Milenko Janković

Milenko Janković

Milenko Janković je direktor kompanije MOL Serbia, članice MOL Grupe, od 2021. godine. Na ovoj poziciji odgovoran je za ukupno poslovanje kompanije i njen strateški razvoj u energetskom sektoru u Srbiji.

Kompaniji MOL Serbia pridružio se sa više od 25 godina profesionalnog iskustva stečenog u kompanijama, prvenstveno u FMCG i energetskom sektoru. Pre dolaska u MOL, proveo je 21 godina u Coca-Cola sistemu, gde je obavljao niz visokih rukovodećih funkcija, uključujući pozicije Country Manufacturing Manager i Country Supply Chain Director za Srbiju i Crnu Goru, kao i Regional Procurement Director za Region 3, koji je obuhvatao tržišta Južne, Centralne i Istočne Evrope, Irske i Nigerije. U tim ulogama bio je odgovoran za kompleksne višedržavne operacije, stratešku nabavku, operativnu izvrsnost i realizaciju velikih transformacionih projekata.

Milenko Janković je rođen 17. jula 1969. godine u Beogradu. Diplomirao je 1995. godine na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Takođe poseduje profesionalni sertifikat i MCIPS članstvo Chartered Institute of Purchasing and Supply (CIPS) iz Ujedinjenog Kraljevstva, sa specijalizacijom iz strateške nabavke i upravljanja lancima snabdevanja.

Tokom karijere završio je brojne međunarodne treninge i programe za rukovodioce iz oblasti upravljanja lancima snabdevanja, pregovaranja, liderstva, projektnog i promena menadžmenta, u organizaciji renomiranih institucija kao što su IMD Lausanne, Cranfield School of Management, Georgia Tech University, WITS University i The Coca-Cola University.

Govori srpski i engleski jezik, a ima osnovno znanje ruskog i italijanskog jezika. Oženjen je i otac četvoro dece.

Kako se donose finansijske odluke u globalnim kompanijama?

U završnoj epizodi četvrte sezone podkasta Jezik Finansija, naš gost je Milenko Janković, izvršni direktor kompanije MOL Serbia. Kroz prizmu bogate regionalne i internacionalne karijere duže od 25 godina u FMCG i energetskom sektoru, Milenko nam otvara vrata operativnih i strateških finansija velikih korporativnih sistema.

Fokus ovog razgovora je na prevodu kompleksnih korporativnih procesa na jezik praktičnih poslovnih odluka. Finansijska strategija na globalnom nivou postavlja okvire i pravce rada, dok se lokalni timovi fokusiraju na egzekuciju i inicijative prilagođene specifičnostima domaćeg tržišta. Kako u takvom okruženju prepoznati prioritete, obezbediti investicije i upravljati rizicima? Ova epizoda predstavlja mapu puta za razumevanje korporativnog upravljanja, budžetiranja i upravljanja lancima snabdevanja, korisnu kako za profesionalce u velikim sistemima, tako i za preduzetnike koji žele da postave stabilne finansijske osnove u svojim kompanijama.

Epizoda pod nazivom “Kako se donose finansijske odluke u globalnim kompanijama?” biće dostupna 31.maja na našoj Patreon stranici, a od 3.juna 2026. na YouTube kanalu i striming platformama, a šta vas očekuje u epizodi pogledajte u nastavku teksta.

  • Kako globalna finansijska strategija utiče na donošenje finansijskih odluka na nivou kompanije recimo u Srbiji?

U principu, ona postavlja okvire i pravce rada. Lokal se bazira na egzekuciji i davanju jasnih inicijativa relevantnih za lokalno tržište.

  • Kako određujete prioritete kapitalnih ulaganja u Srbiji u odnosu na region i Evropu?

Svaka zemlja kvalifikuje svoje projekte (pored onih koje stignu iz Grupe), koji na osnovu potencijala, isplativosti i povrata investicije konkurišu jedni drugima. Alokacija se vrši tamo gde je najbolji projekat u smislu brzine povrata investicije. I drugi parametri su važni poput usklađivanja sa zakonskim zahtevima, principima održivog razvoja, upravljanja rizicima i vrednošću brenda.

  • Kako izgledaju procesi izrade budžeta i predviđanja u međunarodnoj kompaniji koja posluje preko lokalne podružnice?

Proces ide sa obe strane: top-down i bottom up, uz jasno definisani proces i vremenski okvir u kojima se planovi postavljaju i konsoliduju. Planovi su tu da definišu prioritet i pravce kretanja lokalne organizacije u skladu sa strategijom Grupacije, ali i mogućnostima koje lokalno tržište daje. Tu je i proces operativnog predviđanja tokom godine koje pruža mogućnost dodatnog korigovanja plana na kvartalnom i mesečnom nivou.

  • Kako finansije i nabavka zajedno rešavaju dileme između troškova i sigurnosti snabdevanja (npr. pri prekidima lanca)? 

To je večita dilema između držanja dovoljnih, a ponekada i nikada dovoljnih zaliha u odnosu na troškove rukovanja i držanja zaliha.

  • Koji KPI‑jevi u operativnim finansijama su vam najvažniji za donošenje odluka na nivou mreže maloprodaje?

To su svakako: potencijal lokacije za investicione odluke, a zatim i marža, volumen, radni kapital, troškovi i svakako profitabilnost, kako ukupna, tako i po jedinici proizvoda.

Satovi: strast, kolekcionarstvo ili investiciona zamka?

Da li je sat na vašoj ruci imovina koja čuva vrednost ili luksuzan hobi sa visokim troškovima održavanja? U ovoj epizodi razgovaramo sa Milenkom Cajkovićem, finansijskim stručnjakom sa preko 15 godina iskustva u bankarstvu i upravljanju rizicima, koji trenutno vodi globalni tim u jednoj od najvećih banaka u Londonu.

