Bojana Kaličanin – Stojanović

Bojana Kaličanin – Stojanović

Bojana Kaličanin-Stojanović članica je Izvršnog odbora NLB Komercijalne banke za operativne poslove i poslove iz oblasti IT funkcije. Kao profesionalac sa više od dvadeset godina iskustva na ključnim pozicijama u IT menadžmentu, upravljanju projektima i procesima u bankarskoj industriji, Bojana Kaličanin-Stojanović u Izvršni odbor NLB Komercijalne banke dolazi 2022. godine iz NLB Grupe sa funkcije generalnog menadžera za IT razvoj, kao i zamenika CIO (Chief Information Officer) Grupe.

Iza sebe ima brojne uspešne i kompleksne projekte, poput reorganizacije, restruktuiranja i transformacije – kako na lokalnom, tako i na grupnom nivou, koji uključuju zamenu i konsolidaciju Core sistema, uvođenje DWH i različitih sistema izveštavanja i upravljanja podacima, implementaciju digitalnih kanala, platnih sistema i različitih CRM koncepata, unapređenje kreditnih procesa, integraciju banaka, kao i osnivanje grupnog Centra kompetenci za IT.

Diplomirala je na Fakultetu organizacionih nauka Univerziteta u Beogradu, nakon čega je nastavila da nadgrađuje znanje kroz Harvard Business School i Leadership development programe.

Šta je posao finansijskog direktora u kompaniji?

U dvanaestoj epizodi podcasta “Jezik finansija” pod nazivom “Šta je posao finansijskog direktora u kompaniji?”, razgovaramo sa Sašom Mlađenovićem, finansijskim direktorom kompanije Karin Komerc MD. Sa Sašom razgovaramo o tome koje su to odlike koje su neophodne za uspeh na poziciji finansijskog direktora, od ekspertskog znanja do liderstva. Takođe, odgovaramo na pitanja kako efikasni finansijski izveštaji i dobro osmišljen budžet doprinose boljem razumevanju poslovanja i strateškom planiranju.

Epizoda pod nazivom “Šta je posao finansijskog direktora u kompaniji?” biće dostupna 03. jula 2024. na YouTube kanalu i striming platformama, a šta vas očekuje u epizodi pogledajte u nastavku teksta.

  •  Koje su vaše vrednosti i osobine kao finansijskog direktora  kompanije?

Finansijski direktor mora da bude osoba od integriteta i ugleda. Finansijski direktor mora da poseduje ekspertska znanja iz ključnih oblasti finansija (računovodstvo, poreski sistem, poslovne finansije), ali i da ima široka znanja i široke vidike iz raznih oblasti. Treba da bude lider, da svojim ličnim primerom vodi i usmerava svoje zaposlene, kao i da poseduje odlične organizacione sposobnosti. Takođe, treba da podstiče inicijativu kod svojih zaposlenih i da zna da im prenese svoja znanja i iskustva. Isto tako, treba da zna da sasluša svoje zaposlene i da ih posavetuje i zaštiti.

Vešto da ume da koristi sve savremene alate u funkciji unapređenja i olakšavanja posla i procesa.

Da zna da prepozna upotrebnu vrednost podataka i da ih iskoristi u donošenju kako dnevno-operativnih, tako i strateških odluka.

Smatram da posedujem sve navedene osobine i vrednosti.

  •  Kakvi finansijski izveštaji su potrebni višem rukovodstvu i zašto?

Jasni, koncizni i precizni, sa jasno vizuelizovanim pokazateljima. Izveštaj svakog direktora sektora ne bi trebalo da bude duži od 3 strane A4 formata. Izveštaji treba da sadrže kratku analizu sa isticanjem eventualnih odstupanja i sa predlozima za otklanjanje istih i predlozima za unapređenje procesa/poslovanja. Više rukovodstvo treba da raspolaže ključnim podacima od svih sektora sa ciljem donošenja kvalitetnih poslovnih odluka.

  •  Šta je ključno za organizaciju da bi uspostavila efikasan budžet?

