Ivana Marković

Ivana Marković

Moja korporativna karijera je započela u 31.godini života u velikoj internacionalnoj farmaceutskoj kompaniji West Pharmaceutical Services. Nešto kasnije nego što je uobičajeno, ali to je bio splet životnih okolnosti i postavljanja nekih životnih prioriteta ispred karijere. Paralelno sa prvim koracima u svetu biznisa završavala sam studije.

U pomenutoj kompaniji bila sam deo Finansija, zapravo osoba odgovorna za Treassury.

Kako sam bila vrlo zainteresovana za sve ostale procese u sektoru Finansija, Računovodstva i Kontrolinga, svesna da kaskam za generacijom u kontekstu karijere, a imala sam priliku da radim sa izuzetnim ljudima, sa kojima i danas održavam prijateljske odnose, vrlo brzo sam savladala i neke druge poslove i bila korektna podrška celom timu.

Nakon pet godina provedenih u tom sistemu, promenila sam kompaniju, odnosno počela sam da radim u kompaniji Sport Vision.

Na samom startu moje angažovanje je bilo u timu Računovodstva, a nekako u isto vreme je započet monitoring procesa za potrebe implementacije softvera SAP, što je meni bila šansa da budem od velike koristi s obzirom na petogodišnje operativno iskustvo koje sam ponela iz prethodne kompanije. Tadašnja Direktorka Finansija je prepoznala potencijal i dala mi priliku da preuzmem ključnu ulogu u implementaciji u delu Finansijskog, Računovodstvenog i Kontroling modula (kontroling kao tim nije postojao u tom momentu). Bilo je izazova, a danas je naša Grupa koja ima u svom sastavu 13 kompanija koje se bave istom delatnošću, pokrivena u potpunosti SAP rešenjem.

Vrlo brzo mi je iskomunicirana potreba da se formira kontroling tim, što je za mene bila velika šansa, ali i izazov. Danas su kontroling aktivnosti centralizovane za devet kompanija Grupe, sa sedištem u Beogradu. Tim koji vodim broji sedam članova, koje čine mladi i pametni ljudi. Zajedno uspostavljamo standarde u računovodstvenim i kontroling procesima na nivou Grupe, radimo vrlo analitičnu i detaljnu kontrolu troškovnih pozicija, CAPEX-a, izrađujemo budžete i pripremamo sve standardne, ali i ad hoc izveštaje.

Sa rastom kompanije i ekspanzijom na različita tržišta i dalje smo uključeni u implementaciju različitih softverskih rešenja u svrhu automatizacije procesa, optimizacije resursa i uspostavljanja bolje kontrole. U poslednjih par meseci je aktulna tema implementacija alata za planiranje, a veći deo Kontroling tima je angažovan na modulu za Finansijsko planiranje na nivou Grupe koje obuhvata P&L, BS, CF, Obrt zaliha, dugoročno planiranje, i ostale vrste izveštaja i analiza.

Kao Rukovodilac sam potpuno posvećena timu i procesima, edukujemo se svakodnevno, prenosimo znanje i veštine kolegama, a prevashodno insistiramo na dobroj atmosferi u okviru tima.

Sa budžetom na “Ti”

U epizodi „Sa budžetom na TI“ razgovaramo sa Ivanom Marković, direktorkom sektora za Kontroling u kompaniji Sport Vision, koja sa svojim timom postavlja standarde finansijskog planiranja i kontrole u Grupi sa 13 kompanija. Kroz praktična iskustva iz brzorastućeg sistema, Ivana objašnjava kako se kreiraju realni i funkcionalni budžeti koji pomažu da poslovanje ostane stabilno, likvidno i održivo.

Otkivamo šta čini dobar budžet, koje greške najčešće koštaju kompanije i zašto kontrola nije birokratija — već ključ očuvanja efikasnosti i uspeha. Epizoda donosi jasno razumevanje finansijske discipline kao osnove zdravog rasta svakog biznisa.

