Andrej Jelenković i Slađana Benković
Računica duga

Šta se dešava kada dug prestane da bude samo finansijska obaveza i postane ozbiljan poslovni i pravni problem? U četvrtoj epizodi pete sezone podkasta Jezik finansija, razgovaramo sa Andrejem Jelenkovićem, partnerom u Karanović & Partners grupi, o naplati potraživanja, nelikvidnosti i pravnim mehanizmima koji određuju šta se dešava kada kompanija više ne može nesmetano da raspolaže svojim novcem.

Razgovaramo o tome kako dolazi do blokade poslovnog računa, ko može da pokrene prinudnu naplatu i šta ona praktično znači za poslovanje kompanije. Otvaramo i pitanja odnosa dužnika i poverilaca, menica i drugih instrumenata obezbeđenja, reprograma duga, izvršenja i stečaja. Posebno se bavimo prevencijom: kako proceniti rizik poslovnog partnera, kako zaštititi potraživanja još u fazi ugovaranja i zašto je dogovor sa dužnikom ponekad racionalniji izbor od dugotrajnog sudskog postupka.

“Računica duga” je epizoda o onome što se dešava kada likvidnost postane pitanje opstanka — i o tome zašto se problemi sa naplatom najbolje rešavaju pre nego što računica postane previše skupa. Epizoda će biti dostupna 30.avgusta na našoj Patreon stranici, a od 02.septembra 2026. na YouTube kanalu i striming platformama, a šta vas očekuje u epizodi pogledajte u nastavku teksta.

5 ključnih pitanja I 5 odgovora koja su osnova i okosnica razgovora:

  • Šta ja zapravo blokada računa u pravnom smislu i kakve pravne posledice sa sobom nosi?

Blokada računa predstavlja nalog posebnom odeljenje NBS-u da zapleni sva sredstva sa bankovnog računa i prenese poveriocu, odnosno ako nema dovoljno sredstava da ista po prijemu zapleni i prenese poveriocu koji je prvi na listi, po vremenskom prioritetu. Sam nalog za blokadu može poteći od izvršitelja koji izvršava sudska rešenja o izvršenju, bilo od strane upravnih organa sa izvršnim ovlašćenjima kao što su Poreska uprava ili Uprava carina ili od stane poslovnih banaka koja izvršavaju naloge za naplatu menica. Sama blokada nosi sa sobom faktičku nemogućnost da se raspolaže novcem kompanije i da se naplate potraživanja. Ali isto tako blokada donosi i pravne konsekvence: zabranu ugovoranja cesije, asignacije, prebijanja i svih drugi alternativnih aranžmana koji bi osujetili naplatu poverilaca. Konačno blokada duža od 30 dana predstavlja i stečajni razlog.

  • Kakva je praksa naših tužilaštava i sudova povodom sankcionisanja nezakonitih postupanja?

Sam pravni poredak predviđa različite vrste sankcija za povredu zabrani pomenutih u prethodnom naslovu. Sa jedne strane nalazi se građanska sankcija za takav pravni posao, a to je ništavost kao mogućnost da sud oglasi takav pravni posao bez pravnog dejstva. Sa druge strane  sam Zakon o plaćanjima (rogobatnog punog naziva) predviđa kao sankciju privredni prestup, odnosno novčanu kaznu za povredu zabrane. Konačno u pojedinim slučajevima ove radnje mogu dobiti i oblik krivičnog dela Oštećenja poverilaca za šta je zaprećena zatvorska kazna. Posebno je zanimljiva sudska praksa o međusobnom odnosu ovih povreda. Na kraju moramo reći da se u našoj praksi ova dela retko gone, odnosno da se u malom broju završe optuženjem pred sudom, što sve utiče na stvaranje ambijenta pravne nesigurnosti koji pogoduje nesavesnom poslovanju.

  • Kako preduprediti i otkloniti blokadu računa?

Ako gledamo iz aspekta dužnika, savesni privrednici će po pravilu predvideti krizu likvidnosti koja preti. U našoj dugogodišnjoj praksi radnja sa bankama, možemo reći da nijedna banka nije radosna kada predmet pređe u NPL odeljenje. Dakle, poveriocima takođe nije u interesu da dužnik propadne. U tom smislu, reprogrami se sve češće prave mimo suda, na ugovornoj osnovi, dok se sve manje koristi mehanizam unapred pripremljenog plana reorganizacije koji je korišćen u prethodnom periodu i nije se pokazao kao dobro rešenje za poverioce. Ovde bismo pomenuli “izvršni notarski zapis” koji menja sudsku presudu.

Reprogram je moguć i kada do blokade dođe, ali tada je znatno teže postići ga, zbog efekta “lavine” koja ozbiljna blokada nosi. Dakle, otklanjanje blokade podrazumeva ili da se pare “stvore” recimo pozajmicom osnivača, naplatom velikog potraživanja ili da se postigne dogovor sa poveriocima I blokada “povuče” ili kombinacijom svih ovih faktora.