Milenko spaja analitički um direktora za upravljanje rizikom i strast kolekcionara, nudeći realnu sliku tržišta satova. Umesto marketinških obećanja o lakom profitu, analiziramo podatke: zašto je WatchCharts indeks pao preko 30% tokom 2022-2023. godine, kakva je korelacija satova sa akcijama i zašto su troškovi održavanja (cost-of-carry) često potcenjeni. Saznajte zašto pravi kolekcionari ne kupuju satove zbog prinosa, već zbog emocije, i kako krize postaju prilika za one koji kupuju iz ljubavi, a ne iz spekulacije.

Epizoda pod nazivom “Satovi: strast, kolekcionarstvo ili investiciona zamka?” biće dostupna 17.maja na našoj Patreon stranici, a od 20.maja 2026. na YouTube kanalu i striming platformama, a šta vas očekuje u epizodi pogledajte u nastavku teksta.

  • Kako ste ušli u svet satova? Kada ste prepoznali da uspešni poslovni ljudi često investiraju i u satove?

Moram odmah da razjasnim nešto što će možda biti iznenađujuće za vaše pratioce: ja ne investiram u satove. Pre bih sebe opisao kao „mali kolekcionar“. Naravno „mali“ je relativno; za većinu ljudi izvan horološkog sveta bi moja kolekcija delovala impresivno, ali unutar tog sveta je „mala“. Radim u finansijama, na globalnim tržištima, i proveo sam karijeru analizirajući investicije. Ali kad kupujem sat, ne razmišljam o prinosu – razmišljam o tome da li je to sat koji želim da nosim.

U svet satova sam ušao kao u hobi. Verovatno je to krenulo kada sam bio mali – deda je jedno vreme imao neki „Šafhauzen“ koji sam zapamtio i takođe se sećam da mi se dopadao Seamaster koji je nosio Piers Brosnan kao James Bond. To je bio začetak interesovanja za satove koje je kasnije dovelo do dubljeg istraživanja i toga da zavolim sve detalje koji čine jedan fini sat kao celinu – od istorije, do procesa, vrhunskog majstorluka razvijenog u prethodnom veku i kombinacije sa najmodernijim tehnologijama.

Iskreno, nisam upoznao kolekcionare satova kroz posao u finansijama. Upoznao sam ih direktno kroz kolekcionarstvo – i to je jedna od nevidljivih prednosti kupovine satova u zvaničnim prodavnicama brendova. Kad postanete klijent, brendovi vas pozivaju na događaje – trke Formule 1, posete manufakturama u Švajcarskoj, kolekcionarske večeri. Tu sam upoznao ljude sa kolekcijama koje su neuporedivo veće i vrednije od moje. I znate šta je interesantno? Nijedan od njih ne razmišlja o satovima kao investiciji. Svi do jednog su kolekcionari – u tome su zbog strasti, ne zbog prinosa. Naravno, fini satovi su jako skupi i morate biti uspešni da biste mogli da imate desetine ili stotine hiljada evra u satovima, ali u mom iskustvu mali je procenat uspešnih ljudi koji imaju više od jednog ili dva sata koje nose.

  • Šta čini sat vrednim – šta gledate prvo: brend, komplikaciju, retkost ili stanje?

Prvo gledam nešto što se ne može staviti u tabelu: da li me sat emotivno privlači? Da li ŽELIM da ga nosim? To je prvi filter. A kada već imate desetak satova, konkurencija je za jednu ruku je veoma gusta.

To je ono što će učiniti da se zainteresujem za neki sat, ali kad prođe taj filter, onda da – gledam zanatstvo, mehanizam, retkost, priču, kako se uklapa u ostatak kolekcije. E sad, kao neko ko radi u finansijama, svestan sam vrednosti. Prolazi mi kroz glavu pri kupovini. Više kao potencijal za depresijaciju, ne bih voleo da mi sat izgubi većinu vrednosti za par godina posedovanja, tako da je to jedan od negativnih kriterijuma ali očekivanje apresijacije vrednosti mi nikada nije bio razlog za kupovinu.

To bih rekao da je skoro univerzalno slučaj i za ostale iskrene kolekcionare satova koje poznajem. A ako gledate na sat primarno kao dugoročnu investiciju, rekao bih da je to isto dobar pristup izboru prilikom kupovine. U tom slučaju bih možda više stavio akcenat na retkost i priču nego na ostale kriterijume ali su i dalje svi relevantni. A u svakom slučaju bih zaobišao hype satove.

  • Koji faktori najviše utiču na vrednost satova tokom ekonomskih kriza?

Kao neko ko radi u finansijama, mogu reći nešto što možda nećete čuti od ljudi koji promovišu satove kao investiciju: satovi NISU sigurna luka. To je mit.

Podaci su jasni: tokom 2022-2023. pooštravanja monetarne politike, WatchCharts indeks je pao 31-32%. Istraživanje Weisskopfa i Masseta (2025) pokazuje da su se satovi ponašali kao spekulativni asseti, ne kao tradicionalni diversifikator. Korelacija sa akcijama tehnički jeste blizu nule, ali to je rezultat kratkog i anomalnog perioda, ne dokaz strukturalne stabilnosti.

Međutim, za kolekcionare – a ne za investitore – krize su zapravo prilika. Cene padaju, ali vaša želja da nosite sat ne pada. Ko kupi tokom korekcije iz ljubavi prema satu, dobija bolju cenu. Ko kupi na vrhu hype ciklusa iz želje za profitom – taj strada.

  • Koji su skriveni troškovi investicionog sata?

Ovo je tema o kojoj se premalo govori, u finansijskom žargonu cost-of-carry za satove kao investiciju je dosta veliki.

Sat od 50.000 može lako imati 15.000-25.000 troškova održavanja tokom decenije. Servis: 500-5.000 evra svakih 3-5 godina (zavisi od brenda i komplikacija). Osiguranje: 1-2% godišnje. Skladištenje. I najvažnije – nula prihoda dok držite sat. Nema dividendi, kamata, rente.

