Sa budžetom na “Ti”

U epizodi „Sa budžetom na TI“ razgovaramo sa Ivanom Marković, direktorkom sektora za Kontroling u kompaniji Sport Vision, koja sa svojim timom postavlja standarde finansijskog planiranja i kontrole u Grupi sa 13 kompanija. Kroz praktična iskustva iz brzorastućeg sistema, Ivana objašnjava kako se kreiraju realni i funkcionalni budžeti koji pomažu da poslovanje ostane stabilno, likvidno i održivo.

Otkivamo šta čini dobar budžet, koje greške najčešće koštaju kompanije i zašto kontrola nije birokratija — već ključ očuvanja efikasnosti i uspeha. Epizoda donosi jasno razumevanje finansijske discipline kao osnove zdravog rasta svakog biznisa.

Epizoda pod nazivom “Sa budžetom na ‘Ti’” biće dostupna 2.novembra na našoj Patreon stranici, a od 5.novembra 2025. na YouTube kanalu i striming platformama, a šta vas očekuje u epizodi pogledajte u nastavku teksta.

  • Zašto je važan budžet?

Budžet jedne kompanije je kao kompas jer jasno ukazuje na pravac u kom se kompanija kreće. Ako je urađen dovoljno precizno, jasno i transparentno, jednom rečju ako je budžet dobar, omogućiće stabilnost, što posledično pozitivno utiče na rast i dugoročnu održivost poslovanja (rast prodaje, zapošljavanje i investicije). Takođe bih napomenula da dobar budžet jasno ukazuje na loše navike koje se ogledaju kroz nesavesno trošenje novca, te bi adekvatne mere trebalo da rezultiraju boljom kontrolom novca. Budžet je i referentna tačka kako za prihod od prodaje tako i za većinu OPEX pozicija, direktnih i fiksnih troškova uglavnom definisanih Ugovorima, ali i varijabilnih troškovnih pozicija koje su u direktnoj korelaciji sa prodajom, te omogućava praćenje performansi.

  • Šta čini dobar budžet?

Dobar kompanijski budžet je mnogo više od brojeva i excel tabela – to je strategijski alat koji pomaže kompaniji da planira, upravlja i uspešno raste. Svaki pojedinac, zajednica ili veliki sistem vođen zdravim razumem i ambicijom, planira buduće korake, strategijske, taktičke i finansijske.

Dobar budžet pre svega treba da bude:

  • realističan, jer da nije tako sam proces bi bio besmislen
  • Dovoljno detaljan, ali jasan svim odgovornim učesnicima i u krajnjoj instanci vlasnicima kapitala
  • Sinhronizovan sa poslovnim ciljevima – da obuhvata investicije, ali i optimizaciju troškova
  • Usklađen sa svim sektorima – svi odgovorni učesnici imaju jasne smernice i postavljene ciljeve i granice
  • Praktičan i koristan – izveštavanje actual vs budget je jednostavno i razumljivo, pravovremeno, uz mogućnost lakog detektovanja odstupanja i pronalaženja uzroka
  • Da li je dobro kada budžetiramo pa postoji neki višak sredstava?

Fleksibilnost je važna u kontekstu da je budžetom predviđen najgori, očekivani i najbolji scenario. Iskustveno na prezentacijama budžeta uglavnom je prisutan optimizam u segmentu prodaje, a u životu okruženi različitim tržišnim okolnostima susrećemo se sa izazovima i naknadno osvešćujemo pogrešnu procenu. Posledično se očekuje optimizacija troškova, a taj proces vrlo često nije moguće realizovati u punom obimu jer iziskuje drastičnije mere, što se uzima kao krajnja opcija.

Bez obzira na sve navedeno, ja nisam pobornik ostavljanja viška sredstava u budžetu, jer to neminovno dovodi do opuštanja, vanrednih odobravanja inicijalno neplaniranih troškova koji vrlo često postaju dugoročni fiksni troškovi.

