ugostili smo profesorku Meldinu Kokorović Jukan, dekanicu Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Tuzli i stručnjakinju za oblast finansijske edukacije.

Kroz razgovor osvetljavamo važnost ranog finansijskog obrazovanja, izazove u implementaciji u formalni obrazovni sistem, ali i praktične korake koje pojedinci mogu da preduzmu kako bi unapredili svoju finansijsku pismenost.

Ova epizoda pruža dragocene uvide za sve koji žele da razumeju svet novca – od roditelja i nastavnika, do donosioca odluka i svih koji žele sigurniju finansijsku budućnost.

Epizoda pod nazivom “Jesmo li zakasnili sa finansijskom edukacijom?“ biće dostupna 27.jula na našoj Patreon stranici, a od 30.jula 2025. na YouTube kanalu i striming platformama, a šta vas očekuje u epizodi pogledajte u nastavku teksta.

  • Šta je finansijska edukacija, odnosno finansijska pismenost?

Finansijska pismenost obuhvata znanja, veštine i stavove koje omogućavaju pojedincima da donose informisane i odgovorne odluke, odnosno da odgovorno upravljaju ličnim finansijama. Uključuje razumevanje pojmova kao što su inflacija, kamatne stope, budžetiranje, štednja i investiranje. Osim teorijskog znanja, važna je i sposobnost primene finansijskih znanja u svakodnevnom životu. U savremenom društvu, ova pismenost je ključna za finansijsku sigurnost pojedinaca i stabilnost ekonomije.

  • Šta je inspirisalo razvijena društva da krenu sa finansijskom edukacijom?

Razvijene zemlje ulažu u finansijsku edukaciju jer ona doprinosi unapređenje individualnog i društvenog ekonomskog blagostanja te stabilnijoj ekonomiji. Građani sa boljim znanjem prave racionalnije izbore, izbegavaju dugove i smanjuju rizike. Edukacija smanjuje siromaštvo, podstiče štednju i štiti potrošače od prevara. Zbog toga je finansijska edukacija deo školskih kurikuluma i nacionalnih strategija mnogih država.

  • Zašto je važna finansijska edukacija za pojedince i društvo u celini?

Finansijska edukacija pomaže ljudima da bolje upravljaju budžetom, planiraju štednju i izbegnu finansijske probleme. To donosi veću sigurnost i kvalitet života. Na nivou jedne zemlje, doprinosi makroekonomskoj stabilnosti, smanjuje potrebu za socijalnom pomoći i jača odgovornost finansijskih institucija. Obrazovani potrošači su važan stub zdravog tržišta.

  • Šta pojedinac treba da zna da bismo rekli da je finansijski pismen?

Finansijski pismen pojedinac je onaj koji poseduje osnovno razumevanje ključnih finansijskih pojmova i koji je sposoban da to znanje primeni u svakodnevnom životu.

Finansijski pismen pojedinac razume osnovne pojmove kao što su kamata, inflacija, kreditni rejting i rizik. Zna da vodi budžet, planira štednju, upravlja dugom i donosi informisane investicione odluke. Takođe zna svoja potrošačka prava i kako da se zaštiti u finansijskim transakcijama. Planiranje penzije i osiguranja su takođe deo ove pismenosti.

  • Kako bismo definisali lične finansije?

Lične finansije obuhvataju sve aktivnosti i odluke vezane za upravljanje finansijskim resursima pojedinca ili domaćinstva, s ciljem postizanja finansijske sigurnosti i dugoročnog blagostanja. Lične finansije podrazumevaju upravljanje prihodima, rashodima, štednjom, investicijama i zaštitom od finansijskih rizika. To uključuje planiranje svakodnevnih i dugoročnih obaveza, investiranje u akcije, obveznice ili nekretnine, i planiranje budućih ciljeva kao što su penzija ili obrazovanje dece.

Kako do kredita bez glavobolje?

