Andrej Jelenković i Slađana Benković
Računica duga

Šta se dešava kada dug prestane da bude samo finansijska obaveza i postane ozbiljan poslovni i pravni problem? U četvrtoj epizodi pete sezone podkasta Jezik finansija, razgovaramo sa Andrejem Jelenkovićem, partnerom u Karanović & Partners grupi, o naplati potraživanja, nelikvidnosti i pravnim mehanizmima koji određuju šta se dešava kada kompanija više ne može nesmetano da raspolaže svojim novcem.

Razgovaramo o tome kako dolazi do blokade poslovnog računa, ko može da pokrene prinudnu naplatu i šta ona praktično znači za poslovanje kompanije. Otvaramo i pitanja odnosa dužnika i poverilaca, menica i drugih instrumenata obezbeđenja, reprograma duga, izvršenja i stečaja. Posebno se bavimo prevencijom: kako proceniti rizik poslovnog partnera, kako zaštititi potraživanja još u fazi ugovaranja i zašto je dogovor sa dužnikom ponekad racionalniji izbor od dugotrajnog sudskog postupka.

“Računica duga” je epizoda o onome što se dešava kada likvidnost postane pitanje opstanka — i o tome zašto se problemi sa naplatom najbolje rešavaju pre nego što računica postane previše skupa. Epizoda će biti dostupna 30.avgusta na našoj Patreon stranici, a od 02.septembra 2026. na YouTube kanalu i striming platformama, a šta vas očekuje u epizodi pogledajte u nastavku teksta.

5 ključnih pitanja I 5 odgovora koja su osnova i okosnica razgovora:

  • Šta ja zapravo blokada računa u pravnom smislu i kakve pravne posledice sa sobom nosi?

Blokada računa predstavlja nalog posebnom odeljenje NBS-u da zapleni sva sredstva sa bankovnog računa i prenese poveriocu, odnosno ako nema dovoljno sredstava da ista po prijemu zapleni i prenese poveriocu koji je prvi na listi, po vremenskom prioritetu. Sam nalog za blokadu može poteći od izvršitelja koji izvršava sudska rešenja o izvršenju, bilo od strane upravnih organa sa izvršnim ovlašćenjima kao što su Poreska uprava ili Uprava carina ili od stane poslovnih banaka koja izvršavaju naloge za naplatu menica. Sama blokada nosi sa sobom faktičku nemogućnost da se raspolaže novcem kompanije i da se naplate potraživanja. Ali isto tako blokada donosi i pravne konsekvence: zabranu ugovoranja cesije, asignacije, prebijanja i svih drugi alternativnih aranžmana koji bi osujetili naplatu poverilaca. Konačno blokada duža od 30 dana predstavlja i stečajni razlog.

  • Kakva je praksa naših tužilaštava i sudova povodom sankcionisanja nezakonitih postupanja?

Sam pravni poredak predviđa različite vrste sankcija za povredu zabrani pomenutih u prethodnom naslovu. Sa jedne strane nalazi se građanska sankcija za takav pravni posao, a to je ništavost kao mogućnost da sud oglasi takav pravni posao bez pravnog dejstva. Sa druge strane  sam Zakon o plaćanjima (rogobatnog punog naziva) predviđa kao sankciju privredni prestup, odnosno novčanu kaznu za povredu zabrane. Konačno u pojedinim slučajevima ove radnje mogu dobiti i oblik krivičnog dela Oštećenja poverilaca za šta je zaprećena zatvorska kazna. Posebno je zanimljiva sudska praksa o međusobnom odnosu ovih povreda. Na kraju moramo reći da se u našoj praksi ova dela retko gone, odnosno da se u malom broju završe optuženjem pred sudom, što sve utiče na stvaranje ambijenta pravne nesigurnosti koji pogoduje nesavesnom poslovanju.

  • Kako preduprediti i otkloniti blokadu računa?

Ako gledamo iz aspekta dužnika, savesni privrednici će po pravilu predvideti krizu likvidnosti koja preti. U našoj dugogodišnjoj praksi radnja sa bankama, možemo reći da nijedna banka nije radosna kada predmet pređe u NPL odeljenje. Dakle, poveriocima takođe nije u interesu da dužnik propadne. U tom smislu, reprogrami se sve češće prave mimo suda, na ugovornoj osnovi, dok se sve manje koristi mehanizam unapred pripremljenog plana reorganizacije koji je korišćen u prethodnom periodu i nije se pokazao kao dobro rešenje za poverioce. Ovde bismo pomenuli “izvršni notarski zapis” koji menja sudsku presudu.