Poznavanje procesa i biznisa do najsitnijih detalja. Rukovodioci moraju biti iskusni, moraju biti lideri koji znaju da usmeravaju svoje zaposlene i izvuku maksimum od njih kako bi budžet bio pravilno definisan i ostvariv. Nakon usvajanja budžeta, najvažnija je konrola izvršenja istog i brzo reagovanje i prilagođavanje u slučajevima značajnih odstupanja prilikom realizacije.

  •  Na koje ključne elemente treba obratiti pažnju prilikom procene investicija kompanije?

Svakako najvažniji pokazatelj je ROI indeks (return on investment) odnosno stopa povrata investicije. Opravdanost i rentabilnost investicije zavisi od mnogih faktora. Na prvom mestu je pitanje da li će se postići veća produktivnost i prihodi ostvareni planiranom investicijom. Da li se investicija odnosi na osavremenjivanje poslovanja ili je namenski vezana za neki projekat. Kakvi su uslovi finansiranja, da li je moguće adekvatno strukturirati izvore finansiranja. Da li se investicija odnosi na proširenje postojeće delatnosti ili se odnosi na ulazak u novu branšu i/ili novo tržište.

  •  Koje su neke od ključnih finansijskih metrika koje redovno pratite i analizirate?   

Prvi pokazatelj među jednakima je FCF (free cash flow) koji pokazuje sa koliko slobodnih novčanih sredstava kompanija raspolaže. Pokazatelj kreće od ostvarenog profita, a zatim se usklađuje sa promenama na pozicijama bilansa stanja. Zatim tu je svakako EBITDA (profit pre kamata i amortizacije) kao pokazatelj zarađivačke moći jedne kompanije. Ništa manje važni nisu pokazatelji poslovnih aktivnosti koji se ogledaju u brzini obrta zaliha, naplate potraživanja, izmirivanja obaveza, ročne strukture istih itd.

Saša Mlađenović

Saša Mlađenović 

Saša Mlađenović ima 44 godine. Državni ekonomski fakultet je završio sa prosečnom ocenom 8,63, gde mu je ponuđena pozicija asistenta na katedri za finansije, ali se Saša umesto akademskog poziva odlučio da svoju karijeru gradi u privrednom ambijentu. Karijeru je započeo u „Tehnomobil-Protech” doo, zatim “Lučar” doo, a već 12 godina je finansijski direktor u kompaniji “Karin Komerc MD” i ostalim članicama grupe. Pored računovodstva, Saša se od početka karijere, bavi porezima i poreskim sistemom i poseduje ekspertska znanja u toj oblasti. Sertifikovani je poreski savetnik, a položio je i ispit na studijama iz oblasti Transfernih cena u organizaciji Pravnog fakulteta u Beogradu. U UFDS obavlja funkciju Rukovodioca poreskog odeljenja. 2018. godine je proglašen za najboljeg finansijskog direktora Srbije. Tokom karijere, Saša je konstantno unapređivao svoje znanje i veštine, i izrastao u lidera koji uspešno rukovodi sa oko 40 zaposlenih. U kompaniji u kojoj radi, Saša je generator implementacije novih rešenja i unapređenja poslovnih procesa, i aktivno učestvuje u kreiranju poslovne strategije grupe. Oženjen je i otac dve kćerke.

Preduzetničke finansije

U novoj epizodi podcasta “Jezik finansija” pod nazivom “Preduzetničke finansije,” razgovaramo sa Nebojšom Matićem, direktorom firme Mikroelektronika. Nebojša će nam otkriti koliko je znao o finansijskom poslovanju na početku svoje karijere, sa kojim izazovima se susretao prilikom obezbeđenja početnog kapitala, i koje finansijske indikatore prati kako bi održao uspeh svoje kompanije.

Epizoda pod nazivom “Preduzetničke finansije“ biće dostupna 26. juna 2024. na YouTube kanalu i striming platformama, a šta vas očekuje u epizodi pogledajte u nastavku teksta.

