Jasmin Macura

Jasmina Begović

Jasmina Macura je direktor u Preduzeću za reviziju “UHY Revizija” doo, Beograd i  ima preko 30 godina iskustva u reviziji. Profesionalnu karijeru je započela kao istraživač u Ekonomskom institutu u Beogradu, gde je radila na nekoliko važnih projekata kao što su proučavanja bezalkoholnih pića u Jugoslaviji za Coca Cola Kompaniju, kao i industrijskih kablova za Booz, Allen and Hamilton, Pariz. Značajan istraživački projekat je bio za Dunn & Bradstreet i uključivao je pripremu od preko 400 kreditno vrednosnih izveštaja za industrijska i trgovinska preduzeća bivše Jugoslavije. Projekat je prekinut sredinom 1991. zbog iznenadnog građanskog rata u Jugoslaviji. 

Ostali istraživački projekti od značaja su: Rekonstrukcija Jugoslovenske industrije, Uvođenje koncepta Marketinga u  Fabriku Kablova, Svetozarevo, Istraživanje tržišta za  Beočinsku Fabriku Cementa  i  Dugoročno razvijanje, nerazvijene regije Srbije (projekat finansiran od strane Svetske Banke). Nakon istraživačkog angažmana u Ekonomskom institutu bila je angažovana kao viši rukovodilac revizije u međunarodnoj revizorskoj kući Deloitte d.o.o., Beograd. U toku svoje duge karijere rukovodila je u preko 180 revizija u zemlji i inostranstvu. Gospođa Macura je bila uključena i u projekte revizije četiri najveće banke u Ruskoj Federaciji. Kao viši rukovodilac revizije bila je uključena u brojne domaće i međunarodne revizije. 

Gospođa Macura je rukovodila pregledima i revizijama po Međunarodnim standardima revizije za preduzeća: Elektroprivreda Srbije, Naftna industrija Srbije, JAT Airways i druga javna preduzeća u Srbiji finansirana od strane EBRD. U periodu od 1999. – 2000. godine,  rukovodila je revizijama u preko 50 preduzeća koja su bila u procesu privatizacije u Republici Srpskoj. Gđa Macura je rukovodila Due Diligence projektima vezanim za proces privatizacije domaćih banaka i preduzeća:  Novosadska banka a.d., Novi Sad za Erste bank, Austrija, Niška banka a.d., Niš za Erste bank, Austrija, Vojvodjanska banka a.d., Novi Sad, IHP Prahovo, Prahovo.

Završila Ekonomski fakultet, Univerziteta u Beogradu na smeru Poslovne ekonomije. Ima licencu Ovlašćenog revizora koju izdaje Ministarstvo finansija Republike Srbije.

Finansijski izveštaji: šta brojevi zaista govore

U drugoj epizodi četvrte sezone podkasta Jezik finansija razgovaramo o finansijskim izveštajima – dokumentima koji predstavljaju ogledalo poslovanja svake kompanije.

Gošća epizode je Jasmina Macura, direktor u revizorskoj kući UHY Revizija, sa više od 30 godina iskustva u reviziji i finansijskim analizama. Kroz praktična objašnjenja govorimo o tome šta su finansijski izveštaji, kako se razlikuju bilans stanja i bilans uspeha, zašto se izveštaji „čitaju“, a ne samo posmatraju, kao i koliku ulogu u savremenom poslovanju imaju digitalizacija i veštačka inteligencija.

Tema je namenjena svima koji žele da razumeju finansije jasnije, dublje i primenljivo. Epizoda pod nazivom “Finansijski izveštaji: šta brojevi zaista govore” biće dostupna 11. januara na našoj Patreon stranici, a od 14. januara 2026. na YouTube kanalu i striming platformama, a šta vas očekuje u epizodi pogledajte u nastavku teksta.

  • Šta je finansijski izveštaj?

Finansijski izveštaj je „ogledalo“ poslovanja kompanije, odnosno prikaz finansijske pozicije, rezultata poslovanja i tokova gotovine za određeni vremenski period tj. poslovnu godinu.

  • Koji su glavni finansijski izveštaji?

Finansijski izveštaji mogu biti: pojedinačni FI i konsolidovani FI. I jedne i druge FI, koje naš Zakon o računovodstvu naziva „Redovni godišnji FI“ čine:

  • Bilans Stanja, Bilans Uspeha, Izveštaj o ostalom rezultatu, Izveštaj o promenama na kapitalu, Izveštaj o tokovima gotovine i Napomene uz finansijske izveštaje (u zavisnosti od veličine pravnog lica obim FI može biti i manji).
  • Po čemu se razlikuju?

Osnovna razlika je da Bilans Stanja prikazuje finansijsku poziciju kompanije na određeni dan (imovinu, obaveze i kapital), dok Bilans Uspeha prikazuje finansijski rezultat kompanije za odredjeni vremenski period (prihodi i rashodi).

  • Kaže se da informacije koje dobijamo iz izveštaja se čitaju. Gde se uči čitanje finansijskih izveštaja?

Negde sam pročitala citat nepoznatog autora „Svaki bilans ima svoju naraciju – umetnost je pročitati je između redova“. U toku obrazovanja na društvenim smerovima ekonomske struke uči se o bilansima, ali „čitanje“ se uči kroz praksu, bilo na poslovima računovodstva, revizije i sličnim. Za dobro „čitanje“ je potrebno dobro razumevanje svih sistematično grupisanih cifara na odredjenim bilansnim pozicijama.

  • Koliko je digitalizacija doprinela bržem sačinjavanju i čitanju finansijskih izveštaja?

Digitalizacija je značajno doprinela bržem sastavljanju FI i kroz procese logičkih kontrola značajno učinila ovaj proces efikasnijim, pouzdanijim, uz značajnu uštedu vremena. Ako čitanje posmatramo kroz brojne racio analize, digitalizacija je tu od velike pomoći. Primena AI u svetu finansija, pa i u tumačenju FI je sve prisutnija, ali za donošenje promišljenih odluka na osnovu dobijenih racija, smatram, da je čovek još uvek nezamenljiv.