Ukupni godišnji prinosi satova su oko 5.7% (WatchCharts 2019-2024), ali kad oduzmete 2-4% godišnjih troškova, realan neto prinos je skroman. I to je ako imate najpopularnije modele. Akcije i zlato su u istom periodu donele ~13%.

Zašto ja ipak sakupljam satove? Zato što nijedna akcija ne izgleda ovako na ruci. Užitak je realan, a eventualno čuvanje vrednosti je bonus.

  • Kada držati sat dugoročno, a kada prodati radi profita?

Ovo je pitanje gde ću dati možda neočekivan odgovor: ja nikada nisam prodao sat i ne planiram to da menjam.

Za mene, pitanje nije ‘kad prodati’. Pitanje je ‘da li još uvek uživam u ovom satu?’. Dok uživam – držim. Jedini scenario u kojem bih prodao je ako bih prestao da cenim sat i želeo da ta sredstva upotrebim za sledeću kupovinu koja me više privlači.

Ali evo podataka za one koji razmišljaju investiciono: godišnji prinosi satova su oko 5.7% (2019-2024). Akcije i zlato u istom periodu: ~13%. Nekretnine: u Srbiji slično. Satovi su bolji od obveznica, ali lošiji od akcija, zlata i nekratnina. A kad oduzmete troškove održavanja od 2-4%, realan prinos je još niži.

Zato mislim da je pоenta upravo u tome: ne kupujte sat za profit. Kupite ga jer želite da ga nosite narednih 20 godina. A ako uzgred sačuva ili poraste u vrednosti – tim bolje.

Finansije u agritech biznisu – od mikrobilja do tržišta

U devetoj epizodi četvrte sezone podkasta Jezik Finansija razgovaramo o finansijama u agritech biznisu – od prve ideje, preko ulaganja iz sopstvenih sredstava, do izlaska proizvoda na tržište. Gosti epizode su Ivan Jovanović, suosnivač brenda MOĆNO, i Branislav Vesković, suosnivač kompanije Farmbot, koji kroz sopstveno iskustvo pokazuju kako se tehnologija, poljoprivreda i proizvodnja hrane sve više prepliću u savremenom preduzetništvu.

Epizoda „Finansije u agritech biznisu – od mikrobilja do tržišta“ otvara pitanja koja su važna za svaki mladi biznis: kako proceniti početne troškove, zašto nekada ima smisla krenuti iz sopstvenih sredstava, kako pratiti novčane tokove i na koji način se finansijski plan menja kada proizvodnja počne da pokazuje svoju realnu dinamiku. Ovo je razgovor o učenju iz prakse, optimizaciji procesa i građenju održivog poslovnog modela u industriji koja brzo menja način na koji razmišljamo o hrani.

Epizoda pod nazivom “Finansije u agritech biznisu – od mikrobilja do tržišta” biće dostupna 3.maja na našoj Patreon stranici, a od 6.maja 2026. na YouTube kanalu i striming platformama, a šta vas očekuje u epizodi pogledajte u nastavku teksta.

  • Kako je nastala ideja da se bavite proizvodnjom mikrobilja?

Ideja je nastala iz šireg interesovanja za razvoj agritech projekata i inovacija u poljoprivredi i proizvodnji hrane. Kroz rad na različitim tehnološkim i inovacionim projektima videli smo koliko se poljoprivreda menja i koliko sve više postaje tehnološka industrija. Mikrobilje nam je bilo posebno zanimljivo jer predstavlja spoj savremene proizvodnje hrane, kontrolisanih uslova uzgoja i proizvoda visoke nutritivne vrednosti.

Sa proizvodne strane, mikrobilje je interesantno jer omogućava veoma preciznu kontrolu procesa – svetla, temperature, vlage i ciklusa proizvodnje. To otvara prostor za optimizaciju i primenu tehnologije čak i u malim proizvodnim sistemima. Naš cilj je bio da razvijemo model proizvodnje koji je efikasan, održiv i koji može da se dalje razvija kroz primenu agritech rešenja.

  • Da li ste od početka znali da želite da biznis finansirate isključivo iz sopstvenih sredstava?

Dolazimo iz startap okruženja gde je finansiranje kroz grantove i investicije veoma česta praksa, ali smo u ovom slučaju odlučili da projekat pokrenemo iz sopstvenih sredstava. Želeli smo prvo da razumemo proizvodnju, tržište i logistiku pre nego što uključimo eksterni kapital. Takav pristup daje veću kontrolu nad razvojem projekta i omogućava da se model proizvodnje prvo potvrdi u praksi.

  • Koliko je prethodno znanje o finansijama uticalo na vašu odluku da uđete u ovaj posao?

Prethodno iskustvo u radu na inovacionim projektima i startapima dosta nam je pomoglo da realnije sagledamo troškove, tempo ulaganja i period povrata investicije. Poljoprivreda često deluje jednostavno, ali kada se uđe u ozbiljniju proizvodnju vrlo brzo postaje jasno koliko su finansijsko planiranje i kontrola troškova važni. Upravo to iskustvo iz projektnih finansija pomoglo nam je da ovaj projekat postavimo na zdravim osnovama.

  • Koji je bio prvi konkretan korak – i koliko vas je on koštao?

Prvi konkretan korak zapravo je bio jedan kontakt koji je otvorio celu priču. Kroz saradnju sa Walnut fondom došli smo u kontakt sa Ivanom, koji stoji iza brenda Moćno. Kroz razgovore sa njim počeli smo ozbiljnije da razmišljamo o proizvodnji mikrobilja i o tome kako bi takav proizvod mogao da se uklopi u širi koncept zdrave hrane i inovacija u agritech i food sektoru.

  • Da li ste u startu imali jasno definisan finansijski plan ili ste učili „u hodu“?

Imali smo okvirni finansijski plan, ali u ovakvim projektima uvek postoji i element učenja u hodu. Kada počnete proizvodnju tek tada zaista razumete dinamiku troškova, potrošnju resursa i organizaciju procesa.

