Marko Fabris

Marko Fabris

 

Marko Fabris je Direktor u sektoru savetodavnih usluga zadužen za transakcije, restrukturiranje i korporativne finansije. Marko poseduje više od 20 godina profesionalnog iskustva u savetovanju klijenata u regionu, uključujući Srbiju, Crnu Goru, Sloveniju, Hrvatsku, Bosnu i Hercegovinu, Grčku, Rumuniju i Bugarsku. Marko je zadužen za poslovni razvoj i savetovanje u oblasti spajanja i preuzimanja, restrukturiranja i rešavanja problematičnih plasmana. 

Marko je master ekonomskih nauka, ovlašćeni revizor u Republici Srbiji i član britanske asocijacije ovlašćenih računovođa (ACCA). Bio je prvi predsednik renomirane internacionalne profesionalne organizacije Turnaround Management Association u Srbiji (TMA).

Merdžeri i akvizicije

Šta se zapravo krije iza velikih spajanja i preuzimanja kompanija? U ovoj epizodi podkasta Jezik finansija razgovaramo sa Markom Fabrisom, direktorom u sektoru savetodavnih usluga u PwC Srbija, koji ima više od dve decenije iskustva u oblastima transakcija, restrukturiranja i korporativnih finansija.
Kroz primere iz prakse otkrivamo kako se vode procesi akvizicija, zašto je dobro restrukturiranje važnije od brzog profita i kako se finansijski i strateški planovi pretvaraju u stvarne poslovne odluke.

Epizoda pod nazivom “Merdžeri i akvizicije” biće dostupna 19.oktobra na našoj Patreon stranici, a od 22.oktobra 2025. na YouTube kanalu i striming platformama, a šta vas očekuje u epizodi pogledajte u nastavku teksta.

  • Zašto se vrši spajanje dve ili više kompanija?

Spajanje dve ili više kompanija se vrši iz različitih razloga, uključujući: ostvarivanje ekonomije obima, ulazak na nova tržišta, diversifikaciju poslovnih aktivnosti i portfolija proizvoda i usluga, sinergiju resursa, povećanje konkurentnosti i poboljšanje profitabilnosti.

  • Kakva je razlika između merdžera i akvizicija?

Merdžer podrazumeva dogovoreno spajanje dve kompanije koje nakon spajanja posluju kao jedan entitet, dok akvizicija uključuje kupovinu (kapitala) jedne kompanije od strane druge, što često rezultira preuzimanjem kontrole nad poslovanjem akvizirane kompanije.

  • Kakva je razlika između spajanja kapitala i preuzimanja kapitala?

Razlika između spajanja kapitala i preuzimanja kapitala je u načinu na koji se proces odvija. Spajanje kapitala podrazumeva kombinovanje resursa dve kompanije radi stvaranja zajedničkog entiteta, dok preuzimanje kapitala obično znači da jedna kompanija kupuje udeo ili celokupan kapital druge kompanije, najčešće uz sticanje kontrole.

  • Ko finansira proces akvizicije ili merdžera?

Finansiranje procesa akvizicije ili merdžera može doći iz različitih izvora, uključujući interno generisane prihode, kredite ili izdavanje novih akcija. Ponekad se koristi kombinacija ovih izvora finansiranja, zavisno od finansijskog položaja kompanija, kao i veličine i prirode transakcije.

  • Imamo li primere dobre prakse akvizicije na regionalnom nivou?

Postoje dobre prakse akvizicija na regionalnom nivou i često uključuju uspešna preuzimanja koja rezultiraju rastom tržišnog udela, povećanjem efikasnosti i profitabilnosti.

Poreske obaveze fizičkih lica

Epizoda br. 12 se bavi poreskim obavezama fizičkih lica, razmatrajući ključna pitanja o tome šta sve podleže oporezivanju, kako se porezi naplaćuju u Srbiji i regionu, i kakav je njihov uticaj na privredu i društvo. Kroz razgovor sa Sašom Mlađenovićem, sertifikovanim poreskim savetnikom, analiziramo osnovnu svrhu poreza, da li su poreski sistemi pravedni, koliki je procenat naplate u različitim zemljama i koje regulative oblikuju poresku politiku. Takođe, govorimo o najčešćim izazovima sa kojima se građani suočavaju, načinima na koje države koriste fiskalnu politiku za ekonomski razvoj i mogućnostima unapređenja poreskog sistema.

Epizoda pod nazivom “Poreske obaveze fizičkih lica “ biće dostupna 2.marta na našoj Patreon stranici, a od 5.marta 2025. na YouTube kanalu i striming platformama, a šta vas očekuje u epizodi pogledajte u nastavku teksta.

  • Kako bi ti definisao porez? Da li je to dobrovoljno izdvajanje sredstava?

Porez nije dobrovoljno izdvajanje sredstava, ali je svakako nužno kako bi država mogla da funkcioniše. Državni prihod. Nema snažne države i ekonomije bez plaćanja poreza i uređenog poreskog sistema.

  • Koja je svrha naplate poreza?

Svrha naplate poreza je mnogostruka. Osnovna svrha je da se prikupe sredstva potrebna za finansiranje javnih usluga, kao što su obrazovanje, zdravstvo, infrastruktura, bezbednost i socijalna zaštita. Takođe, porezi i fiskalna politika su snažan alat u rukama države kojima se može upravljati državnim finansijama, podstaći ekonomski razvoj zemlje, smanjiti nejednakost u razvoju itd..

  • Na šta sve fizička lica plaćaju porez?

Na dohodak ostvaren iz svih izvora, na kapitalnu dobit, na nasleđe i poklon, kao i na imovinu.

  • Koliki je procenat naplate proreza od fizičkih lica u Srbiji a kakva je u zemljama regiona?

Procenat naplate poreza od fizičkih lica u Srbiji varira u zavisnosti od vrste poreza i konkretnih uslova. Opšti porez na dohodak fizičkih lica u Srbiji se obično kreće između 10% i 15% (20% na dohodak od izdavanja nepokretnosti), dok se na određene oblike prihoda mogu primenjivati i druge stope.

Što se tiče naplate poreza u regionu, u zemljama kao što su Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Crna Gora i Severna Makedonija, stope poreza na dohodak često su slične, ali mogu varirati:

Hrvatska: Stope poreza na dohodak se kreću od 20% do 30%, u zavisnosti od visine prihoda.

Bosna i Hercegovina: U Federaciji se obično plaća porez po stopi od 10%, dok Republika Srpska ima slične stope.

Crna Gora: Stope poreza na dohodak su obično 9% za niže prihode i 11% za više.

Severna Makedonija: Prosečna stopa poreza na dohodak je oko 10%.

Uopšteno, zemlje u regionu imaju slične poreske stope, ali postoje razlike u sistemima naplate i olakšicama. Takođe, efikasnost naplate poreza može varirati između zemalja.

Procenat naplate se može pratiti u izveštajima o izvršenju budžeta.

  • Da li se naša regulativa razlikuje u odnosu na zemlje u svetu?

U zavisnosti od fiskalne strategije svake zemlje regulative se razlikuju. I kod nas i u svetu su definisane progresivne stope oporezivanja porezom na imovinu u zavisnosti od vrednosti imovine.