Reprogram je moguć i kada do blokade dođe, ali tada je znatno teže postići ga, zbog efekta “lavine” koja ozbiljna blokada nosi. Dakle, otklanjanje blokade podrazumeva ili da se pare “stvore” recimo pozajmicom osnivača, naplatom velikog potraživanja ili da se postigne dogovor sa poveriocima I blokada “povuče” ili kombinacijom svih ovih faktora.

  • Koji su se mehanizmi u cilju zaštite poverilaca razvili u pravnoj i poslovnoj praksi?

Naši klijenti, posebno veliki trgovci, razvili su posebna odeljenja za procenu rizika i odlično koriste moderne sofverske alate u analizi poslovanja novog partnera. Dakle, sami uslovi saradnje sa novim partnerom neće ostaviti puno prostora da partner ostavi veliki dug klijentu. Sredstva obezbeđenja kao što su menice, zaloge upisane u APR, izvršni sporazumi pred javnim beležnikom, bankarske garancije i slično, mogu napraviti kompromis i ispuniti obezbeđujuću svrhu za poverioca, a ne opteretiti previse dužnika.

  • Pojmovi i međusobni odnosi poreske blokade, blokade komercijalnih poverilaca, postupci izvršenja i stečaja sa osvrtom na plan reorganizacije?

Poreska blokada-bilo kao prethodna mera obezbeđenja iz Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, bilo kao mera naplate poreskog duga. Blokada putem menica ili rešenja o izvršenju u korist komercijalnih poverilaca. Jednakost blokada, posledica jednakosti oblika imovine, dakle država po pravilu staje u red sa poveriocima (u stečaju nešto drugačije, zarade zaposlenih, porezi i doprinosi su privilegovani)

          Vrlo čest epilog blokade je stečaj, a važno je naglasiti da stečaj prekida sve postupke sudske i vansudske naplate, pa se redosled blokade “resetuje” i nastaje obaveza prijavi potraživanja u stečaju.

Budućnost tržišta kapitala: Digitalna imovina, pametni ugovori i zaštita malih ulaganja

Razvoj blockchain tehnologije menja način izdavanja, prenosa i trgovanja imovinom, ali u osnovi svake dobre investicije ostaje razumevanje njenih pravila i rizika. U ovoj epizodi podkasta Jezik Finansija razgovaramo o tome kako digitalne inovacije oblikuju budućnost tržišta kapitala i šta to u praksi znači za investitore.

Naša gošća je Anina Milanović, strateški savetnik Svetske banke za Beogradsku berzu i ekspert za digitalne finansije i tržišta kapitala. Kroz svoje bogato iskustvo u kreiranju regulatornog okvira u Srbiji, Anina nam objašnjava ključne razlike između tokena i tradicionalnih hartija od vrednosti, ulogu security i utility tokena, kao i značaj „belog papira“. Poseban fokus stavljen je na to zašto odobrenje regulatora nije preporuka za ulaganje i kako se zaštititi u novom digitalnom ekosistemu.

Ova epizoda donosi važan kontekst za sve koji žele da razumeju pravila igre novih investicionih modela i kako da im odgovorno pristupe.

Epizoda pod nazivom “Budućnost tržišta kapitala: Digitalna imovina, pametni ugovori i zaštita malih ulaganja” biće dostupna 02.avgusta na našoj Patreon stranici, a od 05.avgusta 2026. na YouTube kanalu i striming platformama, a šta vas očekuje u epizodi pogledajte u nastavku teksta.

  • Koja je razlika između security i utility tokena?

Prilikom pravne klasifikacije, ali i analize određenog tokena, treba poći od njegove ekonomske funkcije.

Ako token investitoru daje određeno ekonomsko pravo i postoji očekivanje profita, radi se o finansijskom instrumentu koji je samo evidentiran putem blockchain tehnologije, odnosno zabeležen na drugačijoj infrastrukturi.

Sa druge strane, utility tokeni su korisnički tokeni koji ne postoje da bi pružili investiciono pravo, već da omoguće pristup određenom proizvodu, usluzi ili funkcionalnosti unutar konkretnog ekosistema.

Kada je reč o primeni regulatornih okvira, nekada pravila nisu bila tako jasno postavljena. Međutim, Zakon o digitalnoj imovini Republike Srbije veoma je precizan, jer jasno razgraničava kada određeni token potpada pod režim digitalne imovine, a kada pod propise koji regulišu tržište kapitala.