  • Koji su se mehanizmi u cilju zaštite poverilaca razvili u pravnoj i poslovnoj praksi?

Naši klijenti, posebno veliki trgovci, razvili su posebna odeljenja za procenu rizika i odlično koriste moderne sofverske alate u analizi poslovanja novog partnera. Dakle, sami uslovi saradnje sa novim partnerom neće ostaviti puno prostora da partner ostavi veliki dug klijentu. Sredstva obezbeđenja kao što su menice, zaloge upisane u APR, izvršni sporazumi pred javnim beležnikom, bankarske garancije i slično, mogu napraviti kompromis i ispuniti obezbeđujuću svrhu za poverioca, a ne opteretiti previse dužnika.

  • Pojmovi i međusobni odnosi poreske blokade, blokade komercijalnih poverilaca, postupci izvršenja i stečaja sa osvrtom na plan reorganizacije?

Poreska blokada-bilo kao prethodna mera obezbeđenja iz Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, bilo kao mera naplate poreskog duga. Blokada putem menica ili rešenja o izvršenju u korist komercijalnih poverilaca. Jednakost blokada, posledica jednakosti oblika imovine, dakle država po pravilu staje u red sa poveriocima (u stečaju nešto drugačije, zarade zaposlenih, porezi i doprinosi su privilegovani)

          Vrlo čest epilog blokade je stečaj, a važno je naglasiti da stečaj prekida sve postupke sudske i vansudske naplate, pa se redosled blokade “resetuje” i nastaje obaveza prijavi potraživanja u stečaju.

Upravljanje finansijama u NVO

U ovoj epizodi razgovaramo sa Jelenom Stević i Nadom Likar iz Građanskih inicijativa o specifičnostima finansijskog poslovanja u civilnom sektoru.

Otvaramo ključna pitanja:

  • Kako izgleda budžetiranje u jednoj NVO?
  • Koji su najčešći izvori finansiranja i kako se tretiraju?
  • Da li zakon prepoznaje specifičnosti rada neprofitnih organizacija?
  • Šta znači kada finansijama upravljaju ljudi bez formalnog obrazovanja iz oblasti ekonomije?

Jelena i Nada dele znanje iz višedecenijskog iskustva rada na terenu, obučavanja i savetovanja organizacija širom Srbije.

Epizoda pod nazivom “Upravljanje finansijama u NVO“ biće dostupna 15.juna na našoj Patreon stranici, a od 18.juna 2025. na YouTube kanalu i striming platformama, a šta vas očekuje u epizodi pogledajte u nastavku teksta.

  • Kako se radi budžetiranje u NVO?

Budžetiranje u NVO se zasniva na planiranju aktivnosti koje vode ka ostvarivanju ciljeva organizacije. Najčešće se kreira budžet po projektima, u skladu sa smernicama donatora, ali organizacije takođe prave i operativni (godišnji) budžet kojim se definišu potrebna sredstva za funkcionisanje cele organizacije. Proces uključuje identifikaciju troškova po aktivnostima koje organizacija predviđa. Dobar budžet je realan, pregledan i usklađen sa strategijom organizacije.

  • Koji su izvori finansiranja koji se koriste u NVO?

Razlikujemo dva vida finansiranja, koja imaju različit poreski  tretman: neprofitne prihode i prihode od privredne delatnosti.

  • Da li je zakonodavac prepoznao način budžetiranja NVO?

Na žalost nije.  Propisima se ne definiše specifičan model budžetiranja za neprofitne organizacije. Budžeti se uglavnom prilagođavaju zahtevima donatora, a ne jedinstvenom domaćem standardu, što ume da stvori dodatne administrativne izazove.

  • Kakav je poreski tretman sponzorstvima, a kakav je poreski tretman donacija?

Na ovo pitanje ne može da se odgovori u dve rečenice, ovo je najkraće što mogu 😊

Sponzorstvo je vid poslovnog odnosa, u kojem sponzor očekuje protivuslugu za sredstva, resurse ili usluge kojima sponzoriše neku aktivnost NVO. Prihod iz sponzorstva spada u privrednu delatnost, te ukoliko se ostvari dobit, pod određenim zakonskin uslovima NVO je u obavezi da plati porez na dobit pravnih lica.

Donacije, spadaju u nedobitne prihode, a  mogu biti u novcu, robi ili za realizaciju projektnih aktivnosti. Ako je donacija poklon, organizacija plaća porez na poklon 2,5%. Ukoliko se sredstva doniraju za projektne aktivnosti kojima se ostvaruju opštekorisni ciljevi, i to je jasno navedeno u ugovoru (uz unapred definisane troškove ), porez se ne plaća. Međutim, i za ovaj vid donacije , ukoliko se radi o iznosima većim od 100.000 RSD godišnje od jednog donatora, organizacija mora podneti poresku prijavu i sačekati rešenje o oslobađanju od poreza.