U proizvodnji je stalna optimizacija ključna. Kako učite više o samom procesu, ciklusima uzgoja, kvalitetu proizvoda i tržištu – tako prilagođavate i finansijski model. Upravo ta kombinacija planiranja i praktičnog iskustva je najvažnija za razvoj ovakvog biznisa.

Ulaganje u stambene objekte – od potrebe do investicije

U epizodi „Ulaganje u stambene objekte – od potrebe do investicije“ razgovaramo sa Jovanom Martinović o temi koja se tiče i onih koji kupuju prvi stan i onih koji u nekretninama traže investicionu priliku. Gde se završava kupovina iz potrebe, a gde počinje kupovina kao investiciona odluka? I kako razlikovati dobar projekat od onog koji nosi skrivene rizike?

Naša gošća je Jovana Martinović, CIO kompanije Merin Group, sa 15 godina iskustva u sektoru nekretnina, investicionom odlučivanju i finansijskom strukturiranju. Kroz razgovor otvaramo teme crvenih zastavica pri kupovini stana u novogradnji, najčešćih zabluda javnosti o tržištu nekretnina, odnosa ponude i tražnje u stambenom sektoru, uticaja kratkoročnog izdavanja i svih troškova koje ozbiljan kupac ili investitor mora da uračuna pre donošenja odluke.

Ovo je epizoda za sve koji žele da o nekretninama razmišljaju racionalnije, informisanije i dugoročnije.

Epizoda pod nazivom “Ulaganje u stambene objekte – od potrebe do investicije” biće dostupna19. aprila na našoj Patreon stranici, a od 22. aprila 2026. na YouTube kanalu i striming platformama, a šta vas očekuje u epizodi pogledajte u nastavku teksta.

  • Koje su „crvene zastavice“ prilikom razmatranja kupovine stana u novogradnji?
  1. Investitoru je ovo prvi projekat, nema referenci, koje bi Vam pomogle u donosenju informisane odluke o kupovini.
  2. Alternativno, investitor ima reputacioni rizik iz prethodnog poslovanja (prim. sporne prodaje stanova; projekat je oduzela banka zbog dospelog duga; probijen je dozvoljen gabarit izgradnje i zgrada ima problem sa uknjižbom, itd.)
  3. Investitor očekuje pribavljanje gradjevinske dozvole u narednih godinu dana, ali već sada kreće sa kaparisanjem stanova.
  4. Izgradnja projekta neće biti delimično finansirana iz kredita banke (projektno finansiranje), već će investitor troškove projekta isključivo pokrivati i prihoda od prodaje stambenih jedinica.
  5. Tehnička specifikacija projekta je napisana previše opšte, da na osnovu nje ne možete jasno znati koji nivo kvaliteta završnih radova ċete imati u stanu, kada bude gotov.
  • Koje su najčešće zablude javnosti o tržištu nekretnina koje bi odmah razjasnila?

Dosta zabluda javnosti nažalost često biva kreirano izjavama o tržištu i trendovima kretanja, koje slušaocu daju jednostranu / nepotpunu sliku o realnoj situaciji (narativ „zlog investitora, koji diže cene u nebo“, narativ da „cene stanova moraju da krenu da padaju“, itd.).

Jako retko čujem izjave stručnjaka, koje slušaocu daju širi kontekst i sliku, na osnovu kojih kupac zaista može doneti informisanu racionalnu odluku o kupovini.

  • Kako bi opisala odnos ponude i tražnje u stambenom sektoru u poslednjih nekoliko godina?

Nakon 7-8 godina izražene ekspanzije u sferi novogradnje i izuzetno povoljnih uslova za investiranje u razvoj stambenih projekata, tržište se dosta stabilizovalo i nalazi se u fazi dugoročno održivog rasta. Imamo stabilan pipeline novih projekata, izuzetno informisane kupce i zdravu izraženu konkurenciju medju investitorima, što smatram vrlo dobrim za tržište u celosti.

  • Kako turizam i kratkoročno izdavanje (Airbnb) utiču na lokalne cene nekretnina?

Stanovi za kratkoročni najam (AirBnb / Booking) solidno popunjavaju kategoriju smeštaja od 3*, koja generalno manjka kod nas na tržištu. Stabilni (ali ne i visoki) prihodi od izdavanja održavaju tražnju za kupovinom stanova za investicione potrebe, dajući likvidnosni „boost“ tržištu prodaje stanova. Apresiacionog pritiska na cene iz ovog izvora nema, jer se odnos ponude i tražnje dosta stabilizovao u prethodne 2 – 3 godine.

  • Koje su ključne komponente koje treba uključiti u kalkulaciju troškova (porezi, provizije, održavanje)?

Ukoliko razmatrate kupovinu stana u investicione svrhe, jako je važno da u svoju kalkulaciju isplativosti uključite sve što vas taj stan košta – kupoprodajna cena, održavanje, porez na imovinu, nepovratni deo PDV/poreza na prenos apsolutnih prava, troškovi notara i troškovi vezani za odobrenje kredita, osiguranje, režije, agencijska provizija i sl.

Profesionalno upravljanje ličnom imovinom

Profesionalno upravljanje ličnom imovinom je tema ovonedeljne epizode – ne kao pukim izborom „u šta uložiti“, već kao procesom usklađivanja novca sa životnim ciljevima, vremenskim horizontom i tolerancijom na rizik. Gost epizode je Ognjen Kapor, član Uprave u Eclectica Capital, sa više od dve decenije iskustva u trgovanju i upravljanju portfoliom.

Kroz razgovor otkrivamo ko su ljudi koji traže wealth management uslugu, kako reaguju na krize oni koji imaju jasno postavljen portfolio, koliko vredi poverenje klijenta i šta je zapravo prvi korak kada neko želi da diverzifikuje svoj kapital van granica zemlje. Epizoda posebno pomaže onima koji imaju ušteđevinu i traže racionalan, postepen i profesionalan pristup narednim finansijskim odlukama.

