Investiranje u umetnička dela

U najnovijoj epizodi podkasta “Investiranje u umetnička dela”, Branislav Mihajlov – diplomirani istoričar umetnosti, magistar odnosa s javnošću i doktorand – otkriva kako ulaganje u umetnost postaje ključni deo kulturnog identiteta, ističući ulogu državnih zbirki, istorijskog konteksta i stručne procene u formiranju vrednosti umetničkih dela, a sve to kroz primere iz prakse i lična iskustva iz sveta zaštite i očuvanja umetničkog nasleđa.

Epizoda pod nazivom “Investiranje u umetnička dela“ biće dostupna 26.januara na našoj Patreon stranici, a od 29. januara 2025. na YouTube kanalu i striming platformama, a šta vas očekuje u epizodi pogledajte u nastavku teksta.

  • Da li je ulaganje u umetnička dela deo kulture jedne zemlje?  

Državne umetničke zbirke čuvaju umetničko blago, kulturno nasleđe svoje zemlje i na toj liniji jeste sposobnost procene da li je neko delo od posebnog značaju za državu i da li je potrebno u to ime započeti postupak otkupa. Muzejske ustanove koje već poseduju bogate zbirke takođe. To se ne dešava često ali je sposobnost i mogućnost reagovanja dragocena pa se u tom smislu svakako može reći da je odgovor “da”.

  • Kakav je istorijski kontekst ulaganja u umetnička dela?

Odličan primer jeste formiranje zbirke jugoslovenske umetnosti druge polovne dvadesetog veka kao primer šta znači kada država stane iza umetnika i umetnost razume kao jedan od ključnih delova sopstvenog identiteta. Privatne zbirke imaju svoj kontinuitet od antičkog doba i kroz istoriju se smenjuju ili kombinuju strast ka umetnosti, prestiž i plansko ulaganje u vrednost koja kontinuirano raste sa vremenom.

  • Kako se formira cena jednog umetničkog dela? 

Može se reći da precizno definisana vrednost umetničkog dela u suštini ne postoji. Pored poznatosti autora, dokazane vrednosti od strane istorije umetnosti i trenutnog stanja na tržištu, veliku ulogu igra spremnost kupca koji delo želi za sebe da izdvoji određenu sumu novca.

  • Kako i gde se informišemo o tome kojim umetničkim delima cena raste?

Umetnici koji su kroz vekove stekli i vremenom uvećali reputaciju, čija se dela nalaze u najvažnijim umetničkim zbirkama svetskih muzeja i velikih privatnih kolekcija su neprikosnoveni “vladari” i najvažniji reper svetskog tržišta umetničkim delima.    

  • Da li je kupovina umetničkog dela na neki način i spekulativna procena? 

Stručnost procenitelja, poznavaoca, mogućnost upotrebe savremenih metoda fizičke i hemijske analize dela uvode kupca u zonu sigurnosti u proceni autentičnosti obezbeđujući/potvrđujući time i stabilnu tržišnu poziciju.

  • Ko vrši procenu?

Istoričari umetnosti, obrazovani pojedinci koji su stručnost izgradili na velikom broju umetničkih dela koja su bili u prilici da vide i analiziraju. Obrazovanje i veliko praktično iskustvo.

  • Ko su najagresivniji kupci umetničkih dela? 

Najstrastveniji kolekcionari i ređe države koje se bore da vrate umetničko delo svog velikog umetnika.

Finansiranje specijalnih događaja

U najnovijoj epizodi podkasta “Jezik finansija” istražujemo svet finansiranja specijalnih događaja kroz razgovor sa Ivanom Petrovićem, predsednikom UO EXIT fondacije. Ivan nam donosi jedinstven uvid u složen proces organizacije jednog od najpoznatijih evropskih muzičkih festivala – EXIT-a, koji je dva puta proglašen za “Najbolji veliki evropski festival”. Ovo je epizoda koja će inspirisati sve ljubitelje festivala, organizatore događaja i one koji žele da saznaju više o vezi između kulture i ekonomije.

Epizoda pod nazivom “Finansiranje specijalnih događaja“ biće dostupna 12.januara na našoj Patreon stranici, a od 15. januara 2025. na YouTube kanalu i striming platformama, a šta vas očekuje u epizodi pogledajte u nastavku teksta.

