Investiranje u tržišta kriptovaluta: Nagrade i rizici

Kripto valute su svuda oko nas – ali razumevanje često ne prati popularnost. I dok jedni u kriptu vide priliku, drugi u njega ulaze bez znanja, vođeni idejom brze zarade, pa umesto profita dobiju lekciju koja košta. U epizodi „Investiranje u tržišta kriptovaluta: Nagrade i rizici” pričamo o tome koliko naši građani zaista znaju o kriptovalutama, kako se kripto razlikuje od tržišta hartija od vrednosti i zašto je tehnologija (blockchain) ključna tačka razumevanja.
Sagovornik je Ivan Andrejević – osnivač Crypto Traders Balkan, ko-autor knjige Kripto revolucija, autor emisije „Crypto da i zašto ne” i ko-autor „Berzanskih priča”. Ivan je investitor i edukator, sa fokusom na makroekonomiju i analitiku tržišnih podataka, i godinama radi sa ljudima koji žele da razumeju digitalnu imovinu kroz realne rizike, a ne kroz mitove.
U epizodi govorimo i o tome ko najčešće traži savetovanje za kripto investiranje, kako izgleda kontrola rizika na tržištu koje radi 24/7 i koje su realne „nagrade” — ali samo za one koji imaju strpljenje, disciplinu i sistem.

Epizoda pod nazivom “Investiranje u tržišta kriptovaluta: Nagrade i rizici” biće dostupna 08. februara na našoj Patreon stranici, a od 11. februara 2026. na YouTube kanalu i striming platformama, a šta vas očekuje u epizodi pogledajte u nastavku teksta.

  • Koliko naši građani znaju o kripto valutama?

Vrlo malo, iako po nekim podacima iz NBSa više od 200 000 građana ima kontakt sa kriptovalutama što je znatno više nego sa tržištem akcija i dalje je poznavanje materije na prilično niskom nivou pošto se uglavnom dešava da većina ljudi kupuje kriptovalute bez predznanja nadajući se brzoj zaradi pa umesto toga zbog ne znanja dolazi do gubitka kapitala.

  • U čemu se kripto tržište razlikuje u odnosu na finansijsko tržište na kome se trguje hartijama od vrednosti?

Kripto tržište se pre svega najviše razlikuje u tehnologiji, Blockcahin tehnologija na kojoj se nalaze kriptovalute i tokeni je ono što je zapravo pokrenulo evoluciju na tržištima kapitala. Sobzirom da živimo u digitalnoj eri, bilo je neophodno da i tradicionalna tržišta počnu da se usklađuju sa vremenom u kom smo a kriptovalute su se pojavile sa odličnim tajmingom da popune prazninu koja je nedostajala u spoju generacija i tehnologije. Milan Horvat, jedan od Vaših gostiju je više nego odlično to objasnio u jednoj od epizoda Jezika Finansija pa je moja prepopruka da se gledaoci vrate na tu epizodu kako bi razumeli širi kontekst. 

  • Ko su vaši najčešći klijenti koji dolaze na savetovanje u firmu oko investiranja u kripto?

Najčešći klijenti su mahom preduzetnici, vlasnici kompanija kao i rukovodsvo istih. 
Uglavnom su to ljudi koji ne žele da izgube korak sa ostatkom sveta,  kriptovalute su im bitne za poboljšanje poslovanja ali i što se tiče investiranja i zaštite slobodnog kapitala. U poslednjih nekoliko godina se sve češće dešava da na savetovanje za monitoring portfolija ali i edukaciju ljudi sve više šalju i svoje naslednike pošto je mlađima lakše razumeti principe i lakše se snalaze u online svetu. To je taj spoj generacija koji sam pomenuo, sve češće se dešava da roditelji motivišu decu da nauče da pravilno investiraju kako bi im dodatna finansijska pismenost olakšala budućnost.

  • Koji su to rizici i nagrade koje možemo očekivati kod investiranja u kripto valute?

Pa, rizika je puno, naravno kao i u svakom poslovanju.Prednost kripto tržišta je da je ono dostupno 24/7 i rizici se mogu kontrolisati ukoliko se to nauči ili ukoliko ih neko specijalizovan za kripto tržište svetuje kako da ih kontrolišu. Najviše gubitaka nastaje zbog neznanja, naivnosti, pohlepe…, to su sve neke od stavki koje vode ka nekontrolisanom riziku i gubitka sredstava. Nažalost, u svakom poslu je tako pa i ovde, na kripto berzama. Nagrade uvek dođu samo za strpljive i one koji su spremni da kontorlišu rizik dok ulažu. 

