Jasmin Macura

Jasmina Begović

Jasmina Macura je direktor u Preduzeću za reviziju “UHY Revizija” doo, Beograd i  ima preko 30 godina iskustva u reviziji. Profesionalnu karijeru je započela kao istraživač u Ekonomskom institutu u Beogradu, gde je radila na nekoliko važnih projekata kao što su proučavanja bezalkoholnih pića u Jugoslaviji za Coca Cola Kompaniju, kao i industrijskih kablova za Booz, Allen and Hamilton, Pariz. Značajan istraživački projekat je bio za Dunn & Bradstreet i uključivao je pripremu od preko 400 kreditno vrednosnih izveštaja za industrijska i trgovinska preduzeća bivše Jugoslavije. Projekat je prekinut sredinom 1991. zbog iznenadnog građanskog rata u Jugoslaviji. 

Ostali istraživački projekti od značaja su: Rekonstrukcija Jugoslovenske industrije, Uvođenje koncepta Marketinga u  Fabriku Kablova, Svetozarevo, Istraživanje tržišta za  Beočinsku Fabriku Cementa  i  Dugoročno razvijanje, nerazvijene regije Srbije (projekat finansiran od strane Svetske Banke). Nakon istraživačkog angažmana u Ekonomskom institutu bila je angažovana kao viši rukovodilac revizije u međunarodnoj revizorskoj kući Deloitte d.o.o., Beograd. U toku svoje duge karijere rukovodila je u preko 180 revizija u zemlji i inostranstvu. Gospođa Macura je bila uključena i u projekte revizije četiri najveće banke u Ruskoj Federaciji. Kao viši rukovodilac revizije bila je uključena u brojne domaće i međunarodne revizije. 

Gospođa Macura je rukovodila pregledima i revizijama po Međunarodnim standardima revizije za preduzeća: Elektroprivreda Srbije, Naftna industrija Srbije, JAT Airways i druga javna preduzeća u Srbiji finansirana od strane EBRD. U periodu od 1999. – 2000. godine,  rukovodila je revizijama u preko 50 preduzeća koja su bila u procesu privatizacije u Republici Srpskoj. Gđa Macura je rukovodila Due Diligence projektima vezanim za proces privatizacije domaćih banaka i preduzeća:  Novosadska banka a.d., Novi Sad za Erste bank, Austrija, Niška banka a.d., Niš za Erste bank, Austrija, Vojvodjanska banka a.d., Novi Sad, IHP Prahovo, Prahovo.

Završila Ekonomski fakultet, Univerziteta u Beogradu na smeru Poslovne ekonomije. Ima licencu Ovlašćenog revizora koju izdaje Ministarstvo finansija Republike Srbije.

Lizing bez zabluda

U novoj epizodi podkasta Jezik finansija razgovaramo sa Vukom Vučevićem, predsednikom Izvršnog odbora Erste Leasing-a, o lizingu kao jednom od najčešće korišćenih, ali i najmanje razjašnjenih oblika finansiranja. Kroz razgovor objašnjavamo šta je lizing, koje vrste postoje, kako se razlikuje od kredita, kao i kakav je njegov poreski i vremenski tretman. Epizoda donosi jasan i praktičan vodič za sve koji žele da donesu informisanu finansijsku odluku – bilo u poslovanju ili ličnim investicijama.

Epizoda pod nazivom “Lizing bez zabluda” biće dostupna 25. januara na našoj Patreon stranici, a od 28. januara 2026. na YouTube kanalu i striming platformama, a šta vas očekuje u epizodi pogledajte u nastavku teksta.

  • Šta je lizing?

Lizing je oblik finansiranja koji omogućava korišćenje vozila, mašina ili opreme uz plaćanje mesečnih rata, bez potrebe za jednokratnim ulaganjem celog iznosa. Tokom trajanja ugovora, predmet lizinga ostaje u vlasništvu lizing kuće, dok korisnik ima pravo korišćenja.

  •  Kakva je razlika između kredita i lizinga?

Kod kredita, klijent odmah postaje vlasnik kupljenog predmeta, dok se otplata vrši banci. Kod lizinga, vlasništvo prelazi na klijenta tek po isteku ugovora kod finansijskog lizinga, dok kod operativnog lizinga predmet ostaje u vlasništvu lizing kuće.

  •  Koje vrste lizinga imamo?

