Iza kulisa polise: Kako se dizajnira osiguranje?

Rizici oblikuju naše živote i poslovanje, a iza svake polise stoji kompleksan proces odluka koje nas štite. U novoj epizodi podkasta Jezik Finansija ulazimo u anatomiju osiguranja i otkrivamo šta se dešava pre nego što gotov proizvod stigne do klijenta.

Naša gošća je Senka Knežević, direktorka sektora za razvoj, procenu i preuzimanje rizika u Triglav osiguranju. Sa više od 15 godina iskustva u industriji i inženjerskim pristupom poslovanju, Senka donosi jedinstven uvid u to kako se spajaju matematika, pravo, prodaja i ljudske sudbine. Razgovaramo o ključnim faktorima koji utiču na “underwriting” odluke, inovaciji u razvoju proizvoda i balansu između kreiranja nečeg novog i zaštite stabilnosti kompanije.

Epizoda pod nazivom “Iza kulisa polise: Kako se dizajnira osiguranje?” biće dostupna 19.jula na našoj Patreon stranici, a od 22.jula 2026. na YouTube kanalu i striming platformama, a šta vas očekuje u epizodi pogledajte u nastavku teksta.

  • Možete li ukratko reći odakle u vašem profesionalnom razvoju interesovanje za osiguranje ?

Do ovog „spoja“ je došlo sasvim slučajno ali se ispostavilo kao dosta dobra životna kombinacija. Po struci sam inženjer tehnologije I tehnologija me je naučila kako procesi funkcionišu iznutra. Naučila me je gde nastaju kvarovi, požari i eksplozije, a osiguranje je tražilo nekoga ko razume industrijske rizike. Na ta vrata sam ušla pre skoro 20 godina i brzo shvatila sam da je osiguranje neverovatno dinamična inženjersko-ekonomska disciplina.

  • Šta vas je motivisalo da se usmerite na razvoj proizvoda i upravljanje rizicima?

Dinamika stvaranja nečeg opipljivog iz matematike. Razvoj proizvoda vam daje kreativnu slobodu, a sa druge strane upravljanje rizicima vas drži čvrsto na zemlji i ono što je važno, u stvari fascinantno, je balansirati između te dve krajnosti. Kreirate nešto novo, a istovremeno štitite stabilnost kompanije. Svaki novi proizvod je kao lansiranje nove fabrike. Morate predvideti sve kvarove pre nego što se dese.

  • Koje veštine smatrate ključnim za vašu ulogu koju obavljate u kompaniji danas?

Prevođenje kompleksnog na jednostavno, a to možete samo ako ste dovoljno analitični i fleksibilni (što možda ne ide uvek skupa 😊). Morate imati sposobnost da uočite detalje, a zatim da imate sposobnost brzog donošenja odluka pod pritiskom. Ništa manje važna je veština komunikacije i empatije, a tu pomaže opšta kultura, dobro poznavanje tržišta, kompanije na drugoj strani. Ono što je osiguranje u svojoj suštini jeste da spajamo svet matematike, prava, prodaje i ljudskih sudbina.

  • Koji su ključni KPI-ji koje pratite za razvoj i rizik?

Pratimo svašta ali imperativ je profitabilnost portfelja i brzina izlaska na tržište. Pratimo sve standardne, merljive i korisne podatke, a vodimo računa i o  time-to-market – brzinu razvoja novog proizvoda. Pratimo procenat zadržavanja klijenata nakon obnove polisa.

  • Kako izgleda standardni proces procene rizika pri razvoju novog proizvoda?

Liči na detaljan sistematski pregled pre nego što nekoga proglasite zdravim. Sve počinje od ideje i potrebe sa tržišta. Zatim na scenu stupa analiza podataka. Gledamo šta se dešavalo u prošlosti sa sličnim rizicima. Pravimo scenarije “šta ako se desi najgore”. Definišemo šta tačno pokrivamo, a šta isključujemo. Tek tada proizvod dobija svoju cenu i uputstvo za prodaju

  • Koji kvantitativni i kvalitativni faktori najviše utiču na underwriting odluke?

Statistika nam daje brojeve, ali ljudski faktor presuđuje. Kvantitativni su matematika, statistika šteta i finansijski izveštaji. Kvalitativni su ono što se vidi na terenu. Kakav je menadžment firme koja se osigurava, kakva je njihova kultura održavanja opreme i zaštite, kakva su im pravila, procesi. Dva objekta mogu biti građevinski identična ali prevagu odnosi onaj gde se čisti i pazi 😊

Znamo li šta je digitalni evro?

