Studentske priče o finansijama

U specijalnoj epizodi „Jezika finansija“ postavljamo pitanje koje se tiče svih mladih: da li nas fakulteti pripremaju za život sa novcem? Umesto da o studentima govorimo iz perspektive odraslih, ovog puta razgovaramo direktno sa studentima Univerziteta u Beogradu o tome kako razumeju finansijsku pismenost i gde osećaju najveće praznine.

Kroz iskrene odgovore i konkretne primere, otvaramo teme budžetiranja, štednje, osiguranja, ukamaćivanja i investiranja, ali i pitanje gde se finansijske veštine zaista uče – u nastavi, u porodici, kroz praksu ili tek kad „zatreba“. Razgovor vode prof. dr Slađana Benković i Marija Mutić (Erste Banka), a epizoda je poziv na dijalog: šta mladima treba da bi mogli da donose stabilnije i sigurnije finansijske odluke.

Epizoda pod nazivom “Studentske priče o finansijama” biće dostupna 15. marta na našoj Patreon stranici, a od 18. marta 2026. na YouTube kanalu i striming platformama, a šta vas očekuje u epizodi pogledajte u nastavku teksta.

• Kako bi definisala finansijsku pismenost?

Marijana: Finansijska pismenost se definiše prvenstveno kao veština sa kojom se svakodnevno susrećemo. Ona predstavlja razumevanje načina na koji novac funkcioniše, kako štedeti i investirati, ali suštinski znači sposobnost da mi upravljamo novcem, a ne da na kraju dana novac upravlja nama

• Koliko znaš o pravljenju i održavanju mesečnog budžeta?

Maja: Ja danas svakog dana svaki trošak zapisujem, čak i ako je u pitanju kafa od 50 dinara na automatu, jer smatram da je ta navika i doslednost jako bitna. Volela bih da edukujem druge kroz radionice na fakultetima koje bi trajale nekoliko meseci, gde bi kolege učile da odvajaju od 5 do 10% za štednju i fondove, uz neku vrstu nagrade na kraju. Verujem da mi, kao studenti ekonomskih usmerenja, možemo biti mentori kolegama sa drugih fakulteta i pomoći im da naprave realnu sliku svojih mogućnosti.

• Kako bi objasnio pojam “diverzifikacija” nekome ko ne zna ništa o investiranju?

Mihailo: Najlakše bih to objasnio čuvenom metaforom: ‘Ne stavljajte sva jaja u istu korpu’. To znači da ulažete u različita sredstva koja nisu međusobno povezana. Na taj način, ako dođe do pada cene jedne akcije ili sloma cele jedne industrije, manja je verovatnoća da će ceo portfolio propasti u isto vreme, jer će ostale investicije nastaviti da rastu

• Kako prepoznati finansijske prevare ili lažne investicione ponude?

Vuk: Prvi znak je ako nešto zvuči previše dobro da bi bilo istinito – ako vam neko obeća da ćete duplirati novac za par dana uz par klikova, verovatno vas vara. Treba biti obazriv prema mejlovima o lažnim povratima poreza ili porukama ‘afričkih prinčeva’ i onih koji se lažno predstavljaju kao velike firme (poput MTS-a). Ključno je razmišljati svojom glavom, proveriti odakle poruka potiče i ne donositi odluke na osnovu pohlepe ili straha, već isključivo logikom

• Kako bi merio/la uticaj studentskih inicijativa za finansijsko obrazovanje?

Nikola: Uticaj merimo kroz konkretan odziv kolega – recimo, naš investicioni klub je za samo par meseci privukao preko 120 članova, što je 2% ukupnog studentskog tela. Takođe, uspeh vidimo kroz platforme koje smo napravili, a koje studentima omogućavaju da trguju na simuliranim nalozima. Tako oni mogu da iskuse realan rizik i vide rezultate svojih odluka u praksi pre nego što počnu da rade sa pravim novcem.