Faktoring – šta, kako i zašto?

U devetoj epizodi treće sezone podkasta Jezik finansija razgovaramo sa Tanjom Kursar, direktorkom Sektora za faktoring u AOFI. Kroz njen bogat profesionalni put otkrivamo šta je faktoring, kome je namenjen i zašto je važan instrument likvidnosti za preduzeća svih veličina.

Epizoda pod nazivom “Faktoring – šta, kako i zašto? biće dostupna 7.septembra na našoj Patreon stranici, a od 10.septembra 2025. na YouTube kanalu i striming platformama, a šta vas očekuje u epizodi pogledajte u nastavku teksta.

  • Šta je faktoring? Ko su najčešće korisnici faktoringa?

Najkraće rečeno faktoring je usluga naplate vaših potraživanja od kupaca bez čekanja i dodatnog zaduživanja.  

Faktoring u najširem smislu predstavlja ustupanje postojećeg nedospelog ili budućeg kratkoročnog potraživanja, koje prodavac potraživanja ima od svog dužnika kome prodaje robu ili nudi uslugu, sa odloženim rokom plaćanja, u zemlji i inostranstvu.

Predmet potraživanja jedino ne mogu biti proizvodi i usluge za lične  potrebe.

Korisnik faktoring usluge može da bude svako preduzeće, bez obzira na veličinu kao i preduzetnici. Iako je ideja da faktoring služi pre svega MSP sektoru, faktoring zbog svojih benefita u mnogome koriste i velika preduzeća. Prema podacima koje je prikupio Foruma za razvoj faktoringa  pri PKS-u za 2024. godinu najveće učešće u ostvarenom prometu imaju velika preduzeća 41%, srednja preduzeća 28%,  dok mala preduzećeća učestvuju sa 24%, a mikro preduzeća i preduzetnici sa 7%.

  • Ko su učesnici u faktoringu?

 Učesnici u faktoringu su:

  • USTUPILAC – PRODAVAC potraživanja odnosno svako preduzeće ili preduzetnik, ali ne i fizičko lice, koji ustupa-prodaje svoja potraživanja koje ima od svojih dužnika
  • DUŽNIK –  kupac robe iz osnovnog komercijalnog posla – svaki privredni subjekat ili preduzetnik koji je registrovan u zemlji i inostranstvu.
  • FAKTOR –  banka ili faktoring društvo koje ima odobrenje Ministarstva finansija, kao i strana banka ili privredno društvo  samo u poslovima međunarodnog faktoringa.  
  • Kakva je suštinska razlika između faktoringa i kreditiranja?

Suštinska razlika je da preduzeće, naročito MSP, lakše i brže dolazi do obrntog kapitala bez čekanja naplate od kupaca, pri tome se dodatno ne zadužuje (faktoring se ne vodi u bilasnu kao zaduženje), po pravilu bez dodatnih sredstva obezbeđenja, ostavljajući prostor i za kreditiranje kod banaka. Faktoring se zasniva na proceni kvaliteta potraživanja koje preduzeće već ima, dok kredit podrazumeva zaduživanje obično uz neki dodatni kolateral, bez obzira da li su potraživanja naplaćena ili ne. Putem faktoringa preduzeće na vreme obezbeđuje potrebna obrtna sredstva za održavanje tekuće likvidnosti i povećanje svoje konkurentosti. Još jedna važna razlika je kada se ugovori faktoring bez regresa – preduzeće se na taj način štiti od neplaćanja dužnika čime ne ugrožava svoju likvidnost i sigurnost.

  • Da li faktoring regulisan Zakonom?

 Faktoring je regulisan Zakonom još od 2013. godine. ( Sl. glasnik 62/2013 i 30/2018), iako faktoring u Srbiji funkcioniše još od 2004. godine. Na njegovoj implementaciji se radilo pune dve godine. Ideja za donošenje Zakona je bilo preciznije definisanje učesnika, njihovih prava i obaveza i promocija faktoringa, kako ga ne bi mešali sa nekim drugim proizvodima.

  • Koliko je digitalizacija doprinela skraćenju procesa realizacije faktoring transakcija?

