Upravljanje ličnim finansijama

U novoj epizodi Jezika finansija razgovaramo sa Đorđem Ostojićem, osnivačem platforme „Lične Finansije“, o tome kako izgleda realan put ka finansijskoj stabilnosti: od navika, preko štednje, do investiranja. Đorđe dolazi iz korporativnog finansijskog sveta i godinama gradi edukativni sadržaj koji kompleksne pojmove prevodi u konkretne korake.

Kroz razgovor se dotičemo ključnih pokazatelja ličnih finansija (npr. stopa štednje i lična neto imovina), važnosti da se štednja stavi „na prvo mesto“, kako se planiraju veliki izdaci i kada investicije imaju smisla — tek nakon što su osnovne finansijske „kockice“ složene

Epizoda pod nazivom “Upravljanje ličnim finansijama” biće dostupna 01. marta na našoj Patreon stranici, a od 04. marta 2026. na YouTube kanalu i striming platformama, a šta vas očekuje u epizodi pogledajte u nastavku teksta.

          • Koji pokazatelji ličnih finansija su najvažniji (npr. neto imovina, stopa štednje)?

          Da bismo ocenili nečiju uspešnost vođenja finansija, po meni bismo trebali da gledamo tri ključna pokazatelja:

          • Stopu štednje koji se dobija deljenjem iznosa koji uštedimo sa ukupnim prihodima tokom jednog meseca i pokazuje nam koliko smo disciplinovani sa novcem kojim raspolažemo,
          • Ličnu neto imovinu koja se dobija oduzimanjem naših ukupnih obaveza (dugovanja, krediti, pozajmice) od naše ukupne imovine i koja pokazuje rezultate naše štednje – da li mi uspešno akumuliramo sredstva i da li adekvatno upravljamo našim kreditima
          • I kao treći pokazatelj bih izdvojio Stopu promene Lične Neto Imovine (kao procenat) – koja je zbirni pokazatelj praktično naše sposobnosti i da uštedimo, ali i kasnije da tom štednjom i investicijama adekvatno upravljamo. Ja najčešće to gledam na godišnjem nivou i poredim sa prošlom godinom i ovo mi je prva tačka u analizi – ako se LNV povećava iz godne u godinu, to je obično znak da imamo pozitivnu i visoku stopu štednje, ali takođe da i ono što smo uštedeli iz prethodnih godina uvećava naš LNV.
          • Kako rasporediti platu nakon primanja (prioriteti: troškovi, štednja, ulaganja)?

          Kratak odgovor je – štednja na prvom mestu! Znam da će biti jako teško ljudima da „okrenu“ trenutni koncept upravljanja novcem zato što se štednja tradicionalno izdvajala na kraju meseca, iz onoga što (i ako) ostane, što se vrlo često završavalo sa nulom. Nakon štednje bih se fokusirao na fiksne i relativno fiksne troškove (stanovanje, komunalije, hrana) i tek na kraju na diskrecionu potrošnju (restorani, bioskopi, izlasci i sl.).

          Preporuka je štednju izdvojiti prvu, biće teško, ali pokušajte sa 5% svojih prihoda, pa polako povećavajte dok ne osetite da vam je teško da taj procenat dalje povećavate. Ali, bitno je krenuti i bitno je stvarati naviku. Kasnije, kada štednja postane rutina, tada već možemo razmišljati o investicijama, ali investicije ne bih uvodio na početku dok ostale kockice u našim finansijama nisu složene kako treba.

          • Kako planirati veće izdvajanja (porezi, osiguranje, godišnji odmori)?

          Veći izdaci imaju tu moć da nas „izbace iz takta“ u finansijskom smislu i za njih bismo trebali da se pripremamo, pogotovo zato što uglavnom znamo kada će oni nastati (npr. porezi, osiguranja, registracije automobila, godišnji odmori, slave) i možemo se unapred pripremati za njih.

