Ulaganje u investiciono zlato

U najnovijoj epizodi podkasta Jezik Finansija razgovaramo o tome šta zapravo znači ulagati u investiciono zlato i da li je ono zaista „sigurna luka“ za kapital. Naši gosti su Srđan Stefanović, vlasnik porodične firme Zlatara Stefanović 1886, i Nenad Gujaničić, glavni broker Momentum Securities. Kroz razgovor sa njima otkrivamo kako se razlikuju fizičko i berzansko zlato, kome je ova vrsta ulaganja namenjena i koje faktore treba uzeti u obzir pri donošenju odluke. Epizoda donosi spoj tradicije, tržišta i savremenih investicionih navika – jasno, precizno i na jeziku koji svi razumemo.

Epizoda pod nazivom “Ulaganje u investiciono zlato“ biće dostupna 29.juna na našoj Patreon stranici, a od 2.jula 2025. na YouTube kanalu i striming platformama, a šta vas očekuje u epizodi pogledajte u nastavku teksta.

  • Kako se radi budžetiranje u NVO?

Budžetiranje u NVO se zasniva na planiranju aktivnosti koje vode ka ostvarivanju ciljeva organizacije. Najčešće se kreira budžet po projektima, u skladu sa smernicama donatora, ali organizacije takođe prave i operativni (godišnji) budžet kojim se definišu potrebna sredstva za funkcionisanje cele organizacije. Proces uključuje identifikaciju troškova po aktivnostima koje organizacija predviđa. Dobar budžet je realan, pregledan i usklađen sa strategijom organizacije.

  • Šta to ima u  zlatu da privlači od davnina pažnju?

Zlato nudi zaštitu vrednosti imovine koja je ukorenjena u svesti ljudi usled činjenice da je ova funkcija dokazana kroz različite istorijske epohe.

  • Šta je investiciona jedinica kada se kupuje zlato?

Sve popularnije je investiranje u zlato preko investicionih fondova (ETF-ova) koji ulagačima nude posedovanje finansijskog instrumenta u čijoj osnovi je ovaj plemeniti metal. Dakle, ovo investiranje se realizuje putem berze kao što se kupuju akcije ili obveznice

  • Ko su najčešće kupci takvog zlata?

Najčešći kupci ovog zlata su portfeljni investitori koji putem ove investicione alternative sprovode širu diversifikaciju portfelja i nalaze sigurnost u vremenima visoke inflacije, neizvesnosti i slabljenja dolara.

  • Da li postoje savetnici za investiranje u zlato?

Postoje savetnici za sve vrste investicione imovine, pa i u zlato.

  • Koje su zemlje najpoznatije po proizvodni zlata?

U poslednje vreme najveći proizvođači zlata na svetu su Kina, Rusija, Kanada, SAD, Australija… U poslednje vreme godišnja proizvodnja zlata iznosi oko 2,5-3 hiljade metričkih tona što predstavlja godišnje povećanje raspoložive procenjene količine zlata od oko 1-1,5 odsto.

  • Da li je bolje kupovati veću polugu zlata ili manje poluge? Od čega zavisi da naša odluka?

Zavisi od toga koliko novca imate pre svega i koji je razlog vaše kupovine fizičkog investicionog zlata. Ukoliko želite da sačuvate neki višak kapitala koji imate i imate nameru da ga u nekom trenutku odjednom prodate, onda je najisplatljivije kupiti polugu maksimalne veličine za taj iznos koji imate. Ukoliko smatrate da ćete tokom vremena imati potrebu da to zlato parcijalno prodajete bolje je imati manje komade.

Ovo stoga sto je i u ovim investicionim jedinicama, bile one u obliku raznih pločica ili dukata (moneta) uračunata i cena izrade tog komada, tako da je normalno da pločica koja teži 1g bude dosta skuplja od one od 10g, kao i što će ta od 10g biti skuplja od poluge od 1kg.

Srđan Stefanović

Srđan Stefanović

 

Srđan Stefanović, je vlasnik porodične firme Zlatara Stefanović 1886, koja već više od jednog veka neguje tradiciju vrhunske izrade nakita. Po obrazovanju je diplomirani mašinski inženjer, smer industrijski inženjering, sa više od 35 godina formalnog radnog staža. Ipak, kada je reč o porodičnom, višegeneracijskom zanatu, ceo radni vek se bavio obradom zlata.
Od najranijih dana svog života učio je o plemenitim metalima i dragom kamenju, alatima, preciznosti i estetici — spojivši kroz godine tehničko znanje, umetničku osećajnost i porodične vrednosti u ono što danas predstavlja brend Zlatare Stefanović 1886. Veruje u kvalitet koji traje, inovacije koje imaju svrhu i autentičnost kao osnov svakog uspeha.

Projektno finansiranje

Projektno finansiranje je pristup finansiranju velikih projekata preko grupe investicionih partnera, koji udružuju svoj kapital, i ostvaruju zaradu i povraćaj investiranih sredstava na osnovu generisanog novčanog toka projekta.