Digitalizacija je kao i u sve druge oblasti zahvatila i faktoring što je dovelo do značajnog skraćenja procesa realizacije, pre svega procesa odobrenja koji je uvek bio najduži. Danas, po dostavljanju celokupne dokumentacije preduzeće može imati pare na računu u roku od 24h.

Planiranje i kontrola – osnove finansija u biznisu

U ovoj epizodi govorimo sa Milom Litvinjenko o tome kako finansijsko planiranje i kontrola oblikuju stabilnost i rast kompanije, koji su ključni pokazatelji uspeha i zašto je balans između vremena, resursa i strategije presudan za biznis.

Epizoda pod nazivom “Planiranje i kontrola – osnove finansija u biznisu?“ biće dostupna 17.avgusta na našoj Patreon stranici, a od 20.avgusta 2025. na YouTube kanalu i striming platformama, a šta vas očekuje u epizodi pogledajte u nastavku teksta.

  • Kako biste Vi definisali finansijsko planiranje? I kada ste počeli da planirate upravljanje finansijama u Vašoj kompaniji?

Za mene, to je sposobnost da oslušneš firmu kao živo biće—da predvidiš njene potrebe, snove, mogućnosti i granice. To je mapa koju crtaš dok hodaš, balans između realnog i mogućeg, između danas i onoga što veruješ da sutra može biti.

Još tada, pre 29 godina, kada sam krenula sa devet radnika i velikom verom. Možda to danas deluje skromno, ali imala sam jednu običnu svesku u kojoj sam upisivala sve—svaki dinar, svaku investiciju, svaki plan. Ta sveska je bila moj prvi finansijski plan, moj kompas u nepoznatom. I danas verujem da pravo planiranje ne počinje u tabelama, već u odgovornosti da ono što gradiš mora da traje.

  • Da li slušate svog finansijskog menadžera ili ipak je konačna odluka Vaša?

Uvek sam duboko upoznata sa finansijskom situacijom firme—smatram da je to dužnost svakog odgovornog vlasnika. Vodim firmu kao što kapetan vodi brod: poznajem pravac, struje i vetrove. Ali istovremeno, duboko poštujem znanje i stručnost mog finansijskog menadžera. Odluke ne donosim impulsivno niti samovoljno—one su plod zajedničkog razumevanja, razgovora i poverenja. Moj poslovni stil nije autoritaran, već utemeljen na jasnim vrednostima, dogovoru i preciznosti. Zato verujem da se najbolji rezultati postižu kada se iskustvo i stručnost sretnu za istim stolom.

  • Koliko su Vaši godišnji budžeti usklađeni sa strategijom? Na koji vremenski period radite finansijske projekcije kada je strategija u pitanju?

Godišnji budžeti u mojoj firmi su uvek usklađeni sa strategijom—jer bez te povezanosti, svaki plan bi bio samo želja. Ranije su finansijske projekcije obuhvatale period od godinu do dve, u skladu sa stabilnijim okolnostima tržišta. Danas, međutim, živimo u dinamičnijem vremenu, gde se i strategije i budžeti ponekad moraju prilagođavati iz dana u dan. Fleksibilnost je postala ključ uspeha. Ipak, jedno ostaje nepromenljivo: uvek pažljivo pratim finansijske mogućnosti firme. Odluke donosim promišljeno, u skladu sa realnim potencijalima i sa jasnom vizijom kuda želimo da idemo.

  • Koji su najvažniji KPI indikatori, koje pratite u finansijskom planu?

Najvažniji KPI indikatori koje pratim u finansijskom planu su oni koji mi daju jasnu sliku zdravlja i održivosti firme. To su pre svega:

• Profitna marža, jer mi pokazuje koliko vrednosti zaista ostaje nakon svih troškova.

• Cash flow, jer keš je krvotok biznisa—možeš imati dobre brojke na papiru, ali bez likvidnosti, firma ne diše.

• Trošak proizvodnje po jedinici, jer kao proizvodna firma, moramo neprestano optimizovati efikasnost.

• Obrt zaliha, koji mi pokazuje koliko racionalno koristimo resurse.