Epizoda pod nazivom “Profesionalno upravljanje ličnom imovinom” biće dostupna 5. aprila na našoj Patreon stranici, a od 8. aprila 2026. na YouTube kanalu i striming platformama, a šta vas očekuje u epizodi pogledajte u nastavku teksta.

  • Kako bi ti definisao wealth management i zašto je interesantan?

Wealth management je, po meni, upravljanje životnim ciljevima pojedinca I porodice kroz novac, a ne samo upravljanje novcem. To nije pitanje “u šta da uložim”, nego “šta želim da mi novac omogući za 5, 10 ili 30 godina”. Klijent dolazi kod nas sa štednjom i osnovnim pitanjem: ‘Šta da radim sa novcem?’ Na prvi pogled deluje kao investiciono pitanje, ali u suštini je strateško.

U praksi, to znači da prvo razumemo ciljeve i vremenski horizont, zatim definišemo profil rizika, a tek onda biramo instrumente.

Prvo identifikujemo da li postoje likvidna rezerva i kakvi su stvarni ciljevi – recimo, očuvanje kapitala i postepeni rast, a ne maksimalan prinos. Zatim definišemo vremenski horizont i toleranciju na rizik.

Portfolio se obično sastoji od kombinacije likvidnih sredstava, obveznica, akcija ili ETF fondova, a kod određenih klijenata i alternativnih investicija. Sve to uz jasnu diverzifikaciju i kontrolu rizika.

Na osnovu toga gradimo portfelj koji nije fokusiran na jedan instrument. Deo sredstava ostaje u nisko rizičnim i likvidnim oblicima, deo je u diversifikovanim fondovima i ETF-ovima, a manji deo u akcijama kompanija koje imaju veći potencijal rasta.

  • 2. Ko su tvoji klijenti i kako reaguju na rizik i krize?

Naši klijenti su ljudi koji su već nešto izgradili – biznis, karijeru, kapital – i sad im je važnije da to sačuvaju i pametno uvećaju. Važnije im je očuvanje i stabilan rast nego agresivno preuzimanje rizika. Uglavnom nemaju slobodnog vremena da bi mogli sami da se bave investiranjem I optimalnije im je da to prepuste profesionalcima. Svesni su da upravljanje imovinom nije kratkoročna igra.

Klijenti koji imaju jasno postavljen portfolio i razumeju zašto su u njemu određene investicije, ne reaguju impulsivno. Prvo pitanje nije „šta da prodam“, nego „da li se promenila osnova naše strategije?“

  • 3. Ako bi tržište udarilo šakom u stomak, koja je vaša prva misao: “hodati dalje” ili “prodati sve”?

Naravno da niko ne voli kada tržište „udari šakom u stomak“. Ali razlika je u reakciji. Ljudi koji imaju plan ne paniče. Prva misao nije „prodaj sve“, nego: da li se nešto suštinski promenilo ili je ovo samo buka?

Ključno je da se portfelj ne menja impulsivno. Umesto reagovanja na svaku vest sa tržišta, radi se periodični rebalans i prilagođavanje kako se menjaju okolnosti – tržišne, ali i životne.

Na zidu u našoj kancelariji je okačen jedan veliki poster koji grafički pokazuje kretanje indeksa SP 500 poslednjih 100 godina na kom su označene sve velike krize u istoriji. Tu se najbolje vidi važnost dugoročnog pristupa investiranju gde događaji što su Covid, velika finansijska kriza 2008, ili svetski ratovi izgledaju kao šum.

  • 4. Koliko košta „hvala“ vašeg klijenta?

„Hvala“ klijenta se ne meri procentima, nego poverenjem. To je onaj trenutak kada klijent kaže: „Nisam se uplašio, jer sam znao zašto ovo radimo.“

Upravo u tome je razlika između wealth managementa i običnog ulaganja: fokus nije na jednoj odluci, već na kontinuitetu i kontroli rizika kroz vreme.“

Najskuplje „hvala“ je ono koje nikad ne čuješ, ali vidiš kroz dugoročnu saradnju. Klijenti koji ostaju s tobom i u dobrim i u lošim vremenima, jer osećaju da su u sigurnim rukama, i to je prava vrednost ovog posla.

  • 5. Šta biste nekome preporučili kao prvi korak ako želi diversifikovati van granica zemlje?

Prvi korak nije kupovina stranih akcija. To je razumevanje zašto želiš da ideš van granica: valuta, politički rizik, šire tržište, dugoročna sigurnost. To je kod nas uglavnom nedostatak kvalitetnog tržišnog materijala. Većina ljudi već ima visok stepen koncentracije u domaćoj ekonomiji – kroz prihode, nekretnine i valutu – i međunarodna diversifikacija je način da se taj rizik uravnoteži.

Praktično, najjednostavniji i najefikasniji početak je ulaganje u široko diverzifikovane međunarodne fondove ili ETF-ove, koji daju izloženost globalnim tržištima kroz jedan instrument. Time se dobija geografska, sektorska i valutna diversifikacija, bez potrebe za pojedinačnim selekcijama.

Studentske priče o finansijama

U specijalnoj epizodi „Jezika finansija“ postavljamo pitanje koje se tiče svih mladih: da li nas fakulteti pripremaju za život sa novcem? Umesto da o studentima govorimo iz perspektive odraslih, ovog puta razgovaramo direktno sa studentima Univerziteta u Beogradu o tome kako razumeju finansijsku pismenost i gde osećaju najveće praznine.

Kroz iskrene odgovore i konkretne primere, otvaramo teme budžetiranja, štednje, osiguranja, ukamaćivanja i investiranja, ali i pitanje gde se finansijske veštine zaista uče – u nastavi, u porodici, kroz praksu ili tek kad „zatreba“. Razgovor vode prof. dr Slađana Benković i Marija Mutić (Erste Banka), a epizoda je poziv na dijalog: šta mladima treba da bi mogli da donose stabilnije i sigurnije finansijske odluke.

