Lizing bez zabluda

U novoj epizodi podkasta Jezik finansija razgovaramo sa Vukom Vučevićem, predsednikom Izvršnog odbora Erste Leasing-a, o lizingu kao jednom od najčešće korišćenih, ali i najmanje razjašnjenih oblika finansiranja. Kroz razgovor objašnjavamo šta je lizing, koje vrste postoje, kako se razlikuje od kredita, kao i kakav je njegov poreski i vremenski tretman. Epizoda donosi jasan i praktičan vodič za sve koji žele da donesu informisanu finansijsku odluku – bilo u poslovanju ili ličnim investicijama.

Epizoda pod nazivom “Lizing bez zabluda” biće dostupna 25. januara na našoj Patreon stranici, a od 28. januara 2026. na YouTube kanalu i striming platformama, a šta vas očekuje u epizodi pogledajte u nastavku teksta.

  • Šta je lizing?

Lizing je oblik finansiranja koji omogućava korišćenje vozila, mašina ili opreme uz plaćanje mesečnih rata, bez potrebe za jednokratnim ulaganjem celog iznosa. Tokom trajanja ugovora, predmet lizinga ostaje u vlasništvu lizing kuće, dok korisnik ima pravo korišćenja.

  •  Kakva je razlika između kredita i lizinga?

Kod kredita, klijent odmah postaje vlasnik kupljenog predmeta, dok se otplata vrši banci. Kod lizinga, vlasništvo prelazi na klijenta tek po isteku ugovora kod finansijskog lizinga, dok kod operativnog lizinga predmet ostaje u vlasništvu lizing kuće.

  •  Koje vrste lizinga imamo?

Postoje finansijski i operativni lizing. Finansijski lizing podrazumeva otplatu predmeta uz mogućnost prenosa vlasništva po isteku ugovora, dok operativni lizing predstavlja dugoročno korišćenje bez obaveze otkupa.

  •  Kakav je poreski tretman lizinga?

Kod finansijskog lizinga PDV se obračunava unapred na ukupnu vrednost predmeta lizinga. Kod operativnog lizinga PDV se plaća kroz mesečne lizing rate, koje se u poslovanju najčešće priznaju kao trošak.

  • Kakav je vremenski tretman lizinga?

Lizing se ugovara na unapred definisan vremenski period, najčešće od dve do pet godina. Po isteku ugovora, u zavisnosti od vrste lizinga, postoji mogućnost otkupa, produženja ugovora ili zamene predmeta lizinga.

Finansijski izveštaji: šta brojevi zaista govore

U drugoj epizodi četvrte sezone podkasta Jezik finansija razgovaramo o finansijskim izveštajima – dokumentima koji predstavljaju ogledalo poslovanja svake kompanije.

Gošća epizode je Jasmina Macura, direktor u revizorskoj kući UHY Revizija, sa više od 30 godina iskustva u reviziji i finansijskim analizama. Kroz praktična objašnjenja govorimo o tome šta su finansijski izveštaji, kako se razlikuju bilans stanja i bilans uspeha, zašto se izveštaji „čitaju“, a ne samo posmatraju, kao i koliku ulogu u savremenom poslovanju imaju digitalizacija i veštačka inteligencija.

Tema je namenjena svima koji žele da razumeju finansije jasnije, dublje i primenljivo. Epizoda pod nazivom “Finansijski izveštaji: šta brojevi zaista govore” biće dostupna 11. januara na našoj Patreon stranici, a od 14. januara 2026. na YouTube kanalu i striming platformama, a šta vas očekuje u epizodi pogledajte u nastavku teksta.

  • Šta je finansijski izveštaj?

Finansijski izveštaj je „ogledalo“ poslovanja kompanije, odnosno prikaz finansijske pozicije, rezultata poslovanja i tokova gotovine za određeni vremenski period tj. poslovnu godinu.

  • Koji su glavni finansijski izveštaji?

Finansijski izveštaji mogu biti: pojedinačni FI i konsolidovani FI. I jedne i druge FI, koje naš Zakon o računovodstvu naziva „Redovni godišnji FI“ čine:

  • Bilans Stanja, Bilans Uspeha, Izveštaj o ostalom rezultatu, Izveštaj o promenama na kapitalu, Izveštaj o tokovima gotovine i Napomene uz finansijske izveštaje (u zavisnosti od veličine pravnog lica obim FI može biti i manji).
  • Po čemu se razlikuju?

Osnovna razlika je da Bilans Stanja prikazuje finansijsku poziciju kompanije na određeni dan (imovinu, obaveze i kapital), dok Bilans Uspeha prikazuje finansijski rezultat kompanije za odredjeni vremenski period (prihodi i rashodi).

  • Kaže se da informacije koje dobijamo iz izveštaja se čitaju. Gde se uči čitanje finansijskih izveštaja?

Negde sam pročitala citat nepoznatog autora „Svaki bilans ima svoju naraciju – umetnost je pročitati je između redova“. U toku obrazovanja na društvenim smerovima ekonomske struke uči se o bilansima, ali „čitanje“ se uči kroz praksu, bilo na poslovima računovodstva, revizije i sličnim. Za dobro „čitanje“ je potrebno dobro razumevanje svih sistematično grupisanih cifara na odredjenim bilansnim pozicijama.

  • Koliko je digitalizacija doprinela bržem sačinjavanju i čitanju finansijskih izveštaja?

Digitalizacija je značajno doprinela bržem sastavljanju FI i kroz procese logičkih kontrola značajno učinila ovaj proces efikasnijim, pouzdanijim, uz značajnu uštedu vremena. Ako čitanje posmatramo kroz brojne racio analize, digitalizacija je tu od velike pomoći. Primena AI u svetu finansija, pa i u tumačenju FI je sve prisutnija, ali za donošenje promišljenih odluka na osnovu dobijenih racija, smatram, da je čovek još uvek nezamenljiv.