          Ja bih ovde uveo pojam namenskog fonda, tj. deo naše štednje koju mi izdvajamo za neki budući trošak, gde ćemo mi uraditi procenu koji nam je iznos potreban i kog datuma, i onda podeliti taj iznos na broj meseci od sadašnjeg momenta do tog zacrtanog datuma. Dobijeni iznos treba da štedimo svakog meseca, čime ćemo rasteretiti budžet i izbeći nagle skokove u troškovima. Za razliku od nekih štednih fondova, namenski fond ima dve ključne razlike – znamo koji nam iznos treba i takođe znamo kada ćemo ga potrošiti, tako da ne bi trebala da postoji griža savest kada namenski fond trošimo na zacrtanu stvar.

          • Kako prepoznati impulsivno trošenje i koji su praktični koraci da se to zaustavi?

          Impulsivno trošenje je često emocionalni odgovor, a ne logička odluka. To je onaj trenutak kada mozak traži brzi dopamin, a “nastrada” naš novčanik ili budžet za investicije. Znake impulsivnog trošenja možemo da prepoznamo jedino mi sami, što je ponekada teško jer treba biti kritički nastrojen prema sebi. Ali uglavnom možemo reći da su dva glavna znaka da impulsivno kupujemo:

          • Kupujemo kada smo pod stresom, tužni, ili čak preterano uzbuđeni (tzv. “retail therapy”)
          • Imamo utisak da će ponuda nestati ako ne kupimo odmah (čest trik kod online prodavnica sa “odbrojavanjem”)

          A način da se ovo zaustavi bi bili da „stavimo sat“ na kupovinu, tj. da pokušamo maksimalno da razdvojimo tri momenta: momenat kada vidimo neki proizvod – momenat kada odlučimo da nam taj proizvod treba – momenat kada se sa tim proizvodom pojavimo na kasi. Moja je preporuka da odluku da nam nešto treba donosimo hladne glave, kada nismo pod emocijama, a nakon toga ostaviti makar 24 sata da se ta ideja iskristališe i tek onda kupiti proizvod. Impulsivni potrošači često imaju „uspomenu“ na svoje prethodne greške u vidu punih garderobera i cipelara stvari koje nikada nisu ni obukli.

          • Kada je vreme da uložimo višak štednje umesto da je držimo na štednom računu?

          Investicije su kruna ličnih finansija i znak da je sve pre toga složeno kako treba. Ja ću pokušati da napravim mali hodogram kako proceniti kada je dobar momenat za investiciju:

          1. Primili smo zaradu
          2. Izdvajamo 10% za štednju
          3. Formiramo naš Fond za Crne Dane (do maksimalnih 6 meseci troškova)
          4. Ako je Fond za Crne Dane formiran i popunjen, onda razmišljamo o Namenskim Fondovima (da li ćemo imati neke velike izdatke u bližoj budućnosti i da li nam treba namenski fond za takvu kupovinu)
          5. Ako su i Fond za Crne Dane i Namenski Fondovi formirani i popunjavaju se redovno mesečno, a deo naše štednje ostaje neraspoređen, e onda je vreme za investicije.
          Investiranje u tržišta kriptovaluta: Nagrade i rizici

          Kripto valute su svuda oko nas – ali razumevanje često ne prati popularnost. I dok jedni u kriptu vide priliku, drugi u njega ulaze bez znanja, vođeni idejom brze zarade, pa umesto profita dobiju lekciju koja košta. U epizodi „Investiranje u tržišta kriptovaluta: Nagrade i rizici” pričamo o tome koliko naši građani zaista znaju o kriptovalutama, kako se kripto razlikuje od tržišta hartija od vrednosti i zašto je tehnologija (blockchain) ključna tačka razumevanja.
          Sagovornik je Ivan Andrejević – osnivač Crypto Traders Balkan, ko-autor knjige Kripto revolucija, autor emisije „Crypto da i zašto ne” i ko-autor „Berzanskih priča”. Ivan je investitor i edukator, sa fokusom na makroekonomiju i analitiku tržišnih podataka, i godinama radi sa ljudima koji žele da razumeju digitalnu imovinu kroz realne rizike, a ne kroz mitove.
          U epizodi govorimo i o tome ko najčešće traži savetovanje za kripto investiranje, kako izgleda kontrola rizika na tržištu koje radi 24/7 i koje su realne „nagrade” — ali samo za one koji imaju strpljenje, disciplinu i sistem.