  • Kako se regulišu inicijalne ponude tokena (ICO/STO/IEO) i šta izdavači moraju da ispune od uslova da bi dobili „Beli papir“?

Izdavanje digitalne imovine, pa samim tim i digitalnih tokena, u skladu sa srpskim regulatornim okvirom potpuno je slobodno, odnosno ne podleže prethodnim dozvolama ili odobrenjima i dozvoljeno je bez obzira na to da li je za njih sačinjen i/ili odobren beli papir.

Međutim, ono što nije dozvoljeno, osim u zakonom taksativno navedenim slučajevima, jeste reklamiranje, odnosno javna ponuda tokena bez belog papira koji je odobrila Komisija za hartije od vrednosti.

Da bi izdavaoci prošli proceduru odobravanja belog papira pred regulatorom, potrebno je da pruže dovoljno informacija kako bi investitori mogli da razumeju ko je izdavalac, šta je predmet projekta, koja prava token daje, koji su rizici ulaganja, na koji način će biti korišćena prikupljena sredstva i slično.

  • Šta je zapravo „Beli papir“ i koji su mu obavezni elementi?

Beli papir je svojevrsna lična karta tokena, dokument koji sadrži sve informacije potrebne da bi potencijalni investitor mogao da donese informisanu odluku o ulaganju u digitalnu imovinu, odnosno određene tokene.

On sadrži podatke o izdavaocu, samim tokenima, kao i, što je najvažnije, o rizicima povezanim sa projektom.

Ne radi se, dakle, o marketinškom materijalu niti o prezentaciji za investitore, već o formalnom pravnom dokumentu sa jasno definisanom regulatornom funkcijom, bez kojeg je, uz određene zakonske izuzetke, nemoguće javno nuditi tokene investitorima.

  • Šta investitorima garantuje beli papir?

Najveća zabluda jeste da odobreni beli papir znači da je investicija „sigurna“.

Odobrenje objavljivanja belog papira nije preporuka za ulaganje. Ono samo znači da je dokument prošao regulatornu proveru u skladu sa zakonom i da sadrži informacije koje su neophodne da bi investitori mogli da donesu informisanu odluku.

Regulator ne odobrava sam projekat niti garantuje njegov uspeh, buduće prinose ili održivost poslovnog modela. Odgovornost za tačnost, istinitost i potpunost podataka sadržanih u belom papiru snosi isključivo izdavalac.

  • Kako se kupovina tokena razlikuje od kupovine tradicionalne hartije od vrednosti?

Osnovna razlika između tokena i tradicionalnih hartija od vrednosti leži u infrastrukturi na kojoj počivaju.

U ekonomskom smislu oni često mogu biti veoma slični, ali tokenizacija menja način izdavanja, prenosa, evidencije i trgovanja određenom imovinom.

Dakle, u velikom broju slučajeva radi se o istim finansijskim instrumentima na koje smo navikli, ali kupovina tokenizovanih instrumenata donosi brojne prednosti, poput automatizacije procesa, veće transparentnosti, potencijalno nižih troškova, jednostavnijeg prenosa vlasništva i efikasnijeg funkcionisanja tržišta.

Iza kulisa polise: Kako se dizajnira osiguranje?

Rizici oblikuju naše živote i poslovanje, a iza svake polise stoji kompleksan proces odluka koje nas štite. U novoj epizodi podkasta Jezik Finansija ulazimo u anatomiju osiguranja i otkrivamo šta se dešava pre nego što gotov proizvod stigne do klijenta.

Naša gošća je Senka Knežević, direktorka sektora za razvoj, procenu i preuzimanje rizika u Triglav osiguranju. Sa više od 15 godina iskustva u industriji i inženjerskim pristupom poslovanju, Senka donosi jedinstven uvid u to kako se spajaju matematika, pravo, prodaja i ljudske sudbine. Razgovaramo o ključnim faktorima koji utiču na “underwriting” odluke, inovaciji u razvoju proizvoda i balansu između kreiranja nečeg novog i zaštite stabilnosti kompanije.

Epizoda pod nazivom “Iza kulisa polise: Kako se dizajnira osiguranje?” biće dostupna 19.jula na našoj Patreon stranici, a od 22.jula 2026. na YouTube kanalu i striming platformama, a šta vas očekuje u epizodi pogledajte u nastavku teksta.

  • Možete li ukratko reći odakle u vašem profesionalnom razvoju interesovanje za osiguranje ?

