Radmila Maravić

Radmila Maravić

Radmila Maravić je advokat sa bogatim iskustvom u savetovanju klijenata iz visoko regulisanih sektora, kao što su finansijske institucije, farmaceutska industrija, duvanska industrija i energetika.

Pored regulatornih pitanja, klijentima pruža podršku i u oblasti ugovornog prava, privrednog i korporativnog prava, kao i bankarskog prava.

Radila je u dve vodeće advokatske kancelarije za korporativno pravo u Beogradu, kao i u Narodnoj banci Srbije – Odeljenju za razvoj bankarske regulative, te u Sektoru za finansije i ugovaranje Agencije Evropske unije za fundamentalna prava u Beču.

Radmila je član Advokatske komore Beograda.

Dr Kristina Buha

dr Kristina Buha

Kristina ima skoro dve decenije iskustva u pravnim i regulatornim poslovima, uključujući 18 godina rada u Narodnoj banci Srbije, gde je doprinela razvoju finansijskog sektora učestvujući u izradi i implementaciji najznačajnijih finansijskih propisa.

Bila je direktno uključena u kreiranje i uspostavljanje funkcije usklađenosti u centralnoj banci, kao i u izradi njenog Kodeksa ponašanja.

Obavljala je funkcije šefa Odseka za usklađenost poslovanja i direktora Odeljenja za zaštitu korisnika finansijskih usluga.

Kasnije je vodila tim za regulatorno savetovanje u uglednoj advokatskoj kancelariji, blisko sarađujući sa finansijskim institucijama, pružaocima IT usluga i drugim klijentima po različitim pravnim, regulatornim i korporativnim pitanjima

Kako do kredita bez glavobolje?

U šestoj epizodi podkasta Jezik Finansija razgovaramo sa dr Kristinom Buha i Radmilom Maravić, pravnicama sa bogatim iskustvom u radu u Narodnoj banci Srbije i u renomiranim advokatskim kancelarijama. One su stručnjakinje za regulatorna i pravna pitanja u oblasti finansija, a danas nas vode kroz najvažnije korake koje treba znati pre nego što se upustimo u proceduru podizanja kredita ili zaključenja ugovora sa bankom ili lizing kompanijom.

Epizoda pokriva pitanja koja su svima nama bliska: od toga šta znači informativna ponuda, kako izgleda proces odlučivanja u bankama, do prava potrošača kada nešto nije jasno ili nije fer. Pričamo i o novom Zakonu o zaštiti korisnika finansijskih usluga i njegovom praktičnom značaju za građane.

Epizoda pod nazivom “Kako do kredita bez glavobolje“ biće dostupna 13.jula na našoj Patreon stranici, a od 16.jula 2025. na YouTube kanalu i striming platformama, a šta vas očekuje u epizodi pogledajte u nastavku teksta.

  • Imamo li mi neku zaštitu kada stupamo u ugovorni odnos s bankom koja je svakako dominantna ugovorna strana ili smo prepušteni sami sebi?

Nismo. Postoji čitav set propisanih pravila čiji je cilj da isprave tu neravnotežu između ugovornih strana. Postoje i institucije (kao što je NBS) kojima uvek možemo da se obratimo ako nam je potrebna zaštita. Ali, ajde da probamo da promenimo perspektivu – da ne budemo prepušteni sami sebi, nego da se pre svega pouzdamo u sebe same i da se pobrinemo za to da, kao i kod lekara, i u banci donosimo isključivo informisane odluke.  

  • Da li je dozvoljeno da banka reklamira kredit ili lizing čija je kamatna stopa 0%?

Jeste ako je zaista 0%. Ali budite posebno na oprezu kad vidite reklamu za beskamatni kredit i obratite pažnju na EKS, koji po pravilu neće biti 0%. Taj EKS bi u reklami morao da bude istaknut vidljivije od ostalih informacija, a morali bi da budu navedeni i svi uslovi pod kojima se kredit odobrava (npr. samo za nove korisnike).

