Iza kulisa polise: Kako se dizajnira osiguranje?

Rizici oblikuju naše živote i poslovanje, a iza svake polise stoji kompleksan proces odluka koje nas štite. U novoj epizodi podkasta Jezik Finansija ulazimo u anatomiju osiguranja i otkrivamo šta se dešava pre nego što gotov proizvod stigne do klijenta.

Naša gošća je Senka Knežević, direktorka sektora za razvoj, procenu i preuzimanje rizika u Triglav osiguranju. Sa više od 15 godina iskustva u industriji i inženjerskim pristupom poslovanju, Senka donosi jedinstven uvid u to kako se spajaju matematika, pravo, prodaja i ljudske sudbine. Razgovaramo o ključnim faktorima koji utiču na “underwriting” odluke, inovaciji u razvoju proizvoda i balansu između kreiranja nečeg novog i zaštite stabilnosti kompanije.

Epizoda pod nazivom “Iza kulisa polise: Kako se dizajnira osiguranje?” biće dostupna 19.jula na našoj Patreon stranici, a od 22.jula 2026. na YouTube kanalu i striming platformama, a šta vas očekuje u epizodi pogledajte u nastavku teksta.

  • Možete li ukratko reći odakle u vašem profesionalnom razvoju interesovanje za osiguranje ?

Do ovog „spoja“ je došlo sasvim slučajno ali se ispostavilo kao dosta dobra životna kombinacija. Po struci sam inženjer tehnologije I tehnologija me je naučila kako procesi funkcionišu iznutra. Naučila me je gde nastaju kvarovi, požari i eksplozije, a osiguranje je tražilo nekoga ko razume industrijske rizike. Na ta vrata sam ušla pre skoro 20 godina i brzo shvatila sam da je osiguranje neverovatno dinamična inženjersko-ekonomska disciplina.

  • Šta vas je motivisalo da se usmerite na razvoj proizvoda i upravljanje rizicima?

Dinamika stvaranja nečeg opipljivog iz matematike. Razvoj proizvoda vam daje kreativnu slobodu, a sa druge strane upravljanje rizicima vas drži čvrsto na zemlji i ono što je važno, u stvari fascinantno, je balansirati između te dve krajnosti. Kreirate nešto novo, a istovremeno štitite stabilnost kompanije. Svaki novi proizvod je kao lansiranje nove fabrike. Morate predvideti sve kvarove pre nego što se dese.

  • Koje veštine smatrate ključnim za vašu ulogu koju obavljate u kompaniji danas?

Prevođenje kompleksnog na jednostavno, a to možete samo ako ste dovoljno analitični i fleksibilni (što možda ne ide uvek skupa 😊). Morate imati sposobnost da uočite detalje, a zatim da imate sposobnost brzog donošenja odluka pod pritiskom. Ništa manje važna je veština komunikacije i empatije, a tu pomaže opšta kultura, dobro poznavanje tržišta, kompanije na drugoj strani. Ono što je osiguranje u svojoj suštini jeste da spajamo svet matematike, prava, prodaje i ljudskih sudbina.

  • Koji su ključni KPI-ji koje pratite za razvoj i rizik?

Pratimo svašta ali imperativ je profitabilnost portfelja i brzina izlaska na tržište. Pratimo sve standardne, merljive i korisne podatke, a vodimo računa i o  time-to-market – brzinu razvoja novog proizvoda. Pratimo procenat zadržavanja klijenata nakon obnove polisa.

  • Kako izgleda standardni proces procene rizika pri razvoju novog proizvoda?

Liči na detaljan sistematski pregled pre nego što nekoga proglasite zdravim. Sve počinje od ideje i potrebe sa tržišta. Zatim na scenu stupa analiza podataka. Gledamo šta se dešavalo u prošlosti sa sličnim rizicima. Pravimo scenarije “šta ako se desi najgore”. Definišemo šta tačno pokrivamo, a šta isključujemo. Tek tada proizvod dobija svoju cenu i uputstvo za prodaju

  • Koji kvantitativni i kvalitativni faktori najviše utiču na underwriting odluke?

Statistika nam daje brojeve, ali ljudski faktor presuđuje. Kvantitativni su matematika, statistika šteta i finansijski izveštaji. Kvalitativni su ono što se vidi na terenu. Kakav je menadžment firme koja se osigurava, kakva je njihova kultura održavanja opreme i zaštite, kakva su im pravila, procesi. Dva objekta mogu biti građevinski identična ali prevagu odnosi onaj gde se čisti i pazi 😊

Jasmin Macura

Jasmina Begović

Jasmina Macura je direktor u Preduzeću za reviziju “UHY Revizija” doo, Beograd i  ima preko 30 godina iskustva u reviziji. Profesionalnu karijeru je započela kao istraživač u Ekonomskom institutu u Beogradu, gde je radila na nekoliko važnih projekata kao što su proučavanja bezalkoholnih pića u Jugoslaviji za Coca Cola Kompaniju, kao i industrijskih kablova za Booz, Allen and Hamilton, Pariz. Značajan istraživački projekat je bio za Dunn & Bradstreet i uključivao je pripremu od preko 400 kreditno vrednosnih izveštaja za industrijska i trgovinska preduzeća bivše Jugoslavije. Projekat je prekinut sredinom 1991. zbog iznenadnog građanskog rata u Jugoslaviji. 

