Cybersecurity kao preduslov investiranja – 1.deo

Poslednja epizoda druge sezone istražuje osnove i izazove cyber sigurnosti, razjašnjavajući razliku između informacione bezbednosti i cybersecurity-a, ulogu tehnologije, procesa i ljudskog faktora u zaštiti digitalnog okruženja, kao i sve češće pretnje kojima su pojedinci i kompanije izloženi.

Kroz razgovor sa Ivanom Dragašem, analiziramo tehnike socijalnog inženjeringa, kako prepoznati phishing napade, koje su najčešće mete sajber kriminalaca i kako se organizacije mogu zaštititi kroz edukaciju i simulacije napada. Takođe, govorimo o tome zašto ljudi nisu najslabija karika, već ključni faktor u sigurnosnom lancu, i kako kontinuirana edukacija može smanjiti rizik od napada i podići svest o važnosti digitalne bezbednosti.

Epizoda pod nazivom “Cybersecurity kao preduslov investiranja “ biće dostupna 17.marta na našoj Patreon stranici, a od 19.marta 2025. na YouTube kanalu i striming platformama, a šta vas očekuje u epizodi pogledajte u nastavku teksta.

  • Šta je cybersecurity i koja je razlika u odnosu na informacionu sigurnost?

Cybersecurity se odnosi na deo informacione sigurnosti koja se bavi domenom tehnologije. Pre te popularne kovanice, najčešće se koristio izraz IT security. Pored digitalnog sveta i tehnologije, informaciona sigurnost obuhvata i kontrole u procesima, i ljudski faktor. Pragmatičan primer, fizička kontrola pristupa prostoriji.

  • Šta je socijalni inženjering ?

Socijalni inženjering ili hakovanje ljudi, je tehnika kojom vrsimo uticaj na osobu da uradi nešto sto može, i ne mora biti u njenom najboljem interesu. Ovo je definicija koju ja vise volim, ali češća na koju će neko ko pretrazi internet naći je, da je u pitanju maliciozna aktivnost koja koristi manipulaciju.

  • Kako bi izgledala neka od tih tehnika na konkretnom primeru Phishing maila ?

Jedna od često korišćenih tehnika je takozvana oskudica. Mi smo potrošačko društvo i praktično smo pripremljeni da budemo podložni ovoj vrsti uticaja. Sto je nečega manje, to je vrednije. I onda kada dobijete email u kojem piše da imate ograničeno vreme da reagujete inače će vam nalog biti suspendovan, ili će vam fajl biti obrisan, nas prvi nagon je, moram brzo da reagujem, brzo da kliknem, brzo da pogledam prilog maila.

  • Da li su ljudi kako se cesto čuje najslabija karika u lancu informacione sigurnosti ?

Sa ovim se nikako ne slažem. Ne zato sto nije moguće da se ispostavi da je propust ljudski, ali nije fer proglasiti da su zaposleni ili korisnici problem. Jesu najslabija karika u slučaju ako nemaju adekvatnu obuku i program podizanja svesti. Ako ja nekog ne obučim kako da prepozna Phishing email, ne mogu da očekujem da će to znati. Kao sto ti ne možeš da očekuješ da ja znam razliku u investiranju u obveznice i SPF500 ako pre toga nisam naučio.

  • Kako u stvari izgleda dobar trening podizanja svesti ?

Takav trening u stvari ne postoji. Ne postoji način da sastavimo spisak tema, ja te obučim za sat, dva, tri, i to je to. Neophodno je da postoji program obuka koji će prvo biti adekvatan, primenljiv i zanimljiv. Program treba da ima obuke koje su ceste kratke i tiču se jedne teme, recimo lozinke. Ređe obuke koje duže traju i optimalno je da budu uživo i pokrivaju vise koncepte kako da prepoznamo rizik i kako da se ponašamo kada se nešto desi. Zatim ciljane obuke za određene sektore, recimo HR. Dodatne obuke za one kojima osnovne nisu dovoljne. Phishing simulacije. Ima mnogo komponenti koje treba da se slože. Ljudi su daleko kompleksniji i zahtevniji od računara a najčešće im se mnogo manje vremena posvećuje.

Ivan Dragaš

Ivan Dragaš

Ivan Dragaš je grupni menadžer za informacionu sigurnost u kompaniji SR Technics, sa središtem u Cirihu.