Do ovog „spoja“ je došlo sasvim slučajno ali se ispostavilo kao dosta dobra životna kombinacija. Po struci sam inženjer tehnologije I tehnologija me je naučila kako procesi funkcionišu iznutra. Naučila me je gde nastaju kvarovi, požari i eksplozije, a osiguranje je tražilo nekoga ko razume industrijske rizike. Na ta vrata sam ušla pre skoro 20 godina i brzo shvatila sam da je osiguranje neverovatno dinamična inženjersko-ekonomska disciplina.

  • Šta vas je motivisalo da se usmerite na razvoj proizvoda i upravljanje rizicima?

Dinamika stvaranja nečeg opipljivog iz matematike. Razvoj proizvoda vam daje kreativnu slobodu, a sa druge strane upravljanje rizicima vas drži čvrsto na zemlji i ono što je važno, u stvari fascinantno, je balansirati između te dve krajnosti. Kreirate nešto novo, a istovremeno štitite stabilnost kompanije. Svaki novi proizvod je kao lansiranje nove fabrike. Morate predvideti sve kvarove pre nego što se dese.

  • Koje veštine smatrate ključnim za vašu ulogu koju obavljate u kompaniji danas?

Prevođenje kompleksnog na jednostavno, a to možete samo ako ste dovoljno analitični i fleksibilni (što možda ne ide uvek skupa 😊). Morate imati sposobnost da uočite detalje, a zatim da imate sposobnost brzog donošenja odluka pod pritiskom. Ništa manje važna je veština komunikacije i empatije, a tu pomaže opšta kultura, dobro poznavanje tržišta, kompanije na drugoj strani. Ono što je osiguranje u svojoj suštini jeste da spajamo svet matematike, prava, prodaje i ljudskih sudbina.

  • Koji su ključni KPI-ji koje pratite za razvoj i rizik?

Pratimo svašta ali imperativ je profitabilnost portfelja i brzina izlaska na tržište. Pratimo sve standardne, merljive i korisne podatke, a vodimo računa i o  time-to-market – brzinu razvoja novog proizvoda. Pratimo procenat zadržavanja klijenata nakon obnove polisa.

  • Kako izgleda standardni proces procene rizika pri razvoju novog proizvoda?

Liči na detaljan sistematski pregled pre nego što nekoga proglasite zdravim. Sve počinje od ideje i potrebe sa tržišta. Zatim na scenu stupa analiza podataka. Gledamo šta se dešavalo u prošlosti sa sličnim rizicima. Pravimo scenarije “šta ako se desi najgore”. Definišemo šta tačno pokrivamo, a šta isključujemo. Tek tada proizvod dobija svoju cenu i uputstvo za prodaju

  • Koji kvantitativni i kvalitativni faktori najviše utiču na underwriting odluke?

Statistika nam daje brojeve, ali ljudski faktor presuđuje. Kvantitativni su matematika, statistika šteta i finansijski izveštaji. Kvalitativni su ono što se vidi na terenu. Kakav je menadžment firme koja se osigurava, kakva je njihova kultura održavanja opreme i zaštite, kakva su im pravila, procesi. Dva objekta mogu biti građevinski identična ali prevagu odnosi onaj gde se čisti i pazi 😊

Vladimir Đorđević

Vladimir Đorđević

Vladimir Đorđević je direktor investicionog bankarstva i kastodi poslova u NLB Komercijalnoj banci. Diplomirao je na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, na smeru bankarstvo, finansije i osiguranje.

Ima više od dve decenije liderskog iskustva u bankarskoj industriji, tokom kojih je obavljao ključne funkcije u upravljanju imovinom, planiranju kapitala i razvoju strateških projekata u vodećim bankama na domaćem tržištu. Profesionalna znanja i liderske veštine kontinuirano je usavršavao kroz brojne programe stručnog usavršavanja u zemlji i inostranstvu (London, Pariz, Frankfurt).

Njegova stručna ekspertiza obuhvata analizu finansijskih tržišta i geopolitičkih kretanja, sa posebnim fokusom na njihov uticaj na investicione strategije, upravljanje rizicima i donošenje poslovnih odluka.

Tokom karijere održao je brojna predavanja i učestvovao na stručnim panelima posvećenim bankarstvu i finansijama, sa naročitim osvrtom na razvoj, ulogu i značaj tržišta kapitala u savremenom ekonomskom okruženju.

Znamo li šta je digitalni evro?

