Prof Slađana Benković dala je intervju za Blic Ženu u kojem govori o važnosti finansijske pismenosti, cene impulsivnosti, ulozi žene u finansijskom sektoru i drugim sličnim temama.
Svoj broj možete naći na kioscima, a na sajtu zena.rs će uskoro biti dostupno i digitalno izdanje.
U međuvremenu pogledajte sve naše epizode na : YouTube, Spotify, Apple Podcast i Patreon
U drugoj epizodi, druge sezone podkasta #JezikFinansija razgovaramo sa Biljanom Bogovac.
Ovaj razgovor se bavi finansijskom revizijom, njenom definicijom, svrhom i procesom, kao i uslovima za dobijanje pouzdanog revizorskog izveštaja. Poseban akcenat stavljen je na značaj korporativne kulture za kvalitet finansijskog izveštavanja i uticaj koji ona ima na sprovođenje revizije.
Šta su to revizorski izveštaji, nezavisne potvrde tačnosti finansijskih izveštaja? Koje su razlike između finansijske revizije i finansijske forenzike, koja se fokusira na otkrivanje prevara i analizu internih kontrola?
Epizoda pod nazivom “Finansijska revizija” biće dostupna 16. oktobra 2024. na YouTube kanalu i striming platformama, a šta vas očekuje u epizodi pogledajte u nastavku teksta.
Finansijska revizija je nezavsina provera sa razumnim (ne 100%) uveravanjem da su finansijski izveštaji tačni, potpuni i da sadrže važne objave za korisnike kojima je namenjen.
Da bi se dobio pouzdan revizorski izveštaj potrebno je raspolagati kvalitetnim podacima, dakle sistemom evidentiranja podataka, obrade i povezanost svih sistema u sistem izveštavanja koji ima ugrađene interne kontrole (kako manualen tako i sistemske) u cilju obezbeđenja adekvatnog kvaliteta izveštaja.
Korporativna kultura veoma utiče na finansijsko izveštavanje i sprovođenje revizije. Ako ne positoji “tone at the top” da je kvalitet finansijskog izvestaja važan, onda ne postoji osnovna pretpostavka kvalitetnog finansijskog izveštaja. Revizija takođe zavisi od korporativne kulture i oslanja se na nju.
Revizorskim izveštajem smo utvrdili nezavisno mišljenje sa razumnim uveravanjem. To je potvrda da je neko nezavisan proverio finansijski izveštaj i da je Izveštaj u skladu sa Međunarodnim Standardima Revizije. Takođe, Izveštajem smo dobili potvrdu da su ispoštovane sve revizorske prcedure kako bi izdaolo takvo mišljenje. Revizori su ovlašćeni od strane regulatornog tela da mogu da potpišu mišljenje. Njihovo ovlašćenje od strane regulatornog tela određeno je posedovanjem određenih kvalifikacija i sertifikata.
Finansijska forenzika se fokusira na pronevere (prevarne radnje) i interne kontrole, ne poznaje pojam materijalnosti koji revizija koristi kao osnovno načelo sprovođenja procedura. Veoma su različite, imaju drugačiji obuhvat i cilj.
U prvoj epizodi, druge sezone podkasta #JezikFinansija istražujemo svet bezgotovinskog plaćanja, a naša prva gošća je Bojana Kalicanin Stojanović– članica Izvršnog odbora NLB Komercijalne banke, zadužena za operativne i IT funkcije. Kako bezgotovinska plaćanja olakšavaju život preduzetnicima i građanima? Da li Srbija prati trendove? Otkrijte sve što niste znali o digitalnim transakcijama u prvoj epizodi nove sezone podkasta “Jezik finansija”!
Epizoda pod nazivom “Bezgotovinsko plaćanje” biće dostupna 02. oktobra 2024. na YouTube kanalu i striming platformama, a šta vas očekuje u epizodi pogledajte u nastavku teksta.
Bezgotovinsko plaćanje podrazumeva sve vrste transakcija između kupca i prodavca prilikom kojih se ne koristi gotov novac – različiti prenosi sredstava sa računa na račun koji se mogu obaviti putem npr platnih kartica, digitalnih kanala, internet trgovine i sl.
Bezgotovinska plaćanja su komforna jer niste ograničeni gotovinom koju imate uz sebe a kroz različite kanale možete da ih koristite i u bilo koje doba dana i sa bilo kog mesta na svetu. Obzirom na odsustvo gotovog novca ova plaćanja su i bezbednija.