Nakon diplomiranja na Elektrotehničkom fakultetu, počeo je karijeru kao konsultant za ERP sisteme, a nakon toga nastavlja karijeru u EY kao konsultant za i revizor u oblastima IT procesa i informacione sigurnosti.  Nakon iskustva u različitim industrijama u zemlji i regionu, 2016. godine počinje karijeru u avio industriji i kompaniji SR Technics, gde vodi tim za informacionu sigurnost.

Iza sebe ima preko 16 godina iskustva i vođenja raznovrsnih projekata, koji uključuju implementiranje regulatornih zahteva i međunarodnih standarda za informacionu sigurnost, razvijanje sistema za upravljanje informacionom sigurnošću, implementiranje rešenja za prevenciju i detekciju pretnji, rešenja za upravljanje pravima pristupa, Cloud security rešenja, integraciju eksternih usluga u interne procese kao i koordinaciju više vendorskog (multivendor) modela u upravljanju informacionom sigurnošću.

Oblast kojoj se posebno posvećuje je podizanje svesti o informacionoj sigurnosti, kako u kompaniji putem platforme za treninge i radionica sa zaposlenima, tako i na domaćim i međunarodnim konferencijama gde je predavač i učesnik panela.

 

Poreske obaveze fizičkih lica

Epizoda br. 12 se bavi poreskim obavezama fizičkih lica, razmatrajući ključna pitanja o tome šta sve podleže oporezivanju, kako se porezi naplaćuju u Srbiji i regionu, i kakav je njihov uticaj na privredu i društvo. Kroz razgovor sa Sašom Mlađenovićem, sertifikovanim poreskim savetnikom, analiziramo osnovnu svrhu poreza, da li su poreski sistemi pravedni, koliki je procenat naplate u različitim zemljama i koje regulative oblikuju poresku politiku. Takođe, govorimo o najčešćim izazovima sa kojima se građani suočavaju, načinima na koje države koriste fiskalnu politiku za ekonomski razvoj i mogućnostima unapređenja poreskog sistema.

Epizoda pod nazivom “Poreske obaveze fizičkih lica “ biće dostupna 2.marta na našoj Patreon stranici, a od 5.marta 2025. na YouTube kanalu i striming platformama, a šta vas očekuje u epizodi pogledajte u nastavku teksta.

  • Kako bi ti definisao porez? Da li je to dobrovoljno izdvajanje sredstava?

Porez nije dobrovoljno izdvajanje sredstava, ali je svakako nužno kako bi država mogla da funkcioniše. Državni prihod. Nema snažne države i ekonomije bez plaćanja poreza i uređenog poreskog sistema.

  • Koja je svrha naplate poreza?

Svrha naplate poreza je mnogostruka. Osnovna svrha je da se prikupe sredstva potrebna za finansiranje javnih usluga, kao što su obrazovanje, zdravstvo, infrastruktura, bezbednost i socijalna zaštita. Takođe, porezi i fiskalna politika su snažan alat u rukama države kojima se može upravljati državnim finansijama, podstaći ekonomski razvoj zemlje, smanjiti nejednakost u razvoju itd..

  • Na šta sve fizička lica plaćaju porez?

Na dohodak ostvaren iz svih izvora, na kapitalnu dobit, na nasleđe i poklon, kao i na imovinu.

  • Koliki je procenat naplate proreza od fizičkih lica u Srbiji a kakva je u zemljama regiona?

Procenat naplate poreza od fizičkih lica u Srbiji varira u zavisnosti od vrste poreza i konkretnih uslova. Opšti porez na dohodak fizičkih lica u Srbiji se obično kreće između 10% i 15% (20% na dohodak od izdavanja nepokretnosti), dok se na određene oblike prihoda mogu primenjivati i druge stope.

Što se tiče naplate poreza u regionu, u zemljama kao što su Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Crna Gora i Severna Makedonija, stope poreza na dohodak često su slične, ali mogu varirati:

Hrvatska: Stope poreza na dohodak se kreću od 20% do 30%, u zavisnosti od visine prihoda.

Bosna i Hercegovina: U Federaciji se obično plaća porez po stopi od 10%, dok Republika Srpska ima slične stope.