  • Koliko ste znali o finansijskom poslovanju, izvorima finansiranja, budžetiranju, modelima finansiranja u mementu kada ste osnovali svoju firmu?

Ni malo, jedino sto sam znao je da nije bilo novca.

  • Šta Vam je bilo najteže prilikom obezbeđenja početnog kapitala? 

Obzirom da sam pozajmljivao novac od cimera ili roditelja na samom startu to nije bilo teško sa te strane, ali preispitivanje sebe da li će sve što je zamišljeno da uspe je već bilo dosta teže.

  • Šta od informacija o finansijskom poslovanju smatrate da je najvažnije za Vas kao vlasnika i izvršnog menadžera kompanije kada razgovarate sa svojim finansijskim direktorom? 

Nemamo finansijskog direktora. 

  • Često pominjete da Vam je fokus i efikasnost poslovanje prioritet u Vašoj kompaniji. Koji su to finansijski indikatori koji Vam vrate osmeh na lice kada ? 

Profit je nesto od čega firma živi, ali volim i profitabilnost po zaposlenom da znam.

  • Da li sada preferirate da koristite više tuđa finansijska sredstva za određene projekte ili svoja?

Tuđa jer su i prošli i budući projekti preveliki da bi ih finansirali iz svojih srestava. 

Nebojša Matić

Nebojša Matić

Rođen 1969. godine u Lajkovcu gde sam uživao do srednje škole i prelaska za Beograd. Završio Elektrotehnički Fakultet u Novom Sadu. Od 2001. direktor firme Mikroelektronika koja se bavi standardizacijom i uštedom vremena kroz svoje proizvode za razvoj elektronskih uređaja sa 99% izvoza u preko 130 zemalja sveta. Oženjen, otac prelepe ćerke. Napisao tri knjige. Ponosan na epitet najsrećnijeg direktora u Srbiji i na titule “Poslodavac godine 2018” i “Menadžer godine 2023” u organizaciji Srpske Asocijacije Menadžera. Razvio inovativnu implementaciju četvoro-dnevne radne nedelje sa povećavanjem produktivnosti i potpuno nove koncepte kao sto su : jedan novi proizvod dnevno, udaljeni pristup razvojnim pločama, više jezično i više arhitekturno integrisano okruženje za programiranje i projektne platforme sa preko milion aktivnih projekata. Kreator četiri standarda i tri patenta.

 

Uživam da radim, volim da pecam, vrlo emotivan i privatno i poslovno. Zadovoljan svojom državom i odnosom prema meni i kao pojedincu i kao preduzetniku. Mnogo ne znam ali vredno učim. Okružen sa izuzetnim ljudima koji me čine svakim danom sve boljim. Poslednjih godina se bavim istraživanjima u oblasti organizacije i efikasnosti preduzeća i vođenjem tima od 90+ sjajnih ljudi kroz jedinstvenu platformu koja uključuje četvoro-dnevnu radnu nedelju, automatizacije i dnevni rezultat sa ciljem da povećamo nivo tolerancije kako bi pomogao ostvarivanju zajedničkog cilja svih nas : bolje društvo!

Koliko je veštačka inteligencija doprinela pouzdanosti finansijskog poslovanja?

U desetoj epizodi našeg podkasta “Jezik Finansija“, razgovaramo sa Mišom Živićem, inovatorom i osnivačem kompanije LeanPay. Miša analizira izazove vezane za zaštitu podataka u finansijskom sektoru, ukazujući na visoke troškove koje finansijske institucije moraju da snose da bi se zaštitile od cyber napada, pogotovo tokom visokih perioda transakcija kao što je Black Friday.

Takođe, istražujemo kako veštačka inteligencija već smanjuje operativne troškove i kako će nastaviti da oblikuje sektor korisničke podrške, cyber bezbednosti i upravljanja rizicima.