Ovakva mogućnost je velika prednost u svim okolnostima, a lično izbegavam mesta gde moram da platim u gotovini jer je retko nosim i koristim. Pohvalno je i što se promoviše skoro na svim nivoima i što sve manje imamo potrebu da koristimo gotov novac.
Postoje različite definicije šta digitalno plaćanje podrazumeva posebno iz razloga što se tehnologije u ovoj oblasti jako brzo razvijaju i čine dostpnim nove vrste plaćanja koje praktično prethodno i nisu bile moguće.
Ako bismo pojednostavili stvari, digitalna plaćanja možemo da svedemo na plaćanja preko digitalnih kanala: plaćanja putem interneta, korišćenje različitih digitalnih novčanika, transakcije kroz mBank ili eBank rešenja i korišćenje payment platformi.
Bezgotovinska, ali i digitalna plaćanja, već duže vreme koriste privrednici i preduzetnici, jer je na taj način poslovanje jednostavnije. U nekim slučajevima i zakon propisuje ovakav vid plaćanja, u cilju suzbijanja sive ekonomije i transparentnosti poslovanja. U svakom slučaju je komfornije jer se najčešće obavlja putem digitalne banke kroz mBank i eBank rešenja, gde se eliminišu gotovina, štampa virmana i čekanje po ekspoziturama, dok je kontrola izvršenja plaćanja efikasnija. Takođe, mogućnost ecommerca omogućava mnogo širu prisutnost i dostuponst do značajno većeg broja kupaca i tražišta, a donosi uštedu u npr renti poslovnog prostora.
U okviru programa “Mi Danas” K1 Tanjug, prof. dr Slađana Benković, domaćin podkasta “Jezik finansija”, govorila je na temu finansijske pismenosti u Srbiji.
Podkast “Jezik finansija” dostupan je na različitim platformama i sve pristupne linkove možete naći ovde.
Pogledajte ceo intervju u nastavku.
U dvanaestoj epizodi podcasta “Jezik finansija” pod nazivom “Šta je posao finansijskog direktora u kompaniji?”, razgovaramo sa Sašom Mlađenovićem, finansijskim direktorom kompanije Karin Komerc MD. Sa Sašom razgovaramo o tome koje su to odlike koje su neophodne za uspeh na poziciji finansijskog direktora, od ekspertskog znanja do liderstva. Takođe, odgovaramo na pitanja kako efikasni finansijski izveštaji i dobro osmišljen budžet doprinose boljem razumevanju poslovanja i strateškom planiranju.
Epizoda pod nazivom “Šta je posao finansijskog direktora u kompaniji?” biće dostupna 03. jula 2024. na YouTube kanalu i striming platformama, a šta vas očekuje u epizodi pogledajte u nastavku teksta.
Finansijski direktor mora da bude osoba od integriteta i ugleda. Finansijski direktor mora da poseduje ekspertska znanja iz ključnih oblasti finansija (računovodstvo, poreski sistem, poslovne finansije), ali i da ima široka znanja i široke vidike iz raznih oblasti. Treba da bude lider, da svojim ličnim primerom vodi i usmerava svoje zaposlene, kao i da poseduje odlične organizacione sposobnosti. Takođe, treba da podstiče inicijativu kod svojih zaposlenih i da zna da im prenese svoja znanja i iskustva. Isto tako, treba da zna da sasluša svoje zaposlene i da ih posavetuje i zaštiti.
Vešto da ume da koristi sve savremene alate u funkciji unapređenja i olakšavanja posla i procesa.
Da zna da prepozna upotrebnu vrednost podataka i da ih iskoristi u donošenju kako dnevno-operativnih, tako i strateških odluka.
Smatram da posedujem sve navedene osobine i vrednosti.
Jasni, koncizni i precizni, sa jasno vizuelizovanim pokazateljima. Izveštaj svakog direktora sektora ne bi trebalo da bude duži od 3 strane A4 formata. Izveštaji treba da sadrže kratku analizu sa isticanjem eventualnih odstupanja i sa predlozima za otklanjanje istih i predlozima za unapređenje procesa/poslovanja. Više rukovodstvo treba da raspolaže ključnim podacima od svih sektora sa ciljem donošenja kvalitetnih poslovnih odluka.
