Budućnost tržišta kapitala: Digitalna imovina, pametni ugovori i zaštita malih ulaganja

Razvoj blockchain tehnologije menja način izdavanja, prenosa i trgovanja imovinom, ali u osnovi svake dobre investicije ostaje razumevanje njenih pravila i rizika. U ovoj epizodi podkasta Jezik Finansija razgovaramo o tome kako digitalne inovacije oblikuju budućnost tržišta kapitala i šta to u praksi znači za investitore.

Naša gošća je Anina Milanović, strateški savetnik Svetske banke za Beogradsku berzu i ekspert za digitalne finansije i tržišta kapitala. Kroz svoje bogato iskustvo u kreiranju regulatornog okvira u Srbiji, Anina nam objašnjava ključne razlike između tokena i tradicionalnih hartija od vrednosti, ulogu security i utility tokena, kao i značaj „belog papira“. Poseban fokus stavljen je na to zašto odobrenje regulatora nije preporuka za ulaganje i kako se zaštititi u novom digitalnom ekosistemu.

Ova epizoda donosi važan kontekst za sve koji žele da razumeju pravila igre novih investicionih modela i kako da im odgovorno pristupe.

Epizoda pod nazivom “Budućnost tržišta kapitala: Digitalna imovina, pametni ugovori i zaštita malih ulaganja” biće dostupna 02.avgusta na našoj Patreon stranici, a od 05.avgusta 2026. na YouTube kanalu i striming platformama, a šta vas očekuje u epizodi pogledajte u nastavku teksta.

• Koja je razlika između security i utility tokena?

Prilikom pravne klasifikacije, ali i analize određenog tokena, treba poći od njegove ekonomske funkcije.

Ako token investitoru daje određeno ekonomsko pravo i postoji očekivanje profita, radi se o finansijskom instrumentu koji je samo evidentiran putem blockchain tehnologije, odnosno zabeležen na drugačijoj infrastrukturi.

Sa druge strane, utility tokeni su korisnički tokeni koji ne postoje da bi pružili investiciono pravo, već da omoguće pristup određenom proizvodu, usluzi ili funkcionalnosti unutar konkretnog ekosistema.

Kada je reč o primeni regulatornih okvira, nekada pravila nisu bila tako jasno postavljena. Međutim, Zakon o digitalnoj imovini Republike Srbije veoma je precizan, jer jasno razgraničava kada određeni token potpada pod režim digitalne imovine, a kada pod propise koji regulišu tržište kapitala.

• Kako se regulišu inicijalne ponude tokena (ICO/STO/IEO) i šta izdavači moraju da ispune od uslova da bi dobili „Beli papir“?

Izdavanje digitalne imovine, pa samim tim i digitalnih tokena, u skladu sa srpskim regulatornim okvirom potpuno je slobodno, odnosno ne podleže prethodnim dozvolama ili odobrenjima i dozvoljeno je bez obzira na to da li je za njih sačinjen i/ili odobren beli papir.

Međutim, ono što nije dozvoljeno, osim u zakonom taksativno navedenim slučajevima, jeste reklamiranje, odnosno javna ponuda tokena bez belog papira koji je odobrila Komisija za hartije od vrednosti.

Da bi izdavaoci prošli proceduru odobravanja belog papira pred regulatorom, potrebno je da pruže dovoljno informacija kako bi investitori mogli da razumeju ko je izdavalac, šta je predmet projekta, koja prava token daje, koji su rizici ulaganja, na koji način će biti korišćena prikupljena sredstva i slično.

• Šta je zapravo „Beli papir“ i koji su mu obavezni elementi?

Beli papir je svojevrsna lična karta tokena, dokument koji sadrži sve informacije potrebne da bi potencijalni investitor mogao da donese informisanu odluku o ulaganju u digitalnu imovinu, odnosno određene tokene.

On sadrži podatke o izdavaocu, samim tokenima, kao i, što je najvažnije, o rizicima povezanim sa projektom.

Ne radi se, dakle, o marketinškom materijalu niti o prezentaciji za investitore, već o formalnom pravnom dokumentu sa jasno definisanom regulatornom funkcijom, bez kojeg je, uz određene zakonske izuzetke, nemoguće javno nuditi tokene investitorima.

• Šta investitorima garantuje beli papir?

Najveća zabluda jeste da odobreni beli papir znači da je investicija „sigurna“.

Odobrenje objavljivanja belog papira nije preporuka za ulaganje. Ono samo znači da je dokument prošao regulatornu proveru u skladu sa zakonom i da sadrži informacije koje su neophodne da bi investitori mogli da donesu informisanu odluku.

Regulator ne odobrava sam projekat niti garantuje njegov uspeh, buduće prinose ili održivost poslovnog modela. Odgovornost za tačnost, istinitost i potpunost podataka sadržanih u belom papiru snosi isključivo izdavalac.

• Kako se kupovina tokena razlikuje od kupovine tradicionalne hartije od vrednosti?

Osnovna razlika između tokena i tradicionalnih hartija od vrednosti leži u infrastrukturi na kojoj počivaju.

U ekonomskom smislu oni često mogu biti veoma slični, ali tokenizacija menja način izdavanja, prenosa, evidencije i trgovanja određenom imovinom.

Dakle, u velikom broju slučajeva radi se o istim finansijskim instrumentima na koje smo navikli, ali kupovina tokenizovanih instrumenata donosi brojne prednosti, poput automatizacije procesa, veće transparentnosti, potencijalno nižih troškova, jednostavnijeg prenosa vlasništva i efikasnijeg funkcionisanja tržišta.