Ivana Marković

Ivana Marković

Moja korporativna karijera je započela u 31.godini života u velikoj internacionalnoj farmaceutskoj kompaniji West Pharmaceutical Services. Nešto kasnije nego što je uobičajeno, ali to je bio splet životnih okolnosti i postavljanja nekih životnih prioriteta ispred karijere. Paralelno sa prvim koracima u svetu biznisa završavala sam studije.

U pomenutoj kompaniji bila sam deo Finansija, zapravo osoba odgovorna za Treassury.

Kako sam bila vrlo zainteresovana za sve ostale procese u sektoru Finansija, Računovodstva i Kontrolinga, svesna da kaskam za generacijom u kontekstu karijere, a imala sam priliku da radim sa izuzetnim ljudima, sa kojima i danas održavam prijateljske odnose, vrlo brzo sam savladala i neke druge poslove i bila korektna podrška celom timu.

Nakon pet godina provedenih u tom sistemu, promenila sam kompaniju, odnosno počela sam da radim u kompaniji Sport Vision.

Na samom startu moje angažovanje je bilo u timu Računovodstva, a nekako u isto vreme je započet monitoring procesa za potrebe implementacije softvera SAP, što je meni bila šansa da budem od velike koristi s obzirom na petogodišnje operativno iskustvo koje sam ponela iz prethodne kompanije. Tadašnja Direktorka Finansija je prepoznala potencijal i dala mi priliku da preuzmem ključnu ulogu u implementaciji u delu Finansijskog, Računovodstvenog i Kontroling modula (kontroling kao tim nije postojao u tom momentu). Bilo je izazova, a danas je naša Grupa koja ima u svom sastavu 13 kompanija koje se bave istom delatnošću, pokrivena u potpunosti SAP rešenjem.

Vrlo brzo mi je iskomunicirana potreba da se formira kontroling tim, što je za mene bila velika šansa, ali i izazov. Danas su kontroling aktivnosti centralizovane za devet kompanija Grupe, sa sedištem u Beogradu. Tim koji vodim broji sedam članova, koje čine mladi i pametni ljudi. Zajedno uspostavljamo standarde u računovodstvenim i kontroling procesima na nivou Grupe, radimo vrlo analitičnu i detaljnu kontrolu troškovnih pozicija, CAPEX-a, izrađujemo budžete i pripremamo sve standardne, ali i ad hoc izveštaje.

Sa rastom kompanije i ekspanzijom na različita tržišta i dalje smo uključeni u implementaciju različitih softverskih rešenja u svrhu automatizacije procesa, optimizacije resursa i uspostavljanja bolje kontrole. U poslednjih par meseci je aktulna tema implementacija alata za planiranje, a veći deo Kontroling tima je angažovan na modulu za Finansijsko planiranje na nivou Grupe koje obuhvata P&L, BS, CF, Obrt zaliha, dugoročno planiranje, i ostale vrste izveštaja i analiza.

Kao Rukovodilac sam potpuno posvećena timu i procesima, edukujemo se svakodnevno, prenosimo znanje i veštine kolegama, a prevashodno insistiramo na dobroj atmosferi u okviru tima.

Sa budžetom na “Ti”

U epizodi „Sa budžetom na TI“ razgovaramo sa Ivanom Marković, direktorkom sektora za Kontroling u kompaniji Sport Vision, koja sa svojim timom postavlja standarde finansijskog planiranja i kontrole u Grupi sa 13 kompanija. Kroz praktična iskustva iz brzorastućeg sistema, Ivana objašnjava kako se kreiraju realni i funkcionalni budžeti koji pomažu da poslovanje ostane stabilno, likvidno i održivo.

Otkivamo šta čini dobar budžet, koje greške najčešće koštaju kompanije i zašto kontrola nije birokratija — već ključ očuvanja efikasnosti i uspeha. Epizoda donosi jasno razumevanje finansijske discipline kao osnove zdravog rasta svakog biznisa.

Epizoda pod nazivom “Sa budžetom na ‘Ti’” biće dostupna 2.novembra na našoj Patreon stranici, a od 5.novembra 2025. na YouTube kanalu i striming platformama, a šta vas očekuje u epizodi pogledajte u nastavku teksta.

  • Zašto je važan budžet?

Budžet jedne kompanije je kao kompas jer jasno ukazuje na pravac u kom se kompanija kreće. Ako je urađen dovoljno precizno, jasno i transparentno, jednom rečju ako je budžet dobar, omogućiće stabilnost, što posledično pozitivno utiče na rast i dugoročnu održivost poslovanja (rast prodaje, zapošljavanje i investicije). Takođe bih napomenula da dobar budžet jasno ukazuje na loše navike koje se ogledaju kroz nesavesno trošenje novca, te bi adekvatne mere trebalo da rezultiraju boljom kontrolom novca. Budžet je i referentna tačka kako za prihod od prodaje tako i za većinu OPEX pozicija, direktnih i fiksnih troškova uglavnom definisanih Ugovorima, ali i varijabilnih troškovnih pozicija koje su u direktnoj korelaciji sa prodajom, te omogućava praćenje performansi.