          Epizoda pod nazivom “Investiranje u tržišta kriptovaluta: Nagrade i rizici” biće dostupna 08. februara na našoj Patreon stranici, a od 11. februara 2026. na YouTube kanalu i striming platformama, a šta vas očekuje u epizodi pogledajte u nastavku teksta.

          • Koliko naši građani znaju o kripto valutama?

          Vrlo malo, iako po nekim podacima iz NBSa više od 200 000 građana ima kontakt sa kriptovalutama što je znatno više nego sa tržištem akcija i dalje je poznavanje materije na prilično niskom nivou pošto se uglavnom dešava da većina ljudi kupuje kriptovalute bez predznanja nadajući se brzoj zaradi pa umesto toga zbog ne znanja dolazi do gubitka kapitala.

          • U čemu se kripto tržište razlikuje u odnosu na finansijsko tržište na kome se trguje hartijama od vrednosti?

          Kripto tržište se pre svega najviše razlikuje u tehnologiji, Blockcahin tehnologija na kojoj se nalaze kriptovalute i tokeni je ono što je zapravo pokrenulo evoluciju na tržištima kapitala. Sobzirom da živimo u digitalnoj eri, bilo je neophodno da i tradicionalna tržišta počnu da se usklađuju sa vremenom u kom smo a kriptovalute su se pojavile sa odličnim tajmingom da popune prazninu koja je nedostajala u spoju generacija i tehnologije. Milan Horvat, jedan od Vaših gostiju je više nego odlično to objasnio u jednoj od epizoda Jezika Finansija pa je moja prepopruka da se gledaoci vrate na tu epizodu kako bi razumeli širi kontekst. 

          • Ko su vaši najčešći klijenti koji dolaze na savetovanje u firmu oko investiranja u kripto?

          Najčešći klijenti su mahom preduzetnici, vlasnici kompanija kao i rukovodsvo istih. 
          Uglavnom su to ljudi koji ne žele da izgube korak sa ostatkom sveta,  kriptovalute su im bitne za poboljšanje poslovanja ali i što se tiče investiranja i zaštite slobodnog kapitala. U poslednjih nekoliko godina se sve češće dešava da na savetovanje za monitoring portfolija ali i edukaciju ljudi sve više šalju i svoje naslednike pošto je mlađima lakše razumeti principe i lakše se snalaze u online svetu. To je taj spoj generacija koji sam pomenuo, sve češće se dešava da roditelji motivišu decu da nauče da pravilno investiraju kako bi im dodatna finansijska pismenost olakšala budućnost.

          • Koji su to rizici i nagrade koje možemo očekivati kod investiranja u kripto valute?

          Pa, rizika je puno, naravno kao i u svakom poslovanju.Prednost kripto tržišta je da je ono dostupno 24/7 i rizici se mogu kontrolisati ukoliko se to nauči ili ukoliko ih neko specijalizovan za kripto tržište svetuje kako da ih kontrolišu. Najviše gubitaka nastaje zbog neznanja, naivnosti, pohlepe…, to su sve neke od stavki koje vode ka nekontrolisanom riziku i gubitka sredstava. Nažalost, u svakom poslu je tako pa i ovde, na kripto berzama. Nagrade uvek dođu samo za strpljive i one koji su spremni da kontorlišu rizik dok ulažu. 

          • Koliko je kripto doprineo savremenim finansijama?

          Mislim da je možda još prerano pričati o doprinusu savremenim finansijama sobzirom da je ovo vrlo mlado tržište, tek 15tak godina su kriptovalute oko nas. Kripto tek kreće da daje svoje doprinose i porastom usvajanja će oni biti sve vidljiviji, jedna od stvaki koju kripto donosi je smanjenje korupcije zbog nemogućnosti sakrivanja transakcije, takođe bih izdvojio i transaparentnost kao i brzinu i cenu transakcija, zaštitu podataka, decentralizaciju i još mnogo toga. Ako bih tražio nešto po čemu se najviše kripto istakao u doprinosu finasijama onda bi to bilo njihovo pokretanje na napredak. Sobzirom da su platni sistemi koje danas koristimo tehnologija iz 70tih godina prošlog veka, koja jeste da je nadograđivana ali je i dalje zastarela, kripto je svojom tehnologijom dao doprinos i  postavio temelje za nove platne sisteme.