Znamo li šta je digitalni evro?

Digitalizacija novca i plaćanja menja globalni finansijski sistem, a Evropska centralna banka uveliko priprema teren za digitalni evro. Cilj nije stvaranje nove valute, već uvođenje digitalnog oblika gotovog novca kako bi se očuvao monetarni suverenitet Evrope. Ali šta to zapravo znači za naše svakodnevne finansijske odluke i poslovanje? U prvoj epizodi pete sezone podkasta Jezik Finansija, naš gost je Vladimir Đorđević, direktor investicionog bankarstva i kastodi poslova u NLB Komercijalnoj banci. Sa više od dve decenije liderskog iskustva u bankarskoj industriji i dubokom ekspertizom u analizi finansijskih tržišta, Vladimir nam precizno objašnjava razliku između današnjih e-novčanika i digitalnog evra.

U ovoj epizodi detaljno razlažemo kako će mala preduzeća ostvariti veću efikasnost i niže troškove, te kako banke već sada analiziraju operativne i tehnološke implikacije kako bi bile spremne za promene koje se očekuju do 2029. godine. Takođe, osvrćemo se na to šta digitalni evro donosi građanima Srbije i zemalja regiona, usled tradicionalno snažne povezanosti naših ekonomija sa evrom. Ova epizoda je nezaobilazna za sve koji žele na vreme da razumeju tehnološke i ekonomske promene platnog sistema. Jer finansije ne moraju da budu komplikovane, ali moraju da se razumeju.

Epizoda pod nazivom “Znamo li šta je digitalni evro?” biće dostupna 5.jula na našoj Patreon stranici, a od 8.jula 2026. na YouTube kanalu i striming platformama, a šta vas očekuje u epizodi pogledajte u nastavku teksta.

  • Kako biste ukratko objasnili šta je digitalni evro i u čime se razlikuje od postojećih digitalnih plaćanja (kartice, e-novčanici)?

Digitalni evro je projekat Evropske centralne banke kojim se uvodi digitalni oblik gotovog novca. To nije „novi“ evro, već isti koji danas koristimo, samo u digitalnom formatu. Iz ugla korisnika, iskustvo plaćanja biće gotovo identično današnjim digitalnim transakcijama putem kartica ili e-novčanika.

  • Mogu li građani Srbije i zemalja regiona koje nisu članice EU prostora kupiti digitalni Euro i kako?

Digitalni evro još nije zvanično uveden u upotrebu, tako da ga trenutno niko ne može kupiti niti koristiti. Prema sadašnjim planovima, njegovo eventualno uvođenje ne očekuje se pre 2029. godine. Primarni korisnici biće rezidenti evrozone, ali je ideja da se vremenom omogući korišćenje i građanima van monetarne unije. Za Srbiju i zemlje regiona to bi bilo posebno značajno zbog tradicionalno snažne povezanosti naših ekonomija sa evrom.

  • Koji je motiv ECB i generalno evropskih banaka za uvođenje digitalnog evra?

Osnovni motiv je očuvanje monetarnog suvereniteta Evrope u uslovima ubrzane digitalizacije novca i plaćanja. Evropska centralna banka želi da obezbedi da i u digitalnoj ekonomiji postoji evropsko, sigurno i pouzdano sredstvo plaćanja pod njenim okriljem, uz zadržavanje kontrole nad ključnom platnom infrastrukturom.

  • Kako će digitalni evro promeniti svakodnevno plaćanje za mala preduzeća i potrošače u regionu?

Građani verovatno neće osetiti velike promene u svakodnevnom korisničkom iskustvu, jer će proces plaćanja ostati veoma sličan današnjim digitalnim transakcijama. Za preduzeća bi, međutim, digitalni evro mogao doneti veću efikasnost, niže troškove plaćanja i jednostavniju integraciju sa evropskim digitalnim tržištem.

  • U kojoj fazi su pilot-projekti? Šta NLB konkretno radi sada da se pripremi?

Evropska centralna banka trenutno se nalazi u fazi usvajanja regulatornog okvira neophodnog za implementaciju digitalnog evra. Pilot-projekti se očekuju u drugoj polovini 2027. godine i trebalo bi da traju najmanje 12 meseci. Iako se puna implementacija ne očekuje pre 2029. godine, NLB, kao i druge evropske banke, već intenzivno analiziraju finansijske, likvidnosne, operativne i tehnološke implikacije uvođenja digitalnog evra, kako bi bile spremne za buduće promene u platnom ekosistemu.

Životno osiguranje – sigurnost na duge staze

U prvoj epizodi četvrte sezone podkasta Jezik finansija razgovaramo o životnom osiguranju kao važnom segmentu finansijske sigurnosti pojedinaca i porodica. Gošća epizode je Slobodanka Vukadinović, direktor Sektora životnih osiguranja u Triglav osiguranju, koja objašnjava kako se tržište životnih osiguranja razvija, koje vrste polisa postoje i kako da građani donesu informisane odluke u skladu sa svojim potrebama i budžetom.

Epizoda pod nazivom “Životno osiguranje – sigurnost na duge staze” biće dostupna 21.decembra na našoj Patreon stranici, a od 24.decembra 2025. na YouTube kanalu i striming platformama, a šta vas očekuje u epizodi pogledajte u nastavku teksta.

