Kako se donose finansijske odluke u globalnim kompanijama?

U završnoj epizodi četvrte sezone podkasta Jezik Finansija, naš gost je Milenko Janković, izvršni direktor kompanije MOL Serbia. Kroz prizmu bogate regionalne i internacionalne karijere duže od 25 godina u FMCG i energetskom sektoru, Milenko nam otvara vrata operativnih i strateških finansija velikih korporativnih sistema.

Fokus ovog razgovora je na prevodu kompleksnih korporativnih procesa na jezik praktičnih poslovnih odluka. Finansijska strategija na globalnom nivou postavlja okvire i pravce rada, dok se lokalni timovi fokusiraju na egzekuciju i inicijative prilagođene specifičnostima domaćeg tržišta. Kako u takvom okruženju prepoznati prioritete, obezbediti investicije i upravljati rizicima? Ova epizoda predstavlja mapu puta za razumevanje korporativnog upravljanja, budžetiranja i upravljanja lancima snabdevanja, korisnu kako za profesionalce u velikim sistemima, tako i za preduzetnike koji žele da postave stabilne finansijske osnove u svojim kompanijama.

Epizoda pod nazivom “Kako se donose finansijske odluke u globalnim kompanijama?” biće dostupna 31.maja na našoj Patreon stranici, a od 3.juna 2026. na YouTube kanalu i striming platformama, a šta vas očekuje u epizodi pogledajte u nastavku teksta.

  • Kako globalna finansijska strategija utiče na donošenje finansijskih odluka na nivou kompanije recimo u Srbiji?

U principu, ona postavlja okvire i pravce rada. Lokal se bazira na egzekuciji i davanju jasnih inicijativa relevantnih za lokalno tržište.

  • Kako određujete prioritete kapitalnih ulaganja u Srbiji u odnosu na region i Evropu?

Svaka zemlja kvalifikuje svoje projekte (pored onih koje stignu iz Grupe), koji na osnovu potencijala, isplativosti i povrata investicije konkurišu jedni drugima. Alokacija se vrši tamo gde je najbolji projekat u smislu brzine povrata investicije. I drugi parametri su važni poput usklađivanja sa zakonskim zahtevima, principima održivog razvoja, upravljanja rizicima i vrednošću brenda.

  • Kako izgledaju procesi izrade budžeta i predviđanja u međunarodnoj kompaniji koja posluje preko lokalne podružnice?

Proces ide sa obe strane: top-down i bottom up, uz jasno definisani proces i vremenski okvir u kojima se planovi postavljaju i konsoliduju. Planovi su tu da definišu prioritet i pravce kretanja lokalne organizacije u skladu sa strategijom Grupacije, ali i mogućnostima koje lokalno tržište daje. Tu je i proces operativnog predviđanja tokom godine koje pruža mogućnost dodatnog korigovanja plana na kvartalnom i mesečnom nivou.

  • Kako finansije i nabavka zajedno rešavaju dileme između troškova i sigurnosti snabdevanja (npr. pri prekidima lanca)? 

To je večita dilema između držanja dovoljnih, a ponekada i nikada dovoljnih zaliha u odnosu na troškove rukovanja i držanja zaliha.

  • Koji KPI‑jevi u operativnim finansijama su vam najvažniji za donošenje odluka na nivou mreže maloprodaje?

To su svakako: potencijal lokacije za investicione odluke, a zatim i marža, volumen, radni kapital, troškovi i svakako profitabilnost, kako ukupna, tako i po jedinici proizvoda.

Satovi: strast, kolekcionarstvo ili investiciona zamka?

Da li je sat na vašoj ruci imovina koja čuva vrednost ili luksuzan hobi sa visokim troškovima održavanja? U ovoj epizodi razgovaramo sa Milenkom Cajkovićem, finansijskim stručnjakom sa preko 15 godina iskustva u bankarstvu i upravljanju rizicima, koji trenutno vodi globalni tim u jednoj od najvećih banaka u Londonu.

