Jesmo li zakasnili sa finansijskom edukacijom?

U novoj epizodi podkasta „Jezik Finansija“ ugostili smo profesorku Meldinu Kokorović Jukan, dekanicu Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Tuzli i stručnjakinju za oblast finansijske edukacije.

Kroz razgovor osvetljavamo važnost ranog finansijskog obrazovanja, izazove u implementaciji u formalni obrazovni sistem, ali i praktične korake koje pojedinci mogu da preduzmu kako bi unapredili svoju finansijsku pismenost.

Ova epizoda pruža dragocene uvide za sve koji žele da razumeju svet novca – od roditelja i nastavnika, do donosioca odluka i svih koji žele sigurniju finansijsku budućnost.

Epizoda pod nazivom “Jesmo li zakasnili sa finansijskom edukacijom?“ biće dostupna 27.jula na našoj Patreon stranici, a od 30.jula 2025. na YouTube kanalu i striming platformama, a šta vas očekuje u epizodi pogledajte u nastavku teksta.

  • Šta je finansijska edukacija, odnosno finansijska pismenost?

Finansijska pismenost obuhvata znanja, veštine i stavove koje omogućavaju pojedincima da donose informisane i odgovorne odluke, odnosno da odgovorno upravljaju ličnim finansijama. Uključuje razumevanje pojmova kao što su inflacija, kamatne stope, budžetiranje, štednja i investiranje. Osim teorijskog znanja, važna je i sposobnost primene finansijskih znanja u svakodnevnom životu. U savremenom društvu, ova pismenost je ključna za finansijsku sigurnost pojedinaca i stabilnost ekonomije.

  • Šta je inspirisalo razvijena društva da krenu sa finansijskom edukacijom?

Razvijene zemlje ulažu u finansijsku edukaciju jer ona doprinosi unapređenje individualnog i društvenog ekonomskog blagostanja te stabilnijoj ekonomiji. Građani sa boljim znanjem prave racionalnije izbore, izbegavaju dugove i smanjuju rizike. Edukacija smanjuje siromaštvo, podstiče štednju i štiti potrošače od prevara. Zbog toga je finansijska edukacija deo školskih kurikuluma i nacionalnih strategija mnogih država.

  • Zašto je važna finansijska edukacija za pojedince i društvo u celini?

Finansijska edukacija pomaže ljudima da bolje upravljaju budžetom, planiraju štednju i izbegnu finansijske probleme. To donosi veću sigurnost i kvalitet života. Na nivou jedne zemlje, doprinosi makroekonomskoj stabilnosti, smanjuje potrebu za socijalnom pomoći i jača odgovornost finansijskih institucija. Obrazovani potrošači su važan stub zdravog tržišta.

  • Šta pojedinac treba da zna da bismo rekli da je finansijski pismen?

Finansijski pismen pojedinac je onaj koji poseduje osnovno razumevanje ključnih finansijskih pojmova i koji je sposoban da to znanje primeni u svakodnevnom životu.

Finansijski pismen pojedinac razume osnovne pojmove kao što su kamata, inflacija, kreditni rejting i rizik. Zna da vodi budžet, planira štednju, upravlja dugom i donosi informisane investicione odluke. Takođe zna svoja potrošačka prava i kako da se zaštiti u finansijskim transakcijama. Planiranje penzije i osiguranja su takođe deo ove pismenosti.

  • Kako bismo definisali lične finansije?

Lične finansije obuhvataju sve aktivnosti i odluke vezane za upravljanje finansijskim resursima pojedinca ili domaćinstva, s ciljem postizanja finansijske sigurnosti i dugoročnog blagostanja. Lične finansije podrazumevaju upravljanje prihodima, rashodima, štednjom, investicijama i zaštitom od finansijskih rizika. To uključuje planiranje svakodnevnih i dugoročnih obaveza, investiranje u akcije, obveznice ili nekretnine, i planiranje budućih ciljeva kao što su penzija ili obrazovanje dece.

Meldina Kokorović Jukan

Meldina Kokorović Jukan

Meldina Kokorović Jukan je redovni profesor Katedri za finansije i finansijsku politiku i dekan Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Tuzli, sa više od 20 godina iskustva u oblasti finansija i evaluacije javnih politika. Doktorirala je na matičnom fakultetu, a stručno se usavršavala na George Washington University i Claremont Graduate University u SAD-u. Specijalizovana je za obuke iz oblasti upravljanja finansijama, poslovnog planiranja, te monitoringa i evaluacija projekata. Vodila je evaluacije brojnih međunarodnih projekata i sarađivala sa institucijama poput EU, UNDP, USAID, UNICEF i drugih.

Profesor Kokorović Jukan posvećena je unapređenju znanja i poticanju inovacija u ekonomiji i finansijama, sa posebnim naglaskom na povećanje finansijske pismenosti među mladima i odraslim.  Aktivno se bavi finansijskom pismenošću i finansijskom edukacijom kroz različite projekte i istraživanja uključujući Erasmus+ projekte, a trenutno  je uključena u radnu grupu Centralne banke BiH za uvođenje finansijske edukacije u formalno obrazovanje u Bosni i Hercegovini. Dobitnica je prestižnih stipendije američke vlade Junior Faculty Development Program u 2009. godini i Fulbright stipendije za akademsku 2025/26. godinu.