Crna Gora: Stope poreza na dohodak su obično 9% za niže prihode i 11% za više.

Severna Makedonija: Prosečna stopa poreza na dohodak je oko 10%.

Uopšteno, zemlje u regionu imaju slične poreske stope, ali postoje razlike u sistemima naplate i olakšicama. Takođe, efikasnost naplate poreza može varirati između zemalja.

Procenat naplate se može pratiti u izveštajima o izvršenju budžeta.

  • Da li se naša regulativa razlikuje u odnosu na zemlje u svetu?

U zavisnosti od fiskalne strategije svake zemlje regulative se razlikuju. I kod nas i u svetu su definisane progresivne stope oporezivanja porezom na imovinu u zavisnosti od vrednosti imovine.

Finansiranje malih i srednjih preduzeća

Finansiranje malih i srednjih preduzeća je naredna tema kojom se bavimo i o njoj pričamo sa Biljanom Lazarević – iskusnom konsultantkinjom iz Casa Forte, čije bogato iskustvo u privredi i bankarskom sektoru pruža jedinstvenu perspektivu na ovu problematiku. U razgovoru se razjašnjava kako se finansijske odluke u MSP razlikuju od onih u velikim korporacijama – u manjim preduzećima, gde odluke često donose oni koji dobro poznaju tokove gotovine i specifičnosti poslovnih procesa, dok u većim organizacijama profesionalni finansijski menadžeri preuzimaju strateško vođenje. Biljana detaljno objašnjava izazove i prednosti prilagođavanja operativnog pristupa i strateškog planiranja u MSP sektoru, naglašavajući koliko je važno da svi akteri u procesu “govore istim jezikom” kada je reč o finansijskim odlukama.

Epizoda pod nazivom “Finansiranje malih i srednjih preduzeća “ biće dostupna 09.februara na našoj Patreon stranici, a od 12.februara 2025. na YouTube kanalu i striming platformama, a šta vas očekuje u epizodi pogledajte u nastavku teksta.

  • Šta pravi suštinsku razliku kada je u pitanju donošenje finansijskih odluka u zavisnosti od veličine preduzeća? Ko je donosilac odluka u malim i srednjim preduzećima?

Kompetencije donosioca odluke u MSP stvaraju i razvijaju biznis, to su specifična znanja, specifična energija, lideri, poznavaoci proizvodnog procesa, nosioci prodaje, ali najčešće od finansija poznaju samo tokove gotovine preduzeća i to ih jedino i zanima. U korporacijama je drugačija situacija. Finansijski direktor je školovani profesionalac sa iskustvom, donosi odluke u skladu sa budžetom kompanije i drugim strateškim planskim dokumentima. 

  • Koliko se sami finansijski direktori odvajaju od mikro-menadžmenta? Zašto je to tako?

Verujem da je to više pitanje personality-ja, nego li pravila i prakse. Kvalitetan menadžer finansija ili bilo kog drugog sektora se fokusira na razvoj tima i postizanje zajedničkih ciljeva, a ne samo na svakodnevne zadatke. U manjim preduzećima, gde resursi često nisu toliko široki, finansijski direktor može biti uključen u operativne aspekte, ali kako preduzeće raste, važno je da se taj fokus pomeri ka strateškom vođenju i razvoju i stabilnoj organizacionoj strukturi i kulturi.,

  • Koliko ljudi sa kojima razgovarate razumeju jezik finansija? I koliko razumeju posledice finansijskih odluka?

Ono što je mene i podstaklo na razgovor sa vama je upravo naslov vašeg podkasta „Jezik finansija“. Na projektima na kojima radim, sve više uočavam da je osnovni izazov da „govorimo istim jezikom“. Kada osvestimo ovaj problem, nazovemo stvari pravim imenom, lako se dođe do adekvatne procene konsekvenci finansijskih odluka

  • Koliko finansijski influenseri zaista poznaju finansije ? A koliko poznaju probleme sa kojima se suočavaju naša mala i srednja preduzeća?

