Ulaganje u investiciono zlato

U najnovijoj epizodi podkasta Jezik Finansija razgovaramo o tome šta zapravo znači ulagati u investiciono zlato i da li je ono zaista „sigurna luka“ za kapital. Naši gosti su Srđan Stefanović, vlasnik porodične firme Zlatara Stefanović 1886, i Nenad Gujaničić, glavni broker Momentum Securities. Kroz razgovor sa njima otkrivamo kako se razlikuju fizičko i berzansko zlato, kome je ova vrsta ulaganja namenjena i koje faktore treba uzeti u obzir pri donošenju odluke. Epizoda donosi spoj tradicije, tržišta i savremenih investicionih navika – jasno, precizno i na jeziku koji svi razumemo.

Epizoda pod nazivom “Ulaganje u investiciono zlato“ biće dostupna 29.juna na našoj Patreon stranici, a od 2.jula 2025. na YouTube kanalu i striming platformama, a šta vas očekuje u epizodi pogledajte u nastavku teksta.

  • Kako se radi budžetiranje u NVO?

Budžetiranje u NVO se zasniva na planiranju aktivnosti koje vode ka ostvarivanju ciljeva organizacije. Najčešće se kreira budžet po projektima, u skladu sa smernicama donatora, ali organizacije takođe prave i operativni (godišnji) budžet kojim se definišu potrebna sredstva za funkcionisanje cele organizacije. Proces uključuje identifikaciju troškova po aktivnostima koje organizacija predviđa. Dobar budžet je realan, pregledan i usklađen sa strategijom organizacije.

  • Šta to ima u  zlatu da privlači od davnina pažnju?

Zlato nudi zaštitu vrednosti imovine koja je ukorenjena u svesti ljudi usled činjenice da je ova funkcija dokazana kroz različite istorijske epohe.

  • Šta je investiciona jedinica kada se kupuje zlato?

Sve popularnije je investiranje u zlato preko investicionih fondova (ETF-ova) koji ulagačima nude posedovanje finansijskog instrumenta u čijoj osnovi je ovaj plemeniti metal. Dakle, ovo investiranje se realizuje putem berze kao što se kupuju akcije ili obveznice

  • Ko su najčešće kupci takvog zlata?

Najčešći kupci ovog zlata su portfeljni investitori koji putem ove investicione alternative sprovode širu diversifikaciju portfelja i nalaze sigurnost u vremenima visoke inflacije, neizvesnosti i slabljenja dolara.

  • Da li postoje savetnici za investiranje u zlato?

Postoje savetnici za sve vrste investicione imovine, pa i u zlato.

  • Koje su zemlje najpoznatije po proizvodni zlata?

U poslednje vreme najveći proizvođači zlata na svetu su Kina, Rusija, Kanada, SAD, Australija… U poslednje vreme godišnja proizvodnja zlata iznosi oko 2,5-3 hiljade metričkih tona što predstavlja godišnje povećanje raspoložive procenjene količine zlata od oko 1-1,5 odsto.

  • Da li je bolje kupovati veću polugu zlata ili manje poluge? Od čega zavisi da naša odluka?

Zavisi od toga koliko novca imate pre svega i koji je razlog vaše kupovine fizičkog investicionog zlata. Ukoliko želite da sačuvate neki višak kapitala koji imate i imate nameru da ga u nekom trenutku odjednom prodate, onda je najisplatljivije kupiti polugu maksimalne veličine za taj iznos koji imate. Ukoliko smatrate da ćete tokom vremena imati potrebu da to zlato parcijalno prodajete bolje je imati manje komade.

Ovo stoga sto je i u ovim investicionim jedinicama, bile one u obliku raznih pločica ili dukata (moneta) uračunata i cena izrade tog komada, tako da je normalno da pločica koja teži 1g bude dosta skuplja od one od 10g, kao i što će ta od 10g biti skuplja od poluge od 1kg.

Jezik FInansija 2 Nenan Gujanicic
Kako i zašto ulagati u hartije od vrednosti?

U drugoj epizodi potkasta Jezik Finansija pričamo sa Nenadom Gujaničićem, glavnog brokera Momentum Securities. Nenad razbija mitove o investiranju u hartije od vrednosti, daje savete kako odabrati pravog brokera i deli uvide o najsigurnijim ulaganjima u današnjem brzo promenljivom ekonomskom pejzažu.

Epizoda pod nazivom “Kako i zašto ulagati u hartije od vrednosti” biće dostupna 15. marta 2024. na YouTube kanalu i striming platformama, a šta vas očekuje u epizodi pogledajte u nastavku teksta.