Milenko spaja analitički um direktora za upravljanje rizikom i strast kolekcionara, nudeći realnu sliku tržišta satova. Umesto marketinških obećanja o lakom profitu, analiziramo podatke: zašto je WatchCharts indeks pao preko 30% tokom 2022-2023. godine, kakva je korelacija satova sa akcijama i zašto su troškovi održavanja (cost-of-carry) često potcenjeni. Saznajte zašto pravi kolekcionari ne kupuju satove zbog prinosa, već zbog emocije, i kako krize postaju prilika za one koji kupuju iz ljubavi, a ne iz spekulacije.

Epizoda pod nazivom “Satovi: strast, kolekcionarstvo ili investiciona zamka?” biće dostupna 17.maja na našoj Patreon stranici, a od 20.maja 2026. na YouTube kanalu i striming platformama, a šta vas očekuje u epizodi pogledajte u nastavku teksta.

  • Kako ste ušli u svet satova? Kada ste prepoznali da uspešni poslovni ljudi često investiraju i u satove?

Moram odmah da razjasnim nešto što će možda biti iznenađujuće za vaše pratioce: ja ne investiram u satove. Pre bih sebe opisao kao „mali kolekcionar“. Naravno „mali“ je relativno; za većinu ljudi izvan horološkog sveta bi moja kolekcija delovala impresivno, ali unutar tog sveta je „mala“. Radim u finansijama, na globalnim tržištima, i proveo sam karijeru analizirajući investicije. Ali kad kupujem sat, ne razmišljam o prinosu – razmišljam o tome da li je to sat koji želim da nosim.

U svet satova sam ušao kao u hobi. Verovatno je to krenulo kada sam bio mali – deda je jedno vreme imao neki „Šafhauzen“ koji sam zapamtio i takođe se sećam da mi se dopadao Seamaster koji je nosio Piers Brosnan kao James Bond. To je bio začetak interesovanja za satove koje je kasnije dovelo do dubljeg istraživanja i toga da zavolim sve detalje koji čine jedan fini sat kao celinu – od istorije, do procesa, vrhunskog majstorluka razvijenog u prethodnom veku i kombinacije sa najmodernijim tehnologijama.

Iskreno, nisam upoznao kolekcionare satova kroz posao u finansijama. Upoznao sam ih direktno kroz kolekcionarstvo – i to je jedna od nevidljivih prednosti kupovine satova u zvaničnim prodavnicama brendova. Kad postanete klijent, brendovi vas pozivaju na događaje – trke Formule 1, posete manufakturama u Švajcarskoj, kolekcionarske večeri. Tu sam upoznao ljude sa kolekcijama koje su neuporedivo veće i vrednije od moje. I znate šta je interesantno? Nijedan od njih ne razmišlja o satovima kao investiciji. Svi do jednog su kolekcionari – u tome su zbog strasti, ne zbog prinosa. Naravno, fini satovi su jako skupi i morate biti uspešni da biste mogli da imate desetine ili stotine hiljada evra u satovima, ali u mom iskustvu mali je procenat uspešnih ljudi koji imaju više od jednog ili dva sata koje nose.

  • Šta čini sat vrednim – šta gledate prvo: brend, komplikaciju, retkost ili stanje?

Prvo gledam nešto što se ne može staviti u tabelu: da li me sat emotivno privlači? Da li ŽELIM da ga nosim? To je prvi filter. A kada već imate desetak satova, konkurencija je za jednu ruku je veoma gusta.

To je ono što će učiniti da se zainteresujem za neki sat, ali kad prođe taj filter, onda da – gledam zanatstvo, mehanizam, retkost, priču, kako se uklapa u ostatak kolekcije. E sad, kao neko ko radi u finansijama, svestan sam vrednosti. Prolazi mi kroz glavu pri kupovini. Više kao potencijal za depresijaciju, ne bih voleo da mi sat izgubi većinu vrednosti za par godina posedovanja, tako da je to jedan od negativnih kriterijuma ali očekivanje apresijacije vrednosti mi nikada nije bio razlog za kupovinu.