Epizoda pod nazivom “Koliko je veštačka inteligencija doprinela pouzdanosti finansijskog poslovanja?“ biće dostupna 12. juna 2024. na YouTube kanalu i striming platformama, a šta vas očekuje u epizodi pogledajte u nastavku teksta.

  • Koliko košta zaštita podataka finansijske institucije?

Mogu li one sebi taj trošak priuštiti? Prosecan data breach u finansijskoj industriji košta kompaniju 5,8m USD. Investicije u zaštitu podataka su jako skupe, ali nužne, zbog brzog rasta troškova data breacheva. 

  • Kada se najčešće dešava cyber napad?

Pogodan trenutak je period u kome se dešava velika poslovna aktivnost/broj transakcija, kao što je Black Friday. Tada se napadači “lakše sakriju”.

  • Da li će primena veštačke inteligencije smanjiti operativne troškove u finansijskoj industriji?

Veštačka inteligencija ima jako potentan uticaj na finansijski sektor. Već postoje dokazane studije slučaja sa velikim uštedama u korisničkoj podršci i cyber bezbednosti.

  • Kako vidiš budućnost primene veštačke inteligencije i IT u finansijskoj industriji?

Korisnička podrška, cyber bezbednost, marketing, risk management itd. samo su neki od mogućih sfera uticaja veštačke inteligencije na finansijsku industriju. A uticaj IT-a generalno, to je danas ad acta pitanje –  finansijska industrija je danas deo IT industrije.

Miša Živić

Miša Živić

Miša Živić je serijski preduzetnik, koji nastoji da doprinese društvu kao profesionalac, kroz otvaranje radnih mesta i pružanje proizvoda ili usluga koji čine život ljudima boljim. Njegov najnoviji poduhvat, Leanpay, definitivno postiže ove ciljeve pružanjem potpuno digitalizovanih rešenja za finansiranje na prodajnom mestu. Miša je uveren da su znanje i ideje ključne prednosti u dobu znanja. Miša je pohađao MBA studije na Univerzitetu u Oksfordu.

Kako prevarne radnje utiču na finansijsko poslovanje ?

U devetoj epizodi našeg podkasta “Jezik Finansija“, sa prof Slađanom Beković razgovara Sandra Damijan, predavačicom na Ekonomskom fakultetu Sveučilišta u Ljubljani. Sandra je, takođe, partner i voditelj Grant Thornton Advisory and Financial Forensic Services u JIE. Sandra analizira razlike između namernih prevara i nenamernih grešaka, efikasnost različitih metoda za detekciju prevara, uključujući sve veći doprinos analitike podataka, kao i složene izazove u otkrivanju sukoba interesa.

Osim toga, dotičemo se i metoda prevencije, važnosti edukacije zaposlenih i kreiranja sigurnog okruženja za prijavu sumnjivih aktivnosti, naglašavajući potrebu za razvijanjem otvorene korporativne kulture.

Epizoda pod nazivom “Kako prevarne radnje utiču na finansijsko poslovanje?” biće dostupna 31. maja 2024. na YouTube kanalu i striming platformama, a šta vas očekuje u epizodi pogledajte u nastavku teksta.

  • Šta je prevara? Da li greške imaju isti učinak?

Temeljni oblik prijevare ostvaruje onaj tko, s ciljem da sebi ili drugomu pribavi protupravnu imovinsku korist, dovede koga lažnim prikazivanjem ili prikrivanjem činjenica u zabludu ili ga održava u zabludi i time ga navede da na štetu svoje ili tuđe imovine što učini ili ne učini. Bitno se razlikuje pojam prijevare i pojam pogreške. Shodno tome, izraz „pogreška“ označava nenamjerne propuste. Dakle, pogreške i prijevare razlikuju se ponajviše, sukladno navedenom, u stupnju namjere. Kompanije bi trebale biti svjesne da su pogreške i prijevare rastući i veliki problem za okolinu, ali i samu organizaciju. U tom kontekstu trebale bi poduzeti značajne mjere i korake edukacije i prevencije, ranog otkrivanja i u konačnici suzbijanja takvih djela.

