Satovi: strast, kolekcionarstvo ili investiciona zamka?

Da li je sat na vašoj ruci imovina koja čuva vrednost ili luksuzan hobi sa visokim troškovima održavanja? U ovoj epizodi razgovaramo sa Milenkom Cajkovićem, finansijskim stručnjakom sa preko 15 godina iskustva u bankarstvu i upravljanju rizicima, koji trenutno vodi globalni tim u jednoj od najvećih banaka u Londonu.

Milenko spaja analitički um direktora za upravljanje rizikom i strast kolekcionara, nudeći realnu sliku tržišta satova. Umesto marketinških obećanja o lakom profitu, analiziramo podatke: zašto je WatchCharts indeks pao preko 30% tokom 2022-2023. godine, kakva je korelacija satova sa akcijama i zašto su troškovi održavanja (cost-of-carry) često potcenjeni. Saznajte zašto pravi kolekcionari ne kupuju satove zbog prinosa, već zbog emocije, i kako krize postaju prilika za one koji kupuju iz ljubavi, a ne iz spekulacije.

Epizoda pod nazivom “Satovi: strast, kolekcionarstvo ili investiciona zamka?” biće dostupna 17.maja na našoj Patreon stranici, a od 20.maja 2026. na YouTube kanalu i striming platformama, a šta vas očekuje u epizodi pogledajte u nastavku teksta.

  • Kako ste ušli u svet satova? Kada ste prepoznali da uspešni poslovni ljudi često investiraju i u satove?

Moram odmah da razjasnim nešto što će možda biti iznenađujuće za vaše pratioce: ja ne investiram u satove. Pre bih sebe opisao kao „mali kolekcionar“. Naravno „mali“ je relativno; za većinu ljudi izvan horološkog sveta bi moja kolekcija delovala impresivno, ali unutar tog sveta je „mala“. Radim u finansijama, na globalnim tržištima, i proveo sam karijeru analizirajući investicije. Ali kad kupujem sat, ne razmišljam o prinosu – razmišljam o tome da li je to sat koji želim da nosim.

U svet satova sam ušao kao u hobi. Verovatno je to krenulo kada sam bio mali – deda je jedno vreme imao neki „Šafhauzen“ koji sam zapamtio i takođe se sećam da mi se dopadao Seamaster koji je nosio Piers Brosnan kao James Bond. To je bio začetak interesovanja za satove koje je kasnije dovelo do dubljeg istraživanja i toga da zavolim sve detalje koji čine jedan fini sat kao celinu – od istorije, do procesa, vrhunskog majstorluka razvijenog u prethodnom veku i kombinacije sa najmodernijim tehnologijama.

Iskreno, nisam upoznao kolekcionare satova kroz posao u finansijama. Upoznao sam ih direktno kroz kolekcionarstvo – i to je jedna od nevidljivih prednosti kupovine satova u zvaničnim prodavnicama brendova. Kad postanete klijent, brendovi vas pozivaju na događaje – trke Formule 1, posete manufakturama u Švajcarskoj, kolekcionarske večeri. Tu sam upoznao ljude sa kolekcijama koje su neuporedivo veće i vrednije od moje. I znate šta je interesantno? Nijedan od njih ne razmišlja o satovima kao investiciji. Svi do jednog su kolekcionari – u tome su zbog strasti, ne zbog prinosa. Naravno, fini satovi su jako skupi i morate biti uspešni da biste mogli da imate desetine ili stotine hiljada evra u satovima, ali u mom iskustvu mali je procenat uspešnih ljudi koji imaju više od jednog ili dva sata koje nose.

  • Šta čini sat vrednim – šta gledate prvo: brend, komplikaciju, retkost ili stanje?

Prvo gledam nešto što se ne može staviti u tabelu: da li me sat emotivno privlači? Da li ŽELIM da ga nosim? To je prvi filter. A kada već imate desetak satova, konkurencija je za jednu ruku je veoma gusta.

To je ono što će učiniti da se zainteresujem za neki sat, ali kad prođe taj filter, onda da – gledam zanatstvo, mehanizam, retkost, priču, kako se uklapa u ostatak kolekcije. E sad, kao neko ko radi u finansijama, svestan sam vrednosti. Prolazi mi kroz glavu pri kupovini. Više kao potencijal za depresijaciju, ne bih voleo da mi sat izgubi većinu vrednosti za par godina posedovanja, tako da je to jedan od negativnih kriterijuma ali očekivanje apresijacije vrednosti mi nikada nije bio razlog za kupovinu.