To bih rekao da je skoro univerzalno slučaj i za ostale iskrene kolekcionare satova koje poznajem. A ako gledate na sat primarno kao dugoročnu investiciju, rekao bih da je to isto dobar pristup izboru prilikom kupovine. U tom slučaju bih možda više stavio akcenat na retkost i priču nego na ostale kriterijume ali su i dalje svi relevantni. A u svakom slučaju bih zaobišao hype satove.

  • Koji faktori najviše utiču na vrednost satova tokom ekonomskih kriza?

Kao neko ko radi u finansijama, mogu reći nešto što možda nećete čuti od ljudi koji promovišu satove kao investiciju: satovi NISU sigurna luka. To je mit.

Podaci su jasni: tokom 2022-2023. pooštravanja monetarne politike, WatchCharts indeks je pao 31-32%. Istraživanje Weisskopfa i Masseta (2025) pokazuje da su se satovi ponašali kao spekulativni asseti, ne kao tradicionalni diversifikator. Korelacija sa akcijama tehnički jeste blizu nule, ali to je rezultat kratkog i anomalnog perioda, ne dokaz strukturalne stabilnosti.

Međutim, za kolekcionare – a ne za investitore – krize su zapravo prilika. Cene padaju, ali vaša želja da nosite sat ne pada. Ko kupi tokom korekcije iz ljubavi prema satu, dobija bolju cenu. Ko kupi na vrhu hype ciklusa iz želje za profitom – taj strada.

  • Koji su skriveni troškovi investicionog sata?

Ovo je tema o kojoj se premalo govori, u finansijskom žargonu cost-of-carry za satove kao investiciju je dosta veliki.

Sat od 50.000 može lako imati 15.000-25.000 troškova održavanja tokom decenije. Servis: 500-5.000 evra svakih 3-5 godina (zavisi od brenda i komplikacija). Osiguranje: 1-2% godišnje. Skladištenje. I najvažnije – nula prihoda dok držite sat. Nema dividendi, kamata, rente.

Ukupni godišnji prinosi satova su oko 5.7% (WatchCharts 2019-2024), ali kad oduzmete 2-4% godišnjih troškova, realan neto prinos je skroman. I to je ako imate najpopularnije modele. Akcije i zlato su u istom periodu donele ~13%.

Zašto ja ipak sakupljam satove? Zato što nijedna akcija ne izgleda ovako na ruci. Užitak je realan, a eventualno čuvanje vrednosti je bonus.

  • Kada držati sat dugoročno, a kada prodati radi profita?

Ovo je pitanje gde ću dati možda neočekivan odgovor: ja nikada nisam prodao sat i ne planiram to da menjam.

Za mene, pitanje nije ‘kad prodati’. Pitanje je ‘da li još uvek uživam u ovom satu?’. Dok uživam – držim. Jedini scenario u kojem bih prodao je ako bih prestao da cenim sat i želeo da ta sredstva upotrebim za sledeću kupovinu koja me više privlači.

Ali evo podataka za one koji razmišljaju investiciono: godišnji prinosi satova su oko 5.7% (2019-2024). Akcije i zlato u istom periodu: ~13%. Nekretnine: u Srbiji slično. Satovi su bolji od obveznica, ali lošiji od akcija, zlata i nekratnina. A kad oduzmete troškove održavanja od 2-4%, realan prinos je još niži.

Zato mislim da je pоenta upravo u tome: ne kupujte sat za profit. Kupite ga jer želite da ga nosite narednih 20 godina. A ako uzgred sačuva ili poraste u vrednosti – tim bolje.

Finansije u agritech biznisu – od mikrobilja do tržišta

U devetoj epizodi četvrte sezone podkasta Jezik Finansija razgovaramo o finansijama u agritech biznisu – od prve ideje, preko ulaganja iz sopstvenih sredstava, do izlaska proizvoda na tržište. Gosti epizode su Ivan Jovanović, suosnivač brenda MOĆNO, i Branislav Vesković, suosnivač kompanije Farmbot, koji kroz sopstveno iskustvo pokazuju kako se tehnologija, poljoprivreda i proizvodnja hrane sve više prepliću u savremenom preduzetništvu.