Postoje finansijski i operativni lizing. Finansijski lizing podrazumeva otplatu predmeta uz mogućnost prenosa vlasništva po isteku ugovora, dok operativni lizing predstavlja dugoročno korišćenje bez obaveze otkupa.

  •  Kakav je poreski tretman lizinga?

Kod finansijskog lizinga PDV se obračunava unapred na ukupnu vrednost predmeta lizinga. Kod operativnog lizinga PDV se plaća kroz mesečne lizing rate, koje se u poslovanju najčešće priznaju kao trošak.

  • Kakav je vremenski tretman lizinga?

Lizing se ugovara na unapred definisan vremenski period, najčešće od dve do pet godina. Po isteku ugovora, u zavisnosti od vrste lizinga, postoji mogućnost otkupa, produženja ugovora ili zamene predmeta lizinga.

Finansijski izveštaji: šta brojevi zaista govore

U drugoj epizodi četvrte sezone podkasta Jezik finansija razgovaramo o finansijskim izveštajima – dokumentima koji predstavljaju ogledalo poslovanja svake kompanije.

Gošća epizode je Jasmina Macura, direktor u revizorskoj kući UHY Revizija, sa više od 30 godina iskustva u reviziji i finansijskim analizama. Kroz praktična objašnjenja govorimo o tome šta su finansijski izveštaji, kako se razlikuju bilans stanja i bilans uspeha, zašto se izveštaji „čitaju“, a ne samo posmatraju, kao i koliku ulogu u savremenom poslovanju imaju digitalizacija i veštačka inteligencija.

Tema je namenjena svima koji žele da razumeju finansije jasnije, dublje i primenljivo. Epizoda pod nazivom “Finansijski izveštaji: šta brojevi zaista govore” biće dostupna 11. januara na našoj Patreon stranici, a od 14. januara 2026. na YouTube kanalu i striming platformama, a šta vas očekuje u epizodi pogledajte u nastavku teksta.

  • Šta je finansijski izveštaj?

Finansijski izveštaj je „ogledalo“ poslovanja kompanije, odnosno prikaz finansijske pozicije, rezultata poslovanja i tokova gotovine za određeni vremenski period tj. poslovnu godinu.

  • Koji su glavni finansijski izveštaji?

Finansijski izveštaji mogu biti: pojedinačni FI i konsolidovani FI. I jedne i druge FI, koje naš Zakon o računovodstvu naziva „Redovni godišnji FI“ čine:

  • Bilans Stanja, Bilans Uspeha, Izveštaj o ostalom rezultatu, Izveštaj o promenama na kapitalu, Izveštaj o tokovima gotovine i Napomene uz finansijske izveštaje (u zavisnosti od veličine pravnog lica obim FI može biti i manji).
  • Po čemu se razlikuju?

Osnovna razlika je da Bilans Stanja prikazuje finansijsku poziciju kompanije na određeni dan (imovinu, obaveze i kapital), dok Bilans Uspeha prikazuje finansijski rezultat kompanije za odredjeni vremenski period (prihodi i rashodi).

  • Kaže se da informacije koje dobijamo iz izveštaja se čitaju. Gde se uči čitanje finansijskih izveštaja?

Negde sam pročitala citat nepoznatog autora „Svaki bilans ima svoju naraciju – umetnost je pročitati je između redova“. U toku obrazovanja na društvenim smerovima ekonomske struke uči se o bilansima, ali „čitanje“ se uči kroz praksu, bilo na poslovima računovodstva, revizije i sličnim. Za dobro „čitanje“ je potrebno dobro razumevanje svih sistematično grupisanih cifara na odredjenim bilansnim pozicijama.

  • Koliko je digitalizacija doprinela bržem sačinjavanju i čitanju finansijskih izveštaja?

Digitalizacija je značajno doprinela bržem sastavljanju FI i kroz procese logičkih kontrola značajno učinila ovaj proces efikasnijim, pouzdanijim, uz značajnu uštedu vremena. Ako čitanje posmatramo kroz brojne racio analize, digitalizacija je tu od velike pomoći. Primena AI u svetu finansija, pa i u tumačenju FI je sve prisutnija, ali za donošenje promišljenih odluka na osnovu dobijenih racija, smatram, da je čovek još uvek nezamenljiv.