Jednokratno probijanje budžeta u segmentu troškova (npr.dodatna isplata zarada kao nagrada za realizovan rezultat) je mnogo smislenija od netransparentnog pristupa što može biti odlična podloga za zloupotrebu.

  • Koja je uloga kontrole kod budžeta? I koliko često se sprovodi?

Bez kontrole budžet bi bio samo mrtvo slovo na papiru.

Kontrola budžeta ima ključnu ulogu u upravljanju finansijama kompanije, jer osigurava da se kompanija pridržava planiranih troškova i prihoda.

Šta podrazumeva kontrola budžeta i koja je uloga budžeta:

  • Praćenje realizacija u odnosu na plan
  • Detektovanje odstupanja i identifikovanje razloga
  • Pravovremeno ukazivanje na eventualna odstupanja i pravovremeno preuzimanje adekvatnih aktivnosti u cilju sprečavanja veće štete (gubitak, dugovi, nelikvidnost)
  • Prati se efikasnost
  • Pomaže u donošenju odluka
  • Pozivanje na odgovornost svakog odgovornog pojedinca ili tima
  • Praksa pokazuje da su monitoring i analiza na mesečnom nivou neophodni, a u slučaju većih tržišnih izazova i češće
  • Na koji vremenski period se obično priprema budžet na nivou kompanije? Da li uvek imate ispred sebe neki horizont od godinu dana?

Godinu dana je maksimalan vremenski period na koji se radi budžetiranje na detaljnom nivou. S obzirom da već godinama radim u fashion industriji, tržište diktira i dinamiku u ovom procesu, pa smo budžet radili na sezonskom nivou – šestomesečnom. Ove godine smo usvojili pravilo da budžet pripremamo na godišnjem nivou uz obavezno prilagođavanje, u skladu sa tržišnim trendovima, inflacijom, poskupljenjima i slično na preseku dve sezone.

Merdžeri i akvizicije

Šta se zapravo krije iza velikih spajanja i preuzimanja kompanija? U ovoj epizodi podkasta Jezik finansija razgovaramo sa Markom Fabrisom, direktorom u sektoru savetodavnih usluga u PwC Srbija, koji ima više od dve decenije iskustva u oblastima transakcija, restrukturiranja i korporativnih finansija.
Kroz primere iz prakse otkrivamo kako se vode procesi akvizicija, zašto je dobro restrukturiranje važnije od brzog profita i kako se finansijski i strateški planovi pretvaraju u stvarne poslovne odluke.

Epizoda pod nazivom “Merdžeri i akvizicije” biće dostupna 19.oktobra na našoj Patreon stranici, a od 22.oktobra 2025. na YouTube kanalu i striming platformama, a šta vas očekuje u epizodi pogledajte u nastavku teksta.

  • Zašto se vrši spajanje dve ili više kompanija?

Spajanje dve ili više kompanija se vrši iz različitih razloga, uključujući: ostvarivanje ekonomije obima, ulazak na nova tržišta, diversifikaciju poslovnih aktivnosti i portfolija proizvoda i usluga, sinergiju resursa, povećanje konkurentnosti i poboljšanje profitabilnosti.

  • Kakva je razlika između merdžera i akvizicija?

Merdžer podrazumeva dogovoreno spajanje dve kompanije koje nakon spajanja posluju kao jedan entitet, dok akvizicija uključuje kupovinu (kapitala) jedne kompanije od strane druge, što često rezultira preuzimanjem kontrole nad poslovanjem akvizirane kompanije.

  • Kakva je razlika između spajanja kapitala i preuzimanja kapitala?

Razlika između spajanja kapitala i preuzimanja kapitala je u načinu na koji se proces odvija. Spajanje kapitala podrazumeva kombinovanje resursa dve kompanije radi stvaranja zajedničkog entiteta, dok preuzimanje kapitala obično znači da jedna kompanija kupuje udeo ili celokupan kapital druge kompanije, najčešće uz sticanje kontrole.