Epizoda pod nazivom “Studentske priče o finansijama” biće dostupna 15. marta na našoj Patreon stranici, a od 18. marta 2026. na YouTube kanalu i striming platformama, a šta vas očekuje u epizodi pogledajte u nastavku teksta.

  • Kako bi definisala finansijsku pismenost?

Marijana: Finansijska pismenost se definiše prvenstveno kao veština sa kojom se svakodnevno susrećemo. Ona predstavlja razumevanje načina na koji novac funkcioniše, kako štedeti i investirati, ali suštinski znači sposobnost da mi upravljamo novcem, a ne da na kraju dana novac upravlja nama

  • Koliko znaš o pravljenju i održavanju mesečnog budžeta?

Maja: Ja danas svakog dana svaki trošak zapisujem, čak i ako je u pitanju kafa od 50 dinara na automatu, jer smatram da je ta navika i doslednost jako bitna. Volela bih da edukujem druge kroz radionice na fakultetima koje bi trajale nekoliko meseci, gde bi kolege učile da odvajaju od 5 do 10% za štednju i fondove, uz neku vrstu nagrade na kraju. Verujem da mi, kao studenti ekonomskih usmerenja, možemo biti mentori kolegama sa drugih fakulteta i pomoći im da naprave realnu sliku svojih mogućnosti.

  • Kako bi objasnio pojam “diverzifikacija” nekome ko ne zna ništa o investiranju?

Mihailo: Najlakše bih to objasnio čuvenom metaforom: ‘Ne stavljajte sva jaja u istu korpu’. To znači da ulažete u različita sredstva koja nisu međusobno povezana. Na taj način, ako dođe do pada cene jedne akcije ili sloma cele jedne industrije, manja je verovatnoća da će ceo portfolio propasti u isto vreme, jer će ostale investicije nastaviti da rastu

  • Kako prepoznati finansijske prevare ili lažne investicione ponude?

Vuk: Prvi znak je ako nešto zvuči previše dobro da bi bilo istinito – ako vam neko obeća da ćete duplirati novac za par dana uz par klikova, verovatno vas vara. Treba biti obazriv prema mejlovima o lažnim povratima poreza ili porukama ‘afričkih prinčeva’ i onih koji se lažno predstavljaju kao velike firme (poput MTS-a). Ključno je razmišljati svojom glavom, proveriti odakle poruka potiče i ne donositi odluke na osnovu pohlepe ili straha, već isključivo logikom

  • Kako bi merio/la uticaj studentskih inicijativa za finansijsko obrazovanje?

Nikola: Uticaj merimo kroz konkretan odziv kolega – recimo, naš investicioni klub je za samo par meseci privukao preko 120 članova, što je 2% ukupnog studentskog tela. Takođe, uspeh vidimo kroz platforme koje smo napravili, a koje studentima omogućavaju da trguju na simuliranim nalozima. Tako oni mogu da iskuse realan rizik i vide rezultate svojih odluka u praksi pre nego što počnu da rade sa pravim novcem.

Upravljanje ličnim finansijama

U novoj epizodi Jezika finansija razgovaramo sa Đorđem Ostojićem, osnivačem platforme „Lične Finansije“, o tome kako izgleda realan put ka finansijskoj stabilnosti: od navika, preko štednje, do investiranja. Đorđe dolazi iz korporativnog finansijskog sveta i godinama gradi edukativni sadržaj koji kompleksne pojmove prevodi u konkretne korake.

Kroz razgovor se dotičemo ključnih pokazatelja ličnih finansija (npr. stopa štednje i lična neto imovina), važnosti da se štednja stavi „na prvo mesto“, kako se planiraju veliki izdaci i kada investicije imaju smisla — tek nakon što su osnovne finansijske „kockice“ složene

Epizoda pod nazivom “Upravljanje ličnim finansijama” biće dostupna 01. marta na našoj Patreon stranici, a od 04. marta 2026. na YouTube kanalu i striming platformama, a šta vas očekuje u epizodi pogledajte u nastavku teksta.

          • Koji pokazatelji ličnih finansija su najvažniji (npr. neto imovina, stopa štednje)?

          Da bismo ocenili nečiju uspešnost vođenja finansija, po meni bismo trebali da gledamo tri ključna pokazatelja:

          • Stopu štednje koji se dobija deljenjem iznosa koji uštedimo sa ukupnim prihodima tokom jednog meseca i pokazuje nam koliko smo disciplinovani sa novcem kojim raspolažemo,
          • Ličnu neto imovinu koja se dobija oduzimanjem naših ukupnih obaveza (dugovanja, krediti, pozajmice) od naše ukupne imovine i koja pokazuje rezultate naše štednje – da li mi uspešno akumuliramo sredstva i da li adekvatno upravljamo našim kreditima
          • I kao treći pokazatelj bih izdvojio Stopu promene Lične Neto Imovine (kao procenat) – koja je zbirni pokazatelj praktično naše sposobnosti i da uštedimo, ali i kasnije da tom štednjom i investicijama adekvatno upravljamo. Ja najčešće to gledam na godišnjem nivou i poredim sa prošlom godinom i ovo mi je prva tačka u analizi – ako se LNV povećava iz godne u godinu, to je obično znak da imamo pozitivnu i visoku stopu štednje, ali takođe da i ono što smo uštedeli iz prethodnih godina uvećava naš LNV.
          • Kako rasporediti platu nakon primanja (prioriteti: troškovi, štednja, ulaganja)?

          Kratak odgovor je – štednja na prvom mestu! Znam da će biti jako teško ljudima da „okrenu“ trenutni koncept upravljanja novcem zato što se štednja tradicionalno izdvajala na kraju meseca, iz onoga što (i ako) ostane, što se vrlo često završavalo sa nulom. Nakon štednje bih se fokusirao na fiksne i relativno fiksne troškove (stanovanje, komunalije, hrana) i tek na kraju na diskrecionu potrošnju (restorani, bioskopi, izlasci i sl.).