  • Koliko je kripto doprineo savremenim finansijama?

Mislim da je možda još prerano pričati o doprinusu savremenim finansijama sobzirom da je ovo vrlo mlado tržište, tek 15tak godina su kriptovalute oko nas. Kripto tek kreće da daje svoje doprinose i porastom usvajanja će oni biti sve vidljiviji, jedna od stvaki koju kripto donosi je smanjenje korupcije zbog nemogućnosti sakrivanja transakcije, takođe bih izdvojio i transaparentnost kao i brzinu i cenu transakcija, zaštitu podataka, decentralizaciju i još mnogo toga. Ako bih tražio nešto po čemu se najviše kripto istakao u doprinosu finasijama onda bi to bilo njihovo pokretanje na napredak. Sobzirom da su platni sistemi koje danas koristimo tehnologija iz 70tih godina prošlog veka, koja jeste da je nadograđivana ali je i dalje zastarela, kripto je svojom tehnologijom dao doprinos i  postavio temelje za nove platne sisteme.

Lizing bez zabluda

U novoj epizodi podkasta Jezik finansija razgovaramo sa Vukom Vučevićem, predsednikom Izvršnog odbora Erste Leasing-a, o lizingu kao jednom od najčešće korišćenih, ali i najmanje razjašnjenih oblika finansiranja. Kroz razgovor objašnjavamo šta je lizing, koje vrste postoje, kako se razlikuje od kredita, kao i kakav je njegov poreski i vremenski tretman. Epizoda donosi jasan i praktičan vodič za sve koji žele da donesu informisanu finansijsku odluku – bilo u poslovanju ili ličnim investicijama.

Epizoda pod nazivom “Lizing bez zabluda” biće dostupna 25. januara na našoj Patreon stranici, a od 28. januara 2026. na YouTube kanalu i striming platformama, a šta vas očekuje u epizodi pogledajte u nastavku teksta.

  • Šta je lizing?

Lizing je oblik finansiranja koji omogućava korišćenje vozila, mašina ili opreme uz plaćanje mesečnih rata, bez potrebe za jednokratnim ulaganjem celog iznosa. Tokom trajanja ugovora, predmet lizinga ostaje u vlasništvu lizing kuće, dok korisnik ima pravo korišćenja.

  •  Kakva je razlika između kredita i lizinga?

Kod kredita, klijent odmah postaje vlasnik kupljenog predmeta, dok se otplata vrši banci. Kod lizinga, vlasništvo prelazi na klijenta tek po isteku ugovora kod finansijskog lizinga, dok kod operativnog lizinga predmet ostaje u vlasništvu lizing kuće.

  •  Koje vrste lizinga imamo?

Postoje finansijski i operativni lizing. Finansijski lizing podrazumeva otplatu predmeta uz mogućnost prenosa vlasništva po isteku ugovora, dok operativni lizing predstavlja dugoročno korišćenje bez obaveze otkupa.

  •  Kakav je poreski tretman lizinga?

Kod finansijskog lizinga PDV se obračunava unapred na ukupnu vrednost predmeta lizinga. Kod operativnog lizinga PDV se plaća kroz mesečne lizing rate, koje se u poslovanju najčešće priznaju kao trošak.

  • Kakav je vremenski tretman lizinga?

Lizing se ugovara na unapred definisan vremenski period, najčešće od dve do pet godina. Po isteku ugovora, u zavisnosti od vrste lizinga, postoji mogućnost otkupa, produženja ugovora ili zamene predmeta lizinga.

Finansijski izveštaji: šta brojevi zaista govore

U drugoj epizodi četvrte sezone podkasta Jezik finansija razgovaramo o finansijskim izveštajima – dokumentima koji predstavljaju ogledalo poslovanja svake kompanije.

Gošća epizode je Jasmina Macura, direktor u revizorskoj kući UHY Revizija, sa više od 30 godina iskustva u reviziji i finansijskim analizama. Kroz praktična objašnjenja govorimo o tome šta su finansijski izveštaji, kako se razlikuju bilans stanja i bilans uspeha, zašto se izveštaji „čitaju“, a ne samo posmatraju, kao i koliku ulogu u savremenom poslovanju imaju digitalizacija i veštačka inteligencija.

