U šestoj epizodi podkasta Jezik Finansija razgovaramo sa dr Kristinom Buha i Radmilom Maravić, pravnicama sa bogatim iskustvom u radu u Narodnoj banci Srbije i u renomiranim advokatskim kancelarijama. One su stručnjakinje za regulatorna i pravna pitanja u oblasti finansija, a danas nas vode kroz najvažnije korake koje treba znati pre nego što se upustimo u proceduru podizanja kredita ili zaključenja ugovora sa bankom ili lizing kompanijom.
Epizoda pokriva pitanja koja su svima nama bliska: od toga šta znači informativna ponuda, kako izgleda proces odlučivanja u bankama, do prava potrošača kada nešto nije jasno ili nije fer. Pričamo i o novom Zakonu o zaštiti korisnika finansijskih usluga i njegovom praktičnom značaju za građane.
Epizoda pod nazivom “Kako do kredita bez glavobolje“ biće dostupna 13.jula na našoj Patreon stranici, a od 16.jula 2025. na YouTube kanalu i striming platformama, a šta vas očekuje u epizodi pogledajte u nastavku teksta.
- Imamo li mi neku zaštitu kada stupamo u ugovorni odnos s bankom koja je svakako dominantna ugovorna strana ili smo prepušteni sami sebi?
Nismo. Postoji čitav set propisanih pravila čiji je cilj da isprave tu neravnotežu između ugovornih strana. Postoje i institucije (kao što je NBS) kojima uvek možemo da se obratimo ako nam je potrebna zaštita. Ali, ajde da probamo da promenimo perspektivu – da ne budemo prepušteni sami sebi, nego da se pre svega pouzdamo u sebe same i da se pobrinemo za to da, kao i kod lekara, i u banci donosimo isključivo informisane odluke.
- Da li je dozvoljeno da banka reklamira kredit ili lizing čija je kamatna stopa 0%?
Jeste ako je zaista 0%. Ali budite posebno na oprezu kad vidite reklamu za beskamatni kredit i obratite pažnju na EKS, koji po pravilu neće biti 0%. Taj EKS bi u reklami morao da bude istaknut vidljivije od ostalih informacija, a morali bi da budu navedeni i svi uslovi pod kojima se kredit odobrava (npr. samo za nove korisnike).
- Šta možemo da saznamo sa sajta banke i lizing kompanije? A šta da očekujemo kad dođemo u poslovnicu?
Nekada je sajt služio za promovisanje proizvoda, a za sve što je bilo potrebno završiti išli smo u poslovnicu. Danas na sajtu, pored informacija o proizvodima koji se nude, možemo naći i važne dokumente kao što su opšti uslovi poslovanja i tarife, informisati se o proceduri za zaštitu svojih prava i podneti prigovor, a sve češće preko sajta možemo podneti i zahtev za korišćenje neke usluge, pa i zaključiti ugovor. U tom smislu se ta granica polako briše.
- Sa intenziviranjem automatizacije i digitalizacije na svim poljima, sve češće se govori o odlučivanju na osnovu profilisanja. Da li se banke i lizing kompanije služe ovakvim automatizovanim odlučivanjem?
Nesumnjivo se služe. Novim Zakonom o zaštiti korisnika sada su posebno uređene pojedine njihove obaveze i prava korisnika ako se banka ili lizing kompanija služi profilisanjem (npr. obaveza da, ako je ponuda data na osnovu profilisanja, o tome jasno obaveste korisnika ili pravo korisnika kome kredit nije odobren na osnovu procene kreditne sposobnosti profilisanjem da zatraži preispitavanje te odluke).
- Šta se sve nalazi u onoj gomili dokumentacije koju nam banka (lizing kompanija) uruči nakon što smo podneli zvaničan zahtev, odnosno nakon odluke o odobrenju? I treba li sve pažljivo čitati?
Ne bismo se usudile da damo savet da ne morate čitati pažljivo sve. Ipak, ako treba da izdvojimo na šta posebno da se usredsredite – to bi bio pregled obaveznih elemenata ugovora, koji je pregledan tabelarni prikaz svega ključnog za određenu finansijsku uslugu. Ako se zadužujete s promenljivom kamatnom stopom ili sa indeksacijom u stranoj valuti obavezno pogledajte i obaveštenje o rizicima koje to sa sobom nosi.