          Preporuka je štednju izdvojiti prvu, biće teško, ali pokušajte sa 5% svojih prihoda, pa polako povećavajte dok ne osetite da vam je teško da taj procenat dalje povećavate. Ali, bitno je krenuti i bitno je stvarati naviku. Kasnije, kada štednja postane rutina, tada već možemo razmišljati o investicijama, ali investicije ne bih uvodio na početku dok ostale kockice u našim finansijama nisu složene kako treba.

          • Kako planirati veće izdvajanja (porezi, osiguranje, godišnji odmori)?

          Veći izdaci imaju tu moć da nas „izbace iz takta“ u finansijskom smislu i za njih bismo trebali da se pripremamo, pogotovo zato što uglavnom znamo kada će oni nastati (npr. porezi, osiguranja, registracije automobila, godišnji odmori, slave) i možemo se unapred pripremati za njih.

          Ja bih ovde uveo pojam namenskog fonda, tj. deo naše štednje koju mi izdvajamo za neki budući trošak, gde ćemo mi uraditi procenu koji nam je iznos potreban i kog datuma, i onda podeliti taj iznos na broj meseci od sadašnjeg momenta do tog zacrtanog datuma. Dobijeni iznos treba da štedimo svakog meseca, čime ćemo rasteretiti budžet i izbeći nagle skokove u troškovima. Za razliku od nekih štednih fondova, namenski fond ima dve ključne razlike – znamo koji nam iznos treba i takođe znamo kada ćemo ga potrošiti, tako da ne bi trebala da postoji griža savest kada namenski fond trošimo na zacrtanu stvar.

          • Kako prepoznati impulsivno trošenje i koji su praktični koraci da se to zaustavi?

          Impulsivno trošenje je često emocionalni odgovor, a ne logička odluka. To je onaj trenutak kada mozak traži brzi dopamin, a “nastrada” naš novčanik ili budžet za investicije. Znake impulsivnog trošenja možemo da prepoznamo jedino mi sami, što je ponekada teško jer treba biti kritički nastrojen prema sebi. Ali uglavnom možemo reći da su dva glavna znaka da impulsivno kupujemo:

          • Kupujemo kada smo pod stresom, tužni, ili čak preterano uzbuđeni (tzv. “retail therapy”)
          • Imamo utisak da će ponuda nestati ako ne kupimo odmah (čest trik kod online prodavnica sa “odbrojavanjem”)

          A način da se ovo zaustavi bi bili da „stavimo sat“ na kupovinu, tj. da pokušamo maksimalno da razdvojimo tri momenta: momenat kada vidimo neki proizvod – momenat kada odlučimo da nam taj proizvod treba – momenat kada se sa tim proizvodom pojavimo na kasi. Moja je preporuka da odluku da nam nešto treba donosimo hladne glave, kada nismo pod emocijama, a nakon toga ostaviti makar 24 sata da se ta ideja iskristališe i tek onda kupiti proizvod. Impulsivni potrošači često imaju „uspomenu“ na svoje prethodne greške u vidu punih garderobera i cipelara stvari koje nikada nisu ni obukli.

          • Kada je vreme da uložimo višak štednje umesto da je držimo na štednom računu?

          Investicije su kruna ličnih finansija i znak da je sve pre toga složeno kako treba. Ja ću pokušati da napravim mali hodogram kako proceniti kada je dobar momenat za investiciju:

          1. Primili smo zaradu
          2. Izdvajamo 10% za štednju
          3. Formiramo naš Fond za Crne Dane (do maksimalnih 6 meseci troškova)
          4. Ako je Fond za Crne Dane formiran i popunjen, onda razmišljamo o Namenskim Fondovima (da li ćemo imati neke velike izdatke u bližoj budućnosti i da li nam treba namenski fond za takvu kupovinu)
          5. Ako su i Fond za Crne Dane i Namenski Fondovi formirani i popunjavaju se redovno mesečno, a deo naše štednje ostaje neraspoređen, e onda je vreme za investicije.
          Investiranje u tržišta kriptovaluta: Nagrade i rizici

          Kripto valute su svuda oko nas – ali razumevanje često ne prati popularnost. I dok jedni u kriptu vide priliku, drugi u njega ulaze bez znanja, vođeni idejom brze zarade, pa umesto profita dobiju lekciju koja košta. U epizodi „Investiranje u tržišta kriptovaluta: Nagrade i rizici” pričamo o tome koliko naši građani zaista znaju o kriptovalutama, kako se kripto razlikuje od tržišta hartija od vrednosti i zašto je tehnologija (blockchain) ključna tačka razumevanja.
          Sagovornik je Ivan Andrejević – osnivač Crypto Traders Balkan, ko-autor knjige Kripto revolucija, autor emisije „Crypto da i zašto ne” i ko-autor „Berzanskih priča”. Ivan je investitor i edukator, sa fokusom na makroekonomiju i analitiku tržišnih podataka, i godinama radi sa ljudima koji žele da razumeju digitalnu imovinu kroz realne rizike, a ne kroz mitove.
          U epizodi govorimo i o tome ko najčešće traži savetovanje za kripto investiranje, kako izgleda kontrola rizika na tržištu koje radi 24/7 i koje su realne „nagrade” — ali samo za one koji imaju strpljenje, disciplinu i sistem.

          Epizoda pod nazivom “Investiranje u tržišta kriptovaluta: Nagrade i rizici” biće dostupna 08. februara na našoj Patreon stranici, a od 11. februara 2026. na YouTube kanalu i striming platformama, a šta vas očekuje u epizodi pogledajte u nastavku teksta.

          • Koliko naši građani znaju o kripto valutama?

          Vrlo malo, iako po nekim podacima iz NBSa više od 200 000 građana ima kontakt sa kriptovalutama što je znatno više nego sa tržištem akcija i dalje je poznavanje materije na prilično niskom nivou pošto se uglavnom dešava da većina ljudi kupuje kriptovalute bez predznanja nadajući se brzoj zaradi pa umesto toga zbog ne znanja dolazi do gubitka kapitala.