  • Šta je okidač da se prepozna prevarna radnja?

Otkrivanje prijevare temelji se na identificiranju relevantnih pokazatelja prijevare. Također je važno razumjeti da velika većina prijevara nije identificirana godišnjom revizijom ili drugom računovodstvenom metodom. Naprotiv, daleko najveći udio prijevara otkrije se putem dojave ili nekog drugog oblika interne komunikacije. Bez obzira na navedeno, u posljednje vrijeme raste udio prijevara koje su identificirane kroz različite oblike analitike podataka.

  • Šta je podmićivanje?

Podmićivanje predstavlja neko obećanje, ponudu ili davanje bilo koje beneficije koja neprimjereno utječe na ishod odluka. Mito može biti dan zaposleniku (direktno) ili preko druge osobe/subjekta (indirektno), a može biti u obliku novca, povjerljivih informacija, darova i sl.

  • Koje je šeme prevarnih radnji najteže otkriti?

Prijevaru je po svojoj prirodi teško otkriti. U mnogim tvrtkama sustavi kontrole nisu prilagođeni otkrivanju prijevara, rizici su često podcijenjeni ili uopće nisu identificirani.  Na temelju mog iskustva, najteže je otkriti sukob interesa kao jednu od shema prijevare. Sukob interesa predstavlja situaciju u kojoj su privatni interesi dužnosnika (zaposlenika) u suprotnosti s interesom tvrtke ili s druge strane privatni interes može utjecati na nepristranost zaposlenika u obavljanju njegove dužnosti.

  • Postoje li programi za borbu protiv prevarnih radnji?

Stara narodna izreka „bolje spriječiti, nego liječiti“ možda najbolje opisuje važnost prevencije prijevare. Dakako, prevencija i rano otkrivanje potencijalne prijevare uvijek je poželjnija nego intervencija nakon već nastalog štetnog događaja.

Od izuzetne važnosti je pravovremeno identificiranje indikatora koji ukazuju na prisustvo rizika prevare, ali ne moraju neizostavno biti povezani s njom. Također, bitno je spomenuti da indikatori mogu biti važan dio procjene rizika od prijevare, pogotovo kada su u kombinaciji s relevantnim informacijama iz drugog izvora. Potrebno je uključiti osoblje organizacije u identificiranje znakova upozorenja te u raspravljanje o rizicima prijevare i načinu sprječavanja pojave prijevare unutar organizacije. Zatim, educirati sve zaposlene i podignuti svijest o ranim signalima upozorenja na prijevaru i u postojeće kontrolne mehanizme, implementirati sustave i procese za detekciju indikatora. Važno je također uspostaviti vjerodostojan mehanizam putem kojeg će zaposleni moći prijaviti sumnju na prijevaru te poticati otvorenu kulturu gdje je prijavljivanje prave sumnje prihvatljivo i poželjno.

Sandra Damijan

Sandra Damijan

Dr Sandra Damijan je predavačica na Ekonomskom fakultetu Sveučilišta u Ljubljani. Također je partner i voditelj Grant Thornton Advisory and Financial Forensic Services u JIE. Sandra je senatorica za Sloveniju na Svjetskom forumu investitora poslovnih anđela (WBIF), članica Global Startup odbora i vodi Smart Financing. Također je viši član savjetodavnog odbora u Sigma Ratings za Europu (Fitch Group), bivša predsjednica slovenskog ogranka Udruge certificiranih ispitivača prijevara i osnivačica Intercollegiate European Ethics Bowl.

Tijekom rada u slovenskoj Komisiji za prevenciju korupcije bila je odgovorna za razvoj usklađenosti te je vodila i upravljala istražnim timovima za korupcijska kaznena djela u javnom i privatnom sektoru. Usredotočila se na financijski, infrastrukturni, energetski, zdravstveni i telekomunikacijski sektor. Bivša je članica slovenske delegacije pri Vijeću Europe Grupe država protiv korupcije (GRECO), voditeljica slovenske delegacije pri UNODC-u za pravnu i tehničku pomoć u provedbi Konvencije Ujedinjenih naroda protiv korupcije (UNCAC) u dr. zemalja, i bivši potpredsjednik Europske mreže za prijevare i korupciju u zdravstvu (EHFCN), Bruxelles.

