Investiranje u tržišta kriptovaluta: Nagrade i rizici

Kripto valute su svuda oko nas – ali razumevanje često ne prati popularnost. I dok jedni u kriptu vide priliku, drugi u njega ulaze bez znanja, vođeni idejom brze zarade, pa umesto profita dobiju lekciju koja košta. U epizodi „Investiranje u tržišta kriptovaluta: Nagrade i rizici” pričamo o tome koliko naši građani zaista znaju o kriptovalutama, kako se kripto razlikuje od tržišta hartija od vrednosti i zašto je tehnologija (blockchain) ključna tačka razumevanja.
Sagovornik je Ivan Andrejević – osnivač Crypto Traders Balkan, ko-autor knjige Kripto revolucija, autor emisije „Crypto da i zašto ne” i ko-autor „Berzanskih priča”. Ivan je investitor i edukator, sa fokusom na makroekonomiju i analitiku tržišnih podataka, i godinama radi sa ljudima koji žele da razumeju digitalnu imovinu kroz realne rizike, a ne kroz mitove.
U epizodi govorimo i o tome ko najčešće traži savetovanje za kripto investiranje, kako izgleda kontrola rizika na tržištu koje radi 24/7 i koje su realne „nagrade” — ali samo za one koji imaju strpljenje, disciplinu i sistem.

Epizoda pod nazivom “Investiranje u tržišta kriptovaluta: Nagrade i rizici” biće dostupna 08. februara na našoj Patreon stranici, a od 11. februara 2026. na YouTube kanalu i striming platformama, a šta vas očekuje u epizodi pogledajte u nastavku teksta.

  • Koliko naši građani znaju o kripto valutama?

Vrlo malo, iako po nekim podacima iz NBSa više od 200 000 građana ima kontakt sa kriptovalutama što je znatno više nego sa tržištem akcija i dalje je poznavanje materije na prilično niskom nivou pošto se uglavnom dešava da većina ljudi kupuje kriptovalute bez predznanja nadajući se brzoj zaradi pa umesto toga zbog ne znanja dolazi do gubitka kapitala.

  • U čemu se kripto tržište razlikuje u odnosu na finansijsko tržište na kome se trguje hartijama od vrednosti?

Kripto tržište se pre svega najviše razlikuje u tehnologiji, Blockcahin tehnologija na kojoj se nalaze kriptovalute i tokeni je ono što je zapravo pokrenulo evoluciju na tržištima kapitala. Sobzirom da živimo u digitalnoj eri, bilo je neophodno da i tradicionalna tržišta počnu da se usklađuju sa vremenom u kom smo a kriptovalute su se pojavile sa odličnim tajmingom da popune prazninu koja je nedostajala u spoju generacija i tehnologije. Milan Horvat, jedan od Vaših gostiju je više nego odlično to objasnio u jednoj od epizoda Jezika Finansija pa je moja prepopruka da se gledaoci vrate na tu epizodu kako bi razumeli širi kontekst. 

  • Ko su vaši najčešći klijenti koji dolaze na savetovanje u firmu oko investiranja u kripto?

Najčešći klijenti su mahom preduzetnici, vlasnici kompanija kao i rukovodsvo istih. 
Uglavnom su to ljudi koji ne žele da izgube korak sa ostatkom sveta,  kriptovalute su im bitne za poboljšanje poslovanja ali i što se tiče investiranja i zaštite slobodnog kapitala. U poslednjih nekoliko godina se sve češće dešava da na savetovanje za monitoring portfolija ali i edukaciju ljudi sve više šalju i svoje naslednike pošto je mlađima lakše razumeti principe i lakše se snalaze u online svetu. To je taj spoj generacija koji sam pomenuo, sve češće se dešava da roditelji motivišu decu da nauče da pravilno investiraju kako bi im dodatna finansijska pismenost olakšala budućnost.

  • Koji su to rizici i nagrade koje možemo očekivati kod investiranja u kripto valute?