  • Ko finansira proces akvizicije ili merdžera?

Finansiranje procesa akvizicije ili merdžera može doći iz različitih izvora, uključujući interno generisane prihode, kredite ili izdavanje novih akcija. Ponekad se koristi kombinacija ovih izvora finansiranja, zavisno od finansijskog položaja kompanija, kao i veličine i prirode transakcije.

  • Imamo li primere dobre prakse akvizicije na regionalnom nivou?

Postoje dobre prakse akvizicija na regionalnom nivou i često uključuju uspešna preuzimanja koja rezultiraju rastom tržišnog udela, povećanjem efikasnosti i profitabilnosti.

Finansiranje ženskog preduzetništva

U najnovijoj epizodi podkasta „Jezik finansija“ razgovaramo sa Zoranom Grujin, CEO platforme Mogu ja to sama, o izazovima i prilikama u finansiranju ženskog preduzetništva. Zorana deli svoju inspirativnu priču o tome kako je, počevši od male agencije za kreiranje sadržaja, uz hrabrost, biznis plan i strateško razmišljanje, preuzela i razvila jedan od najpoznatijih regionalnih brendova. Ova epizoda otvara važna pitanja o dostupnosti finansijskih sredstava, ulozi biznis plana i hrabrosti potrebnoj za ulazak u preduzetničke vode.

Epizoda pod nazivom “Finansiranje ženskog preduzetništva” biće dostupna 5.oktobra na našoj Patreon stranici, a od 8.oktobra 2025. na YouTube kanalu i striming platformama, a šta vas očekuje u epizodi pogledajte u nastavku teksta.

  • Mi smo već u podcastu Jezik finansija pričali o preduzetničkim finansijama, ali nismo o finansiranju ženskog preduzetništva. I mislim da će ova tema biti posebno interesantna jer razgovaramo sa preduzetnicom koja se upravo uklapa u profil osobe koja je svoju ideju sama kreirala i preuzela dugogodišnji uspešan brend – platform Mogu ja to sama. Koja je i meni često uzor, kako voditi dobar i sadržajan razgovor. Međutim obezbeđenje finansijskih sredstava nije bilo lako. Kako je to izgledalo na početku? Kako kupiti firmu i proširiti poslovanje.

Preduzetništvom se bavim od svoje 25-te, i za to vreme sam od male agencije Copy Empire koja se bavila kreiranjem sadržaja, zajedno sa svojim partnerom (životnim i poslovnim), uspela da proširim poslovanje, uvrstivši i dobro poznati brend MJTS.

  • Da li ste uopšte znali koliko Vam treba sredstava za kupovinu ili ste krenuli po sistemu, idemo pa dokle stignemo?

Nisam u startu znala cenu, ali sam imala ideju. Kada sam saznala cenu, nisam imala spremna sredstva. Bila je to za mene veća cifra.

  • Šta ste znali o finansija?

Po zanimanju sam ekonomista, tako da sam bila upućena u svet finansija. Bavim se kreativnim poslom, i do tada sam veoma retko koristila ono što sam na fakultetu učila.

  • Kome ste se obraćali za pomoć?

Prvo, napravili smo biznis plan.

Ovde ću pričati o važnosti biznis plana, o strategiji koja će da izmeri prosečnu održivost investicije.

  • Šta Vam je bilo najteže, kada su u finansije u pitanju? Da li ste razumeli kako finansijska projekcija izgleda?

Razumela jesam, ali sam imala bojazan da projekcije nisu održive.

Ovde ću govoriti kako je preduzetništvo nepredvidivo i kako, iako sve do detalja planiramo, možemo da naiđemo na prepreke, posebno u prvim godinama poslovanja.

  • Ko Vas je tu savetovao? Da li ste plaćali usluge savetovanja?

Nisam plaćala uslugu savetovanja. Krenula sam od ljudi koji su u materiji i koji su adekvatni da me posavetuju kako da ulaganje bude isplativo.