Finansije u agritech biznisu – od mikrobilja do tržišta

U devetoj epizodi četvrte sezone podkasta Jezik Finansija razgovaramo o finansijama u agritech biznisu – od prve ideje, preko ulaganja iz sopstvenih sredstava, do izlaska proizvoda na tržište. Gosti epizode su Ivan Jovanović, suosnivač brenda MOĆNO, i Branislav Vesković, suosnivač kompanije Farmbot, koji kroz sopstveno iskustvo pokazuju kako se tehnologija, poljoprivreda i proizvodnja hrane sve više prepliću u savremenom preduzetništvu.

Epizoda „Finansije u agritech biznisu – od mikrobilja do tržišta“ otvara pitanja koja su važna za svaki mladi biznis: kako proceniti početne troškove, zašto nekada ima smisla krenuti iz sopstvenih sredstava, kako pratiti novčane tokove i na koji način se finansijski plan menja kada proizvodnja počne da pokazuje svoju realnu dinamiku. Ovo je razgovor o učenju iz prakse, optimizaciji procesa i građenju održivog poslovnog modela u industriji koja brzo menja način na koji razmišljamo o hrani.

Epizoda pod nazivom “Finansije u agritech biznisu – od mikrobilja do tržišta” biće dostupna 3.maja na našoj Patreon stranici, a od 6.maja 2026. na YouTube kanalu i striming platformama, a šta vas očekuje u epizodi pogledajte u nastavku teksta.

  • Kako je nastala ideja da se bavite proizvodnjom mikrobilja?

Ideja je nastala iz šireg interesovanja za razvoj agritech projekata i inovacija u poljoprivredi i proizvodnji hrane. Kroz rad na različitim tehnološkim i inovacionim projektima videli smo koliko se poljoprivreda menja i koliko sve više postaje tehnološka industrija. Mikrobilje nam je bilo posebno zanimljivo jer predstavlja spoj savremene proizvodnje hrane, kontrolisanih uslova uzgoja i proizvoda visoke nutritivne vrednosti.

Sa proizvodne strane, mikrobilje je interesantno jer omogućava veoma preciznu kontrolu procesa – svetla, temperature, vlage i ciklusa proizvodnje. To otvara prostor za optimizaciju i primenu tehnologije čak i u malim proizvodnim sistemima. Naš cilj je bio da razvijemo model proizvodnje koji je efikasan, održiv i koji može da se dalje razvija kroz primenu agritech rešenja.

  • Da li ste od početka znali da želite da biznis finansirate isključivo iz sopstvenih sredstava?

Dolazimo iz startap okruženja gde je finansiranje kroz grantove i investicije veoma česta praksa, ali smo u ovom slučaju odlučili da projekat pokrenemo iz sopstvenih sredstava. Želeli smo prvo da razumemo proizvodnju, tržište i logistiku pre nego što uključimo eksterni kapital. Takav pristup daje veću kontrolu nad razvojem projekta i omogućava da se model proizvodnje prvo potvrdi u praksi.

  • Koliko je prethodno znanje o finansijama uticalo na vašu odluku da uđete u ovaj posao?

Prethodno iskustvo u radu na inovacionim projektima i startapima dosta nam je pomoglo da realnije sagledamo troškove, tempo ulaganja i period povrata investicije. Poljoprivreda često deluje jednostavno, ali kada se uđe u ozbiljniju proizvodnju vrlo brzo postaje jasno koliko su finansijsko planiranje i kontrola troškova važni. Upravo to iskustvo iz projektnih finansija pomoglo nam je da ovaj projekat postavimo na zdravim osnovama.

  • Koji je bio prvi konkretan korak – i koliko vas je on koštao?

Prvi konkretan korak zapravo je bio jedan kontakt koji je otvorio celu priču. Kroz saradnju sa Walnut fondom došli smo u kontakt sa Ivanom, koji stoji iza brenda Moćno. Kroz razgovore sa njim počeli smo ozbiljnije da razmišljamo o proizvodnji mikrobilja i o tome kako bi takav proizvod mogao da se uklopi u širi koncept zdrave hrane i inovacija u agritech i food sektoru.

  • Da li ste u startu imali jasno definisan finansijski plan ili ste učili „u hodu“?

Imali smo okvirni finansijski plan, ali u ovakvim projektima uvek postoji i element učenja u hodu. Kada počnete proizvodnju tek tada zaista razumete dinamiku troškova, potrošnju resursa i organizaciju procesa.