• Povraćaj na investiciju (ROI), naročito kada ulažemo u nove projekte, proizvode ili tržišta.

  • Koliko je finansijska kontrola povezana sa time menadžmentom i nabavkom novih resursa?

Finansijska kontrola je neraskidivo povezana sa time menadžmentom i nabavkom novih resursa. U mojoj firmi, vreme i novac se planiraju zajedno—jer pogrešno tempirana investicija, ma koliko bila dobra, može imati loše posledice.

Svaka nabavka mora imati svoje uporište u budžetu i strategiji, ali i u realnom trenutku firme. Zato finansijska kontrola nije samo praćenje brojeva, već i razumevanje šire slike: kada, zašto i koliko investirati, kako rasporediti vreme i resurse, a da firma ne izgubi stabilnost. Upravljam svesno – tako da nijedan korak ne bude impulsivan, već deo promišljenog sistema u kojem se sve mora složiti: vreme, potreba, mogućnost i efekat.

Jesmo li zakasnili sa finansijskom edukacijom?

U novoj epizodi podkasta „Jezik Finansija“ ugostili smo profesorku Meldinu Kokorović Jukan, dekanicu Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Tuzli i stručnjakinju za oblast finansijske edukacije.

Kroz razgovor osvetljavamo važnost ranog finansijskog obrazovanja, izazove u implementaciji u formalni obrazovni sistem, ali i praktične korake koje pojedinci mogu da preduzmu kako bi unapredili svoju finansijsku pismenost.

Ova epizoda pruža dragocene uvide za sve koji žele da razumeju svet novca – od roditelja i nastavnika, do donosioca odluka i svih koji žele sigurniju finansijsku budućnost.

Epizoda pod nazivom “Jesmo li zakasnili sa finansijskom edukacijom?“ biće dostupna 27.jula na našoj Patreon stranici, a od 30.jula 2025. na YouTube kanalu i striming platformama, a šta vas očekuje u epizodi pogledajte u nastavku teksta.

  • Šta je finansijska edukacija, odnosno finansijska pismenost?

Finansijska pismenost obuhvata znanja, veštine i stavove koje omogućavaju pojedincima da donose informisane i odgovorne odluke, odnosno da odgovorno upravljaju ličnim finansijama. Uključuje razumevanje pojmova kao što su inflacija, kamatne stope, budžetiranje, štednja i investiranje. Osim teorijskog znanja, važna je i sposobnost primene finansijskih znanja u svakodnevnom životu. U savremenom društvu, ova pismenost je ključna za finansijsku sigurnost pojedinaca i stabilnost ekonomije.

  • Šta je inspirisalo razvijena društva da krenu sa finansijskom edukacijom?

Razvijene zemlje ulažu u finansijsku edukaciju jer ona doprinosi unapređenje individualnog i društvenog ekonomskog blagostanja te stabilnijoj ekonomiji. Građani sa boljim znanjem prave racionalnije izbore, izbegavaju dugove i smanjuju rizike. Edukacija smanjuje siromaštvo, podstiče štednju i štiti potrošače od prevara. Zbog toga je finansijska edukacija deo školskih kurikuluma i nacionalnih strategija mnogih država.

  • Zašto je važna finansijska edukacija za pojedince i društvo u celini?

Finansijska edukacija pomaže ljudima da bolje upravljaju budžetom, planiraju štednju i izbegnu finansijske probleme. To donosi veću sigurnost i kvalitet života. Na nivou jedne zemlje, doprinosi makroekonomskoj stabilnosti, smanjuje potrebu za socijalnom pomoći i jača odgovornost finansijskih institucija. Obrazovani potrošači su važan stub zdravog tržišta.

  • Šta pojedinac treba da zna da bismo rekli da je finansijski pismen?

Finansijski pismen pojedinac je onaj koji poseduje osnovno razumevanje ključnih finansijskih pojmova i koji je sposoban da to znanje primeni u svakodnevnom životu.

Finansijski pismen pojedinac razume osnovne pojmove kao što su kamata, inflacija, kreditni rejting i rizik. Zna da vodi budžet, planira štednju, upravlja dugom i donosi informisane investicione odluke. Takođe zna svoja potrošačka prava i kako da se zaštiti u finansijskim transakcijama. Planiranje penzije i osiguranja su takođe deo ove pismenosti.