Ostali istraživački projekti od značaja su: Rekonstrukcija Jugoslovenske industrije, Uvođenje koncepta Marketinga u  Fabriku Kablova, Svetozarevo, Istraživanje tržišta za  Beočinsku Fabriku Cementa  i  Dugoročno razvijanje, nerazvijene regije Srbije (projekat finansiran od strane Svetske Banke). Nakon istraživačkog angažmana u Ekonomskom institutu bila je angažovana kao viši rukovodilac revizije u međunarodnoj revizorskoj kući Deloitte d.o.o., Beograd. U toku svoje duge karijere rukovodila je u preko 180 revizija u zemlji i inostranstvu. Gospođa Macura je bila uključena i u projekte revizije četiri najveće banke u Ruskoj Federaciji. Kao viši rukovodilac revizije bila je uključena u brojne domaće i međunarodne revizije. 

Gospođa Macura je rukovodila pregledima i revizijama po Međunarodnim standardima revizije za preduzeća: Elektroprivreda Srbije, Naftna industrija Srbije, JAT Airways i druga javna preduzeća u Srbiji finansirana od strane EBRD. U periodu od 1999. – 2000. godine,  rukovodila je revizijama u preko 50 preduzeća koja su bila u procesu privatizacije u Republici Srpskoj. Gđa Macura je rukovodila Due Diligence projektima vezanim za proces privatizacije domaćih banaka i preduzeća:  Novosadska banka a.d., Novi Sad za Erste bank, Austrija, Niška banka a.d., Niš za Erste bank, Austrija, Vojvodjanska banka a.d., Novi Sad, IHP Prahovo, Prahovo.

Završila Ekonomski fakultet, Univerziteta u Beogradu na smeru Poslovne ekonomije. Ima licencu Ovlašćenog revizora koju izdaje Ministarstvo finansija Republike Srbije.

Finansijski izveštaji: šta brojevi zaista govore

U drugoj epizodi četvrte sezone podkasta Jezik finansija razgovaramo o finansijskim izveštajima – dokumentima koji predstavljaju ogledalo poslovanja svake kompanije.

Gošća epizode je Jasmina Macura, direktor u revizorskoj kući UHY Revizija, sa više od 30 godina iskustva u reviziji i finansijskim analizama. Kroz praktična objašnjenja govorimo o tome šta su finansijski izveštaji, kako se razlikuju bilans stanja i bilans uspeha, zašto se izveštaji „čitaju“, a ne samo posmatraju, kao i koliku ulogu u savremenom poslovanju imaju digitalizacija i veštačka inteligencija.

Tema je namenjena svima koji žele da razumeju finansije jasnije, dublje i primenljivo. Epizoda pod nazivom “Finansijski izveštaji: šta brojevi zaista govore” biće dostupna 11. januara na našoj Patreon stranici, a od 14. januara 2026. na YouTube kanalu i striming platformama, a šta vas očekuje u epizodi pogledajte u nastavku teksta.

  • Šta je finansijski izveštaj?

Finansijski izveštaj je „ogledalo“ poslovanja kompanije, odnosno prikaz finansijske pozicije, rezultata poslovanja i tokova gotovine za određeni vremenski period tj. poslovnu godinu.

  • Koji su glavni finansijski izveštaji?

Finansijski izveštaji mogu biti: pojedinačni FI i konsolidovani FI. I jedne i druge FI, koje naš Zakon o računovodstvu naziva „Redovni godišnji FI“ čine:

  • Bilans Stanja, Bilans Uspeha, Izveštaj o ostalom rezultatu, Izveštaj o promenama na kapitalu, Izveštaj o tokovima gotovine i Napomene uz finansijske izveštaje (u zavisnosti od veličine pravnog lica obim FI može biti i manji).
  • Po čemu se razlikuju?

Osnovna razlika je da Bilans Stanja prikazuje finansijsku poziciju kompanije na određeni dan (imovinu, obaveze i kapital), dok Bilans Uspeha prikazuje finansijski rezultat kompanije za odredjeni vremenski period (prihodi i rashodi).

  • Kaže se da informacije koje dobijamo iz izveštaja se čitaju. Gde se uči čitanje finansijskih izveštaja?

Negde sam pročitala citat nepoznatog autora „Svaki bilans ima svoju naraciju – umetnost je pročitati je između redova“. U toku obrazovanja na društvenim smerovima ekonomske struke uči se o bilansima, ali „čitanje“ se uči kroz praksu, bilo na poslovima računovodstva, revizije i sličnim. Za dobro „čitanje“ je potrebno dobro razumevanje svih sistematično grupisanih cifara na odredjenim bilansnim pozicijama.

  • Koliko je digitalizacija doprinela bržem sačinjavanju i čitanju finansijskih izveštaja?

Digitalizacija je značajno doprinela bržem sastavljanju FI i kroz procese logičkih kontrola značajno učinila ovaj proces efikasnijim, pouzdanijim, uz značajnu uštedu vremena. Ako čitanje posmatramo kroz brojne racio analize, digitalizacija je tu od velike pomoći. Primena AI u svetu finansija, pa i u tumačenju FI je sve prisutnija, ali za donošenje promišljenih odluka na osnovu dobijenih racija, smatram, da je čovek još uvek nezamenljiv.