Životno osiguranje – sigurnost na duge staze

U prvoj epizodi četvrte sezone podkasta Jezik finansija razgovaramo o životnom osiguranju kao važnom segmentu finansijske sigurnosti pojedinaca i porodica. Gošća epizode je Slobodanka Vukadinović, direktor Sektora životnih osiguranja u Triglav osiguranju, koja objašnjava kako se tržište životnih osiguranja razvija, koje vrste polisa postoje i kako da građani donesu informisane odluke u skladu sa svojim potrebama i budžetom.

Epizoda pod nazivom “Životno osiguranje – sigurnost na duge staze” biće dostupna 21.decembra na našoj Patreon stranici, a od 24.decembra 2025. na YouTube kanalu i striming platformama, a šta vas očekuje u epizodi pogledajte u nastavku teksta.

  • Koliko se tržište životnih osiguranja promenilo poslednjih godinama? I zašto?

Ukoliko govorimo o interesovanju potencijalnih klijenata za životno osiguranje, fokus je pomeren ka štednoj komponenti u okviru životnog osiguranja, dopunskim osiguranjima i personalizovanim ponudama životnog osiguranja znači savremeni klijent traži nešto više od životnog osiguranja a to nešto više je osiguranje kao vid štednje i dodatno obezbeđenje da do najgoreg ne dođe.

  • Koje vrste životnog osiguranja su najzastupljenije? 

Kod nas u Srbiji, tržište životnog osiguranja nudi više vrsta proizvoda, a najzastupljeniji su:

Riziko životno osiguranje ‒ polisa koja pokriva slučaj smrti, bez štednog dela. Posebno se koristi u obezbeđenju kredita, kao jedan od osnovnih zaštitnih mehanizama za porodice.

Mešovito osiguranje (život za slučaj smrti i doživljenja) ‒ kombinuje zaštitu i štednju; po isteku perioda osiguranja, osiguranik može dobiti isplatu ako doživi dogovoreni period.

Rentno osiguranje ‒ osiguranje koje omogućava primanje rente, bilo odmah nakon uplate ili po isteku perioda, može se ugovoriti na određeni broj godina ili doživotno.

Dopunska osiguranja kao što su pokrića za slučajeve nesreće, invaliditeta, teških bolesti, troškova lečenja itd., koja se često kombinuju sa osnovnim polisanama.

Što se tiče zastupljenosti, iako životna osiguranja čine manji deo ukupnog tržišta osiguranja u Srbiji u odnosu na neživotna (npr. osiguranje imovine, osiguranje motornih vozila), vidljiv je rast u premijama životnog osiguranja, posebno kod proizvoda koji nude štedne i investicione komponente. Takođe, prodaja preko banaka (bankoosiguranje) ima značajan potencijal za rast.

Mislim da je ključno da društva za osiguranje budu jasna u komunikaciji svake vrste osiguranja — koje su prednosti, troškovi, moguće isplate — jer to građanima pomaže da biraju svestan proizvod koji odgovara njihovim potrebama.

  • Gde o osiguranju građani mogu nešto dodatno čuti ili se upoznati sa značajem životnih osiguranja?

Građani Srbije imaju nekoliko dobrih mesta gde mogu saznati više o životnim osiguranjima:

Prvo, preko Udruženja osiguravača Srbije —javni događaji i konferencije koje okupljaju stručnjake i medije, gde se objašnjavaju koncepti osiguranja, prednosti, moguće rizike.

Drugo, finansijski portali, ekonomija sekcije u medijima, kao i emisije na radiju i televiziji, često imaju analize i intervjue sa ljudima iz osiguravajućih kuća i regulatora. Takvi članci često razbijaju mitove, daju konkretne primere i objašnjavaju uslove polisa.

Treće, obrazovne inicijative — programi finansijske pismenosti u srednjim školama, radionice, predavanja — su odličan način da mladi steknu osnovno razumevanje pojmova osiguranja.

I konačno, direktna komunikacija kroz osiguravajuće kompanije — brošure, web sajtovi, video materijali, često imaju FAQ, simulacije — i institucije kao što su NBS i ministarstva, koje objavljuju izveštaje i smernice za građane.

Smatram da je važno da sve ove institucije rade zajedno — osiguravajuće kuće, država, obrazovne institucije i mediji — da bi značaj životnog osiguranja bio vidljiviji i razumljiviji široj javnosti.

  • Po čemu se razliku osiguravajuće polise životnih osiguranja?