  • Kako bismo definisali lične finansije?

Lične finansije obuhvataju sve aktivnosti i odluke vezane za upravljanje finansijskim resursima pojedinca ili domaćinstva, s ciljem postizanja finansijske sigurnosti i dugoročnog blagostanja. Lične finansije podrazumevaju upravljanje prihodima, rashodima, štednjom, investicijama i zaštitom od finansijskih rizika. To uključuje planiranje svakodnevnih i dugoročnih obaveza, investiranje u akcije, obveznice ili nekretnine, i planiranje budućih ciljeva kao što su penzija ili obrazovanje dece.

Meldina Kokorović Jukan

Meldina Kokorović Jukan

Meldina Kokorović Jukan je redovni profesor Katedri za finansije i finansijsku politiku i dekan Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Tuzli, sa više od 20 godina iskustva u oblasti finansija i evaluacije javnih politika. Doktorirala je na matičnom fakultetu, a stručno se usavršavala na George Washington University i Claremont Graduate University u SAD-u. Specijalizovana je za obuke iz oblasti upravljanja finansijama, poslovnog planiranja, te monitoringa i evaluacija projekata. Vodila je evaluacije brojnih međunarodnih projekata i sarađivala sa institucijama poput EU, UNDP, USAID, UNICEF i drugih.

Profesor Kokorović Jukan posvećena je unapređenju znanja i poticanju inovacija u ekonomiji i finansijama, sa posebnim naglaskom na povećanje finansijske pismenosti među mladima i odraslim.  Aktivno se bavi finansijskom pismenošću i finansijskom edukacijom kroz različite projekte i istraživanja uključujući Erasmus+ projekte, a trenutno  je uključena u radnu grupu Centralne banke BiH za uvođenje finansijske edukacije u formalno obrazovanje u Bosni i Hercegovini. Dobitnica je prestižnih stipendije američke vlade Junior Faculty Development Program u 2009. godini i Fulbright stipendije za akademsku 2025/26. godinu.

Radmila Maravić

Radmila Maravić

Radmila Maravić je advokat sa bogatim iskustvom u savetovanju klijenata iz visoko regulisanih sektora, kao što su finansijske institucije, farmaceutska industrija, duvanska industrija i energetika.

Pored regulatornih pitanja, klijentima pruža podršku i u oblasti ugovornog prava, privrednog i korporativnog prava, kao i bankarskog prava.

Radila je u dve vodeće advokatske kancelarije za korporativno pravo u Beogradu, kao i u Narodnoj banci Srbije – Odeljenju za razvoj bankarske regulative, te u Sektoru za finansije i ugovaranje Agencije Evropske unije za fundamentalna prava u Beču.

Radmila je član Advokatske komore Beograda.

Kako do kredita bez glavobolje?

U šestoj epizodi podkasta Jezik Finansija razgovaramo sa dr Kristinom Buha i Radmilom Maravić, pravnicama sa bogatim iskustvom u radu u Narodnoj banci Srbije i u renomiranim advokatskim kancelarijama. One su stručnjakinje za regulatorna i pravna pitanja u oblasti finansija, a danas nas vode kroz najvažnije korake koje treba znati pre nego što se upustimo u proceduru podizanja kredita ili zaključenja ugovora sa bankom ili lizing kompanijom.

Epizoda pokriva pitanja koja su svima nama bliska: od toga šta znači informativna ponuda, kako izgleda proces odlučivanja u bankama, do prava potrošača kada nešto nije jasno ili nije fer. Pričamo i o novom Zakonu o zaštiti korisnika finansijskih usluga i njegovom praktičnom značaju za građane.

Epizoda pod nazivom “Kako do kredita bez glavobolje“ biće dostupna 13.jula na našoj Patreon stranici, a od 16.jula 2025. na YouTube kanalu i striming platformama, a šta vas očekuje u epizodi pogledajte u nastavku teksta.

  • Imamo li mi neku zaštitu kada stupamo u ugovorni odnos s bankom koja je svakako dominantna ugovorna strana ili smo prepušteni sami sebi?