Epizoda pod nazivom “Sa budžetom na ‘Ti’” biće dostupna 2.novembra na našoj Patreon stranici, a od 5.novembra 2025. na YouTube kanalu i striming platformama, a šta vas očekuje u epizodi pogledajte u nastavku teksta.

  • Zašto je važan budžet?

Budžet jedne kompanije je kao kompas jer jasno ukazuje na pravac u kom se kompanija kreće. Ako je urađen dovoljno precizno, jasno i transparentno, jednom rečju ako je budžet dobar, omogućiće stabilnost, što posledično pozitivno utiče na rast i dugoročnu održivost poslovanja (rast prodaje, zapošljavanje i investicije). Takođe bih napomenula da dobar budžet jasno ukazuje na loše navike koje se ogledaju kroz nesavesno trošenje novca, te bi adekvatne mere trebalo da rezultiraju boljom kontrolom novca. Budžet je i referentna tačka kako za prihod od prodaje tako i za većinu OPEX pozicija, direktnih i fiksnih troškova uglavnom definisanih Ugovorima, ali i varijabilnih troškovnih pozicija koje su u direktnoj korelaciji sa prodajom, te omogućava praćenje performansi.

  • Šta čini dobar budžet?

Dobar kompanijski budžet je mnogo više od brojeva i excel tabela – to je strategijski alat koji pomaže kompaniji da planira, upravlja i uspešno raste. Svaki pojedinac, zajednica ili veliki sistem vođen zdravim razumem i ambicijom, planira buduće korake, strategijske, taktičke i finansijske.

Dobar budžet pre svega treba da bude:

  • realističan, jer da nije tako sam proces bi bio besmislen
  • Dovoljno detaljan, ali jasan svim odgovornim učesnicima i u krajnjoj instanci vlasnicima kapitala
  • Sinhronizovan sa poslovnim ciljevima – da obuhvata investicije, ali i optimizaciju troškova
  • Usklađen sa svim sektorima – svi odgovorni učesnici imaju jasne smernice i postavljene ciljeve i granice
  • Praktičan i koristan – izveštavanje actual vs budget je jednostavno i razumljivo, pravovremeno, uz mogućnost lakog detektovanja odstupanja i pronalaženja uzroka
  • Da li je dobro kada budžetiramo pa postoji neki višak sredstava?

Fleksibilnost je važna u kontekstu da je budžetom predviđen najgori, očekivani i najbolji scenario. Iskustveno na prezentacijama budžeta uglavnom je prisutan optimizam u segmentu prodaje, a u životu okruženi različitim tržišnim okolnostima susrećemo se sa izazovima i naknadno osvešćujemo pogrešnu procenu. Posledično se očekuje optimizacija troškova, a taj proces vrlo često nije moguće realizovati u punom obimu jer iziskuje drastičnije mere, što se uzima kao krajnja opcija.

Bez obzira na sve navedeno, ja nisam pobornik ostavljanja viška sredstava u budžetu, jer to neminovno dovodi do opuštanja, vanrednih odobravanja inicijalno neplaniranih troškova koji vrlo često postaju dugoročni fiksni troškovi.

Jednokratno probijanje budžeta u segmentu troškova (npr.dodatna isplata zarada kao nagrada za realizovan rezultat) je mnogo smislenija od netransparentnog pristupa što može biti odlična podloga za zloupotrebu.

  • Koja je uloga kontrole kod budžeta? I koliko često se sprovodi?

Bez kontrole budžet bi bio samo mrtvo slovo na papiru.

Kontrola budžeta ima ključnu ulogu u upravljanju finansijama kompanije, jer osigurava da se kompanija pridržava planiranih troškova i prihoda.