To bih rekao da je skoro univerzalno slučaj i za ostale iskrene kolekcionare satova koje poznajem. A ako gledate na sat primarno kao dugoročnu investiciju, rekao bih da je to isto dobar pristup izboru prilikom kupovine. U tom slučaju bih možda više stavio akcenat na retkost i priču nego na ostale kriterijume ali su i dalje svi relevantni. A u svakom slučaju bih zaobišao hype satove.

  • Koji faktori najviše utiču na vrednost satova tokom ekonomskih kriza?

Kao neko ko radi u finansijama, mogu reći nešto što možda nećete čuti od ljudi koji promovišu satove kao investiciju: satovi NISU sigurna luka. To je mit.

Podaci su jasni: tokom 2022-2023. pooštravanja monetarne politike, WatchCharts indeks je pao 31-32%. Istraživanje Weisskopfa i Masseta (2025) pokazuje da su se satovi ponašali kao spekulativni asseti, ne kao tradicionalni diversifikator. Korelacija sa akcijama tehnički jeste blizu nule, ali to je rezultat kratkog i anomalnog perioda, ne dokaz strukturalne stabilnosti.

Međutim, za kolekcionare – a ne za investitore – krize su zapravo prilika. Cene padaju, ali vaša želja da nosite sat ne pada. Ko kupi tokom korekcije iz ljubavi prema satu, dobija bolju cenu. Ko kupi na vrhu hype ciklusa iz želje za profitom – taj strada.

  • Koji su skriveni troškovi investicionog sata?

Ovo je tema o kojoj se premalo govori, u finansijskom žargonu cost-of-carry za satove kao investiciju je dosta veliki.

Sat od 50.000 može lako imati 15.000-25.000 troškova održavanja tokom decenije. Servis: 500-5.000 evra svakih 3-5 godina (zavisi od brenda i komplikacija). Osiguranje: 1-2% godišnje. Skladištenje. I najvažnije – nula prihoda dok držite sat. Nema dividendi, kamata, rente.

Ukupni godišnji prinosi satova su oko 5.7% (WatchCharts 2019-2024), ali kad oduzmete 2-4% godišnjih troškova, realan neto prinos je skroman. I to je ako imate najpopularnije modele. Akcije i zlato su u istom periodu donele ~13%.

Zašto ja ipak sakupljam satove? Zato što nijedna akcija ne izgleda ovako na ruci. Užitak je realan, a eventualno čuvanje vrednosti je bonus.

  • Kada držati sat dugoročno, a kada prodati radi profita?

Ovo je pitanje gde ću dati možda neočekivan odgovor: ja nikada nisam prodao sat i ne planiram to da menjam.

Za mene, pitanje nije ‘kad prodati’. Pitanje je ‘da li još uvek uživam u ovom satu?’. Dok uživam – držim. Jedini scenario u kojem bih prodao je ako bih prestao da cenim sat i želeo da ta sredstva upotrebim za sledeću kupovinu koja me više privlači.

Ali evo podataka za one koji razmišljaju investiciono: godišnji prinosi satova su oko 5.7% (2019-2024). Akcije i zlato u istom periodu: ~13%. Nekretnine: u Srbiji slično. Satovi su bolji od obveznica, ali lošiji od akcija, zlata i nekratnina. A kad oduzmete troškove održavanja od 2-4%, realan prinos je još niži.

Zato mislim da je pоenta upravo u tome: ne kupujte sat za profit. Kupite ga jer želite da ga nosite narednih 20 godina. A ako uzgred sačuva ili poraste u vrednosti – tim bolje.

Aleksandar Begović

Aleksandar Begović

Aleksandar Begović je ekspert u oblasti finansija, poreza i prava koji je svoje desetogodišnje iskustvo izgradio radeći sa multinacionalnim kompanijama i lokalnim i globalnim startapima. U poslednje 4 godine se specijalizovao za oblast blokčejn tehnologija, sa posebnim akcentom na decentralizovane finansije (DeFi), gde se kroz konstantnu edukaciju i praćenje ovog dinamičnog tržišta trudi da ostane u toku sa svim dešavanjima i pomogne u razvoju finansijske, pravne i poreske regulative u ovoj oblasti.

U kompaniji Decenter, Aleksandar ima ključnu ulogu u vođenju svih operativnih aspekata poslovanja i strateškog planiranja. Fokusiran je na održivost poslovanja, alokaciju resursa i strateški razvoj, uvažavajući specifičnosti industrije u kojoj kompanija posluje, što ga pozicionira kao važnog aktera u skaliranju Web3 organizacije iznutra.

Pored toga, prati globalne regulatorne trendove i tržišna kretanja, sa ciljem da omogući bolju navigaciju kroz kompleksan DeFi pejzaž, povezujući principe tradicionalnih finansija sa potencijalima decentralizovanih sistema.