  • Šta možemo da saznamo sa sajta banke i lizing kompanije?  A šta da očekujemo kad dođemo u poslovnicu?

Nekada je sajt služio za promovisanje proizvoda, a za sve što je bilo potrebno završiti išli smo u poslovnicu. Danas na sajtu, pored informacija o proizvodima koji se nude, možemo naći i važne dokumente kao što su opšti uslovi poslovanja i tarife, informisati se o proceduri za zaštitu svojih prava i podneti prigovor, a sve češće preko sajta možemo podneti i zahtev za korišćenje neke usluge, pa i zaključiti ugovor. U tom smislu se ta granica polako briše. 

  • Sa intenziviranjem automatizacije i digitalizacije na svim poljima, sve češće se govori o odlučivanju na osnovu profilisanja. Da li se banke i lizing kompanije služe ovakvim automatizovanim odlučivanjem? 

Nesumnjivo se služe. Novim Zakonom o zaštiti korisnika sada su posebno uređene pojedine njihove obaveze i prava korisnika ako se banka ili lizing kompanija služi profilisanjem (npr. obaveza da, ako je ponuda data na osnovu profilisanja, o tome jasno obaveste korisnika ili pravo korisnika kome kredit nije odobren na osnovu procene kreditne sposobnosti profilisanjem da zatraži preispitavanje te odluke).

  • Šta se sve nalazi u onoj gomili dokumentacije koju nam banka (lizing kompanija) uruči nakon što smo podneli zvaničan zahtev, odnosno nakon odluke o odobrenju? I treba li sve pažljivo čitati?

Ne bismo se usudile da damo savet da ne morate čitati pažljivo sve. Ipak, ako treba da izdvojimo na šta posebno da se usredsredite – to bi bio pregled obaveznih elemenata ugovora, koji je pregledan tabelarni prikaz svega ključnog za određenu finansijsku uslugu. Ako se zadužujete s promenljivom kamatnom stopom ili sa indeksacijom u stranoj valuti obavezno pogledajte i obaveštenje o rizicima koje to sa sobom nosi.  

Dobrovoljni penzioni fond – ulaganje u treće doba

U epizodi broj 3 razgovaramo sa Sonjom Mrmak, Chief Investment Officer-om u Generali Osiguranju Srbija. Sonja je iskusna portfoliom menadžerka, koja upravlja sredstvima životnih i neživotnih osiguranja, kao i penzijskim fondovima.

U ovoj epizodi otvaramo važna pitanja za sve nas koji razmišljamo o budućnosti:

  • Šta su dobrovoljni penzijski fondovi i kako funkcionišu?
  • Da li su sigurni i kako se ulaže?
  • Kako se razlikuju od državne penzije?
  • Šta se dešava sa vašim sredstvima ako prestanete da uplaćujete?

Ako želite da preuzmete kontrolu nad svojim trećim dobom, ovo je epizoda koju ne treba da propustite.

Epizoda pod nazivom “Dobrovoljni penzioni fond – ulaganje u treće doba“ biće dostupna 01.juna na našoj Patreon stranici, a od 04.juna 2025. na YouTube kanalu i striming platformama, a šta vas očekuje u epizodi pogledajte u nastavku teksta.

  • Kako biste definisali dobrovoljni penzijski fond?

Zakon kaže da je dobrovoljni penzijski fond institucija kolektivnog investiranja u okviru koje se prikuplja i ulaže penzijski doprinos u različite vrste imovine sa ciljem ostvarivanja prihoda i smanjenja rizika ulaganja.

Iako zvuči kompleksno, to znači da članovi uplaćuju određeni iznos u fond sa ciljem štednje, koji se dalje investira zajedno sa uplatama drugih članova. Upravo udruživanje sredstava više članova omogućava da se imovina fonda investira po povoljnijim uslovima i uz niži rizik nego što bi to bilo moguće na nivou pojedinca. Fond pripada članovima, srazmerno visini njihove imovine u ukupnoj imovini fonda, dok se uloga društva za upravljanje ogleda u organizaciji fonda i profesionalnom investiranju imovine.