Kratak isečak razgovora sa Nenadom možete pročitati u nastavku teksta:

  • Šta je to što čini investiranje u HoV atraktivno a šta plaši investitore?

Investiranje u hartije od vrednosti je atraktivno jer nosi širok spektar alternativa, mogućnost odabira hartija i sa potencijalom većeg prinosa, a ulaganje ima izuzetnu mobilnost, tačnije može se momentalno pretvoriti u novac. Prosečnog ulagača najviše plaši neopipljivost finansijskih instrumenata s obzirom da su dematerijalizovani, dok su visoko na listi strahova i razne prevare koje su skopčane sa ovom nevidljivom vrstom imovine.

  • Kako znati da naš broker zna više od bilo kog drugog brokera, i imate li informaciju koliko imamo licenciranih brokera trenutno u Srbiji, odnosno imate li pregled po zemljama broja brokera po zemljama Balkana? Da li su svi aktivni u trgovini?

Nema nikakve razlike u odabiru zubara ili lekara u odnosu na izbor brokera, osim što su usluge koje ovaj poslednji pruža kod nas i dalje nesvojstvene našem okruženju. Dakle, potrebna je dobra preporuka za brokera, a ako vam se posle razgovora sa njim gomila stvari učini jasnijim onda je to, baš to. Ukoliko vam se, pak, dodatno zamagli pogled na finansijski svet, koji inače nije bio čist, onda bi trebalo da se obratite na drugu adresu. Posle svetske ekonomske krize broj brokerskih kuća u Srbiji je desetkovan, a slična je situacija i na ostatku Adria prostora. U Srbiji trenutno radi 10-20 što brokerskih kuća, što odeljenja banaka, a u realnosti svega 5-6 nudi iole ozbiljniju uslugu.

  • Da li slažete sa činjenicom da je i dalje najsigurnije ulagati u kompanije koje su manje osetljive na recesione periode, dakle u one koje pružaju egzistencijalne usluge ili proizvode bez kojih se ne može poput hrane, pića, energije, komunikacija, zdravstva kao i u IT sektor?

Ono što se promenilo poslednjih desetak godina, a naročito od pandemije, jeste da su najsigurnija ulaganja najveće tehnološke kompanije koje su i tokom loših ekonomskih godina sigurno utočište za investitore. U poslednjih deset godina tipične sigurne luke poput farmacije i industrije hrane prepustile su mesto najvećim tehnološkim kompanijama bez čijeg prisustva nije moguće funkcionisanje modernog sveta pa su preuzele i oreol sigurnosti.

  •  Koliko često donose odluke brokeri i dileri ulažu svoj novac u određene hartije od vrednosti?

Glavni zadatak brokera je da ukažu klijentima na potencijalne rizike kako bi ulagači našli tržišnu nišu koja najbolje odgovara njihovim sklonostima. Dileri rade u svoje ime i za svoj račun, te stoga moraju biti odvojeni od poslova berzanskog posredovanja kako se ne bi ugrozili interesi klijenata. Strategiju dilerskog poslovanja određuje svaka firma ponaosob, a može se kretati od svakodnevnog trgovanja (day trading) do investiranja na duže staze.

  • U šta ste baš Vi investirali ove godine i zašto?

Brokeri često previše pričaju o ličnim ulaganjima kako bi impresionirali klijente i u tom smislu izbegavam takvu vrstu nastupa. Moja lična ulaganja su obično na liniji predloga (sugestija) klijenata, a u poslednjih godinu dana omiljene akcije su mi bili kanadski proizvođač opreme za jogu, Lululemon, i proizvođač čipova AMD. Međutim, trenutno ni za jednu od tih alternativa ne bih mogao reći da su jeftine.

Nenad Gujaničić

Nenad Gujaničić

Nenad Gujaničić je diplomirao je na Fakultetu organizacionih nauka, odsek menadžment. Na Alternativnoj Akademskoj Obrazovnoj Mreži završio je specijalističke studije “Tranzicija i rekonstrukcija”. Više od petnaest godina angažovan je na brokerskim pozicijama u nekoliko kompanija: Ilirika Investments (2002-2003), AC-Broker (2004-2007), Sinteza Invest Group (2007-2013), Wise broker (2013-2017), a od 2017. radi u investicionom društvu Momentum Securities na poziciji glavnog brokera.

Publikovao je veliki broj stručnih radova na temu akcionarstva i berzanskog poslovanja, a redovno objavljuje berzanske analize i komentare u domaćim pisanim i elektronskim medijima. Predavanja iz širokog spektra tema vezanih za finansijska tržišta držao je na Beogradskoj berzi, Fakultetu organizacionih nauka, BK univerzitetu, Beogradskoj bankarskoj akademiji.