  • Šta čini dobar budžet?

Dobar kompanijski budžet je mnogo više od brojeva i excel tabela – to je strategijski alat koji pomaže kompaniji da planira, upravlja i uspešno raste. Svaki pojedinac, zajednica ili veliki sistem vođen zdravim razumem i ambicijom, planira buduće korake, strategijske, taktičke i finansijske.

Dobar budžet pre svega treba da bude:

  • realističan, jer da nije tako sam proces bi bio besmislen
  • Dovoljno detaljan, ali jasan svim odgovornim učesnicima i u krajnjoj instanci vlasnicima kapitala
  • Sinhronizovan sa poslovnim ciljevima – da obuhvata investicije, ali i optimizaciju troškova
  • Usklađen sa svim sektorima – svi odgovorni učesnici imaju jasne smernice i postavljene ciljeve i granice
  • Praktičan i koristan – izveštavanje actual vs budget je jednostavno i razumljivo, pravovremeno, uz mogućnost lakog detektovanja odstupanja i pronalaženja uzroka
  • Da li je dobro kada budžetiramo pa postoji neki višak sredstava?

Fleksibilnost je važna u kontekstu da je budžetom predviđen najgori, očekivani i najbolji scenario. Iskustveno na prezentacijama budžeta uglavnom je prisutan optimizam u segmentu prodaje, a u životu okruženi različitim tržišnim okolnostima susrećemo se sa izazovima i naknadno osvešćujemo pogrešnu procenu. Posledično se očekuje optimizacija troškova, a taj proces vrlo često nije moguće realizovati u punom obimu jer iziskuje drastičnije mere, što se uzima kao krajnja opcija.

Bez obzira na sve navedeno, ja nisam pobornik ostavljanja viška sredstava u budžetu, jer to neminovno dovodi do opuštanja, vanrednih odobravanja inicijalno neplaniranih troškova koji vrlo često postaju dugoročni fiksni troškovi.

Jednokratno probijanje budžeta u segmentu troškova (npr.dodatna isplata zarada kao nagrada za realizovan rezultat) je mnogo smislenija od netransparentnog pristupa što može biti odlična podloga za zloupotrebu.

  • Koja je uloga kontrole kod budžeta? I koliko često se sprovodi?

Bez kontrole budžet bi bio samo mrtvo slovo na papiru.

Kontrola budžeta ima ključnu ulogu u upravljanju finansijama kompanije, jer osigurava da se kompanija pridržava planiranih troškova i prihoda.

Šta podrazumeva kontrola budžeta i koja je uloga budžeta:

  • Praćenje realizacija u odnosu na plan
  • Detektovanje odstupanja i identifikovanje razloga
  • Pravovremeno ukazivanje na eventualna odstupanja i pravovremeno preuzimanje adekvatnih aktivnosti u cilju sprečavanja veće štete (gubitak, dugovi, nelikvidnost)
  • Prati se efikasnost
  • Pomaže u donošenju odluka
  • Pozivanje na odgovornost svakog odgovornog pojedinca ili tima
  • Praksa pokazuje da su monitoring i analiza na mesečnom nivou neophodni, a u slučaju većih tržišnih izazova i češće
  • Na koji vremenski period se obično priprema budžet na nivou kompanije? Da li uvek imate ispred sebe neki horizont od godinu dana?

Godinu dana je maksimalan vremenski period na koji se radi budžetiranje na detaljnom nivou. S obzirom da već godinama radim u fashion industriji, tržište diktira i dinamiku u ovom procesu, pa smo budžet radili na sezonskom nivou – šestomesečnom. Ove godine smo usvojili pravilo da budžet pripremamo na godišnjem nivou uz obavezno prilagođavanje, u skladu sa tržišnim trendovima, inflacijom, poskupljenjima i slično na preseku dve sezone.

Cybersecurity kao preduslov investiranja – 1.deo

Poslednja epizoda druge sezone istražuje osnove i izazove cyber sigurnosti, razjašnjavajući razliku između informacione bezbednosti i cybersecurity-a, ulogu tehnologije, procesa i ljudskog faktora u zaštiti digitalnog okruženja, kao i sve češće pretnje kojima su pojedinci i kompanije izloženi.

Kroz razgovor sa Ivanom Dragašem, analiziramo tehnike socijalnog inženjeringa, kako prepoznati phishing napade, koje su najčešće mete sajber kriminalaca i kako se organizacije mogu zaštititi kroz edukaciju i simulacije napada. Takođe, govorimo o tome zašto ljudi nisu najslabija karika, već ključni faktor u sigurnosnom lancu, i kako kontinuirana edukacija može smanjiti rizik od napada i podići svest o važnosti digitalne bezbednosti.