Pa, rizika je puno, naravno kao i u svakom poslovanju.Prednost kripto tržišta je da je ono dostupno 24/7 i rizici se mogu kontrolisati ukoliko se to nauči ili ukoliko ih neko specijalizovan za kripto tržište svetuje kako da ih kontrolišu. Najviše gubitaka nastaje zbog neznanja, naivnosti, pohlepe…, to su sve neke od stavki koje vode ka nekontrolisanom riziku i gubitka sredstava. Nažalost, u svakom poslu je tako pa i ovde, na kripto berzama. Nagrade uvek dođu samo za strpljive i one koji su spremni da kontorlišu rizik dok ulažu. 

  • Koliko je kripto doprineo savremenim finansijama?

Mislim da je možda još prerano pričati o doprinusu savremenim finansijama sobzirom da je ovo vrlo mlado tržište, tek 15tak godina su kriptovalute oko nas. Kripto tek kreće da daje svoje doprinose i porastom usvajanja će oni biti sve vidljiviji, jedna od stvaki koju kripto donosi je smanjenje korupcije zbog nemogućnosti sakrivanja transakcije, takođe bih izdvojio i transaparentnost kao i brzinu i cenu transakcija, zaštitu podataka, decentralizaciju i još mnogo toga. Ako bih tražio nešto po čemu se najviše kripto istakao u doprinosu finasijama onda bi to bilo njihovo pokretanje na napredak. Sobzirom da su platni sistemi koje danas koristimo tehnologija iz 70tih godina prošlog veka, koja jeste da je nadograđivana ali je i dalje zastarela, kripto je svojom tehnologijom dao doprinos i  postavio temelje za nove platne sisteme.

Srđan Stefanović

Srđan Stefanović

 

Srđan Stefanović, je vlasnik porodične firme Zlatara Stefanović 1886, koja već više od jednog veka neguje tradiciju vrhunske izrade nakita. Po obrazovanju je diplomirani mašinski inženjer, smer industrijski inženjering, sa više od 35 godina formalnog radnog staža. Ipak, kada je reč o porodičnom, višegeneracijskom zanatu, ceo radni vek se bavio obradom zlata.
Od najranijih dana svog života učio je o plemenitim metalima i dragom kamenju, alatima, preciznosti i estetici — spojivši kroz godine tehničko znanje, umetničku osećajnost i porodične vrednosti u ono što danas predstavlja brend Zlatare Stefanović 1886. Veruje u kvalitet koji traje, inovacije koje imaju svrhu i autentičnost kao osnov svakog uspeha.

Jezik FInansija 2 Nenan Gujanicic
Kako i zašto ulagati u hartije od vrednosti?

U drugoj epizodi potkasta Jezik Finansija pričamo sa Nenadom Gujaničićem, glavnog brokera Momentum Securities. Nenad razbija mitove o investiranju u hartije od vrednosti, daje savete kako odabrati pravog brokera i deli uvide o najsigurnijim ulaganjima u današnjem brzo promenljivom ekonomskom pejzažu.

Epizoda pod nazivom “Kako i zašto ulagati u hartije od vrednosti” biće dostupna 15. marta 2024. na YouTube kanalu i striming platformama, a šta vas očekuje u epizodi pogledajte u nastavku teksta.

Kratak isečak razgovora sa Nenadom možete pročitati u nastavku teksta:

  • Šta je to što čini investiranje u HoV atraktivno a šta plaši investitore?

Investiranje u hartije od vrednosti je atraktivno jer nosi širok spektar alternativa, mogućnost odabira hartija i sa potencijalom većeg prinosa, a ulaganje ima izuzetnu mobilnost, tačnije može se momentalno pretvoriti u novac. Prosečnog ulagača najviše plaši neopipljivost finansijskih instrumenata s obzirom da su dematerijalizovani, dok su visoko na listi strahova i razne prevare koje su skopčane sa ovom nevidljivom vrstom imovine.