  • Ko obično upravlja finansijama u NVO? Da li su to uvek finansijske pismene osobe?

Finansijama u NVO najčešće upravljaju osobe koje često nemaju formalno obrazovanje iz oblasti finansija, što može dovesti do određenih izazova  u budžetiranju, izveštavanju i poštovanju zakonskih obaveza. Zbog toga je stalna edukacija iz oblasti finansijskog poslovanja i poreskih propisa izuzetno važna za kvalitetan i održiv rad organizacije.

Nada Likar

Nada Likar

Nada Likar– finansijska direktorka Građanskih inicijativa. Ima više od 19 godina iskustva rada u civilnom sektoru. Nada je razvila svoju ekspertizu u oblasti finansijskog i administrativnog menadžmenta u neprofitnim organizacijama. Pored toga bavi se, razvojem organizacije i pružanjem podrške neprofitnim organizacijama širom Srbije. Njena misija je da finansije učini jasnim, pristupačnim i korisnim alatom za jačanje civilnog društva. Nada je mentorka, edukatorka i osoba kojoj se mnogi obraćaju za savet kada „zapnu“ u birokratiji.

Jelena Stević

Jelena Stević

Jelena Stević trenutno radi na poziciji direktorke za razvoj održivosti u Građanskim inicijativama. U GI radi od marta 2003. godine, gde je radila na pozicijama šefice kancelarije, asistentkinja na programu za razvoj demokratije, asistentkinja na programu i sekretar Federacije NOV-a u Srbiji, asistentkinja na programu građanskog obrazovanja,  koordinatorka projekata na omladinskom program, finansijska administratorka i finansijska direktorka. Završila je obuke iz oblasti: Upravljanje nevladinim organizacijama, Trening za promociju tolerancije i etničkog izmirenja kroz građansko obrazovanje, Pisanja projekata za EU, kao i mnogih drugih. Govori engleski jezik.

Finansijska pismenost

Finansijska pismenost igra ključnu ulogu u donošenju kako životnih, tako i poslovnih odluka.

O tome koliko je važna, i zašto je važna, finansijska pismenost, odnosno kako utiče na položaj žena u poslovnom okruženju razgovaramo sa Ljiljanom Ljubisavljević, menadžerkom zaduženom za rast prihoda za tržišta južne Evrope i baltičkih zemalja u kompaniji PepsiCo.

Epizoda pod nazivom “Finansijska pismenost“ biće dostupna 10.novembra na našoj Patreon stranici, a od 13. novembra 2024. na YouTube kanalu i striming platformama, a šta vas očekuje u epizodi pogledajte u nastavku teksta.

  • Kako bi ti definisala finansijsku pismenost i zašto je on važna?

    Svakako ne postoji jedinstvena definicija ali iz mog ugla to je veština koja omogućava da razumemo i efikasno baratamo kako ličnim resursima (štednja, pozajmice, zarada i porezi) ali tako i pametnim investicijama. Tu se svakako ističe razumevanje budžeta i budžetiranja kao najvažniji i početni koncept, koje vam omogućava da steknete osnove finansijske pismenosti i razumete šta su prihodi a šta troškovi, šta su uštede a šta investicije na prvom mestu. Dodatno je vazno pomenuti i razumevanje kamatnih stopa, inflacije kao i upravljanje finansijskim rizicima.

    • Koliko žena je finansijski pismeno u Srbiji a koliko u Adria regionu? 

      Poslednje studije pokazuju da je rezultat i dalje relativno nizak za Srbiju dok u Adria regionu prednjači Slovenija sa 25% ukupne finansijske pismenosti od čega značajan procenat pripada muškoj populaciji. Šire gledano prema studiji sprovedenoj od strane Cambridge University stydy, (2023) nivo finansijske pismenosti u Rumuniji iznosi 13 % odnosno 47 % u Republici Češkoj. Inflacija je koncept gde su ljudi pokazali najveće razumevanje ali takvi rezultati nisu kada se gleda na upravljanje rizicima, odnosno diversifikacija portfolija.

      • Koliko finansijska pismenost potpomaže finansijsku inkluziju?

        Ja bih rekla da je jačanje finansijske pismenosti u stvari ključno za povećanje finansijske inkluzije, jer omogućava široj populaciji da koristi dostupne finansijske resurse/usluge na održiv način.

        Ljudi sa boljim znanjem o finansijama, lakše koriste usluge poput štednih računa, kredita, osiguranja i investicija, što im omogućava da upravljaju svojom imovinom i povećaju blagostanje.