Epizoda „Finansije u agritech biznisu – od mikrobilja do tržišta“ otvara pitanja koja su važna za svaki mladi biznis: kako proceniti početne troškove, zašto nekada ima smisla krenuti iz sopstvenih sredstava, kako pratiti novčane tokove i na koji način se finansijski plan menja kada proizvodnja počne da pokazuje svoju realnu dinamiku. Ovo je razgovor o učenju iz prakse, optimizaciji procesa i građenju održivog poslovnog modela u industriji koja brzo menja način na koji razmišljamo o hrani.

Epizoda pod nazivom “Finansije u agritech biznisu – od mikrobilja do tržišta” biće dostupna 3.maja na našoj Patreon stranici, a od 6.maja 2026. na YouTube kanalu i striming platformama, a šta vas očekuje u epizodi pogledajte u nastavku teksta.

  • Kako je nastala ideja da se bavite proizvodnjom mikrobilja?

Ideja je nastala iz šireg interesovanja za razvoj agritech projekata i inovacija u poljoprivredi i proizvodnji hrane. Kroz rad na različitim tehnološkim i inovacionim projektima videli smo koliko se poljoprivreda menja i koliko sve više postaje tehnološka industrija. Mikrobilje nam je bilo posebno zanimljivo jer predstavlja spoj savremene proizvodnje hrane, kontrolisanih uslova uzgoja i proizvoda visoke nutritivne vrednosti.

Sa proizvodne strane, mikrobilje je interesantno jer omogućava veoma preciznu kontrolu procesa – svetla, temperature, vlage i ciklusa proizvodnje. To otvara prostor za optimizaciju i primenu tehnologije čak i u malim proizvodnim sistemima. Naš cilj je bio da razvijemo model proizvodnje koji je efikasan, održiv i koji može da se dalje razvija kroz primenu agritech rešenja.

  • Da li ste od početka znali da želite da biznis finansirate isključivo iz sopstvenih sredstava?

Dolazimo iz startap okruženja gde je finansiranje kroz grantove i investicije veoma česta praksa, ali smo u ovom slučaju odlučili da projekat pokrenemo iz sopstvenih sredstava. Želeli smo prvo da razumemo proizvodnju, tržište i logistiku pre nego što uključimo eksterni kapital. Takav pristup daje veću kontrolu nad razvojem projekta i omogućava da se model proizvodnje prvo potvrdi u praksi.

  • Koliko je prethodno znanje o finansijama uticalo na vašu odluku da uđete u ovaj posao?

Prethodno iskustvo u radu na inovacionim projektima i startapima dosta nam je pomoglo da realnije sagledamo troškove, tempo ulaganja i period povrata investicije. Poljoprivreda često deluje jednostavno, ali kada se uđe u ozbiljniju proizvodnju vrlo brzo postaje jasno koliko su finansijsko planiranje i kontrola troškova važni. Upravo to iskustvo iz projektnih finansija pomoglo nam je da ovaj projekat postavimo na zdravim osnovama.

  • Koji je bio prvi konkretan korak – i koliko vas je on koštao?

Prvi konkretan korak zapravo je bio jedan kontakt koji je otvorio celu priču. Kroz saradnju sa Walnut fondom došli smo u kontakt sa Ivanom, koji stoji iza brenda Moćno. Kroz razgovore sa njim počeli smo ozbiljnije da razmišljamo o proizvodnji mikrobilja i o tome kako bi takav proizvod mogao da se uklopi u širi koncept zdrave hrane i inovacija u agritech i food sektoru.

  • Da li ste u startu imali jasno definisan finansijski plan ili ste učili „u hodu“?

Imali smo okvirni finansijski plan, ali u ovakvim projektima uvek postoji i element učenja u hodu. Kada počnete proizvodnju tek tada zaista razumete dinamiku troškova, potrošnju resursa i organizaciju procesa.

U proizvodnji je stalna optimizacija ključna. Kako učite više o samom procesu, ciklusima uzgoja, kvalitetu proizvoda i tržištu – tako prilagođavate i finansijski model. Upravo ta kombinacija planiranja i praktičnog iskustva je najvažnija za razvoj ovakvog biznisa.