  • Kako znati da naš broker zna više od bilo kog drugog brokera, i imate li informaciju koliko imamo licenciranih brokera trenutno u Srbiji, odnosno imate li pregled po zemljama broja brokera po zemljama Balkana? Da li su svi aktivni u trgovini?

Nema nikakve razlike u odabiru zubara ili lekara u odnosu na izbor brokera, osim što su usluge koje ovaj poslednji pruža kod nas i dalje nesvojstvene našem okruženju. Dakle, potrebna je dobra preporuka za brokera, a ako vam se posle razgovora sa njim gomila stvari učini jasnijim onda je to, baš to. Ukoliko vam se, pak, dodatno zamagli pogled na finansijski svet, koji inače nije bio čist, onda bi trebalo da se obratite na drugu adresu. Posle svetske ekonomske krize broj brokerskih kuća u Srbiji je desetkovan, a slična je situacija i na ostatku Adria prostora. U Srbiji trenutno radi 10-20 što brokerskih kuća, što odeljenja banaka, a u realnosti svega 5-6 nudi iole ozbiljniju uslugu.

  • Da li slažete sa činjenicom da je i dalje najsigurnije ulagati u kompanije koje su manje osetljive na recesione periode, dakle u one koje pružaju egzistencijalne usluge ili proizvode bez kojih se ne može poput hrane, pića, energije, komunikacija, zdravstva kao i u IT sektor?

Ono što se promenilo poslednjih desetak godina, a naročito od pandemije, jeste da su najsigurnija ulaganja najveće tehnološke kompanije koje su i tokom loših ekonomskih godina sigurno utočište za investitore. U poslednjih deset godina tipične sigurne luke poput farmacije i industrije hrane prepustile su mesto najvećim tehnološkim kompanijama bez čijeg prisustva nije moguće funkcionisanje modernog sveta pa su preuzele i oreol sigurnosti.

  •  Koliko često donose odluke brokeri i dileri ulažu svoj novac u određene hartije od vrednosti?

Glavni zadatak brokera je da ukažu klijentima na potencijalne rizike kako bi ulagači našli tržišnu nišu koja najbolje odgovara njihovim sklonostima. Dileri rade u svoje ime i za svoj račun, te stoga moraju biti odvojeni od poslova berzanskog posredovanja kako se ne bi ugrozili interesi klijenata. Strategiju dilerskog poslovanja određuje svaka firma ponaosob, a može se kretati od svakodnevnog trgovanja (day trading) do investiranja na duže staze.

  • U šta ste baš Vi investirali ove godine i zašto?

Brokeri često previše pričaju o ličnim ulaganjima kako bi impresionirali klijente i u tom smislu izbegavam takvu vrstu nastupa. Moja lična ulaganja su obično na liniji predloga (sugestija) klijenata, a u poslednjih godinu dana omiljene akcije su mi bili kanadski proizvođač opreme za jogu, Lululemon, i proizvođač čipova AMD. Međutim, trenutno ni za jednu od tih alternativa ne bih mogao reći da su jeftine.

Nenad Gujaničić

Nenad Gujaničić

Nenad Gujaničić je diplomirao je na Fakultetu organizacionih nauka, odsek menadžment. Na Alternativnoj Akademskoj Obrazovnoj Mreži završio je specijalističke studije “Tranzicija i rekonstrukcija”. Više od petnaest godina angažovan je na brokerskim pozicijama u nekoliko kompanija: Ilirika Investments (2002-2003), AC-Broker (2004-2007), Sinteza Invest Group (2007-2013), Wise broker (2013-2017), a od 2017. radi u investicionom društvu Momentum Securities na poziciji glavnog brokera.

Publikovao je veliki broj stručnih radova na temu akcionarstva i berzanskog poslovanja, a redovno objavljuje berzanske analize i komentare u domaćim pisanim i elektronskim medijima. Predavanja iz širokog spektra tema vezanih za finansijska tržišta držao je na Beogradskoj berzi, Fakultetu organizacionih nauka, BK univerzitetu, Beogradskoj bankarskoj akademiji.