Izazovi sa kojima se MSP sektor suočava bi mogli biti prepoznati i ispravno validirani od strane finansijskih influensera. Mnogi influenseri imaju formalno obrazovanje u finansijama ili su stekli iskustvo kroz rad u industriji. Međutim, postoje i influenseri koji možda nemaju dubinsko razumevanje finansijskih koncepata, ali imaju veštine komunikacije i marketinga koje im pomažu da privuku publiku

  • Radite i kao mentor za žene preduzetnice. Gde i ko podupire takve vrste programa u Srbiji?

Pristalica sam stava da se znanje uvećava deljenjem. Izdvojila bih mentorski program „Podeli svoje znanje“ koji već 14 godina postoji u Srbiju u organizaciji Evropskog pokreta u Srbiji i uz podršku ambasade US. Moram istaći da ja kao mentorka jako puno učim od mentorina- mladih žena koje su na početcima svojih karijera i biznisa. 

Biljana Lazarević

Biljana Lazarević

Biljana je Senior Consultant preduzeća Casa Forte, sa iskustvom generalnog direktora, specijalizovana za unapređenje poslovnih procesa i korporativno upravljanje. 

Radno iskustvo je stekla u privredi i bankarskom sektoru u domaćem i međunarodnom okruženju.

Ona je konsultant sa liste EBRD, akreditovani predavač Nacionalne akademije za javnu upravu (NAJU), mentorka u programu “Podeli svoje znanje”, Evropskog pokreta u Srbiji i Američke ambasade, izabrana je u zvanje “Predavač van radnog odnosa“ na Ekonomskom fakultetu Kragujevac, partner je OECDa za Srbiju za organizaciju događaja Global Money Week koji ima za cilj podizanje nivoa finansijske pismenosti mladih, idejni je tvorac i koautor edukativnog online alata, virtualno preduzeće Coin&Fund, radi kao mentor sa studentima, počasni je član i prvi predsednik Sekcije za žensko preduzetništvo u Privrednoj komori Srbije, autor je i koautor stručnih radova i koautor knjige “Korak ispred-priručnik za razvoj malih i srednjih preduzeća”.

 

Biljana aktivno radi na spajanju akademske zajednice i privrede i snažno veruje u koncept celoživotnog učenja (LLL). Teži kontinuiranom usavršavanje znanja u različitim oblastima koje pomažu razvoju MSP i ličnom razvoju. 

Branislav Mihajlov

Branislav Mihajlov

Branislav Mihajlov je diplomirani istoričar umetnosti, magistar tehničkih nauka za odnose s javnošću, doktorand na Fakultetu političkih nauka u Beogradu.
Rukovodilac je grupe za zaštitu, očuvanje i prezentaciju umetničkih dela koja brine o državnoj umetničkoj zbirci Republike Srbije pri Upravi za zajedničke poslove republičkih organa, kompozitor i tekstopisac tamburaške i dečije muzike, živi i radi u Beogradu, oženjen i otac jedne radoznale devojčice.

Investiranje u umetnička dela

U najnovijoj epizodi podkasta “Investiranje u umetnička dela”, Branislav Mihajlov – diplomirani istoričar umetnosti, magistar odnosa s javnošću i doktorand – otkriva kako ulaganje u umetnost postaje ključni deo kulturnog identiteta, ističući ulogu državnih zbirki, istorijskog konteksta i stručne procene u formiranju vrednosti umetničkih dela, a sve to kroz primere iz prakse i lična iskustva iz sveta zaštite i očuvanja umetničkog nasleđa.

Epizoda pod nazivom “Investiranje u umetnička dela“ biće dostupna 26.januara na našoj Patreon stranici, a od 29. januara 2025. na YouTube kanalu i striming platformama, a šta vas očekuje u epizodi pogledajte u nastavku teksta.

  • Da li je ulaganje u umetnička dela deo kulture jedne zemlje?  

Državne umetničke zbirke čuvaju umetničko blago, kulturno nasleđe svoje zemlje i na toj liniji jeste sposobnost procene da li je neko delo od posebnog značaju za državu i da li je potrebno u to ime započeti postupak otkupa. Muzejske ustanove koje već poseduju bogate zbirke takođe. To se ne dešava često ali je sposobnost i mogućnost reagovanja dragocena pa se u tom smislu svakako može reći da je odgovor “da”.

  • Kakav je istorijski kontekst ulaganja u umetnička dela?