Nismo. Postoji čitav set propisanih pravila čiji je cilj da isprave tu neravnotežu između ugovornih strana. Postoje i institucije (kao što je NBS) kojima uvek možemo da se obratimo ako nam je potrebna zaštita. Ali, ajde da probamo da promenimo perspektivu – da ne budemo prepušteni sami sebi, nego da se pre svega pouzdamo u sebe same i da se pobrinemo za to da, kao i kod lekara, i u banci donosimo isključivo informisane odluke.  

  • Da li je dozvoljeno da banka reklamira kredit ili lizing čija je kamatna stopa 0%?

Jeste ako je zaista 0%. Ali budite posebno na oprezu kad vidite reklamu za beskamatni kredit i obratite pažnju na EKS, koji po pravilu neće biti 0%. Taj EKS bi u reklami morao da bude istaknut vidljivije od ostalih informacija, a morali bi da budu navedeni i svi uslovi pod kojima se kredit odobrava (npr. samo za nove korisnike).

  • Šta možemo da saznamo sa sajta banke i lizing kompanije?  A šta da očekujemo kad dođemo u poslovnicu?

Nekada je sajt služio za promovisanje proizvoda, a za sve što je bilo potrebno završiti išli smo u poslovnicu. Danas na sajtu, pored informacija o proizvodima koji se nude, možemo naći i važne dokumente kao što su opšti uslovi poslovanja i tarife, informisati se o proceduri za zaštitu svojih prava i podneti prigovor, a sve češće preko sajta možemo podneti i zahtev za korišćenje neke usluge, pa i zaključiti ugovor. U tom smislu se ta granica polako briše. 

  • Sa intenziviranjem automatizacije i digitalizacije na svim poljima, sve češće se govori o odlučivanju na osnovu profilisanja. Da li se banke i lizing kompanije služe ovakvim automatizovanim odlučivanjem? 

Nesumnjivo se služe. Novim Zakonom o zaštiti korisnika sada su posebno uređene pojedine njihove obaveze i prava korisnika ako se banka ili lizing kompanija služi profilisanjem (npr. obaveza da, ako je ponuda data na osnovu profilisanja, o tome jasno obaveste korisnika ili pravo korisnika kome kredit nije odobren na osnovu procene kreditne sposobnosti profilisanjem da zatraži preispitavanje te odluke).

  • Šta se sve nalazi u onoj gomili dokumentacije koju nam banka (lizing kompanija) uruči nakon što smo podneli zvaničan zahtev, odnosno nakon odluke o odobrenju? I treba li sve pažljivo čitati?

Ne bismo se usudile da damo savet da ne morate čitati pažljivo sve. Ipak, ako treba da izdvojimo na šta posebno da se usredsredite – to bi bio pregled obaveznih elemenata ugovora, koji je pregledan tabelarni prikaz svega ključnog za određenu finansijsku uslugu. Ako se zadužujete s promenljivom kamatnom stopom ili sa indeksacijom u stranoj valuti obavezno pogledajte i obaveštenje o rizicima koje to sa sobom nosi.  

Ulaganje u investiciono zlato

U najnovijoj epizodi podkasta Jezik Finansija razgovaramo o tome šta zapravo znači ulagati u investiciono zlato i da li je ono zaista „sigurna luka“ za kapital. Naši gosti su Srđan Stefanović, vlasnik porodične firme Zlatara Stefanović 1886, i Nenad Gujaničić, glavni broker Momentum Securities. Kroz razgovor sa njima otkrivamo kako se razlikuju fizičko i berzansko zlato, kome je ova vrsta ulaganja namenjena i koje faktore treba uzeti u obzir pri donošenju odluke. Epizoda donosi spoj tradicije, tržišta i savremenih investicionih navika – jasno, precizno i na jeziku koji svi razumemo.

Epizoda pod nazivom “Ulaganje u investiciono zlato“ biće dostupna 29.juna na našoj Patreon stranici, a od 2.jula 2025. na YouTube kanalu i striming platformama, a šta vas očekuje u epizodi pogledajte u nastavku teksta.