Poznavanje procesa i biznisa do najsitnijih detalja. Rukovodioci moraju biti iskusni, moraju biti lideri koji znaju da usmeravaju svoje zaposlene i izvuku maksimum od njih kako bi budžet bio pravilno definisan i ostvariv. Nakon usvajanja budžeta, najvažnija je konrola izvršenja istog i brzo reagovanje i prilagođavanje u slučajevima značajnih odstupanja prilikom realizacije.
Svakako najvažniji pokazatelj je ROI indeks (return on investment) odnosno stopa povrata investicije. Opravdanost i rentabilnost investicije zavisi od mnogih faktora. Na prvom mestu je pitanje da li će se postići veća produktivnost i prihodi ostvareni planiranom investicijom. Da li se investicija odnosi na osavremenjivanje poslovanja ili je namenski vezana za neki projekat. Kakvi su uslovi finansiranja, da li je moguće adekvatno strukturirati izvore finansiranja. Da li se investicija odnosi na proširenje postojeće delatnosti ili se odnosi na ulazak u novu branšu i/ili novo tržište.
Prvi pokazatelj među jednakima je FCF (free cash flow) koji pokazuje sa koliko slobodnih novčanih sredstava kompanija raspolaže. Pokazatelj kreće od ostvarenog profita, a zatim se usklađuje sa promenama na pozicijama bilansa stanja. Zatim tu je svakako EBITDA (profit pre kamata i amortizacije) kao pokazatelj zarađivačke moći jedne kompanije. Ništa manje važni nisu pokazatelji poslovnih aktivnosti koji se ogledaju u brzini obrta zaliha, naplate potraživanja, izmirivanja obaveza, ročne strukture istih itd.
U okviru programa “Dan uživo” N1, prof. dr Slađana Benković, domaćin podkasta “Jezik finansija”, govorila je na teme:
Podkast “Jezik finansija” dostupan je na različitim platformama i sve pristupne linkove možete naći ovde.
Pogledajte ceo intervju u nastavku.
U novoj epizodi podcasta “Jezik finansija” pod nazivom “Preduzetničke finansije,” razgovaramo sa Nebojšom Matićem, direktorom firme Mikroelektronika. Nebojša će nam otkriti koliko je znao o finansijskom poslovanju na početku svoje karijere, sa kojim izazovima se susretao prilikom obezbeđenja početnog kapitala, i koje finansijske indikatore prati kako bi održao uspeh svoje kompanije.
Epizoda pod nazivom “Preduzetničke finansije“ biće dostupna 26. juna 2024. na YouTube kanalu i striming platformama, a šta vas očekuje u epizodi pogledajte u nastavku teksta.
Ni malo, jedino sto sam znao je da nije bilo novca.
Obzirom da sam pozajmljivao novac od cimera ili roditelja na samom startu to nije bilo teško sa te strane, ali preispitivanje sebe da li će sve što je zamišljeno da uspe je već bilo dosta teže.
Nemamo finansijskog direktora.
Profit je nesto od čega firma živi, ali volim i profitabilnost po zaposlenom da znam.
Tuđa jer su i prošli i budući projekti preveliki da bi ih finansirali iz svojih srestava.
U desetoj epizodi našeg podkasta “Jezik Finansija“, razgovaramo sa Mišom Živićem, inovatorom i osnivačem kompanije LeanPay. Miša analizira izazove vezane za zaštitu podataka u finansijskom sektoru, ukazujući na visoke troškove koje finansijske institucije moraju da snose da bi se zaštitile od cyber napada, pogotovo tokom visokih perioda transakcija kao što je Black Friday.
Takođe, istražujemo kako veštačka inteligencija već smanjuje operativne troškove i kako će nastaviti da oblikuje sektor korisničke podrške, cyber bezbednosti i upravljanja rizicima.
Epizoda pod nazivom “Koliko je veštačka inteligencija doprinela pouzdanosti finansijskog poslovanja?“ biće dostupna 12. juna 2024. na YouTube kanalu i striming platformama, a šta vas očekuje u epizodi pogledajte u nastavku teksta.
Mogu li one sebi taj trošak priuštiti? Prosecan data breach u finansijskoj industriji košta kompaniju 5,8m USD. Investicije u zaštitu podataka su jako skupe, ali nužne, zbog brzog rasta troškova data breacheva.