Tema je namenjena svima koji žele da razumeju finansije jasnije, dublje i primenljivo. Epizoda pod nazivom “Finansijski izveštaji: šta brojevi zaista govore” biće dostupna 11. januara na našoj Patreon stranici, a od 14. januara 2026. na YouTube kanalu i striming platformama, a šta vas očekuje u epizodi pogledajte u nastavku teksta.

  • Šta je finansijski izveštaj?

Finansijski izveštaj je „ogledalo“ poslovanja kompanije, odnosno prikaz finansijske pozicije, rezultata poslovanja i tokova gotovine za određeni vremenski period tj. poslovnu godinu.

  • Koji su glavni finansijski izveštaji?

Finansijski izveštaji mogu biti: pojedinačni FI i konsolidovani FI. I jedne i druge FI, koje naš Zakon o računovodstvu naziva „Redovni godišnji FI“ čine:

  • Bilans Stanja, Bilans Uspeha, Izveštaj o ostalom rezultatu, Izveštaj o promenama na kapitalu, Izveštaj o tokovima gotovine i Napomene uz finansijske izveštaje (u zavisnosti od veličine pravnog lica obim FI može biti i manji).
  • Po čemu se razlikuju?

Osnovna razlika je da Bilans Stanja prikazuje finansijsku poziciju kompanije na određeni dan (imovinu, obaveze i kapital), dok Bilans Uspeha prikazuje finansijski rezultat kompanije za odredjeni vremenski period (prihodi i rashodi).

  • Kaže se da informacije koje dobijamo iz izveštaja se čitaju. Gde se uči čitanje finansijskih izveštaja?

Negde sam pročitala citat nepoznatog autora „Svaki bilans ima svoju naraciju – umetnost je pročitati je između redova“. U toku obrazovanja na društvenim smerovima ekonomske struke uči se o bilansima, ali „čitanje“ se uči kroz praksu, bilo na poslovima računovodstva, revizije i sličnim. Za dobro „čitanje“ je potrebno dobro razumevanje svih sistematično grupisanih cifara na odredjenim bilansnim pozicijama.

  • Koliko je digitalizacija doprinela bržem sačinjavanju i čitanju finansijskih izveštaja?

Digitalizacija je značajno doprinela bržem sastavljanju FI i kroz procese logičkih kontrola značajno učinila ovaj proces efikasnijim, pouzdanijim, uz značajnu uštedu vremena. Ako čitanje posmatramo kroz brojne racio analize, digitalizacija je tu od velike pomoći. Primena AI u svetu finansija, pa i u tumačenju FI je sve prisutnija, ali za donošenje promišljenih odluka na osnovu dobijenih racija, smatram, da je čovek još uvek nezamenljiv.

Životno osiguranje – sigurnost na duge staze

U prvoj epizodi četvrte sezone podkasta Jezik finansija razgovaramo o životnom osiguranju kao važnom segmentu finansijske sigurnosti pojedinaca i porodica. Gošća epizode je Slobodanka Vukadinović, direktor Sektora životnih osiguranja u Triglav osiguranju, koja objašnjava kako se tržište životnih osiguranja razvija, koje vrste polisa postoje i kako da građani donesu informisane odluke u skladu sa svojim potrebama i budžetom.

Epizoda pod nazivom “Životno osiguranje – sigurnost na duge staze” biće dostupna 21.decembra na našoj Patreon stranici, a od 24.decembra 2025. na YouTube kanalu i striming platformama, a šta vas očekuje u epizodi pogledajte u nastavku teksta.

  • Koliko se tržište životnih osiguranja promenilo poslednjih godinama? I zašto?

Ukoliko govorimo o interesovanju potencijalnih klijenata za životno osiguranje, fokus je pomeren ka štednoj komponenti u okviru životnog osiguranja, dopunskim osiguranjima i personalizovanim ponudama životnog osiguranja znači savremeni klijent traži nešto više od životnog osiguranja a to nešto više je osiguranje kao vid štednje i dodatno obezbeđenje da do najgoreg ne dođe.

  • Koje vrste životnog osiguranja su najzastupljenije? 

Kod nas u Srbiji, tržište životnog osiguranja nudi više vrsta proizvoda, a najzastupljeniji su:

Riziko životno osiguranje ‒ polisa koja pokriva slučaj smrti, bez štednog dela. Posebno se koristi u obezbeđenju kredita, kao jedan od osnovnih zaštitnih mehanizama za porodice.