Digitalizacija novca i plaćanja menja globalni finansijski sistem, a Evropska centralna banka uveliko priprema teren za digitalni evro. Cilj nije stvaranje nove valute, već uvođenje digitalnog oblika gotovog novca kako bi se očuvao monetarni suverenitet Evrope. Ali šta to zapravo znači za naše svakodnevne finansijske odluke i poslovanje? U prvoj epizodi pete sezone podkasta Jezik Finansija, naš gost je Vladimir Đorđević, direktor investicionog bankarstva i kastodi poslova u NLB Komercijalnoj banci. Sa više od dve decenije liderskog iskustva u bankarskoj industriji i dubokom ekspertizom u analizi finansijskih tržišta, Vladimir nam precizno objašnjava razliku između današnjih e-novčanika i digitalnog evra.

U ovoj epizodi detaljno razlažemo kako će mala preduzeća ostvariti veću efikasnost i niže troškove, te kako banke već sada analiziraju operativne i tehnološke implikacije kako bi bile spremne za promene koje se očekuju do 2029. godine. Takođe, osvrćemo se na to šta digitalni evro donosi građanima Srbije i zemalja regiona, usled tradicionalno snažne povezanosti naših ekonomija sa evrom. Ova epizoda je nezaobilazna za sve koji žele na vreme da razumeju tehnološke i ekonomske promene platnog sistema. Jer finansije ne moraju da budu komplikovane, ali moraju da se razumeju.

Epizoda pod nazivom “Znamo li šta je digitalni evro?” biće dostupna 5.jula na našoj Patreon stranici, a od 8.jula 2026. na YouTube kanalu i striming platformama, a šta vas očekuje u epizodi pogledajte u nastavku teksta.

  • Kako biste ukratko objasnili šta je digitalni evro i u čime se razlikuje od postojećih digitalnih plaćanja (kartice, e-novčanici)?

Digitalni evro je projekat Evropske centralne banke kojim se uvodi digitalni oblik gotovog novca. To nije „novi“ evro, već isti koji danas koristimo, samo u digitalnom formatu. Iz ugla korisnika, iskustvo plaćanja biće gotovo identično današnjim digitalnim transakcijama putem kartica ili e-novčanika.

  • Mogu li građani Srbije i zemalja regiona koje nisu članice EU prostora kupiti digitalni Euro i kako?

Digitalni evro još nije zvanično uveden u upotrebu, tako da ga trenutno niko ne može kupiti niti koristiti. Prema sadašnjim planovima, njegovo eventualno uvođenje ne očekuje se pre 2029. godine. Primarni korisnici biće rezidenti evrozone, ali je ideja da se vremenom omogući korišćenje i građanima van monetarne unije. Za Srbiju i zemlje regiona to bi bilo posebno značajno zbog tradicionalno snažne povezanosti naših ekonomija sa evrom.

  • Koji je motiv ECB i generalno evropskih banaka za uvođenje digitalnog evra?

Osnovni motiv je očuvanje monetarnog suvereniteta Evrope u uslovima ubrzane digitalizacije novca i plaćanja. Evropska centralna banka želi da obezbedi da i u digitalnoj ekonomiji postoji evropsko, sigurno i pouzdano sredstvo plaćanja pod njenim okriljem, uz zadržavanje kontrole nad ključnom platnom infrastrukturom.

  • Kako će digitalni evro promeniti svakodnevno plaćanje za mala preduzeća i potrošače u regionu?

Građani verovatno neće osetiti velike promene u svakodnevnom korisničkom iskustvu, jer će proces plaćanja ostati veoma sličan današnjim digitalnim transakcijama. Za preduzeća bi, međutim, digitalni evro mogao doneti veću efikasnost, niže troškove plaćanja i jednostavniju integraciju sa evropskim digitalnim tržištem.

  • U kojoj fazi su pilot-projekti? Šta NLB konkretno radi sada da se pripremi?

Evropska centralna banka trenutno se nalazi u fazi usvajanja regulatornog okvira neophodnog za implementaciju digitalnog evra. Pilot-projekti se očekuju u drugoj polovini 2027. godine i trebalo bi da traju najmanje 12 meseci. Iako se puna implementacija ne očekuje pre 2029. godine, NLB, kao i druge evropske banke, već intenzivno analiziraju finansijske, likvidnosne, operativne i tehnološke implikacije uvođenja digitalnog evra, kako bi bile spremne za buduće promene u platnom ekosistemu.