  • Kako se radi budžetiranje u NVO?

Budžetiranje u NVO se zasniva na planiranju aktivnosti koje vode ka ostvarivanju ciljeva organizacije. Najčešće se kreira budžet po projektima, u skladu sa smernicama donatora, ali organizacije takođe prave i operativni (godišnji) budžet kojim se definišu potrebna sredstva za funkcionisanje cele organizacije. Proces uključuje identifikaciju troškova po aktivnostima koje organizacija predviđa. Dobar budžet je realan, pregledan i usklađen sa strategijom organizacije.

  • Šta to ima u  zlatu da privlači od davnina pažnju?

Zlato nudi zaštitu vrednosti imovine koja je ukorenjena u svesti ljudi usled činjenice da je ova funkcija dokazana kroz različite istorijske epohe.

  • Šta je investiciona jedinica kada se kupuje zlato?

Sve popularnije je investiranje u zlato preko investicionih fondova (ETF-ova) koji ulagačima nude posedovanje finansijskog instrumenta u čijoj osnovi je ovaj plemeniti metal. Dakle, ovo investiranje se realizuje putem berze kao što se kupuju akcije ili obveznice

  • Ko su najčešće kupci takvog zlata?

Najčešći kupci ovog zlata su portfeljni investitori koji putem ove investicione alternative sprovode širu diversifikaciju portfelja i nalaze sigurnost u vremenima visoke inflacije, neizvesnosti i slabljenja dolara.

  • Da li postoje savetnici za investiranje u zlato?

Postoje savetnici za sve vrste investicione imovine, pa i u zlato.

  • Koje su zemlje najpoznatije po proizvodni zlata?

U poslednje vreme najveći proizvođači zlata na svetu su Kina, Rusija, Kanada, SAD, Australija… U poslednje vreme godišnja proizvodnja zlata iznosi oko 2,5-3 hiljade metričkih tona što predstavlja godišnje povećanje raspoložive procenjene količine zlata od oko 1-1,5 odsto.

  • Da li je bolje kupovati veću polugu zlata ili manje poluge? Od čega zavisi da naša odluka?

Zavisi od toga koliko novca imate pre svega i koji je razlog vaše kupovine fizičkog investicionog zlata. Ukoliko želite da sačuvate neki višak kapitala koji imate i imate nameru da ga u nekom trenutku odjednom prodate, onda je najisplatljivije kupiti polugu maksimalne veličine za taj iznos koji imate. Ukoliko smatrate da ćete tokom vremena imati potrebu da to zlato parcijalno prodajete bolje je imati manje komade.

Ovo stoga sto je i u ovim investicionim jedinicama, bile one u obliku raznih pločica ili dukata (moneta) uračunata i cena izrade tog komada, tako da je normalno da pločica koja teži 1g bude dosta skuplja od one od 10g, kao i što će ta od 10g biti skuplja od poluge od 1kg.

Srđan Stefanović

Srđan Stefanović

 

Srđan Stefanović, je vlasnik porodične firme Zlatara Stefanović 1886, koja već više od jednog veka neguje tradiciju vrhunske izrade nakita. Po obrazovanju je diplomirani mašinski inženjer, smer industrijski inženjering, sa više od 35 godina formalnog radnog staža. Ipak, kada je reč o porodičnom, višegeneracijskom zanatu, ceo radni vek se bavio obradom zlata.
Od najranijih dana svog života učio je o plemenitim metalima i dragom kamenju, alatima, preciznosti i estetici — spojivši kroz godine tehničko znanje, umetničku osećajnost i porodične vrednosti u ono što danas predstavlja brend Zlatare Stefanović 1886. Veruje u kvalitet koji traje, inovacije koje imaju svrhu i autentičnost kao osnov svakog uspeha.

Upravljanje finansijama u NVO

U ovoj epizodi razgovaramo sa Jelenom Stević i Nadom Likar iz Građanskih inicijativa o specifičnostima finansijskog poslovanja u civilnom sektoru.