Šta podrazumeva kontrola budžeta i koja je uloga budžeta:

  • Praćenje realizacija u odnosu na plan
  • Detektovanje odstupanja i identifikovanje razloga
  • Pravovremeno ukazivanje na eventualna odstupanja i pravovremeno preuzimanje adekvatnih aktivnosti u cilju sprečavanja veće štete (gubitak, dugovi, nelikvidnost)
  • Prati se efikasnost
  • Pomaže u donošenju odluka
  • Pozivanje na odgovornost svakog odgovornog pojedinca ili tima
  • Praksa pokazuje da su monitoring i analiza na mesečnom nivou neophodni, a u slučaju većih tržišnih izazova i češće
  • Na koji vremenski period se obično priprema budžet na nivou kompanije? Da li uvek imate ispred sebe neki horizont od godinu dana?

Godinu dana je maksimalan vremenski period na koji se radi budžetiranje na detaljnom nivou. S obzirom da već godinama radim u fashion industriji, tržište diktira i dinamiku u ovom procesu, pa smo budžet radili na sezonskom nivou – šestomesečnom. Ove godine smo usvojili pravilo da budžet pripremamo na godišnjem nivou uz obavezno prilagođavanje, u skladu sa tržišnim trendovima, inflacijom, poskupljenjima i slično na preseku dve sezone.

Marko Fabris

Marko Fabris

 

Marko Fabris je Direktor u sektoru savetodavnih usluga zadužen za transakcije, restrukturiranje i korporativne finansije. Marko poseduje više od 20 godina profesionalnog iskustva u savetovanju klijenata u regionu, uključujući Srbiju, Crnu Goru, Sloveniju, Hrvatsku, Bosnu i Hercegovinu, Grčku, Rumuniju i Bugarsku. Marko je zadužen za poslovni razvoj i savetovanje u oblasti spajanja i preuzimanja, restrukturiranja i rešavanja problematičnih plasmana. 

Marko je master ekonomskih nauka, ovlašćeni revizor u Republici Srbiji i član britanske asocijacije ovlašćenih računovođa (ACCA). Bio je prvi predsednik renomirane internacionalne profesionalne organizacije Turnaround Management Association u Srbiji (TMA).

Zorana Grujin

Zorana Grujin

O njoj su rekli da je najbolji kopirajter na tržištu. Marketinški stručnjak sa dokazanim rezultatima. Odličan strateg. Neko ko marketing gradi sa stilom.

O sebi, rekla je da je kreativna, hrabra i uporna. Da uvek uradi ono što je zacrtala, čak i kada deluje nemoguće.

Merdžeri i akvizicije

Šta se zapravo krije iza velikih spajanja i preuzimanja kompanija? U ovoj epizodi podkasta Jezik finansija razgovaramo sa Markom Fabrisom, direktorom u sektoru savetodavnih usluga u PwC Srbija, koji ima više od dve decenije iskustva u oblastima transakcija, restrukturiranja i korporativnih finansija.
Kroz primere iz prakse otkrivamo kako se vode procesi akvizicija, zašto je dobro restrukturiranje važnije od brzog profita i kako se finansijski i strateški planovi pretvaraju u stvarne poslovne odluke.

Epizoda pod nazivom “Merdžeri i akvizicije” biće dostupna 19.oktobra na našoj Patreon stranici, a od 22.oktobra 2025. na YouTube kanalu i striming platformama, a šta vas očekuje u epizodi pogledajte u nastavku teksta.

  • Zašto se vrši spajanje dve ili više kompanija?

Spajanje dve ili više kompanija se vrši iz različitih razloga, uključujući: ostvarivanje ekonomije obima, ulazak na nova tržišta, diversifikaciju poslovnih aktivnosti i portfolija proizvoda i usluga, sinergiju resursa, povećanje konkurentnosti i poboljšanje profitabilnosti.

  • Kakva je razlika između merdžera i akvizicija?

Merdžer podrazumeva dogovoreno spajanje dve kompanije koje nakon spajanja posluju kao jedan entitet, dok akvizicija uključuje kupovinu (kapitala) jedne kompanije od strane druge, što često rezultira preuzimanjem kontrole nad poslovanjem akvizirane kompanije.