Epizoda pod nazivom “Cybersecurity kao preduslov investiranja “ biće dostupna 17.marta na našoj Patreon stranici, a od 19.marta 2025. na YouTube kanalu i striming platformama, a šta vas očekuje u epizodi pogledajte u nastavku teksta.

  • Šta je cybersecurity i koja je razlika u odnosu na informacionu sigurnost?

Cybersecurity se odnosi na deo informacione sigurnosti koja se bavi domenom tehnologije. Pre te popularne kovanice, najčešće se koristio izraz IT security. Pored digitalnog sveta i tehnologije, informaciona sigurnost obuhvata i kontrole u procesima, i ljudski faktor. Pragmatičan primer, fizička kontrola pristupa prostoriji.

  • Šta je socijalni inženjering ?

Socijalni inženjering ili hakovanje ljudi, je tehnika kojom vrsimo uticaj na osobu da uradi nešto sto može, i ne mora biti u njenom najboljem interesu. Ovo je definicija koju ja vise volim, ali češća na koju će neko ko pretrazi internet naći je, da je u pitanju maliciozna aktivnost koja koristi manipulaciju.

  • Kako bi izgledala neka od tih tehnika na konkretnom primeru Phishing maila ?

Jedna od često korišćenih tehnika je takozvana oskudica. Mi smo potrošačko društvo i praktično smo pripremljeni da budemo podložni ovoj vrsti uticaja. Sto je nečega manje, to je vrednije. I onda kada dobijete email u kojem piše da imate ograničeno vreme da reagujete inače će vam nalog biti suspendovan, ili će vam fajl biti obrisan, nas prvi nagon je, moram brzo da reagujem, brzo da kliknem, brzo da pogledam prilog maila.

  • Da li su ljudi kako se cesto čuje najslabija karika u lancu informacione sigurnosti ?

Sa ovim se nikako ne slažem. Ne zato sto nije moguće da se ispostavi da je propust ljudski, ali nije fer proglasiti da su zaposleni ili korisnici problem. Jesu najslabija karika u slučaju ako nemaju adekvatnu obuku i program podizanja svesti. Ako ja nekog ne obučim kako da prepozna Phishing email, ne mogu da očekujem da će to znati. Kao sto ti ne možeš da očekuješ da ja znam razliku u investiranju u obveznice i SPF500 ako pre toga nisam naučio.

  • Kako u stvari izgleda dobar trening podizanja svesti ?

Takav trening u stvari ne postoji. Ne postoji način da sastavimo spisak tema, ja te obučim za sat, dva, tri, i to je to. Neophodno je da postoji program obuka koji će prvo biti adekvatan, primenljiv i zanimljiv. Program treba da ima obuke koje su ceste kratke i tiču se jedne teme, recimo lozinke. Ređe obuke koje duže traju i optimalno je da budu uživo i pokrivaju vise koncepte kako da prepoznamo rizik i kako da se ponašamo kada se nešto desi. Zatim ciljane obuke za određene sektore, recimo HR. Dodatne obuke za one kojima osnovne nisu dovoljne. Phishing simulacije. Ima mnogo komponenti koje treba da se slože. Ljudi su daleko kompleksniji i zahtevniji od računara a najčešće im se mnogo manje vremena posvećuje.

Ivan Dragaš

Ivan Dragaš

Ivan Dragaš je grupni menadžer za informacionu sigurnost u kompaniji SR Technics, sa središtem u Cirihu.

Nakon diplomiranja na Elektrotehničkom fakultetu, počeo je karijeru kao konsultant za ERP sisteme, a nakon toga nastavlja karijeru u EY kao konsultant za i revizor u oblastima IT procesa i informacione sigurnosti.  Nakon iskustva u različitim industrijama u zemlji i regionu, 2016. godine počinje karijeru u avio industriji i kompaniji SR Technics, gde vodi tim za informacionu sigurnost.

Iza sebe ima preko 16 godina iskustva i vođenja raznovrsnih projekata, koji uključuju implementiranje regulatornih zahteva i međunarodnih standarda za informacionu sigurnost, razvijanje sistema za upravljanje informacionom sigurnošću, implementiranje rešenja za prevenciju i detekciju pretnji, rešenja za upravljanje pravima pristupa, Cloud security rešenja, integraciju eksternih usluga u interne procese kao i koordinaciju više vendorskog (multivendor) modela u upravljanju informacionom sigurnošću.

Oblast kojoj se posebno posvećuje je podizanje svesti o informacionoj sigurnosti, kako u kompaniji putem platforme za treninge i radionica sa zaposlenima, tako i na domaćim i međunarodnim konferencijama gde je predavač i učesnik panela.