Poslovna komunikacija u finansijskom poslovanju

Ove nedelje nas očekuje osma epizoda našeg podkasta “Jezik Finansija” u kojoj pričamo o različitim specifičnostima u poslovnoj komunikaciji, a pogotovu u finansijskom poslovanju. Kao gošća i sagovornica u ovoj epizodi je ekspert u oblasti političkih i biznis komunikacija Nikolina Borčić, profesorka VERN Univerziteta i Sveučilišta u Zagrebu.

U ovoj epizodi, Nikolina razmatra ključne aspekte poslovne komunikacije, uključujući važnost neverbalne komunikacije i strategije koje igraju centralnu ulogu u poslovanju. Takođe, dotičemo se uticaja medijskog imidža izvršnih direktora na reputaciju kompanije, kao i sklonosti stručnjaka iz finansijske industrije da se drže van centra pažnje. Ne propustite priliku da čujete kako sofisticirane komunikacione veštine mogu oblikovati poslovni svet.

Epizoda pod nazivom “Poslovna komunikacija u finansijskom poslovanju” biće dostupna 17. maja 2024. na YouTube kanalu i striming platformama, a šta vas očekuje u epizodi pogledajte u nastavku teksta.

Šta to čini naš stil poslovne komunikacije posebnim?

Način na koji razmišljamo i promatramo svijet temelj je našeg pristupa. Nakon toga slijedi način na koji te misli i uvjerenja pretvaramo u govor i komunikaciju.

Koliko je neverbalni način komunikacije uticajan? 

Istaknut ću jedan primjer utjecaja neverbalne komunikacije: utjecaj glasom i modulacijom glasa. Sposobnost kontrole i promjene glasa u smislu tona, jačine i ritma, odnosno kontrole intonacije, brzine govora i pauza tijekom govora, ključna je za održavanje pažnje i može pomoći u naglašavanju određenih riječi. 

Igraju li ljudi u biznisu komunikacijske igre? 

Stalno. Svi koriste razne taktike poput pregovaranja, ograničenja ponude, reciprociteta, društvenog dokaza, sidrenja cijena – i to nisu taktike samo za prodajnu nišu, nego su prisutne u svim poslovnim domenama.  Naša najveća moć leži u snazi jezika i svijesti o tome. 

Da li je Voren Bafet bio uspešan u poslovnoj komunikaciji ili je bio poslovno kreativan?  

On je (bio) uspješan u oba aspekta — kako u komunikaciji tako i u kreativnosti. Warren. Primjer su njegovi godišnji izvještaji dioničarima u Berkshire Hathawayu, koji su poznati po jasnom, sažetom i često čak humorističnom stilu –  on je sjajan primjer kako složene financijske koncepte prikazati na razumljiv i pristupačan način. Što se tiče poslovne kreativnosti, njegova sposobnost inovacije i strateškog razmišljanja su najbolji dokaz njegove genijalnosti.

Koliko imidž izvršnog direktora u medijima može uticati na reputaciju kompanije? 

Živimo u eri površnosti, polarizacije i dojma, gdje je sve personificirano – od politike i biznisa do društva. U tom kontekstu, imidž izvršnog direktora u medijima može znatno utjecati na dojam, a time i na reputaciju kompanije. Ovisno o medijskim nastupima izvršnih direktora, stvara se slika koja se prenosi na cijelu organizaciju.

Da li ljudi iz finansijske industrije imaju sklonost da budu u drugom planu? 

Stručnost i diskrecija često su povezani, zbog čega stručnjaci iz financijskog sektora u određenim kontekstima preferiraju djelovati izvan centra javne pažnje. No sve je do konteksta i samog čovjeka, ne može se generalizirati.