  • Kakva je razlika između spajanja kapitala i preuzimanja kapitala?

Razlika između spajanja kapitala i preuzimanja kapitala je u načinu na koji se proces odvija. Spajanje kapitala podrazumeva kombinovanje resursa dve kompanije radi stvaranja zajedničkog entiteta, dok preuzimanje kapitala obično znači da jedna kompanija kupuje udeo ili celokupan kapital druge kompanije, najčešće uz sticanje kontrole.

  • Ko finansira proces akvizicije ili merdžera?

Finansiranje procesa akvizicije ili merdžera može doći iz različitih izvora, uključujući interno generisane prihode, kredite ili izdavanje novih akcija. Ponekad se koristi kombinacija ovih izvora finansiranja, zavisno od finansijskog položaja kompanija, kao i veličine i prirode transakcije.

  • Imamo li primere dobre prakse akvizicije na regionalnom nivou?

Postoje dobre prakse akvizicija na regionalnom nivou i često uključuju uspešna preuzimanja koja rezultiraju rastom tržišnog udela, povećanjem efikasnosti i profitabilnosti.

Finansiranje ženskog preduzetništva

U najnovijoj epizodi podkasta „Jezik finansija“ razgovaramo sa Zoranom Grujin, CEO platforme Mogu ja to sama, o izazovima i prilikama u finansiranju ženskog preduzetništva. Zorana deli svoju inspirativnu priču o tome kako je, počevši od male agencije za kreiranje sadržaja, uz hrabrost, biznis plan i strateško razmišljanje, preuzela i razvila jedan od najpoznatijih regionalnih brendova. Ova epizoda otvara važna pitanja o dostupnosti finansijskih sredstava, ulozi biznis plana i hrabrosti potrebnoj za ulazak u preduzetničke vode.

Epizoda pod nazivom “Finansiranje ženskog preduzetništva” biće dostupna 5.oktobra na našoj Patreon stranici, a od 8.oktobra 2025. na YouTube kanalu i striming platformama, a šta vas očekuje u epizodi pogledajte u nastavku teksta.

  • Mi smo već u podcastu Jezik finansija pričali o preduzetničkim finansijama, ali nismo o finansiranju ženskog preduzetništva. I mislim da će ova tema biti posebno interesantna jer razgovaramo sa preduzetnicom koja se upravo uklapa u profil osobe koja je svoju ideju sama kreirala i preuzela dugogodišnji uspešan brend – platform Mogu ja to sama. Koja je i meni često uzor, kako voditi dobar i sadržajan razgovor. Međutim obezbeđenje finansijskih sredstava nije bilo lako. Kako je to izgledalo na početku? Kako kupiti firmu i proširiti poslovanje.

Preduzetništvom se bavim od svoje 25-te, i za to vreme sam od male agencije Copy Empire koja se bavila kreiranjem sadržaja, zajedno sa svojim partnerom (životnim i poslovnim), uspela da proširim poslovanje, uvrstivši i dobro poznati brend MJTS.

  • Da li ste uopšte znali koliko Vam treba sredstava za kupovinu ili ste krenuli po sistemu, idemo pa dokle stignemo?

Nisam u startu znala cenu, ali sam imala ideju. Kada sam saznala cenu, nisam imala spremna sredstva. Bila je to za mene veća cifra.

  • Šta ste znali o finansija?

Po zanimanju sam ekonomista, tako da sam bila upućena u svet finansija. Bavim se kreativnim poslom, i do tada sam veoma retko koristila ono što sam na fakultetu učila.

  • Kome ste se obraćali za pomoć?

Prvo, napravili smo biznis plan.

Ovde ću pričati o važnosti biznis plana, o strategiji koja će da izmeri prosečnu održivost investicije.

  • Šta Vam je bilo najteže, kada su u finansije u pitanju? Da li ste razumeli kako finansijska projekcija izgleda?