U šestoj epizodi podkasta Jezik Finansija razgovaramo sa dr Kristinom Buha i Radmilom Maravić, pravnicama sa bogatim iskustvom u radu u Narodnoj banci Srbije i u renomiranim advokatskim kancelarijama. One su stručnjakinje za regulatorna i pravna pitanja u oblasti finansija, a danas nas vode kroz najvažnije korake koje treba znati pre nego što se upustimo u proceduru podizanja kredita ili zaključenja ugovora sa bankom ili lizing kompanijom.

Epizoda pokriva pitanja koja su svima nama bliska: od toga šta znači informativna ponuda, kako izgleda proces odlučivanja u bankama, do prava potrošača kada nešto nije jasno ili nije fer. Pričamo i o novom Zakonu o zaštiti korisnika finansijskih usluga i njegovom praktičnom značaju za građane.

Epizoda pod nazivom “Kako do kredita bez glavobolje“ biće dostupna 13.jula na našoj Patreon stranici, a od 16.jula 2025. na YouTube kanalu i striming platformama, a šta vas očekuje u epizodi pogledajte u nastavku teksta.

  • Imamo li mi neku zaštitu kada stupamo u ugovorni odnos s bankom koja je svakako dominantna ugovorna strana ili smo prepušteni sami sebi?

Nismo. Postoji čitav set propisanih pravila čiji je cilj da isprave tu neravnotežu između ugovornih strana. Postoje i institucije (kao što je NBS) kojima uvek možemo da se obratimo ako nam je potrebna zaštita. Ali, ajde da probamo da promenimo perspektivu – da ne budemo prepušteni sami sebi, nego da se pre svega pouzdamo u sebe same i da se pobrinemo za to da, kao i kod lekara, i u banci donosimo isključivo informisane odluke.  

  • Da li je dozvoljeno da banka reklamira kredit ili lizing čija je kamatna stopa 0%?

Jeste ako je zaista 0%. Ali budite posebno na oprezu kad vidite reklamu za beskamatni kredit i obratite pažnju na EKS, koji po pravilu neće biti 0%. Taj EKS bi u reklami morao da bude istaknut vidljivije od ostalih informacija, a morali bi da budu navedeni i svi uslovi pod kojima se kredit odobrava (npr. samo za nove korisnike).

  • Šta možemo da saznamo sa sajta banke i lizing kompanije?  A šta da očekujemo kad dođemo u poslovnicu?

Nekada je sajt služio za promovisanje proizvoda, a za sve što je bilo potrebno završiti išli smo u poslovnicu. Danas na sajtu, pored informacija o proizvodima koji se nude, možemo naći i važne dokumente kao što su opšti uslovi poslovanja i tarife, informisati se o proceduri za zaštitu svojih prava i podneti prigovor, a sve češće preko sajta možemo podneti i zahtev za korišćenje neke usluge, pa i zaključiti ugovor. U tom smislu se ta granica polako briše. 

  • Sa intenziviranjem automatizacije i digitalizacije na svim poljima, sve češće se govori o odlučivanju na osnovu profilisanja. Da li se banke i lizing kompanije služe ovakvim automatizovanim odlučivanjem? 

Nesumnjivo se služe. Novim Zakonom o zaštiti korisnika sada su posebno uređene pojedine njihove obaveze i prava korisnika ako se banka ili lizing kompanija služi profilisanjem (npr. obaveza da, ako je ponuda data na osnovu profilisanja, o tome jasno obaveste korisnika ili pravo korisnika kome kredit nije odobren na osnovu procene kreditne sposobnosti profilisanjem da zatraži preispitavanje te odluke).

  • Šta se sve nalazi u onoj gomili dokumentacije koju nam banka (lizing kompanija) uruči nakon što smo podneli zvaničan zahtev, odnosno nakon odluke o odobrenju? I treba li sve pažljivo čitati?

Ne bismo se usudile da damo savet da ne morate čitati pažljivo sve. Ipak, ako treba da izdvojimo na šta posebno da se usredsredite – to bi bio pregled obaveznih elemenata ugovora, koji je pregledan tabelarni prikaz svega ključnog za određenu finansijsku uslugu. Ako se zadužujete s promenljivom kamatnom stopom ili sa indeksacijom u stranoj valuti obavezno pogledajte i obaveštenje o rizicima koje to sa sobom nosi.