Mešovito osiguranje (život za slučaj smrti i doživljenja) ‒ kombinuje zaštitu i štednju; po isteku perioda osiguranja, osiguranik može dobiti isplatu ako doživi dogovoreni period.

Rentno osiguranje ‒ osiguranje koje omogućava primanje rente, bilo odmah nakon uplate ili po isteku perioda, može se ugovoriti na određeni broj godina ili doživotno.

Dopunska osiguranja kao što su pokrića za slučajeve nesreće, invaliditeta, teških bolesti, troškova lečenja itd., koja se često kombinuju sa osnovnim polisanama.

Što se tiče zastupljenosti, iako životna osiguranja čine manji deo ukupnog tržišta osiguranja u Srbiji u odnosu na neživotna (npr. osiguranje imovine, osiguranje motornih vozila), vidljiv je rast u premijama životnog osiguranja, posebno kod proizvoda koji nude štedne i investicione komponente. Takođe, prodaja preko banaka (bankoosiguranje) ima značajan potencijal za rast.

Mislim da je ključno da društva za osiguranje budu jasna u komunikaciji svake vrste osiguranja — koje su prednosti, troškovi, moguće isplate — jer to građanima pomaže da biraju svestan proizvod koji odgovara njihovim potrebama.

  • Gde o osiguranju građani mogu nešto dodatno čuti ili se upoznati sa značajem životnih osiguranja?

Građani Srbije imaju nekoliko dobrih mesta gde mogu saznati više o životnim osiguranjima:

Prvo, preko Udruženja osiguravača Srbije —javni događaji i konferencije koje okupljaju stručnjake i medije, gde se objašnjavaju koncepti osiguranja, prednosti, moguće rizike.

Drugo, finansijski portali, ekonomija sekcije u medijima, kao i emisije na radiju i televiziji, često imaju analize i intervjue sa ljudima iz osiguravajućih kuća i regulatora. Takvi članci često razbijaju mitove, daju konkretne primere i objašnjavaju uslove polisa.

Treće, obrazovne inicijative — programi finansijske pismenosti u srednjim školama, radionice, predavanja — su odličan način da mladi steknu osnovno razumevanje pojmova osiguranja.

I konačno, direktna komunikacija kroz osiguravajuće kompanije — brošure, web sajtovi, video materijali, često imaju FAQ, simulacije — i institucije kao što su NBS i ministarstva, koje objavljuju izveštaje i smernice za građane.

Smatram da je važno da sve ove institucije rade zajedno — osiguravajuće kuće, država, obrazovne institucije i mediji — da bi značaj životnog osiguranja bio vidljiviji i razumljiviji široj javnosti.

  • Po čemu se razliku osiguravajuće polise životnih osiguranja?

Osiguravajuće polise životnog osiguranja razlikuju se pre svega po vrsti rizika koje pokrivaju, načinu isplate, da li uključuju štedni ili investicioni element, trajanju, kao i fleksibilnosti u toku trajanja ugovora.

Imamo riziko polise koje pokrivaju samo smrt, mešovite polise koje pokrivaju i smrt i doživljenje, rentne polise, kao i polise sa dodatnim pokrićima za bolesti, invaliditet i drugo.

Takođe, korisnici mogu birati između klasičnih štednih modela i modernijih investicionih modela (unit-linked), u zavisnosti od svog odnosa prema riziku i ciljevima.

Ono što razlikuje jednu polisu od druge jeste i način uplate i isplate, dužina trajanja i dodatne pogodnosti koje određena osiguravajuća kuća može ponuditi.

  •  Koliko opterećuje godišnji budžet porodice? Postoje li neke olakšice, odnosno plaćanje na rate?

„Riziko osiguranje ne predstavlja značajno opterećenje za godišnji budžet prosečne porodice, upravo zato što su premije povoljne, posebno ako ovo osiguranje ugovori mlađa osoba.  Uz to, osiguravajuće kuće omogućavaju fleksibilne modele plaćanja – mesečno, kvartalno, polugodišnje ili godišnje, u zavisnosti od mogućnosti klijenta. Važno je da se polisa uklopi u budžet porodice, a da i dalje pruža odgovarajući nivo zaštite.“

Finansije za život, a ne za ispit

“Finansije za život, a ne za ispit” otvara četvrtu sezonu podkasta „Jezik finansija“. Po prvi put, nakon više od 30 epizoda koje je vodila, prof. dr Slađana Benković preuzima ulogu gošće i govori o najvažnijim osnovama finansijske pismenosti.