Razumela jesam, ali sam imala bojazan da projekcije nisu održive.

Ovde ću govoriti kako je preduzetništvo nepredvidivo i kako, iako sve do detalja planiramo, možemo da naiđemo na prepreke, posebno u prvim godinama poslovanja.

  • Ko Vas je tu savetovao? Da li ste plaćali usluge savetovanja?

Nisam plaćala uslugu savetovanja. Krenula sam od ljudi koji su u materiji i koji su adekvatni da me posavetuju kako da ulaganje bude isplativo.

Aleksandar Begović

Aleksandar Begović

Aleksandar Begović je ekspert u oblasti finansija, poreza i prava koji je svoje desetogodišnje iskustvo izgradio radeći sa multinacionalnim kompanijama i lokalnim i globalnim startapima. U poslednje 4 godine se specijalizovao za oblast blokčejn tehnologija, sa posebnim akcentom na decentralizovane finansije (DeFi), gde se kroz konstantnu edukaciju i praćenje ovog dinamičnog tržišta trudi da ostane u toku sa svim dešavanjima i pomogne u razvoju finansijske, pravne i poreske regulative u ovoj oblasti.

U kompaniji Decenter, Aleksandar ima ključnu ulogu u vođenju svih operativnih aspekata poslovanja i strateškog planiranja. Fokusiran je na održivost poslovanja, alokaciju resursa i strateški razvoj, uvažavajući specifičnosti industrije u kojoj kompanija posluje, što ga pozicionira kao važnog aktera u skaliranju Web3 organizacije iznutra.

Pored toga, prati globalne regulatorne trendove i tržišna kretanja, sa ciljem da omogući bolju navigaciju kroz kompleksan DeFi pejzaž, povezujući principe tradicionalnih finansija sa potencijalima decentralizovanih sistema.

Tanja Kursar

Tanja Kursar

Tanja Kursar je svoje radno iskustvo počela da stiče u privatnom sektoru – spoljnotrgovinskom poslovanju, a od 2004. godine ulazi u vode finansijskog sektora. Karijeru u oblasti faktoringa započela je pre 21 godinu u prvoj privatnoj faktoring kompaniji.

Poslednjih dvanaest godina nalazi se na poziciji direktora Sektora za faktoring  u Agenciji za osiguranje i finansiranje izvoza Republike Srbije – AOFI gde je u  prvim godinama rada uspešno implementirala poslove domaćeg i međunarodnog – dvofaktorskog sistema faktoringa. Zahvaljujući njenoj upornosti i angažovanju, krajem 2013. uspeva da realizuje prvu dvofaktorsku transakciju za Srbiju u okviru FCI-svetska asocijacija faktora. Aktivno je učestvovala i u pripremi prvog Zakona o faktoringu u Srbiji, koji je usvojen 2013. godine. Trenutno je angažovana i na izmenama i dopunama pomenutog Zakona u skladu sa aktuelnim razvojem i trendovima faktoringa u svetu. Početkom 2016. godine izabrana je za predsednika Foruma za razvoj faktoringa pri Privrednoj komori Beograda na kojoj se i danas nalazi.

Redovno piše za World factoring Year book – specijalizovani međunarodni časopis za faktoring, i neprestano radi na promociji faktoring industrije i edukaciji kako korisnika, tako i pružaoca faktoring usluga u Srbiji i inostranstvu.

 

Mila Litvinjenko

Mila Litvinjenko

Mila Litvinjenko je generalni direktor i osnivač kozmetičke kompanije AURA. Rođena je u Beogradu, gde je diplomirala francuski jezik i književnost na Filološkom fakultetu. Tečno govori šest jezika, što joj je, uz preduzetnički duh, omogućilo uspešnu komunikaciju u poslovnom svetu. Godine 1996. pokrenula je sopstveni kozmetički biznis. Zahvaljujući inovacijama, fleksibilnosti i razumevanju tržišta, Aura je rasla i razvijala se uprkos snažnoj konkurenciji. Danas je prisutna u Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini, Makedoniji, Rumuniji, Bugarskoj, Hrvatskoj, Grčkoj, Mađarskoj i Austriji. U toku su pregovori za širenje brenda na tržišta Tanzanije i Ujedinjenih Arapskih Emirata. Pored fizičke prodaje, razvijen je i onlajn kanal, pa se proizvodi mogu naručiti iz celog sveta putem hrvatskog veb-sajta.