          • U čemu se kripto tržište razlikuje u odnosu na finansijsko tržište na kome se trguje hartijama od vrednosti?

          Kripto tržište se pre svega najviše razlikuje u tehnologiji, Blockcahin tehnologija na kojoj se nalaze kriptovalute i tokeni je ono što je zapravo pokrenulo evoluciju na tržištima kapitala. Sobzirom da živimo u digitalnoj eri, bilo je neophodno da i tradicionalna tržišta počnu da se usklađuju sa vremenom u kom smo a kriptovalute su se pojavile sa odličnim tajmingom da popune prazninu koja je nedostajala u spoju generacija i tehnologije. Milan Horvat, jedan od Vaših gostiju je više nego odlično to objasnio u jednoj od epizoda Jezika Finansija pa je moja prepopruka da se gledaoci vrate na tu epizodu kako bi razumeli širi kontekst. 

          • Ko su vaši najčešći klijenti koji dolaze na savetovanje u firmu oko investiranja u kripto?

          Najčešći klijenti su mahom preduzetnici, vlasnici kompanija kao i rukovodsvo istih. 
          Uglavnom su to ljudi koji ne žele da izgube korak sa ostatkom sveta,  kriptovalute su im bitne za poboljšanje poslovanja ali i što se tiče investiranja i zaštite slobodnog kapitala. U poslednjih nekoliko godina se sve češće dešava da na savetovanje za monitoring portfolija ali i edukaciju ljudi sve više šalju i svoje naslednike pošto je mlađima lakše razumeti principe i lakše se snalaze u online svetu. To je taj spoj generacija koji sam pomenuo, sve češće se dešava da roditelji motivišu decu da nauče da pravilno investiraju kako bi im dodatna finansijska pismenost olakšala budućnost.

          • Koji su to rizici i nagrade koje možemo očekivati kod investiranja u kripto valute?

          Pa, rizika je puno, naravno kao i u svakom poslovanju.Prednost kripto tržišta je da je ono dostupno 24/7 i rizici se mogu kontrolisati ukoliko se to nauči ili ukoliko ih neko specijalizovan za kripto tržište svetuje kako da ih kontrolišu. Najviše gubitaka nastaje zbog neznanja, naivnosti, pohlepe…, to su sve neke od stavki koje vode ka nekontrolisanom riziku i gubitka sredstava. Nažalost, u svakom poslu je tako pa i ovde, na kripto berzama. Nagrade uvek dođu samo za strpljive i one koji su spremni da kontorlišu rizik dok ulažu. 

          • Koliko je kripto doprineo savremenim finansijama?

          Mislim da je možda još prerano pričati o doprinusu savremenim finansijama sobzirom da je ovo vrlo mlado tržište, tek 15tak godina su kriptovalute oko nas. Kripto tek kreće da daje svoje doprinose i porastom usvajanja će oni biti sve vidljiviji, jedna od stvaki koju kripto donosi je smanjenje korupcije zbog nemogućnosti sakrivanja transakcije, takođe bih izdvojio i transaparentnost kao i brzinu i cenu transakcija, zaštitu podataka, decentralizaciju i još mnogo toga. Ako bih tražio nešto po čemu se najviše kripto istakao u doprinosu finasijama onda bi to bilo njihovo pokretanje na napredak. Sobzirom da su platni sistemi koje danas koristimo tehnologija iz 70tih godina prošlog veka, koja jeste da je nadograđivana ali je i dalje zastarela, kripto je svojom tehnologijom dao doprinos i  postavio temelje za nove platne sisteme.

          Lizing bez zabluda

          U novoj epizodi podkasta Jezik finansija razgovaramo sa Vukom Vučevićem, predsednikom Izvršnog odbora Erste Leasing-a, o lizingu kao jednom od najčešće korišćenih, ali i najmanje razjašnjenih oblika finansiranja. Kroz razgovor objašnjavamo šta je lizing, koje vrste postoje, kako se razlikuje od kredita, kao i kakav je njegov poreski i vremenski tretman. Epizoda donosi jasan i praktičan vodič za sve koji žele da donesu informisanu finansijsku odluku – bilo u poslovanju ili ličnim investicijama.

          Epizoda pod nazivom “Lizing bez zabluda” biće dostupna 25. januara na našoj Patreon stranici, a od 28. januara 2026. na YouTube kanalu i striming platformama, a šta vas očekuje u epizodi pogledajte u nastavku teksta.

          • Šta je lizing?

          Lizing je oblik finansiranja koji omogućava korišćenje vozila, mašina ili opreme uz plaćanje mesečnih rata, bez potrebe za jednokratnim ulaganjem celog iznosa. Tokom trajanja ugovora, predmet lizinga ostaje u vlasništvu lizing kuće, dok korisnik ima pravo korišćenja.

          •  Kakva je razlika između kredita i lizinga?

          Kod kredita, klijent odmah postaje vlasnik kupljenog predmeta, dok se otplata vrši banci. Kod lizinga, vlasništvo prelazi na klijenta tek po isteku ugovora kod finansijskog lizinga, dok kod operativnog lizinga predmet ostaje u vlasništvu lizing kuće.

          •  Koje vrste lizinga imamo?

          Postoje finansijski i operativni lizing. Finansijski lizing podrazumeva otplatu predmeta uz mogućnost prenosa vlasništva po isteku ugovora, dok operativni lizing predstavlja dugoročno korišćenje bez obaveze otkupa.

          •  Kakav je poreski tretman lizinga?

          Kod finansijskog lizinga PDV se obračunava unapred na ukupnu vrednost predmeta lizinga. Kod operativnog lizinga PDV se plaća kroz mesečne lizing rate, koje se u poslovanju najčešće priznaju kao trošak.

          • Kakav je vremenski tretman lizinga?

          Lizing se ugovara na unapred definisan vremenski period, najčešće od dve do pet godina. Po isteku ugovora, u zavisnosti od vrste lizinga, postoji mogućnost otkupa, produženja ugovora ili zamene predmeta lizinga.