Odličan primer jeste formiranje zbirke jugoslovenske umetnosti druge polovne dvadesetog veka kao primer šta znači kada država stane iza umetnika i umetnost razume kao jedan od ključnih delova sopstvenog identiteta. Privatne zbirke imaju svoj kontinuitet od antičkog doba i kroz istoriju se smenjuju ili kombinuju strast ka umetnosti, prestiž i plansko ulaganje u vrednost koja kontinuirano raste sa vremenom.

  • Kako se formira cena jednog umetničkog dela? 

Može se reći da precizno definisana vrednost umetničkog dela u suštini ne postoji. Pored poznatosti autora, dokazane vrednosti od strane istorije umetnosti i trenutnog stanja na tržištu, veliku ulogu igra spremnost kupca koji delo želi za sebe da izdvoji određenu sumu novca.

  • Kako i gde se informišemo o tome kojim umetničkim delima cena raste?

Umetnici koji su kroz vekove stekli i vremenom uvećali reputaciju, čija se dela nalaze u najvažnijim umetničkim zbirkama svetskih muzeja i velikih privatnih kolekcija su neprikosnoveni “vladari” i najvažniji reper svetskog tržišta umetničkim delima.    

  • Da li je kupovina umetničkog dela na neki način i spekulativna procena? 

Stručnost procenitelja, poznavaoca, mogućnost upotrebe savremenih metoda fizičke i hemijske analize dela uvode kupca u zonu sigurnosti u proceni autentičnosti obezbeđujući/potvrđujući time i stabilnu tržišnu poziciju.

  • Ko vrši procenu?

Istoričari umetnosti, obrazovani pojedinci koji su stručnost izgradili na velikom broju umetničkih dela koja su bili u prilici da vide i analiziraju. Obrazovanje i veliko praktično iskustvo.

  • Ko su najagresivniji kupci umetničkih dela? 

Najstrastveniji kolekcionari i ređe države koje se bore da vrate umetničko delo svog velikog umetnika.

Finansiranje specijalnih događaja

U najnovijoj epizodi podkasta “Jezik finansija” istražujemo svet finansiranja specijalnih događaja kroz razgovor sa Ivanom Petrovićem, predsednikom UO EXIT fondacije. Ivan nam donosi jedinstven uvid u složen proces organizacije jednog od najpoznatijih evropskih muzičkih festivala – EXIT-a, koji je dva puta proglašen za “Najbolji veliki evropski festival”. Ovo je epizoda koja će inspirisati sve ljubitelje festivala, organizatore događaja i one koji žele da saznaju više o vezi između kulture i ekonomije.

Epizoda pod nazivom “Finansiranje specijalnih događaja“ biće dostupna 12.januara na našoj Patreon stranici, a od 15. januara 2025. na YouTube kanalu i striming platformama, a šta vas očekuje u epizodi pogledajte u nastavku teksta.

  • Exit je festival koji je pored toga što je muzički događaj, on je iznad svega brend koji je  Srbiju i Novi Sad postavio na svetsku scenu. Organizacija takvog događaja je izuzetno složene. Pre nego počnemo pričati o planiranju jednog takvog događaja moram te pitati otkud ti u muzičkoj industriji? Otkud na čelu organizacije kao što je EXIT?

EXIT je nastao po ideji osnivača Dušana Kovačevića kao projekat Studentske Unije Srbije 2000 godine, a ja sam kao što znaš bio tada najpre aktivista Studentske Unije na FONu i kasnije i Predsednik Studentske Unije Univerziteta u Beogradu. Kao deo te generacije, koja je želela pozitivne promene u Srbiji i na Balkana, želela je Izlaz(EXIT je po tome i dobio ime)iz izolacije u kojoj smo se nalazili i svih onih loših stvari koje su se dešavale devedestih godina prošlog veka i sanjala da mi kao narod i država ponovo budemo „deo normalnog sveta“ nakon progonstva 90ih godina. Jedan od prvih slogana festivala je bio ako se sećaš „Serbia are U ready for the future“ koji nekako vanvremeski opsije ono što je ta generacija htela, a verujem delimično uspela da ostvari kroz planetarni uspeh EXITa.

  • Kako izgleda proces priprema događaja kao što je Exit? Kada kreće?