Pogodan trenutak je period u kome se dešava velika poslovna aktivnost/broj transakcija, kao što je Black Friday. Tada se napadači “lakše sakriju”.
Veštačka inteligencija ima jako potentan uticaj na finansijski sektor. Već postoje dokazane studije slučaja sa velikim uštedama u korisničkoj podršci i cyber bezbednosti.
Korisnička podrška, cyber bezbednost, marketing, risk management itd. samo su neki od mogućih sfera uticaja veštačke inteligencije na finansijsku industriju. A uticaj IT-a generalno, to je danas ad acta pitanje – finansijska industrija je danas deo IT industrije.
U devetoj epizodi našeg podkasta “Jezik Finansija“, sa prof Slađanom Beković razgovara Sandra Damijan, predavačicom na Ekonomskom fakultetu Sveučilišta u Ljubljani. Sandra je, takođe, partner i voditelj Grant Thornton Advisory and Financial Forensic Services u JIE. Sandra analizira razlike između namernih prevara i nenamernih grešaka, efikasnost različitih metoda za detekciju prevara, uključujući sve veći doprinos analitike podataka, kao i složene izazove u otkrivanju sukoba interesa.
Osim toga, dotičemo se i metoda prevencije, važnosti edukacije zaposlenih i kreiranja sigurnog okruženja za prijavu sumnjivih aktivnosti, naglašavajući potrebu za razvijanjem otvorene korporativne kulture.
Epizoda pod nazivom “Kako prevarne radnje utiču na finansijsko poslovanje?” biće dostupna 31. maja 2024. na YouTube kanalu i striming platformama, a šta vas očekuje u epizodi pogledajte u nastavku teksta.
Temeljni oblik prijevare ostvaruje onaj tko, s ciljem da sebi ili drugomu pribavi protupravnu imovinsku korist, dovede koga lažnim prikazivanjem ili prikrivanjem činjenica u zabludu ili ga održava u zabludi i time ga navede da na štetu svoje ili tuđe imovine što učini ili ne učini. Bitno se razlikuje pojam prijevare i pojam pogreške. Shodno tome, izraz „pogreška“ označava nenamjerne propuste. Dakle, pogreške i prijevare razlikuju se ponajviše, sukladno navedenom, u stupnju namjere. Kompanije bi trebale biti svjesne da su pogreške i prijevare rastući i veliki problem za okolinu, ali i samu organizaciju. U tom kontekstu trebale bi poduzeti značajne mjere i korake edukacije i prevencije, ranog otkrivanja i u konačnici suzbijanja takvih djela.
Otkrivanje prijevare temelji se na identificiranju relevantnih pokazatelja prijevare. Također je važno razumjeti da velika većina prijevara nije identificirana godišnjom revizijom ili drugom računovodstvenom metodom. Naprotiv, daleko najveći udio prijevara otkrije se putem dojave ili nekog drugog oblika interne komunikacije. Bez obzira na navedeno, u posljednje vrijeme raste udio prijevara koje su identificirane kroz različite oblike analitike podataka.
Podmićivanje predstavlja neko obećanje, ponudu ili davanje bilo koje beneficije koja neprimjereno utječe na ishod odluka. Mito može biti dan zaposleniku (direktno) ili preko druge osobe/subjekta (indirektno), a može biti u obliku novca, povjerljivih informacija, darova i sl.
Prijevaru je po svojoj prirodi teško otkriti. U mnogim tvrtkama sustavi kontrole nisu prilagođeni otkrivanju prijevara, rizici su često podcijenjeni ili uopće nisu identificirani. Na temelju mog iskustva, najteže je otkriti sukob interesa kao jednu od shema prijevare. Sukob interesa predstavlja situaciju u kojoj su privatni interesi dužnosnika (zaposlenika) u suprotnosti s interesom tvrtke ili s druge strane privatni interes može utjecati na nepristranost zaposlenika u obavljanju njegove dužnosti.
Stara narodna izreka „bolje spriječiti, nego liječiti“ možda najbolje opisuje važnost prevencije prijevare. Dakako, prevencija i rano otkrivanje potencijalne prijevare uvijek je poželjnija nego intervencija nakon već nastalog štetnog događaja.
