Cybersecurity kao preduslov investiranja – 1.deo

Poslednja epizoda druge sezone istražuje osnove i izazove cyber sigurnosti, razjašnjavajući razliku između informacione bezbednosti i cybersecurity-a, ulogu tehnologije, procesa i ljudskog faktora u zaštiti digitalnog okruženja, kao i sve češće pretnje kojima su pojedinci i kompanije izloženi.

Kroz razgovor sa Ivanom Dragašem, analiziramo tehnike socijalnog inženjeringa, kako prepoznati phishing napade, koje su najčešće mete sajber kriminalaca i kako se organizacije mogu zaštititi kroz edukaciju i simulacije napada. Takođe, govorimo o tome zašto ljudi nisu najslabija karika, već ključni faktor u sigurnosnom lancu, i kako kontinuirana edukacija može smanjiti rizik od napada i podići svest o važnosti digitalne bezbednosti.

Epizoda pod nazivom “Cybersecurity kao preduslov investiranja “ biće dostupna 17.marta na našoj Patreon stranici, a od 19.marta 2025. na YouTube kanalu i striming platformama, a šta vas očekuje u epizodi pogledajte u nastavku teksta.

  • Šta je cybersecurity i koja je razlika u odnosu na informacionu sigurnost?

Cybersecurity se odnosi na deo informacione sigurnosti koja se bavi domenom tehnologije. Pre te popularne kovanice, najčešće se koristio izraz IT security. Pored digitalnog sveta i tehnologije, informaciona sigurnost obuhvata i kontrole u procesima, i ljudski faktor. Pragmatičan primer, fizička kontrola pristupa prostoriji.

  • Šta je socijalni inženjering ?

Socijalni inženjering ili hakovanje ljudi, je tehnika kojom vrsimo uticaj na osobu da uradi nešto sto može, i ne mora biti u njenom najboljem interesu. Ovo je definicija koju ja vise volim, ali češća na koju će neko ko pretrazi internet naći je, da je u pitanju maliciozna aktivnost koja koristi manipulaciju.

  • Kako bi izgledala neka od tih tehnika na konkretnom primeru Phishing maila ?

Jedna od često korišćenih tehnika je takozvana oskudica. Mi smo potrošačko društvo i praktično smo pripremljeni da budemo podložni ovoj vrsti uticaja. Sto je nečega manje, to je vrednije. I onda kada dobijete email u kojem piše da imate ograničeno vreme da reagujete inače će vam nalog biti suspendovan, ili će vam fajl biti obrisan, nas prvi nagon je, moram brzo da reagujem, brzo da kliknem, brzo da pogledam prilog maila.

  • Da li su ljudi kako se cesto čuje najslabija karika u lancu informacione sigurnosti ?

Sa ovim se nikako ne slažem. Ne zato sto nije moguće da se ispostavi da je propust ljudski, ali nije fer proglasiti da su zaposleni ili korisnici problem. Jesu najslabija karika u slučaju ako nemaju adekvatnu obuku i program podizanja svesti. Ako ja nekog ne obučim kako da prepozna Phishing email, ne mogu da očekujem da će to znati. Kao sto ti ne možeš da očekuješ da ja znam razliku u investiranju u obveznice i SPF500 ako pre toga nisam naučio.

  • Kako u stvari izgleda dobar trening podizanja svesti ?

Takav trening u stvari ne postoji. Ne postoji način da sastavimo spisak tema, ja te obučim za sat, dva, tri, i to je to. Neophodno je da postoji program obuka koji će prvo biti adekvatan, primenljiv i zanimljiv. Program treba da ima obuke koje su ceste kratke i tiču se jedne teme, recimo lozinke. Ređe obuke koje duže traju i optimalno je da budu uživo i pokrivaju vise koncepte kako da prepoznamo rizik i kako da se ponašamo kada se nešto desi. Zatim ciljane obuke za određene sektore, recimo HR. Dodatne obuke za one kojima osnovne nisu dovoljne. Phishing simulacije. Ima mnogo komponenti koje treba da se slože. Ljudi su daleko kompleksniji i zahtevniji od računara a najčešće im se mnogo manje vremena posvećuje.