Epizoda donosi praktične, jasne i životno primenljive savete: kako mladi i odrasli mogu da uspostave finansijski sistem koji ih vodi ka stabilnosti, boljem planiranju i pametnijim odlukama. Od kreiranja budžeta i štednje, do investiranja i upravljanja dugovima — prof. Benković sažima znanje koje svako treba da ima, bez obzira na prethodno iskustvo.

Ovo je epizoda koja postavlja temelje cele sezone — i prvi korak ka finansijskom zdravlju koje traje.

Epizoda pod nazivom “Finansije za život, a ne za ispit” biće dostupna 7.decembra na našoj Patreon stranici, a od 10.decembra 2025. na YouTube kanalu i striming platformama, a šta vas očekuje u epizodi pogledajte u nastavku teksta.

  • Šta su finansijska pismenost i zašto su ključne?
    Finansijska pismenost omogućava razumevanje finansijskih pojmova i instrumenta. Ona omogućava donošenje pametnih odluka, izbegavanje zamki na finansijskom tržištu i obezbeđuje postizanje finansijske stabilnosti.
  • Koje su osnovne finansijske veštine koje svako treba da nauči?
    Finansijske veštine koje menjaju i unapređuju naš kvalitet života odnose se na upravljanje budžetom, štednju, investiranje, brzo otplaćivanje dugova, razumevanje kamata i poreza, kao i postavljanje i praćenje finansijskih ciljeva.
  • Kako napraviti efikasan lični ili porodični budžet?
    Lični i porodični budžet nije jedno te isto, ipak ono što im je zajedničko je da je neophodno pratiti prihode i rashode, postaviti realne limite za potrošnju, odredite mesečne štedne ciljeve, i redovno revidirajte budžet.
  • Koje su najčešće greške u finansijskom planiranju?
    Najčešće greške u finansijskom planiranju uključuju nedostatak jasnih ciljeva, nepravilno praćenje rashoda i nerealna očekivanja. Takođe, ignorišu se nepovoljni scenariji, previše se fokusira na kratkoročne ciljeve, a često se ne diversifikuje investicioni portfelj, što može dovesti do ozbiljnih finansijskih posledica.
  • Šta je investiranje i na koji način početi sa prvom investicijom?
    Investiranje je proces odricanja od potrošnje u sadašnjosti zbog koristi koje očekujemo u budućnosti. Poželjno je započeti investirati sa manjim i diversifikovanim ulaganjima kako bi se donosile ispravne odluke i odluke zasnovane na ličnim preferencijama. Kontinuirana edukacija doprinosi uspešnosti naših plasmana i na zaradama od investiranja.

Sa budžetom na “Ti”

U epizodi „Sa budžetom na TI“ razgovaramo sa Ivanom Marković, direktorkom sektora za Kontroling u kompaniji Sport Vision, koja sa svojim timom postavlja standarde finansijskog planiranja i kontrole u Grupi sa 13 kompanija. Kroz praktična iskustva iz brzorastućeg sistema, Ivana objašnjava kako se kreiraju realni i funkcionalni budžeti koji pomažu da poslovanje ostane stabilno, likvidno i održivo.

Otkivamo šta čini dobar budžet, koje greške najčešće koštaju kompanije i zašto kontrola nije birokratija — već ključ očuvanja efikasnosti i uspeha. Epizoda donosi jasno razumevanje finansijske discipline kao osnove zdravog rasta svakog biznisa.

Epizoda pod nazivom “Sa budžetom na ‘Ti’” biće dostupna 2.novembra na našoj Patreon stranici, a od 5.novembra 2025. na YouTube kanalu i striming platformama, a šta vas očekuje u epizodi pogledajte u nastavku teksta.

  • Zašto je važan budžet?

Budžet jedne kompanije je kao kompas jer jasno ukazuje na pravac u kom se kompanija kreće. Ako je urađen dovoljno precizno, jasno i transparentno, jednom rečju ako je budžet dobar, omogućiće stabilnost, što posledično pozitivno utiče na rast i dugoročnu održivost poslovanja (rast prodaje, zapošljavanje i investicije). Takođe bih napomenula da dobar budžet jasno ukazuje na loše navike koje se ogledaju kroz nesavesno trošenje novca, te bi adekvatne mere trebalo da rezultiraju boljom kontrolom novca. Budžet je i referentna tačka kako za prihod od prodaje tako i za većinu OPEX pozicija, direktnih i fiksnih troškova uglavnom definisanih Ugovorima, ali i varijabilnih troškovnih pozicija koje su u direktnoj korelaciji sa prodajom, te omogućava praćenje performansi.