  • Koliko se tržište životnih osiguranja promenilo poslednjih godinama? I zašto?

Ukoliko govorimo o interesovanju potencijalnih klijenata za životno osiguranje, fokus je pomeren ka štednoj komponenti u okviru životnog osiguranja, dopunskim osiguranjima i personalizovanim ponudama životnog osiguranja znači savremeni klijent traži nešto više od životnog osiguranja a to nešto više je osiguranje kao vid štednje i dodatno obezbeđenje da do najgoreg ne dođe.

  • Koje vrste životnog osiguranja su najzastupljenije? 

Kod nas u Srbiji, tržište životnog osiguranja nudi više vrsta proizvoda, a najzastupljeniji su:

Riziko životno osiguranje ‒ polisa koja pokriva slučaj smrti, bez štednog dela. Posebno se koristi u obezbeđenju kredita, kao jedan od osnovnih zaštitnih mehanizama za porodice.

Mešovito osiguranje (život za slučaj smrti i doživljenja) ‒ kombinuje zaštitu i štednju; po isteku perioda osiguranja, osiguranik može dobiti isplatu ako doživi dogovoreni period.

Rentno osiguranje ‒ osiguranje koje omogućava primanje rente, bilo odmah nakon uplate ili po isteku perioda, može se ugovoriti na određeni broj godina ili doživotno.

Dopunska osiguranja kao što su pokrića za slučajeve nesreće, invaliditeta, teških bolesti, troškova lečenja itd., koja se često kombinuju sa osnovnim polisanama.

Što se tiče zastupljenosti, iako životna osiguranja čine manji deo ukupnog tržišta osiguranja u Srbiji u odnosu na neživotna (npr. osiguranje imovine, osiguranje motornih vozila), vidljiv je rast u premijama životnog osiguranja, posebno kod proizvoda koji nude štedne i investicione komponente. Takođe, prodaja preko banaka (bankoosiguranje) ima značajan potencijal za rast.

Mislim da je ključno da društva za osiguranje budu jasna u komunikaciji svake vrste osiguranja — koje su prednosti, troškovi, moguće isplate — jer to građanima pomaže da biraju svestan proizvod koji odgovara njihovim potrebama.

  • Gde o osiguranju građani mogu nešto dodatno čuti ili se upoznati sa značajem životnih osiguranja?

Građani Srbije imaju nekoliko dobrih mesta gde mogu saznati više o životnim osiguranjima:

Prvo, preko Udruženja osiguravača Srbije —javni događaji i konferencije koje okupljaju stručnjake i medije, gde se objašnjavaju koncepti osiguranja, prednosti, moguće rizike.

Drugo, finansijski portali, ekonomija sekcije u medijima, kao i emisije na radiju i televiziji, često imaju analize i intervjue sa ljudima iz osiguravajućih kuća i regulatora. Takvi članci često razbijaju mitove, daju konkretne primere i objašnjavaju uslove polisa.

Treće, obrazovne inicijative — programi finansijske pismenosti u srednjim školama, radionice, predavanja — su odličan način da mladi steknu osnovno razumevanje pojmova osiguranja.

I konačno, direktna komunikacija kroz osiguravajuće kompanije — brošure, web sajtovi, video materijali, često imaju FAQ, simulacije — i institucije kao što su NBS i ministarstva, koje objavljuju izveštaje i smernice za građane.

Smatram da je važno da sve ove institucije rade zajedno — osiguravajuće kuće, država, obrazovne institucije i mediji — da bi značaj životnog osiguranja bio vidljiviji i razumljiviji široj javnosti.

  • Po čemu se razliku osiguravajuće polise životnih osiguranja?

Osiguravajuće polise životnog osiguranja razlikuju se pre svega po vrsti rizika koje pokrivaju, načinu isplate, da li uključuju štedni ili investicioni element, trajanju, kao i fleksibilnosti u toku trajanja ugovora.

Imamo riziko polise koje pokrivaju samo smrt, mešovite polise koje pokrivaju i smrt i doživljenje, rentne polise, kao i polise sa dodatnim pokrićima za bolesti, invaliditet i drugo.

Takođe, korisnici mogu birati između klasičnih štednih modela i modernijih investicionih modela (unit-linked), u zavisnosti od svog odnosa prema riziku i ciljevima.

Ono što razlikuje jednu polisu od druge jeste i način uplate i isplate, dužina trajanja i dodatne pogodnosti koje određena osiguravajuća kuća može ponuditi.

  •  Koliko opterećuje godišnji budžet porodice? Postoje li neke olakšice, odnosno plaćanje na rate?

„Riziko osiguranje ne predstavlja značajno opterećenje za godišnji budžet prosečne porodice, upravo zato što su premije povoljne, posebno ako ovo osiguranje ugovori mlađa osoba.  Uz to, osiguravajuće kuće omogućavaju fleksibilne modele plaćanja – mesečno, kvartalno, polugodišnje ili godišnje, u zavisnosti od mogućnosti klijenta. Važno je da se polisa uklopi u budžet porodice, a da i dalje pruža odgovarajući nivo zaštite.“