Faktoring – šta, kako i zašto?

U devetoj epizodi treće sezone podkasta Jezik finansija razgovaramo sa Tanjom Kursar, direktorkom Sektora za faktoring u AOFI. Kroz njen bogat profesionalni put otkrivamo šta je faktoring, kome je namenjen i zašto je važan instrument likvidnosti za preduzeća svih veličina.

Epizoda pod nazivom “Faktoring – šta, kako i zašto? biće dostupna 7.septembra na našoj Patreon stranici, a od 10.septembra 2025. na YouTube kanalu i striming platformama, a šta vas očekuje u epizodi pogledajte u nastavku teksta.

• Šta je faktoring? Ko su najčešće korisnici faktoringa?

Najkraće rečeno faktoring je usluga naplate vaših potraživanja od kupaca bez čekanja i dodatnog zaduživanja.  

Faktoring u najširem smislu predstavlja ustupanje postojećeg nedospelog ili budućeg kratkoročnog potraživanja, koje prodavac potraživanja ima od svog dužnika kome prodaje robu ili nudi uslugu, sa odloženim rokom plaćanja, u zemlji i inostranstvu.

Predmet potraživanja jedino ne mogu biti proizvodi i usluge za lične  potrebe.

Korisnik faktoring usluge može da bude svako preduzeće, bez obzira na veličinu kao i preduzetnici. Iako je ideja da faktoring služi pre svega MSP sektoru, faktoring zbog svojih benefita u mnogome koriste i velika preduzeća. Prema podacima koje je prikupio Foruma za razvoj faktoringa  pri PKS-u za 2024. godinu najveće učešće u ostvarenom prometu imaju velika preduzeća 41%, srednja preduzeća 28%,  dok mala preduzećeća učestvuju sa 24%, a mikro preduzeća i preduzetnici sa 7%.

• Ko su učesnici u faktoringu?

 Učesnici u faktoringu su:

• USTUPILAC – PRODAVAC potraživanja odnosno svako preduzeće ili preduzetnik, ali ne i fizičko lice, koji ustupa-prodaje svoja potraživanja koje ima od svojih dužnika
• DUŽNIK –  kupac robe iz osnovnog komercijalnog posla – svaki privredni subjekat ili preduzetnik koji je registrovan u zemlji i inostranstvu.
• FAKTOR –  banka ili faktoring društvo koje ima odobrenje Ministarstva finansija, kao i strana banka ili privredno društvo  samo u poslovima međunarodnog faktoringa.  

• Kakva je suštinska razlika između faktoringa i kreditiranja?

Suštinska razlika je da preduzeće, naročito MSP, lakše i brže dolazi do obrntog kapitala bez čekanja naplate od kupaca, pri tome se dodatno ne zadužuje (faktoring se ne vodi u bilasnu kao zaduženje), po pravilu bez dodatnih sredstva obezbeđenja, ostavljajući prostor i za kreditiranje kod banaka. Faktoring se zasniva na proceni kvaliteta potraživanja koje preduzeće već ima, dok kredit podrazumeva zaduživanje obično uz neki dodatni kolateral, bez obzira da li su potraživanja naplaćena ili ne. Putem faktoringa preduzeće na vreme obezbeđuje potrebna obrtna sredstva za održavanje tekuće likvidnosti i povećanje svoje konkurentosti. Još jedna važna razlika je kada se ugovori faktoring bez regresa – preduzeće se na taj način štiti od neplaćanja dužnika čime ne ugrožava svoju likvidnost i sigurnost.

• Da li faktoring regulisan Zakonom?

 Faktoring je regulisan Zakonom još od 2013. godine. ( Sl. glasnik 62/2013 i 30/2018), iako faktoring u Srbiji funkcioniše još od 2004. godine. Na njegovoj implementaciji se radilo pune dve godine. Ideja za donošenje Zakona je bilo preciznije definisanje učesnika, njihovih prava i obaveza i promocija faktoringa, kako ga ne bi mešali sa nekim drugim proizvodima.

• Koliko je digitalizacija doprinela skraćenju procesa realizacije faktoring transakcija?

Digitalizacija je kao i u sve druge oblasti zahvatila i faktoring što je dovelo do značajnog skraćenja procesa realizacije, pre svega procesa odobrenja koji je uvek bio najduži. Danas, po dostavljanju celokupne dokumentacije preduzeće može imati pare na računu u roku od 24h.