  • Kakva je razlika između penzije koju dobijamo od PIO fonda i penzije uložene u privatni penzijski fond?

Isplata penzija preko PIO fonda bazirana je ja tzv. međugeneracijskoj solidarnosti. Penzije se finansiraju doprinosima od strane trenutno zaposlenih lica, a eventualni manjak, koji nastaje usled nepovoljnog odnosa broja zaposlenih i penzionera, nadoknađuje se iz budžeta. Visina penzije zavisi od ostvarenog penzijskog staža i zarade, uz primenu određenih koeficijenata za obračun.

Sa druge strane, dobrovoljni penzijski fondovi podrazumevaju postojanje ličnog računa člana fonda i ne zavise od društvenih trendova ili zaposlenja. Visina penzije zavisi isključivo od nivoa uplata samog člana i ostvarenih prinosa od investicija, a član u svakom trenutku zna stanje na svom računu. Imovina člana je odvojena od imovine drugih članova i društva za upravljanje, a kontrolu poslovanja vrše i kastodi banka i Narodna banka Srbije.

  • Da li naši građani uopšte znaju šta su privatni penzijski fondovi?

Imajući u vidu trendove u pogledu obračuna i visine državne penzije, sve više našh građana shvata neophodnost dodatne štednje za „treće doba“. Vremenom raste broj fizičkih lica, kao i poslodavaca koji vrše uplate doprinosa za svoje zaposlene, ali je broj članova u svim penzijskim fondovima i dalje veoma mali i čini oko 10% zaposlenih u Srbiji.

  • Da li su to sigurni plasmani? Ne zavise mnogo od društvenih i ekonomskih dešavanja?

Upravo to što članovi imaju lični račun u fondu, nalik računu u banci, omogućava relativnu nezavisnost od društvenih dešavanja. Bez obzira na to kakva je npr. politička ili situacija u pogledu zaposlenosti u društvu, imovina člana je sigurna u fondu, a odluke koje bi mogle uticati na visinu državne penzije nemaju uticaja na privatne fondove.

Uticaj ekonomskih dešavanja jeste donekle prisutan, kao i u ostalim sferama života. Međutim, investicije penzijskih fondova su po pravilu konzervativne i usmerene uglavnom u instrumente koji se smatraju najsigurnijim na finansijskom tržištu, kao što su državne obveznice. Zakon koji reguliše investiranje penzijskih fondova strogo definiše pravila investiranja i ograničenja za određene vrste investicija, kako bi se maksimalno zaštitili članovi fonda i omogućilo očuvanje vrednosti njihovih ulaganja u dužem vremenskom periodu.

  • Šta se dešava ukoliko na primer ostanemo bez zaposlenja i samim tim bez nekih izvesnih prihoda i onda ne možemo platiti našu ratu u fond? Da li nam se menja status? I kako?

Jedna od prednosti dobrovoljnih penzijskih fondova je upravo u principu dobrovoljnosti. Iznos i trenutak uplate određuje sam član, u skladu sa svojim potrebama i mogućnostima. Ne postoji obaveza uplate niti definisana rata, a zaposlenje nema uticaj na status člana – članovi mogu biti čak i bebe, ako za njih neko uplaćuje doprinos. Postojeća imovina svih članova fonda se kontinuirano investira, sve dok je lice član fonda tj. dok ne povuče sva sredstva iz fonda po ostvarivanju starosne granice za isplate.

Ipak, važno je imati u vidu da buduće isplate iz fonda zavise i od uplata i od ostvarenih prinosa, kao i da je vreme najveći saveznik članova – čak i male uplate tokom dugog niza godina mogu omogućiti značajna sredstva u budućnosti.

Vodič za bankarske usluge: Krediti i kamate

U najnovijoj epizodi razgovaramo sa dr Ninom Stameskim, regionalnim direktorom Erste banke, o svim pitanjima koja se tiču kreditiranja – od osnovnih pojmova poput kamate, pa sve do konkretnih bankarskih termina koji se često ne objašnjavaju jasno.