Poreske obaveze fizičkih lica

Epizoda br. 12 se bavi poreskim obavezama fizičkih lica, razmatrajući ključna pitanja o tome šta sve podleže oporezivanju, kako se porezi naplaćuju u Srbiji i regionu, i kakav je njihov uticaj na privredu i društvo. Kroz razgovor sa Sašom Mlađenovićem, sertifikovanim poreskim savetnikom, analiziramo osnovnu svrhu poreza, da li su poreski sistemi pravedni, koliki je procenat naplate u različitim zemljama i koje regulative oblikuju poresku politiku. Takođe, govorimo o najčešćim izazovima sa kojima se građani suočavaju, načinima na koje države koriste fiskalnu politiku za ekonomski razvoj i mogućnostima unapređenja poreskog sistema.

Epizoda pod nazivom “Poreske obaveze fizičkih lica “ biće dostupna 2.marta na našoj Patreon stranici, a od 5.marta 2025. na YouTube kanalu i striming platformama, a šta vas očekuje u epizodi pogledajte u nastavku teksta.

  • Kako bi ti definisao porez? Da li je to dobrovoljno izdvajanje sredstava?

Porez nije dobrovoljno izdvajanje sredstava, ali je svakako nužno kako bi država mogla da funkcioniše. Državni prihod. Nema snažne države i ekonomije bez plaćanja poreza i uređenog poreskog sistema.

  • Koja je svrha naplate poreza?

Svrha naplate poreza je mnogostruka. Osnovna svrha je da se prikupe sredstva potrebna za finansiranje javnih usluga, kao što su obrazovanje, zdravstvo, infrastruktura, bezbednost i socijalna zaštita. Takođe, porezi i fiskalna politika su snažan alat u rukama države kojima se može upravljati državnim finansijama, podstaći ekonomski razvoj zemlje, smanjiti nejednakost u razvoju itd..

  • Na šta sve fizička lica plaćaju porez?

Na dohodak ostvaren iz svih izvora, na kapitalnu dobit, na nasleđe i poklon, kao i na imovinu.

  • Koliki je procenat naplate proreza od fizičkih lica u Srbiji a kakva je u zemljama regiona?

Procenat naplate poreza od fizičkih lica u Srbiji varira u zavisnosti od vrste poreza i konkretnih uslova. Opšti porez na dohodak fizičkih lica u Srbiji se obično kreće između 10% i 15% (20% na dohodak od izdavanja nepokretnosti), dok se na određene oblike prihoda mogu primenjivati i druge stope.

Što se tiče naplate poreza u regionu, u zemljama kao što su Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Crna Gora i Severna Makedonija, stope poreza na dohodak često su slične, ali mogu varirati:

Hrvatska: Stope poreza na dohodak se kreću od 20% do 30%, u zavisnosti od visine prihoda.

Bosna i Hercegovina: U Federaciji se obično plaća porez po stopi od 10%, dok Republika Srpska ima slične stope.

Crna Gora: Stope poreza na dohodak su obično 9% za niže prihode i 11% za više.

Severna Makedonija: Prosečna stopa poreza na dohodak je oko 10%.

Uopšteno, zemlje u regionu imaju slične poreske stope, ali postoje razlike u sistemima naplate i olakšicama. Takođe, efikasnost naplate poreza može varirati između zemalja.

Procenat naplate se može pratiti u izveštajima o izvršenju budžeta.

  • Da li se naša regulativa razlikuje u odnosu na zemlje u svetu?

U zavisnosti od fiskalne strategije svake zemlje regulative se razlikuju. I kod nas i u svetu su definisane progresivne stope oporezivanja porezom na imovinu u zavisnosti od vrednosti imovine.