Otvaramo ključna pitanja:

  • Kako izgleda budžetiranje u jednoj NVO?
  • Koji su najčešći izvori finansiranja i kako se tretiraju?
  • Da li zakon prepoznaje specifičnosti rada neprofitnih organizacija?
  • Šta znači kada finansijama upravljaju ljudi bez formalnog obrazovanja iz oblasti ekonomije?

Jelena i Nada dele znanje iz višedecenijskog iskustva rada na terenu, obučavanja i savetovanja organizacija širom Srbije.

Epizoda pod nazivom “Upravljanje finansijama u NVO“ biće dostupna 15.juna na našoj Patreon stranici, a od 18.juna 2025. na YouTube kanalu i striming platformama, a šta vas očekuje u epizodi pogledajte u nastavku teksta.

  • Kako se radi budžetiranje u NVO?

Budžetiranje u NVO se zasniva na planiranju aktivnosti koje vode ka ostvarivanju ciljeva organizacije. Najčešće se kreira budžet po projektima, u skladu sa smernicama donatora, ali organizacije takođe prave i operativni (godišnji) budžet kojim se definišu potrebna sredstva za funkcionisanje cele organizacije. Proces uključuje identifikaciju troškova po aktivnostima koje organizacija predviđa. Dobar budžet je realan, pregledan i usklađen sa strategijom organizacije.

  • Koji su izvori finansiranja koji se koriste u NVO?

Razlikujemo dva vida finansiranja, koja imaju različit poreski  tretman: neprofitne prihode i prihode od privredne delatnosti.

  • Da li je zakonodavac prepoznao način budžetiranja NVO?

Na žalost nije.  Propisima se ne definiše specifičan model budžetiranja za neprofitne organizacije. Budžeti se uglavnom prilagođavaju zahtevima donatora, a ne jedinstvenom domaćem standardu, što ume da stvori dodatne administrativne izazove.

  • Kakav je poreski tretman sponzorstvima, a kakav je poreski tretman donacija?

Na ovo pitanje ne može da se odgovori u dve rečenice, ovo je najkraće što mogu 😊

Sponzorstvo je vid poslovnog odnosa, u kojem sponzor očekuje protivuslugu za sredstva, resurse ili usluge kojima sponzoriše neku aktivnost NVO. Prihod iz sponzorstva spada u privrednu delatnost, te ukoliko se ostvari dobit, pod određenim zakonskin uslovima NVO je u obavezi da plati porez na dobit pravnih lica.

Donacije, spadaju u nedobitne prihode, a  mogu biti u novcu, robi ili za realizaciju projektnih aktivnosti. Ako je donacija poklon, organizacija plaća porez na poklon 2,5%. Ukoliko se sredstva doniraju za projektne aktivnosti kojima se ostvaruju opštekorisni ciljevi, i to je jasno navedeno u ugovoru (uz unapred definisane troškove ), porez se ne plaća. Međutim, i za ovaj vid donacije , ukoliko se radi o iznosima većim od 100.000 RSD godišnje od jednog donatora, organizacija mora podneti poresku prijavu i sačekati rešenje o oslobađanju od poreza.

  • Ko obično upravlja finansijama u NVO? Da li su to uvek finansijske pismene osobe?

Finansijama u NVO najčešće upravljaju osobe koje često nemaju formalno obrazovanje iz oblasti finansija, što može dovesti do određenih izazova  u budžetiranju, izveštavanju i poštovanju zakonskih obaveza. Zbog toga je stalna edukacija iz oblasti finansijskog poslovanja i poreskih propisa izuzetno važna za kvalitetan i održiv rad organizacije.

Nada Likar

Nada Likar

Nada Likar– finansijska direktorka Građanskih inicijativa. Ima više od 19 godina iskustva rada u civilnom sektoru. Nada je razvila svoju ekspertizu u oblasti finansijskog i administrativnog menadžmenta u neprofitnim organizacijama. Pored toga bavi se, razvojem organizacije i pružanjem podrške neprofitnim organizacijama širom Srbije. Njena misija je da finansije učini jasnim, pristupačnim i korisnim alatom za jačanje civilnog društva. Nada je mentorka, edukatorka i osoba kojoj se mnogi obraćaju za savet kada „zapnu“ u birokratiji.