Ovo je inače jedno od pitanja koje nam često postavljaju ljudi…nekad se smejemo kada npr. u maju pitaju jer ste krenuli sa pripremama za festival koji se uvek dešava u drugoj nedelji jula. Odgovor glasi, pripreme nikad ne prestaju 😊. Za ovako veliki i kompleksan događaj, prireme za sledeće izdanje kreću odmah po završetku aktuelnog, a neke pripreme za sledeće izdanje poput bookinga programa se dešavaju i pre nego se završi aktuelno izdanje festivala.

  • Ko komunicira sa sponzorima?

Postoji posebno odeljenje za korporativna partnerstva bavi tkz. komercijalnim sponzorima. Ova uska specijalnost je jedna od osobenosti EXITa u odnosu na druge organizatore, gde je ova funkcija obično u sklopu marketing i PR odeljenja. Ovo odeljenje se tokom cele godine isključivo bavi ovom temom, planiranjem i izvedbom saradnje sa korporativnim partnerima, njihovima potrebama i ciljevima i kako njih najbolje  uklopiti u ono što je program i koncept festivala.

  • Budući da je Exit od specijalnog događaja i muzičkog festivala postao događaj koji ima uticaj na BDP Novog Sada i Srbije, koliko ti to olakšava proces prikupljanja partnera?

Naravno da je od pomoći, jer su partneri svesni veličine i značaja EXITa za Srbiju i Balkan. Biti proglašen dva puta za zvanično najbolji veliki evropski festival od strane Evropskih festivalskih nagrada na Eurosonic-u(što dođe kao Oskar za festivale) u tako jakoj evropskoj konkurenciji je nešto na šta stvarno možemo biti ponosni. Koliki je to veliki i zapanjujući uspeh probaću da kroz jezik finansija na najprostiji način objasnim jedinim adekvatnim poređenjem: to bi bilo skoro isto kao kada bi Zvezda ili Partizan osvojili Ligu šampiona Evrope u fudbalu u konkurenciji Mančester junajteda, Real Madrida itd(Glastonberija, Tumorolenda itd) sa budžetima Zvezde ili Partizana naspram budžeta Reala i Mančestera.

  • Exit je događaj koji obično se organizuje u julu, i ima regionalni uticaj? Šta smatraš kao najveću vrednost ovog događaja?

Pored direktnog ekonomskog prihoda tj. doprinosa turističkoj privredi Novog Sada i Srbije koji po istraživanjima za 2024 iznosi oko 23,4 miliona evra, najveća vrednost je u promotivnom i doprinosu imidžu Srbije i njenog turizma i savremene kulture. Ako imamo u vidu da EXIT organizacija aktivno kroz razne kanale sprovodi promotivnu kampanju na preko 30 tržišta Evrope i sveta, i da posetioci dolaze iz preko 120 zemalja sa svih 5 kontinenata, ta ukupna promotivna vrednost je sigurno višestruko veća od direktnog ekonomskog prihoda za turizam Srbije.

Finansije u sportu

Ove nedelje razgovaramo o temi koja spaja dva sveta – sport i finansije.

  • Ko vodi finansije sportskih klubova?
  • Kako klubovi pronalaze izvore prihoda i koliko je teško održati stabilno finansijsko poslovanje?
  • Da li su naši sportisti edukovani u oblasti upravljanja finansijama i kakvu ulogu ima brend jednog sportiste u privlačenju sponzora?

Gost epizode: Ivan Miljković – jedan od najuspešnijih odbojkaša u istoriji ovog sporta. Ivan je višestruki MVP i šampion liga u Italiji, Grčkoj, Turskoj i Kataru, a na međunarodnoj sceni predstavljao je našu zemlju na tri Olimpijske igre. Osim izuzetne sportske karijere, Ivan se posvetio poslovnom svetu, razvijajući ekspertizu u sportskom biznisu, finansijama i strategiji razvoja. Njegovo iskustvo u spajanju sporta i inovacija, kao i doprinos razvoju sportskog obrazovanja i društvenog uticaja, čine ga savršenim sagovornikom za ovu temu.

Epizoda pod nazivom “Finansije u sportu“ biće dostupna 29.decembra na našoj Patreon stranici, a od 01. januara 2025. na YouTube kanalu i striming platformama, a šta vas očekuje u epizodi pogledajte u nastavku teksta.