U proizvodnji je stalna optimizacija ključna. Kako učite više o samom procesu, ciklusima uzgoja, kvalitetu proizvoda i tržištu – tako prilagođavate i finansijski model. Upravo ta kombinacija planiranja i praktičnog iskustva je najvažnija za razvoj ovakvog biznisa.

Faktoring – šta, kako i zašto?

U devetoj epizodi treće sezone podkasta Jezik finansija razgovaramo sa Tanjom Kursar, direktorkom Sektora za faktoring u AOFI. Kroz njen bogat profesionalni put otkrivamo šta je faktoring, kome je namenjen i zašto je važan instrument likvidnosti za preduzeća svih veličina.

Epizoda pod nazivom “Faktoring – šta, kako i zašto? biće dostupna 7.septembra na našoj Patreon stranici, a od 10.septembra 2025. na YouTube kanalu i striming platformama, a šta vas očekuje u epizodi pogledajte u nastavku teksta.

  • Šta je faktoring? Ko su najčešće korisnici faktoringa?

Najkraće rečeno faktoring je usluga naplate vaših potraživanja od kupaca bez čekanja i dodatnog zaduživanja.  

Faktoring u najširem smislu predstavlja ustupanje postojećeg nedospelog ili budućeg kratkoročnog potraživanja, koje prodavac potraživanja ima od svog dužnika kome prodaje robu ili nudi uslugu, sa odloženim rokom plaćanja, u zemlji i inostranstvu.

Predmet potraživanja jedino ne mogu biti proizvodi i usluge za lične  potrebe.

Korisnik faktoring usluge može da bude svako preduzeće, bez obzira na veličinu kao i preduzetnici. Iako je ideja da faktoring služi pre svega MSP sektoru, faktoring zbog svojih benefita u mnogome koriste i velika preduzeća. Prema podacima koje je prikupio Foruma za razvoj faktoringa  pri PKS-u za 2024. godinu najveće učešće u ostvarenom prometu imaju velika preduzeća 41%, srednja preduzeća 28%,  dok mala preduzećeća učestvuju sa 24%, a mikro preduzeća i preduzetnici sa 7%.

  • Ko su učesnici u faktoringu?

 Učesnici u faktoringu su:

  • USTUPILAC – PRODAVAC potraživanja odnosno svako preduzeće ili preduzetnik, ali ne i fizičko lice, koji ustupa-prodaje svoja potraživanja koje ima od svojih dužnika
  • DUŽNIK –  kupac robe iz osnovnog komercijalnog posla – svaki privredni subjekat ili preduzetnik koji je registrovan u zemlji i inostranstvu.
  • FAKTOR –  banka ili faktoring društvo koje ima odobrenje Ministarstva finansija, kao i strana banka ili privredno društvo  samo u poslovima međunarodnog faktoringa.  
  • Kakva je suštinska razlika između faktoringa i kreditiranja?

Suštinska razlika je da preduzeće, naročito MSP, lakše i brže dolazi do obrntog kapitala bez čekanja naplate od kupaca, pri tome se dodatno ne zadužuje (faktoring se ne vodi u bilasnu kao zaduženje), po pravilu bez dodatnih sredstva obezbeđenja, ostavljajući prostor i za kreditiranje kod banaka. Faktoring se zasniva na proceni kvaliteta potraživanja koje preduzeće već ima, dok kredit podrazumeva zaduživanje obično uz neki dodatni kolateral, bez obzira da li su potraživanja naplaćena ili ne. Putem faktoringa preduzeće na vreme obezbeđuje potrebna obrtna sredstva za održavanje tekuće likvidnosti i povećanje svoje konkurentosti. Još jedna važna razlika je kada se ugovori faktoring bez regresa – preduzeće se na taj način štiti od neplaćanja dužnika čime ne ugrožava svoju likvidnost i sigurnost.

  • Da li faktoring regulisan Zakonom?

 Faktoring je regulisan Zakonom još od 2013. godine. ( Sl. glasnik 62/2013 i 30/2018), iako faktoring u Srbiji funkcioniše još od 2004. godine. Na njegovoj implementaciji se radilo pune dve godine. Ideja za donošenje Zakona je bilo preciznije definisanje učesnika, njihovih prava i obaveza i promocija faktoringa, kako ga ne bi mešali sa nekim drugim proizvodima.

  • Koliko je digitalizacija doprinela skraćenju procesa realizacije faktoring transakcija?

Digitalizacija je kao i u sve druge oblasti zahvatila i faktoring što je dovelo do značajnog skraćenja procesa realizacije, pre svega procesa odobrenja koji je uvek bio najduži. Danas, po dostavljanju celokupne dokumentacije preduzeće može imati pare na računu u roku od 24h.