Osiguravajuće polise životnog osiguranja razlikuju se pre svega po vrsti rizika koje pokrivaju, načinu isplate, da li uključuju štedni ili investicioni element, trajanju, kao i fleksibilnosti u toku trajanja ugovora.

Imamo riziko polise koje pokrivaju samo smrt, mešovite polise koje pokrivaju i smrt i doživljenje, rentne polise, kao i polise sa dodatnim pokrićima za bolesti, invaliditet i drugo.

Takođe, korisnici mogu birati između klasičnih štednih modela i modernijih investicionih modela (unit-linked), u zavisnosti od svog odnosa prema riziku i ciljevima.

Ono što razlikuje jednu polisu od druge jeste i način uplate i isplate, dužina trajanja i dodatne pogodnosti koje određena osiguravajuća kuća može ponuditi.

  •  Koliko opterećuje godišnji budžet porodice? Postoje li neke olakšice, odnosno plaćanje na rate?

„Riziko osiguranje ne predstavlja značajno opterećenje za godišnji budžet prosečne porodice, upravo zato što su premije povoljne, posebno ako ovo osiguranje ugovori mlađa osoba.  Uz to, osiguravajuće kuće omogućavaju fleksibilne modele plaćanja – mesečno, kvartalno, polugodišnje ili godišnje, u zavisnosti od mogućnosti klijenta. Važno je da se polisa uklopi u budžet porodice, a da i dalje pruža odgovarajući nivo zaštite.“

Finansije za život, a ne za ispit

“Finansije za život, a ne za ispit” otvara četvrtu sezonu podkasta „Jezik finansija“. Po prvi put, nakon više od 30 epizoda koje je vodila, prof. dr Slađana Benković preuzima ulogu gošće i govori o najvažnijim osnovama finansijske pismenosti.

Epizoda donosi praktične, jasne i životno primenljive savete: kako mladi i odrasli mogu da uspostave finansijski sistem koji ih vodi ka stabilnosti, boljem planiranju i pametnijim odlukama. Od kreiranja budžeta i štednje, do investiranja i upravljanja dugovima — prof. Benković sažima znanje koje svako treba da ima, bez obzira na prethodno iskustvo.

Ovo je epizoda koja postavlja temelje cele sezone — i prvi korak ka finansijskom zdravlju koje traje.

Epizoda pod nazivom “Finansije za život, a ne za ispit” biće dostupna 7.decembra na našoj Patreon stranici, a od 10.decembra 2025. na YouTube kanalu i striming platformama, a šta vas očekuje u epizodi pogledajte u nastavku teksta.

  • Šta su finansijska pismenost i zašto su ključne?
    Finansijska pismenost omogućava razumevanje finansijskih pojmova i instrumenta. Ona omogućava donošenje pametnih odluka, izbegavanje zamki na finansijskom tržištu i obezbeđuje postizanje finansijske stabilnosti.
  • Koje su osnovne finansijske veštine koje svako treba da nauči?
    Finansijske veštine koje menjaju i unapređuju naš kvalitet života odnose se na upravljanje budžetom, štednju, investiranje, brzo otplaćivanje dugova, razumevanje kamata i poreza, kao i postavljanje i praćenje finansijskih ciljeva.
  • Kako napraviti efikasan lični ili porodični budžet?
    Lični i porodični budžet nije jedno te isto, ipak ono što im je zajedničko je da je neophodno pratiti prihode i rashode, postaviti realne limite za potrošnju, odredite mesečne štedne ciljeve, i redovno revidirajte budžet.
  • Koje su najčešće greške u finansijskom planiranju?
    Najčešće greške u finansijskom planiranju uključuju nedostatak jasnih ciljeva, nepravilno praćenje rashoda i nerealna očekivanja. Takođe, ignorišu se nepovoljni scenariji, previše se fokusira na kratkoročne ciljeve, a često se ne diversifikuje investicioni portfelj, što može dovesti do ozbiljnih finansijskih posledica.
  • Šta je investiranje i na koji način početi sa prvom investicijom?
    Investiranje je proces odricanja od potrošnje u sadašnjosti zbog koristi koje očekujemo u budućnosti. Poželjno je započeti investirati sa manjim i diversifikovanim ulaganjima kako bi se donosile ispravne odluke i odluke zasnovane na ličnim preferencijama. Kontinuirana edukacija doprinosi uspešnosti naših plasmana i na zaradama od investiranja.