 

Kripto, blockchain i DeFi – finansije bez posrednika

Decentralizovane finansijame (DeFi) su u fokusu desete epizode podkasta Jezik finansija, a o njima razgovaramo sa Aleksandrom Begovićem iz kompanije Decenter. Saznajte šta je DeFi, po čemu se razlikuje od tradicionalnih finansija, koje mogućnosti otvara i kakvi izazovi stoje pred ovim brzorastućim ekosistemom.

Epizoda pod nazivom “Kripto, blockchain i DeFi – finansije bez posrednika biće dostupna 21.septembra na našoj Patreon stranici, a od 24.septembra 2025. na YouTube kanalu i striming platformama, a šta vas očekuje u epizodi pogledajte u nastavku teksta.

  • Kako je blockchain posebno uticao na razvoj decentralizovanih finansija?

Blockchain je tehnologija koja je postavila osnove za razvoj decentralizovanih finansija. Bitcoin je kao prvi blockchain postavio osnove iz koje je Ethereum preuzeo suštinu i generalizovao na način da omogući razvoj aplikacija na blockchain, razvoj raznih protokola, interoperabilnost između raznih blockchain i stvorio je osnovu iz koje su se razvile decentralizovane finansije.

  • Šta je suština blockchaina?

Suština blockchaina je suverenitet. Suverenitet se ogleda kroz slobodu koju blockchain donosi svojim korisnicima u vidu potpune kontrole nad njihovim sredstvima, anonimnost u korišćenju blockchain tehnologije i izvršavanju transakcija, efikasnost i fleksibilnost. Blockchein je budućnost i osnova za funkcionisanja raznih sistema, između ostalog i finansijskog sistema kroz sistem decentralizovanih finansija.

  • Šta su kripto valute? I kakva je njihova veza sa blockchain tehnologijama?

Kripto-valute predstavljaju refleksiju vrednosti jednog blockcheina, odnosno tehnologije i inovacija kroz koje se stvara vrednost za korisnike. Izvorno se generišu kao nagrada za rudare koji održavaju konkretnu blockchein mrežu. Kao što je svojevremeno zlato bilo jedinica mere za sve transakcije koje su se obavljale na tržištu, tako je i određena kripto-valuta jedinica mere za izvršavanje odrešene transakcije na blockcheinu. 

  • Koje su njihove prednosti u odnosu na obične valute?
  • Unapred određene način generisanja – nema neosnovanog štampanja i veštačkog stvaranja inflatornih situacija. Inflacija / deflacija su na blockcheinu određeni tehnološki. 
  • Self custody – korisnik jedini ima potpunu kontrolu nad svojim sredstvima
  • Efikasnost – lakoća prenošenja sa lica na lice (bilo pravno ili fizičko) u nekoliko sekundi bez posrednika, lakoća “fizičkog” prenošenja sa lokacije na lokaciju jer su sredstva na virtuelnom walletu (novčaniku) čiji ključ poseduje isključivo korisnik
  • Anonimnost, ali uz veliku dozu transparentnosti
  • Kakve veze imaju kripto valute sa decentralizovanim finansijama?

Kao što je tradicionalni novac – fiat osnova tradicionalnih finansija, tako su kripto valute osnova decentralizovanih finansija. U tradicionalnim finansijama transakcije se odvijaju putem fiata, bilo u fizičkom ili elektronskom obliku, dok se u decentralizovanim finansijama transakcije obavljaju putem kripto-valuta.