Finansiranje specijalnih događaja

U najnovijoj epizodi podkasta “Jezik finansija” istražujemo svet finansiranja specijalnih događaja kroz razgovor sa Ivanom Petrovićem, predsednikom UO EXIT fondacije. Ivan nam donosi jedinstven uvid u složen proces organizacije jednog od najpoznatijih evropskih muzičkih festivala – EXIT-a, koji je dva puta proglašen za “Najbolji veliki evropski festival”. Ovo je epizoda koja će inspirisati sve ljubitelje festivala, organizatore događaja i one koji žele da saznaju više o vezi između kulture i ekonomije.

Epizoda pod nazivom “Finansiranje specijalnih događaja“ biće dostupna 12.januara na našoj Patreon stranici, a od 15. januara 2025. na YouTube kanalu i striming platformama, a šta vas očekuje u epizodi pogledajte u nastavku teksta.

  • Exit je festival koji je pored toga što je muzički događaj, on je iznad svega brend koji je  Srbiju i Novi Sad postavio na svetsku scenu. Organizacija takvog događaja je izuzetno složene. Pre nego počnemo pričati o planiranju jednog takvog događaja moram te pitati otkud ti u muzičkoj industriji? Otkud na čelu organizacije kao što je EXIT?

EXIT je nastao po ideji osnivača Dušana Kovačevića kao projekat Studentske Unije Srbije 2000 godine, a ja sam kao što znaš bio tada najpre aktivista Studentske Unije na FONu i kasnije i Predsednik Studentske Unije Univerziteta u Beogradu. Kao deo te generacije, koja je želela pozitivne promene u Srbiji i na Balkana, želela je Izlaz(EXIT je po tome i dobio ime)iz izolacije u kojoj smo se nalazili i svih onih loših stvari koje su se dešavale devedestih godina prošlog veka i sanjala da mi kao narod i država ponovo budemo „deo normalnog sveta“ nakon progonstva 90ih godina. Jedan od prvih slogana festivala je bio ako se sećaš „Serbia are U ready for the future“ koji nekako vanvremeski opsije ono što je ta generacija htela, a verujem delimično uspela da ostvari kroz planetarni uspeh EXITa.

  • Kako izgleda proces priprema događaja kao što je Exit? Kada kreće?

Ovo je inače jedno od pitanja koje nam često postavljaju ljudi…nekad se smejemo kada npr. u maju pitaju jer ste krenuli sa pripremama za festival koji se uvek dešava u drugoj nedelji jula. Odgovor glasi, pripreme nikad ne prestaju 😊. Za ovako veliki i kompleksan događaj, prireme za sledeće izdanje kreću odmah po završetku aktuelnog, a neke pripreme za sledeće izdanje poput bookinga programa se dešavaju i pre nego se završi aktuelno izdanje festivala.

  • Ko komunicira sa sponzorima?

Postoji posebno odeljenje za korporativna partnerstva bavi tkz. komercijalnim sponzorima. Ova uska specijalnost je jedna od osobenosti EXITa u odnosu na druge organizatore, gde je ova funkcija obično u sklopu marketing i PR odeljenja. Ovo odeljenje se tokom cele godine isključivo bavi ovom temom, planiranjem i izvedbom saradnje sa korporativnim partnerima, njihovima potrebama i ciljevima i kako njih najbolje  uklopiti u ono što je program i koncept festivala.

  • Budući da je Exit od specijalnog događaja i muzičkog festivala postao događaj koji ima uticaj na BDP Novog Sada i Srbije, koliko ti to olakšava proces prikupljanja partnera?

Naravno da je od pomoći, jer su partneri svesni veličine i značaja EXITa za Srbiju i Balkan. Biti proglašen dva puta za zvanično najbolji veliki evropski festival od strane Evropskih festivalskih nagrada na Eurosonic-u(što dođe kao Oskar za festivale) u tako jakoj evropskoj konkurenciji je nešto na šta stvarno možemo biti ponosni. Koliki je to veliki i zapanjujući uspeh probaću da kroz jezik finansija na najprostiji način objasnim jedinim adekvatnim poređenjem: to bi bilo skoro isto kao kada bi Zvezda ili Partizan osvojili Ligu šampiona Evrope u fudbalu u konkurenciji Mančester junajteda, Real Madrida itd(Glastonberija, Tumorolenda itd) sa budžetima Zvezde ili Partizana naspram budžeta Reala i Mančestera.

  • Exit je događaj koji obično se organizuje u julu, i ima regionalni uticaj? Šta smatraš kao najveću vrednost ovog događaja?