Digitalizacija novca i plaćanja menja globalni finansijski sistem, a Evropska centralna banka uveliko priprema teren za digitalni evro. Cilj nije stvaranje nove valute, već uvođenje digitalnog oblika gotovog novca kako bi se očuvao monetarni suverenitet Evrope. Ali šta to zapravo znači za naše svakodnevne finansijske odluke i poslovanje? U prvoj epizodi pete sezone podkasta Jezik Finansija, naš gost je Vladimir Đorđević, direktor investicionog bankarstva i kastodi poslova u NLB Komercijalnoj banci. Sa više od dve decenije liderskog iskustva u bankarskoj industriji i dubokom ekspertizom u analizi finansijskih tržišta, Vladimir nam precizno objašnjava razliku između današnjih e-novčanika i digitalnog evra.

U ovoj epizodi detaljno razlažemo kako će mala preduzeća ostvariti veću efikasnost i niže troškove, te kako banke već sada analiziraju operativne i tehnološke implikacije kako bi bile spremne za promene koje se očekuju do 2029. godine. Takođe, osvrćemo se na to šta digitalni evro donosi građanima Srbije i zemalja regiona, usled tradicionalno snažne povezanosti naših ekonomija sa evrom. Ova epizoda je nezaobilazna za sve koji žele na vreme da razumeju tehnološke i ekonomske promene platnog sistema. Jer finansije ne moraju da budu komplikovane, ali moraju da se razumeju.

Epizoda pod nazivom “Znamo li šta je digitalni evro?” biće dostupna 5.jula na našoj Patreon stranici, a od 8.jula 2026. na YouTube kanalu i striming platformama, a šta vas očekuje u epizodi pogledajte u nastavku teksta.

  • Kako biste ukratko objasnili šta je digitalni evro i u čime se razlikuje od postojećih digitalnih plaćanja (kartice, e-novčanici)?

Digitalni evro je projekat Evropske centralne banke kojim se uvodi digitalni oblik gotovog novca. To nije „novi“ evro, već isti koji danas koristimo, samo u digitalnom formatu. Iz ugla korisnika, iskustvo plaćanja biće gotovo identično današnjim digitalnim transakcijama putem kartica ili e-novčanika.

  • Mogu li građani Srbije i zemalja regiona koje nisu članice EU prostora kupiti digitalni Euro i kako?

Digitalni evro još nije zvanično uveden u upotrebu, tako da ga trenutno niko ne može kupiti niti koristiti. Prema sadašnjim planovima, njegovo eventualno uvođenje ne očekuje se pre 2029. godine. Primarni korisnici biće rezidenti evrozone, ali je ideja da se vremenom omogući korišćenje i građanima van monetarne unije. Za Srbiju i zemlje regiona to bi bilo posebno značajno zbog tradicionalno snažne povezanosti naših ekonomija sa evrom.

  • Koji je motiv ECB i generalno evropskih banaka za uvođenje digitalnog evra?

Osnovni motiv je očuvanje monetarnog suvereniteta Evrope u uslovima ubrzane digitalizacije novca i plaćanja. Evropska centralna banka želi da obezbedi da i u digitalnoj ekonomiji postoji evropsko, sigurno i pouzdano sredstvo plaćanja pod njenim okriljem, uz zadržavanje kontrole nad ključnom platnom infrastrukturom.

  • Kako će digitalni evro promeniti svakodnevno plaćanje za mala preduzeća i potrošače u regionu?

Građani verovatno neće osetiti velike promene u svakodnevnom korisničkom iskustvu, jer će proces plaćanja ostati veoma sličan današnjim digitalnim transakcijama. Za preduzeća bi, međutim, digitalni evro mogao doneti veću efikasnost, niže troškove plaćanja i jednostavniju integraciju sa evropskim digitalnim tržištem.

  • U kojoj fazi su pilot-projekti? Šta NLB konkretno radi sada da se pripremi?

Evropska centralna banka trenutno se nalazi u fazi usvajanja regulatornog okvira neophodnog za implementaciju digitalnog evra. Pilot-projekti se očekuju u drugoj polovini 2027. godine i trebalo bi da traju najmanje 12 meseci. Iako se puna implementacija ne očekuje pre 2029. godine, NLB, kao i druge evropske banke, već intenzivno analiziraju finansijske, likvidnosne, operativne i tehnološke implikacije uvođenja digitalnog evra, kako bi bile spremne za buduće promene u platnom ekosistemu.