        Smanjuje neformalno zaduživanje – sobe sa nižom finansijskom pismenošću češće se zadužuju i to na neformalnim tržištima, što ih može dovesti u nepovoljne finansijske situacije. Veća pismenost smanjuje ovu zavisnost.

        Bolje donošenje finansijskih odluka – Ljudi koji su finansijski pismeni donose odluke o kreditima, štednji i investiranju zasnovane na informacijama, što ih čini otpornijim na finansijske krize i vodi ka dugoročnoj stabilnosti.

        Osnažuje inkluziju i ranjive grupe – Posebno pomaže ženama, siromašnima i mladima da steknu poverenje u korišćenje finansijskih proizvoda, što smanjuje društvenu nejednakost i povećava njihovu ekonomsku uključenost.

        • Misliš li da u finansijama je pozicija žena drugačija nego li u ostalim sektorima ovde kod nas u Adria regionu?

          Pozicija žena u finansijama u Srbiji i širem regionu pokazuje određeni napredak, ali i dalje postoje izazovi u pogledu liderstva, plata kao i finansijske pismenosti, koji se manje ističu u sektorima poput obrazovanja i zdravstva. Žene jesu prisutne u finansijskom sektoru ali se i dalje suočavaju sa izazovima poput:

          • Manje zastupljenost na liderskim pozicija i veća zastupljenost u operativnim i administrativnim poslovima u finansijama
          • Razlika u primanjima na istim pozicijama
          • Da li je plaćenija pozicija izazov za žene ili nisu dovoljno motivisane?

            Pitanje da li je „plaćenija pozicija izazov za žene” ili da li „nisu dovoljno motivisane” često se javlja u kontekstu rodne ravnopravnosti i jednakosti u profesionalnom životu. Ova dilema je složena i obuhvata niz faktora.

            Ambicije žena nisu manje.

            Neka istraživanja pokazuju da žene nisu manje motivisane ili ambiciozne od muškaraca, ali se suočavaju sa različitim preprekama koje mogu uticati na ostvarenje njihovih ciljeva. Na primer, one često osećaju pritisak da dokažu svoju kompetenciju ili se suočavaju sa sumnjama u svoje sposobnosti zbog rodnih predrasuda.

            1. Stereotipi (svesna i nesvesna pristrasnost)
            2. Stakleni plafon
            3. Segregacija poslova
            4. Nedostatak podrške i to npr. ne samo od muškaraca, već i od samih žena unutar kompanija kao i nedostatak mentorstva.
            Ljiljana Ljubisavljević

            Ljiljana Ljubisavljević

            Ljiljana Ljubisavljević je stručnjak sa blizu 20 godina iskustva u oblasti komercijalnih finansija, budžetiranja i upravljanja prihodima, sa posebnim fokusom na razvoj ljudi i mentorstvo.  Rođena je i odrasla u Beogradu, diplomirala na Fakultetu organizacionih nauka, i to na smeru za menadžment. Majka je Helene i Mihajla, supruga, sestra, ćerka i još mnogo toga.

            Trenutno je u kompaniji PepsiCo na poziciji menadžera za rast prihoda za južnu Evropu i Baltičke zemlje, a od skoro i lider grupe za podršku ženama u kompaniji.

             

             

            Uroš Grujić
            Uros Grujic - Head of Investment Properties SEE - CBRE sajt

            Uroš Grujić

            Uroš Grujić rukovodilac je odeljenja za kapitalne investicije za region jugoistočne Evrope u kompaniji CBRE, koja je globalni lider u uslugama u oblasti komercijalnih nekretnina i investicija. Uroš poseduje preko 13 godina iskustva u oblasti investicionog savetovanja širom regiona jugoistočne Evrope. Od 2012. godine bio je rukovodilac odeljenja tržišta kapitala u kompaniji JLL, zadužen za region JIE. Godine 2018. pridružio se CBRE-u gde je preuzeo ulogu starijeg direktora zaduženog za sve poslove savetovanja o kapitalnim investicijama u JIE.
            Tokom svoje karijere, Uroš i njegov tim su savetovali neke od najvećih transakcija širom jugoistočne Evrope, uključujući investicije u maloprodajne, poslovni objekte, logističke nekretnine, kao i hotele. Pomogao je CBRE-u da postane vodeći savetnik za investicione transakcije u ovom delu Evrope. Pored investicionih transakcija, bio je uključen u brojne druge aktivnosti tržišta kapitala kao što su finansiranje, vlasnički kapital i drugi oblici savetovanja o kapitalu.
            Uroš je magistrirao poslovnu administraciju na “EU Business School” (Španija) i diplomirao poslovnu administraciju na Univerzitetu “Wright State” (Sjedinjene Američke Države). Aktivni je član prestižnog britanskog Kraljevskog instituta ovlašćenih procenitelja (RICS).