  • Ko vodi finansije sportskih klubova?  

Klubovi se finansiraju iz različitih izvora: država, sponzori, partneri ali i sopstvenih izvora prihoda: karte, merchandizing, medijska TV prava, marketing i reklame i ostalo. Udeo finansiranja zavisi od vlasničke strukture ali i organizacije sporta u samoj zemlji, kao i sportske strategije u zemlji. 

  •   Koliko je klubovima teško obezbediti održivo finansijsko poslovanje ?

U svetu postoje nekoliko modela organizacije sporta ali dva najznačajnija su Evropski model sporta i Američki model. Kod američkog model, finansije i komercijalizacija dolaze do izražaja. U Evropi je situacija drugačija gde se na sport gleda kao na socijalnu kategoriju društva i njegovu ulogu u promovisanju drugačijih vrednosti. Takođe, klubovi u Evropi su u različitim oblicima vlasništva, dok je to u USA u 100% privatnom vlasništvu. 

  •   Da li finansije prate klubove ili klubovi pronalaze izvore finansiranja ?

Saradnja klubova sa potencijalnim sponzorima, ako je zasnovana na realno odnosu, zavisi od vrednosti koje propagira određeni sport. U velikoj većini slučajeva, klubovi su ti koji pronalaze izvore finansiranja. 

  •   Koliko naši sportisti znaju o upravljanju finansijama, i koliko se radi na njihovoj edukaciji u tom pravcu? 

Sve je prepuštano individualno sportisti. Postavlja se pitanja ko je odgovoran za tu vrstu edukacije, država, ministarstvo, Olimpijski komitet, klub ili sam sportista. Postoje određene inicijative, ali se u većini slučajeva ispostavi da mali broj sportista zaista učestvuje. 

  •   Koliko ime nekog sportiste doprinosi tome da taj klub dođe do finansijskih sredstava?

Brendovi žele da se poistovete sa slikom koju određeni sportista širi u društvu. Postoji puno primera posebno u fudbalu ili košarci. 

Ivan Miljković

Ivan MIljković

Ivan je svetski priznat profesionalni sportista i lider koji se slavi kao jedan od najodlikovanijih odbojkaša u istoriji odbojke. Sa sportskom karijerom bez premca, Ivan je stekao titulu najuspešnijeg igrača za pojedinačne nagrade u FIVB Svetskoj ligi (prethodi aktuelnoj FIVB VNL), postigavši neverovatne četiri MVP nagrade (tri uzastopne), pet titula najboljeg strelca i jednu Naslov najboljeg servera. Tokom svoje slavne klupske karijere, Ivan je postao šampion Nacionalne lige i MVP u četiri različite zemlje – Italiji, Grčkoj, Turskoj i Kataru – demonstrirajući svoju svestranost i doslednu izvrsnost na najvišim nivoima sporta.

Na međunarodnoj sceni predstavljao je jednu reprezentaciju na tri Olimpijske igre pod tri različita imena (JUG, SCG i SRB), ponosno igrajući pod dve zastave – svedočanstvo njegove prilagodljivosti i dugotrajnog nasleđa u odbojci. Neometano prelazeći iz elitnog sporta u poslovni svet, Ivan primenjuje disciplinu, timski rad i način razmišljanja o rešavanju problema koji su gajili tokom svoje sportske karijere na svoje trenutne profesionalne poduhvate. On je strastven za inovacije i nove tehnologije koje oblikuju budućnost i aktivno podržava startap ove i organizacije kao savetnik.

Ivan uspeva u postavljanju radoznalih pitanja, izazivanju konvencionalnog razmišljanja i stalnom širenju svojih veština i znanja kako bi se suočio sa složenim izazovima. Kao strateški mislilac sa pristupom orijentisanim na rešenja, Ivan je razvio ekspertizu u oblasti sportskog poslovanja, finansija i strategije razvoja. On je posebno zainteresovan za inicijative koje koriste tehnologiju za pokretanje društvenog uticaja, kao što su projekti koji imaju za cilj unapređenje sportskog obrazovanja i učešća mladih širom Evrope. Bilo na terenu ili u sali za sastanke, Ivanovo nasleđe je definisano posvećenošću izvrsnosti, prilagodljivošću i vizijom za stvaranje značajnih promena.