Epizoda otvara ključne teme kao što su:

  • šta znače pojmovi kao što su cap i floor u kreditnim ugovorima.
  • kako se formira kamatna stopa i koji faktori na to utiču,
  • uloga inflacije u određivanju visine kamata,
  • razlike u uslovima kreditiranja između Srbije i regiona,

Epizoda pod nazivom “Vodič za bankarske usluge: Krediti i kamate “ biće dostupna 18.maja na našoj Patreon stranici, a od 21.maja 2025. na YouTube kanalu i striming platformama, a šta vas očekuje u epizodi pogledajte u nastavku teksta.

  • Kako se formira kamatna stopa? Od čega zavisi?

Kamatne stope u zemlji zavise od referentne kamatne stope koju određuje Centralna banka. Referentna kamatna stopa ima ulogu signalizirajuće kamatne stope prema kojoj se upravljaju sve kamatne stope na tržištu.

  • Šta utiče na visinu kamatne stope? Da li inflacija utiče na visinu kamatnih stopa na tržištu kapitala?

Glavni cilj Centralne banke je stabilnost cena i u zavisnosti od inflacije u zemlji Centralna banka donosi odluke o referentnoj kamatnoj stopi. Inflacija je jedan od glavnih faktora koji utiču na kamatne stope. Kada je inflacija visoka, Centralna banka će doneti odluku da referentna kamatna stopa bude na višem nivou čime će i ostale kamatne stope na tržištu biti više.

  • Koliko se cena kamatnih stopa u našoj zemlji razlikuje od zemalja u regionu i u Evropi? I zašto je tako?

Kamatne stope zavise kako od makroekonomskih prilika (inflacija, BDP), tako i od geopolitičnih tenzija koje su naročito izražene u prethodnih nekoliko godina. Što je situacija u zemlji stabilnija, kamatne stope su niže.

  • Kako banka nabavlja kapital? Iz kojih sve zemalja banka može nabavljati kapital?

Banka kapital dobija od Matične banke i iz zadržane dobiti.

  • Često bankari koriste termin kapirati? Šta je kapa kamatne stope?

Cap (kep) na kamatnu stopu je najviša kamatna stopa koja može biti primenjena na neki proizvod. Na primer, cap na kamatnu stopu na stambeni kredit određuje preko koje kamatne stope banka ne sme odrediti kamatnu stopu.

  •  Šta je onda pod kamatne stope?

Floor na kamatnu stopu je najniži nivo kamatne stopu ispod kog kamatna stopa ne sme da padne. Na primer, proizvodi sa varijabilnom kamatnom stopom mogu biti vezani za Euribor stopu (varijabilni deo kamatne stope) gde je ukupna kamatna stopa zbir Euribor stope i margine. Kada su Euribor stope bile negativne, bilo je određeno da zbir Euribor stope i margine ne sme biti ispod 0. U ovom primeru floor je 0.

Nino Stameski

Nino Stameski

Nino Stameski rođen je 1981. godine u Novom Sadu. Diplomirao je na Ekonomskom fakultetu u Subotici 2006. godine, gde je kasnije stekao i zvanje magistra 2010. godine, a zatim i doktora nauka 2022. godine, na smeru Finansijski menadžment i računovodstvo.

Profesionalnu karijeru započeo je 2006. godine u Erste Banci, na poziciji savetnika za građane. Već naredne godine prelazi na mesto šefa Odeljenja za naplatu potraživanja, a od 2009. do 2015. godine obavlja funkciju direktora filijale, vodeći ukupno četiri filijale Banke u Novom Sadu. Od 2015. godine nalazi se na poziciji regionalnog direktora.

Aktivan je učesnik panela i konferencija na teme štednje, kreditiranja i digitalizacije bankarskog poslovanja. Znanje i iskustvo koje godinama gradi koristi da stručno i praktično pristupi temama koje su važne kako za klijente, tako i za razvoj bankarskog sektora.