  • Exit je festival koji je pored toga što je muzički događaj, on je iznad svega brend koji je  Srbiju i Novi Sad postavio na svetsku scenu. Organizacija takvog događaja je izuzetno složene. Pre nego počnemo pričati o planiranju jednog takvog događaja moram te pitati otkud ti u muzičkoj industriji? Otkud na čelu organizacije kao što je EXIT?

EXIT je nastao po ideji osnivača Dušana Kovačevića kao projekat Studentske Unije Srbije 2000 godine, a ja sam kao što znaš bio tada najpre aktivista Studentske Unije na FONu i kasnije i Predsednik Studentske Unije Univerziteta u Beogradu. Kao deo te generacije, koja je želela pozitivne promene u Srbiji i na Balkana, želela je Izlaz(EXIT je po tome i dobio ime)iz izolacije u kojoj smo se nalazili i svih onih loših stvari koje su se dešavale devedestih godina prošlog veka i sanjala da mi kao narod i država ponovo budemo „deo normalnog sveta“ nakon progonstva 90ih godina. Jedan od prvih slogana festivala je bio ako se sećaš „Serbia are U ready for the future“ koji nekako vanvremeski opsije ono što je ta generacija htela, a verujem delimično uspela da ostvari kroz planetarni uspeh EXITa.

  • Kako izgleda proces priprema događaja kao što je Exit? Kada kreće?

Ovo je inače jedno od pitanja koje nam često postavljaju ljudi…nekad se smejemo kada npr. u maju pitaju jer ste krenuli sa pripremama za festival koji se uvek dešava u drugoj nedelji jula. Odgovor glasi, pripreme nikad ne prestaju 😊. Za ovako veliki i kompleksan događaj, prireme za sledeće izdanje kreću odmah po završetku aktuelnog, a neke pripreme za sledeće izdanje poput bookinga programa se dešavaju i pre nego se završi aktuelno izdanje festivala.

  • Ko komunicira sa sponzorima?

Postoji posebno odeljenje za korporativna partnerstva bavi tkz. komercijalnim sponzorima. Ova uska specijalnost je jedna od osobenosti EXITa u odnosu na druge organizatore, gde je ova funkcija obično u sklopu marketing i PR odeljenja. Ovo odeljenje se tokom cele godine isključivo bavi ovom temom, planiranjem i izvedbom saradnje sa korporativnim partnerima, njihovima potrebama i ciljevima i kako njih najbolje  uklopiti u ono što je program i koncept festivala.

  • Budući da je Exit od specijalnog događaja i muzičkog festivala postao događaj koji ima uticaj na BDP Novog Sada i Srbije, koliko ti to olakšava proces prikupljanja partnera?

Naravno da je od pomoći, jer su partneri svesni veličine i značaja EXITa za Srbiju i Balkan. Biti proglašen dva puta za zvanično najbolji veliki evropski festival od strane Evropskih festivalskih nagrada na Eurosonic-u(što dođe kao Oskar za festivale) u tako jakoj evropskoj konkurenciji je nešto na šta stvarno možemo biti ponosni. Koliki je to veliki i zapanjujući uspeh probaću da kroz jezik finansija na najprostiji način objasnim jedinim adekvatnim poređenjem: to bi bilo skoro isto kao kada bi Zvezda ili Partizan osvojili Ligu šampiona Evrope u fudbalu u konkurenciji Mančester junajteda, Real Madrida itd(Glastonberija, Tumorolenda itd) sa budžetima Zvezde ili Partizana naspram budžeta Reala i Mančestera.

  • Exit je događaj koji obično se organizuje u julu, i ima regionalni uticaj? Šta smatraš kao najveću vrednost ovog događaja?

Pored direktnog ekonomskog prihoda tj. doprinosa turističkoj privredi Novog Sada i Srbije koji po istraživanjima za 2024 iznosi oko 23,4 miliona evra, najveća vrednost je u promotivnom i doprinosu imidžu Srbije i njenog turizma i savremene kulture. Ako imamo u vidu da EXIT organizacija aktivno kroz razne kanale sprovodi promotivnu kampanju na preko 30 tržišta Evrope i sveta, i da posetioci dolaze iz preko 120 zemalja sa svih 5 kontinenata, ta ukupna promotivna vrednost je sigurno višestruko veća od direktnog ekonomskog prihoda za turizam Srbije.