Od izuzetne važnosti je pravovremeno identificiranje indikatora koji ukazuju na prisustvo rizika prevare, ali ne moraju neizostavno biti povezani s njom. Također, bitno je spomenuti da indikatori mogu biti važan dio procjene rizika od prijevare, pogotovo kada su u kombinaciji s relevantnim informacijama iz drugog izvora. Potrebno je uključiti osoblje organizacije u identificiranje znakova upozorenja te u raspravljanje o rizicima prijevare i načinu sprječavanja pojave prijevare unutar organizacije. Zatim, educirati sve zaposlene i podignuti svijest o ranim signalima upozorenja na prijevaru i u postojeće kontrolne mehanizme, implementirati sustave i procese za detekciju indikatora. Važno je također uspostaviti vjerodostojan mehanizam putem kojeg će zaposleni moći prijaviti sumnju na prijevaru te poticati otvorenu kulturu gdje je prijavljivanje prave sumnje prihvatljivo i poželjno.
Ove nedelje nas očekuje osma epizoda našeg podkasta “Jezik Finansija” u kojoj pričamo o različitim specifičnostima u poslovnoj komunikaciji, a pogotovu u finansijskom poslovanju. Kao gošća i sagovornica u ovoj epizodi je ekspert u oblasti političkih i biznis komunikacija Nikolina Borčić, profesorka VERN Univerziteta i Sveučilišta u Zagrebu.
U ovoj epizodi, Nikolina razmatra ključne aspekte poslovne komunikacije, uključujući važnost neverbalne komunikacije i strategije koje igraju centralnu ulogu u poslovanju. Takođe, dotičemo se uticaja medijskog imidža izvršnih direktora na reputaciju kompanije, kao i sklonosti stručnjaka iz finansijske industrije da se drže van centra pažnje. Ne propustite priliku da čujete kako sofisticirane komunikacione veštine mogu oblikovati poslovni svet.
Epizoda pod nazivom “Poslovna komunikacija u finansijskom poslovanju” biće dostupna 17. maja 2024. na YouTube kanalu i striming platformama, a šta vas očekuje u epizodi pogledajte u nastavku teksta.
Šta to čini naš stil poslovne komunikacije posebnim?
Način na koji razmišljamo i promatramo svijet temelj je našeg pristupa. Nakon toga slijedi način na koji te misli i uvjerenja pretvaramo u govor i komunikaciju.
Koliko je neverbalni način komunikacije uticajan?
Istaknut ću jedan primjer utjecaja neverbalne komunikacije: utjecaj glasom i modulacijom glasa. Sposobnost kontrole i promjene glasa u smislu tona, jačine i ritma, odnosno kontrole intonacije, brzine govora i pauza tijekom govora, ključna je za održavanje pažnje i može pomoći u naglašavanju određenih riječi.
Igraju li ljudi u biznisu komunikacijske igre?
Stalno. Svi koriste razne taktike poput pregovaranja, ograničenja ponude, reciprociteta, društvenog dokaza, sidrenja cijena – i to nisu taktike samo za prodajnu nišu, nego su prisutne u svim poslovnim domenama. Naša najveća moć leži u snazi jezika i svijesti o tome.
Da li je Voren Bafet bio uspešan u poslovnoj komunikaciji ili je bio poslovno kreativan?
On je (bio) uspješan u oba aspekta — kako u komunikaciji tako i u kreativnosti. Warren. Primjer su njegovi godišnji izvještaji dioničarima u Berkshire Hathawayu, koji su poznati po jasnom, sažetom i često čak humorističnom stilu – on je sjajan primjer kako složene financijske koncepte prikazati na razumljiv i pristupačan način. Što se tiče poslovne kreativnosti, njegova sposobnost inovacije i strateškog razmišljanja su najbolji dokaz njegove genijalnosti.
Koliko imidž izvršnog direktora u medijima može uticati na reputaciju kompanije?
Živimo u eri površnosti, polarizacije i dojma, gdje je sve personificirano – od politike i biznisa do društva. U tom kontekstu, imidž izvršnog direktora u medijima može znatno utjecati na dojam, a time i na reputaciju kompanije. Ovisno o medijskim nastupima izvršnih direktora, stvara se slika koja se prenosi na cijelu organizaciju.
Da li ljudi iz finansijske industrije imaju sklonost da budu u drugom planu?
Stručnost i diskrecija često su povezani, zbog čega stručnjaci iz financijskog sektora u određenim kontekstima preferiraju djelovati izvan centra javne pažnje. No sve je do konteksta i samog čovjeka, ne može se generalizirati.