Pored direktnog ekonomskog prihoda tj. doprinosa turističkoj privredi Novog Sada i Srbije koji po istraživanjima za 2024 iznosi oko 23,4 miliona evra, najveća vrednost je u promotivnom i doprinosu imidžu Srbije i njenog turizma i savremene kulture. Ako imamo u vidu da EXIT organizacija aktivno kroz razne kanale sprovodi promotivnu kampanju na preko 30 tržišta Evrope i sveta, i da posetioci dolaze iz preko 120 zemalja sa svih 5 kontinenata, ta ukupna promotivna vrednost je sigurno višestruko veća od direktnog ekonomskog prihoda za turizam Srbije.

Ivan Petrović

Ivan Petrović

Ivan M. Petrović je predsednik UO EXIT fondacije, odgovoran za vođenje društvenih aktivnosti i odnosa sa ključnim stejkholderima EXIT Festival grupacije u preko 10 zemalja Evrope i sveta.

Ivan je aktivan deo rasta i razvoja EXIT -a od 2013. godine, koji je u tom periodu dva puta proglašen za zvanično „Najbolji veliki evropski festival“ od strane European Festivals Awards(EFA). Tim EXIT fondacije koji je Ivan vodio u poslednjih 11 godina realizovao je preko 100 različitih projekata, kampanja, događaja i drugih aktivnosti. Među najznačajnijim dostignućima su projekti: „Asovi za decu“ – humanitarni projekat izgradnje NURDOR bolnice za decu u Nišu, vođenje kandidature Novog Sada i osvajanje titule Evropske prestonice kulture 2022. godine, kao i iniciranje i vođenje kandidature Novog Sada za Omladinsku prestonicu Evrope. Takođe je bio producent i projektni lider drugih projekata kao što su: ConsciousRevolution.life, 3 konferencije o nacionalnom (re)brendiranju Srbije (rebrand.rs), Youth Heroes, #FirstWorldPeace projekat sa slavnom umetnicom Yoko Ono, StayClean.rs kampanja, „Tiha balkanska većina“, 3D virtuelna tura Petrovaradinske tvrđave, EXIT Life Stream itd.

Ivan je konsultant i internacionalni govornik u oblasti društvenog uticaja  i društveno odgovornog poslovanja, kreativnih industrija, menadžmenta festivala i događaja, turizma , motivacije i svesnosti, saradnje sa dijasporom, brendiranja destinacija itd. Ivan je bio predsednik Grupacije organizatora manifestacija Privredne komore Srbije i član Saveta za kreativne industrije Predsednice Vlade Srbije.

Pre EXIT -a, Ivan je bio izvršni direktor Fondacije Prestolonaslednika Aleksandra II Karađorđevića za obrazovanje i kulturu na Kraljevskom dvoru u Beogradu, Menadžer programa u organizaciji srpske dijaspore u SAD, junior konsultant Svetske banke, su-osnivač prvog centra za razvoj karijere u Srbiji na Fakultetu organizacionih nauka (2004), predsednik Studentske unije Univerziteta u Beogradu, član Saveta Univerziteta u Beogradu itd.

Ivan je diplomirao menadžment na Fakultetu organizacionih nauka Univerziteta u Beogradu.

Sandra Damijan

Sandra Damijan

Dr Sandra Damijan je predavačica na Ekonomskom fakultetu Sveučilišta u Ljubljani. Također je partner i voditelj Grant Thornton Advisory and Financial Forensic Services u JIE. Sandra je senatorica za Sloveniju na Svjetskom forumu investitora poslovnih anđela (WBIF), članica Global Startup odbora i vodi Smart Financing. Također je viši član savjetodavnog odbora u Sigma Ratings za Europu (Fitch Group), bivša predsjednica slovenskog ogranka Udruge certificiranih ispitivača prijevara i osnivačica Intercollegiate European Ethics Bowl.

Tijekom rada u slovenskoj Komisiji za prevenciju korupcije bila je odgovorna za razvoj usklađenosti te je vodila i upravljala istražnim timovima za korupcijska kaznena djela u javnom i privatnom sektoru. Usredotočila se na financijski, infrastrukturni, energetski, zdravstveni i telekomunikacijski sektor. Bivša je članica slovenske delegacije pri Vijeću Europe Grupe država protiv korupcije (GRECO), voditeljica slovenske delegacije pri UNODC-u za pravnu i tehničku pomoć u provedbi Konvencije Ujedinjenih naroda protiv korupcije (UNCAC) u dr. zemalja, i bivši potpredsjednik Europske mreže za prijevare i korupciju u zdravstvu (EHFCN), Bruxelles.