U petoj epizodi podkasta “Jezik finansija” gost je Toplica Spasojević, uspešni menadžer i osnivač ITM-Sistema, kompanije koja se bavi distribucijom, logistikom i bankarstvom, postao je prepoznat lider na tržištu Jugoistočne Evrope. Kroz razgovor otkrivamo ključne aspekte projektnog finansiranja, uključujući njegovu složenost, rizike i prednosti za investitore. Saznajte kako ovaj model oblikuje građevinsku i infrastrukturnu industriju i zašto je zelena tranzicija važna tema današnjice.

Epizoda pod nazivom “Projektno finansiranje“ biće dostupna 24.novembra na našoj Patreon stranici, a od 27. novembra 2024. na YouTube kanalu i striming platformama, a šta vas očekuje u epizodi pogledajte u nastavku teksta.

  • Kako biste Vi definisali, šta je projektno finansiranje? 

Projektno finansiranje je najefikasniji način da se u građevinarstvu i infrastrukturi dođe do finalnog proizvoda. Ovde Banka obezbeđuje sredstva i vrši dodatnu kontrolu Projekta kao pravi partner.

  •  Šta projektno finansiranje čini složenim vidom finansiranja?

Ovakav način finansiranja je složeniji od drugih jer Investitor ima Banku za partnera i konsutanta. Račun firme je pod kontrolom Banke a plaćanja su vezana isključivo za Projekat. Investitor nema punu samostalnost, ponekad je to korisno ali ponekad smanjuje fleksibilnost na tržištu.

  •   Da li rizici prate ovaj vid finansiranja? Koji su to rizici? Kako se utvrđuju rizici koji prate ovaj vid finansiranja?

Rizici su po definiciji manji nego uobičajeno. Investitor ima stabilan način finansiranja što ga dovodi u povoljnu poziciju u odnosu na izvođače radova i uliva sigurnost potencijalnim kupcima. Sa druge strane Banka je u povoljnom položaju jer kontroliše račun firme gde je Investitor već uložio 20-30% novca kao i građevinsku dozvolu, projekat i relavantnu dokumentaciju.

  • Šta je Special purpose vehicle – SPV?

SPV je posebno formirana firma na koju Investitor prenosi vlasništvo nad zemljom, objektom kao i relevantne dozvole sa projektima. Firma ima račun kod Banke, partnera sa kojim koordinira sva plaćanja.

  •  Koliko je složeno finansijsko modeliranje kod projektnog finansiranja?

Projektno finansiranje je složen model jer zahteva poznavanje tržišta, troškove izgradnje, tempa prodaje gotovih stanova ili objekata uz neprekidno koordiniranje između Investitora, Banke i Izvođača.

Toplica Spasojević

Toplica Spasojević

Toplica Spasojević je završio Ekonomski fakultet u Beogradu i otpočeo svoju poslovnu karjeru u Jugoslavija komercu, zastupništvo firme Sony. Ubrzo je postao Generalni direktor i predsednik UO.  

Raspad Jugoslavije ga je opredelio da nastavi karijeru u Velikoj Britaniji, Rusiji, Austriji a kasnije i u Republikama bivše Jugoslavije.

Osnivanjem ITM-Sistema koji se bavio distribucijom, logistikom, bankarstvom i drugim poslovima, uspeo je da stvori respektabilnu firmu na prostorima Jugoistočne Evrope.

Dobar deo njegovog života ispunjen je i društveno korisnim radom u kulturi, sportu kao i u nevladinim organizacijama (Naled, UKDS, Savez ekonomista, Kopaonik biznis forum, Privredna komora i drugi).

Dobitnik je mnogih nagrada za menadžerstvo i liderstvo (Sony, Biznis magazin, Udruženje ekonomskih novinara).

Veliki je zagovornik društveno odgovornog poslovanjai i deo aktivnosti mu je usmerena na zelenu tranziciju.

Član je više Nadzornih odbora renomiranih firmi i društvenih organizacija.

Nenad Gujaničić

Nenad Gujaničić

Nenad Gujaničić je diplomirao je na Fakultetu organizacionih nauka, odsek menadžment. Na Alternativnoj Akademskoj Obrazovnoj Mreži završio je specijalističke studije “Tranzicija i rekonstrukcija”. Više od petnaest godina angažovan je na brokerskim pozicijama u nekoliko kompanija: Ilirika Investments (2002-2003), AC-Broker (2004-2007), Sinteza Invest Group (2007-2013), Wise broker (2013-2017), a od 2017. radi u investicionom društvu Momentum Securities na poziciji glavnog brokera.

Publikovao je veliki broj stručnih radova na temu akcionarstva i berzanskog poslovanja, a redovno objavljuje berzanske analize i komentare u domaćim pisanim i elektronskim medijima. Predavanja iz širokog spektra tema vezanih za finansijska tržišta držao je na Beogradskoj berzi, Fakultetu organizacionih nauka, BK univerzitetu, Beogradskoj bankarskoj akademiji.