  • Šta čini dobar budžet?

Dobar kompanijski budžet je mnogo više od brojeva i excel tabela – to je strategijski alat koji pomaže kompaniji da planira, upravlja i uspešno raste. Svaki pojedinac, zajednica ili veliki sistem vođen zdravim razumem i ambicijom, planira buduće korake, strategijske, taktičke i finansijske.

Dobar budžet pre svega treba da bude:

  • realističan, jer da nije tako sam proces bi bio besmislen
  • Dovoljno detaljan, ali jasan svim odgovornim učesnicima i u krajnjoj instanci vlasnicima kapitala
  • Sinhronizovan sa poslovnim ciljevima – da obuhvata investicije, ali i optimizaciju troškova
  • Usklađen sa svim sektorima – svi odgovorni učesnici imaju jasne smernice i postavljene ciljeve i granice
  • Praktičan i koristan – izveštavanje actual vs budget je jednostavno i razumljivo, pravovremeno, uz mogućnost lakog detektovanja odstupanja i pronalaženja uzroka
  • Da li je dobro kada budžetiramo pa postoji neki višak sredstava?

Fleksibilnost je važna u kontekstu da je budžetom predviđen najgori, očekivani i najbolji scenario. Iskustveno na prezentacijama budžeta uglavnom je prisutan optimizam u segmentu prodaje, a u životu okruženi različitim tržišnim okolnostima susrećemo se sa izazovima i naknadno osvešćujemo pogrešnu procenu. Posledično se očekuje optimizacija troškova, a taj proces vrlo često nije moguće realizovati u punom obimu jer iziskuje drastičnije mere, što se uzima kao krajnja opcija.

Bez obzira na sve navedeno, ja nisam pobornik ostavljanja viška sredstava u budžetu, jer to neminovno dovodi do opuštanja, vanrednih odobravanja inicijalno neplaniranih troškova koji vrlo često postaju dugoročni fiksni troškovi.

Jednokratno probijanje budžeta u segmentu troškova (npr.dodatna isplata zarada kao nagrada za realizovan rezultat) je mnogo smislenija od netransparentnog pristupa što može biti odlična podloga za zloupotrebu.

  • Koja je uloga kontrole kod budžeta? I koliko često se sprovodi?

Bez kontrole budžet bi bio samo mrtvo slovo na papiru.

Kontrola budžeta ima ključnu ulogu u upravljanju finansijama kompanije, jer osigurava da se kompanija pridržava planiranih troškova i prihoda.

Šta podrazumeva kontrola budžeta i koja je uloga budžeta:

  • Praćenje realizacija u odnosu na plan
  • Detektovanje odstupanja i identifikovanje razloga
  • Pravovremeno ukazivanje na eventualna odstupanja i pravovremeno preuzimanje adekvatnih aktivnosti u cilju sprečavanja veće štete (gubitak, dugovi, nelikvidnost)
  • Prati se efikasnost
  • Pomaže u donošenju odluka
  • Pozivanje na odgovornost svakog odgovornog pojedinca ili tima
  • Praksa pokazuje da su monitoring i analiza na mesečnom nivou neophodni, a u slučaju većih tržišnih izazova i češće
  • Na koji vremenski period se obično priprema budžet na nivou kompanije? Da li uvek imate ispred sebe neki horizont od godinu dana?

Godinu dana je maksimalan vremenski period na koji se radi budžetiranje na detaljnom nivou. S obzirom da već godinama radim u fashion industriji, tržište diktira i dinamiku u ovom procesu, pa smo budžet radili na sezonskom nivou – šestomesečnom. Ove godine smo usvojili pravilo da budžet pripremamo na godišnjem nivou uz obavezno prilagođavanje, u skladu sa tržišnim trendovima, inflacijom, poskupljenjima i slično na preseku dve sezone.