Branislav Mihajlov

Branislav Mihajlov

Branislav Mihajlov je diplomirani istoričar umetnosti, magistar tehničkih nauka za odnose s javnošću, doktorand na Fakultetu političkih nauka u Beogradu.
Rukovodilac je grupe za zaštitu, očuvanje i prezentaciju umetničkih dela koja brine o državnoj umetničkoj zbirci Republike Srbije pri Upravi za zajedničke poslove republičkih organa, kompozitor i tekstopisac tamburaške i dečije muzike, živi i radi u Beogradu, oženjen i otac jedne radoznale devojčice.

Investiranje u umetnička dela

U najnovijoj epizodi podkasta “Investiranje u umetnička dela”, Branislav Mihajlov – diplomirani istoričar umetnosti, magistar odnosa s javnošću i doktorand – otkriva kako ulaganje u umetnost postaje ključni deo kulturnog identiteta, ističući ulogu državnih zbirki, istorijskog konteksta i stručne procene u formiranju vrednosti umetničkih dela, a sve to kroz primere iz prakse i lična iskustva iz sveta zaštite i očuvanja umetničkog nasleđa.

Epizoda pod nazivom “Investiranje u umetnička dela“ biće dostupna 26.januara na našoj Patreon stranici, a od 29. januara 2025. na YouTube kanalu i striming platformama, a šta vas očekuje u epizodi pogledajte u nastavku teksta.

  • Da li je ulaganje u umetnička dela deo kulture jedne zemlje?  

Državne umetničke zbirke čuvaju umetničko blago, kulturno nasleđe svoje zemlje i na toj liniji jeste sposobnost procene da li je neko delo od posebnog značaju za državu i da li je potrebno u to ime započeti postupak otkupa. Muzejske ustanove koje već poseduju bogate zbirke takođe. To se ne dešava često ali je sposobnost i mogućnost reagovanja dragocena pa se u tom smislu svakako može reći da je odgovor “da”.

  • Kakav je istorijski kontekst ulaganja u umetnička dela?

Odličan primer jeste formiranje zbirke jugoslovenske umetnosti druge polovne dvadesetog veka kao primer šta znači kada država stane iza umetnika i umetnost razume kao jedan od ključnih delova sopstvenog identiteta. Privatne zbirke imaju svoj kontinuitet od antičkog doba i kroz istoriju se smenjuju ili kombinuju strast ka umetnosti, prestiž i plansko ulaganje u vrednost koja kontinuirano raste sa vremenom.

  • Kako se formira cena jednog umetničkog dela? 

Može se reći da precizno definisana vrednost umetničkog dela u suštini ne postoji. Pored poznatosti autora, dokazane vrednosti od strane istorije umetnosti i trenutnog stanja na tržištu, veliku ulogu igra spremnost kupca koji delo želi za sebe da izdvoji određenu sumu novca.

  • Kako i gde se informišemo o tome kojim umetničkim delima cena raste?

Umetnici koji su kroz vekove stekli i vremenom uvećali reputaciju, čija se dela nalaze u najvažnijim umetničkim zbirkama svetskih muzeja i velikih privatnih kolekcija su neprikosnoveni “vladari” i najvažniji reper svetskog tržišta umetničkim delima.    

  • Da li je kupovina umetničkog dela na neki način i spekulativna procena? 

Stručnost procenitelja, poznavaoca, mogućnost upotrebe savremenih metoda fizičke i hemijske analize dela uvode kupca u zonu sigurnosti u proceni autentičnosti obezbeđujući/potvrđujući time i stabilnu tržišnu poziciju.

  • Ko vrši procenu?

Istoričari umetnosti, obrazovani pojedinci koji su stručnost izgradili na velikom broju umetničkih dela koja su bili u prilici da vide i analiziraju. Obrazovanje i veliko praktično iskustvo.

  • Ko su najagresivniji kupci umetničkih dela? 

Najstrastveniji kolekcionari i ređe države koje se bore da vrate umetničko delo svog velikog umetnika.

Miša Živić

Miša Živić

Miša Živić je serijski preduzetnik, koji nastoji da doprinese društvu kao profesionalac, kroz otvaranje radnih mesta i pružanje proizvoda ili usluga koji čine život ljudima boljim. Njegov najnoviji poduhvat, Leanpay, definitivno postiže ove ciljeve pružanjem potpuno digitalizovanih rešenja za finansiranje na prodajnom mestu. Miša je uveren da su znanje i ideje ključne prednosti u dobu znanja. Miša je pohađao MBA studije na Univerzitetu u Oksfordu.