Investiranje u umetnička dela

U najnovijoj epizodi podkasta “Investiranje u umetnička dela”, Branislav Mihajlov – diplomirani istoričar umetnosti, magistar odnosa s javnošću i doktorand – otkriva kako ulaganje u umetnost postaje ključni deo kulturnog identiteta, ističući ulogu državnih zbirki, istorijskog konteksta i stručne procene u formiranju vrednosti umetničkih dela, a sve to kroz primere iz prakse i lična iskustva iz sveta zaštite i očuvanja umetničkog nasleđa.

Epizoda pod nazivom “Investiranje u umetnička dela“ biće dostupna 26.januara na našoj Patreon stranici, a od 29. januara 2025. na YouTube kanalu i striming platformama, a šta vas očekuje u epizodi pogledajte u nastavku teksta.

• Da li je ulaganje u umetnička dela deo kulture jedne zemlje?  

Državne umetničke zbirke čuvaju umetničko blago, kulturno nasleđe svoje zemlje i na toj liniji jeste sposobnost procene da li je neko delo od posebnog značaju za državu i da li je potrebno u to ime započeti postupak otkupa. Muzejske ustanove koje već poseduju bogate zbirke takođe. To se ne dešava često ali je sposobnost i mogućnost reagovanja dragocena pa se u tom smislu svakako može reći da je odgovor “da”.

• Kakav je istorijski kontekst ulaganja u umetnička dela?

Odličan primer jeste formiranje zbirke jugoslovenske umetnosti druge polovne dvadesetog veka kao primer šta znači kada država stane iza umetnika i umetnost razume kao jedan od ključnih delova sopstvenog identiteta. Privatne zbirke imaju svoj kontinuitet od antičkog doba i kroz istoriju se smenjuju ili kombinuju strast ka umetnosti, prestiž i plansko ulaganje u vrednost koja kontinuirano raste sa vremenom.

• Kako se formira cena jednog umetničkog dela? 

Može se reći da precizno definisana vrednost umetničkog dela u suštini ne postoji. Pored poznatosti autora, dokazane vrednosti od strane istorije umetnosti i trenutnog stanja na tržištu, veliku ulogu igra spremnost kupca koji delo želi za sebe da izdvoji određenu sumu novca.

• Kako i gde se informišemo o tome kojim umetničkim delima cena raste?

Umetnici koji su kroz vekove stekli i vremenom uvećali reputaciju, čija se dela nalaze u najvažnijim umetničkim zbirkama svetskih muzeja i velikih privatnih kolekcija su neprikosnoveni “vladari” i najvažniji reper svetskog tržišta umetničkim delima.    

• Da li je kupovina umetničkog dela na neki način i spekulativna procena? 

Stručnost procenitelja, poznavaoca, mogućnost upotrebe savremenih metoda fizičke i hemijske analize dela uvode kupca u zonu sigurnosti u proceni autentičnosti obezbeđujući/potvrđujući time i stabilnu tržišnu poziciju.

• Ko vrši procenu?

Istoričari umetnosti, obrazovani pojedinci koji su stručnost izgradili na velikom broju umetničkih dela koja su bili u prilici da vide i analiziraju. Obrazovanje i veliko praktično iskustvo.

• Ko su najagresivniji kupci umetničkih dela? 

Najstrastveniji kolekcionari i ređe države koje se bore da vrate umetničko delo svog velikog umetnika.