Merdžeri i akvizicije

Šta se zapravo krije iza velikih spajanja i preuzimanja kompanija? U ovoj epizodi podkasta Jezik finansija razgovaramo sa Markom Fabrisom, direktorom u sektoru savetodavnih usluga u PwC Srbija, koji ima više od dve decenije iskustva u oblastima transakcija, restrukturiranja i korporativnih finansija.
Kroz primere iz prakse otkrivamo kako se vode procesi akvizicija, zašto je dobro restrukturiranje važnije od brzog profita i kako se finansijski i strateški planovi pretvaraju u stvarne poslovne odluke.

Epizoda pod nazivom “Merdžeri i akvizicije” biće dostupna 19.oktobra na našoj Patreon stranici, a od 22.oktobra 2025. na YouTube kanalu i striming platformama, a šta vas očekuje u epizodi pogledajte u nastavku teksta.

  • Zašto se vrši spajanje dve ili više kompanija?

Spajanje dve ili više kompanija se vrši iz različitih razloga, uključujući: ostvarivanje ekonomije obima, ulazak na nova tržišta, diversifikaciju poslovnih aktivnosti i portfolija proizvoda i usluga, sinergiju resursa, povećanje konkurentnosti i poboljšanje profitabilnosti.

  • Kakva je razlika između merdžera i akvizicija?

Merdžer podrazumeva dogovoreno spajanje dve kompanije koje nakon spajanja posluju kao jedan entitet, dok akvizicija uključuje kupovinu (kapitala) jedne kompanije od strane druge, što često rezultira preuzimanjem kontrole nad poslovanjem akvizirane kompanije.

  • Kakva je razlika između spajanja kapitala i preuzimanja kapitala?

Razlika između spajanja kapitala i preuzimanja kapitala je u načinu na koji se proces odvija. Spajanje kapitala podrazumeva kombinovanje resursa dve kompanije radi stvaranja zajedničkog entiteta, dok preuzimanje kapitala obično znači da jedna kompanija kupuje udeo ili celokupan kapital druge kompanije, najčešće uz sticanje kontrole.

  • Ko finansira proces akvizicije ili merdžera?

Finansiranje procesa akvizicije ili merdžera može doći iz različitih izvora, uključujući interno generisane prihode, kredite ili izdavanje novih akcija. Ponekad se koristi kombinacija ovih izvora finansiranja, zavisno od finansijskog položaja kompanija, kao i veličine i prirode transakcije.

  • Imamo li primere dobre prakse akvizicije na regionalnom nivou?

Postoje dobre prakse akvizicija na regionalnom nivou i često uključuju uspešna preuzimanja koja rezultiraju rastom tržišnog udela, povećanjem efikasnosti i profitabilnosti.

Finansiranje ženskog preduzetništva

U najnovijoj epizodi podkasta „Jezik finansija“ razgovaramo sa Zoranom Grujin, CEO platforme Mogu ja to sama, o izazovima i prilikama u finansiranju ženskog preduzetništva. Zorana deli svoju inspirativnu priču o tome kako je, počevši od male agencije za kreiranje sadržaja, uz hrabrost, biznis plan i strateško razmišljanje, preuzela i razvila jedan od najpoznatijih regionalnih brendova. Ova epizoda otvara važna pitanja o dostupnosti finansijskih sredstava, ulozi biznis plana i hrabrosti potrebnoj za ulazak u preduzetničke vode.

Epizoda pod nazivom “Finansiranje ženskog preduzetništva” biće dostupna 5.oktobra na našoj Patreon stranici, a od 8.oktobra 2025. na YouTube kanalu i striming platformama, a šta vas očekuje u epizodi pogledajte u nastavku teksta.

  • Mi smo već u podcastu Jezik finansija pričali o preduzetničkim finansijama, ali nismo o finansiranju ženskog preduzetništva. I mislim da će ova tema biti posebno interesantna jer razgovaramo sa preduzetnicom koja se upravo uklapa u profil osobe koja je svoju ideju sama kreirala i preuzela dugogodišnji uspešan brend – platform Mogu ja to sama. Koja je i meni često uzor, kako voditi dobar i sadržajan razgovor. Međutim obezbeđenje finansijskih sredstava nije bilo lako. Kako je to izgledalo na početku? Kako kupiti firmu i proširiti poslovanje.

Preduzetništvom se bavim od svoje 25-te, i za to vreme sam od male agencije Copy Empire koja se bavila kreiranjem sadržaja, zajedno sa svojim partnerom (životnim i poslovnim), uspela da proširim poslovanje, uvrstivši i dobro poznati brend MJTS.

  • Da li ste uopšte znali koliko Vam treba sredstava za kupovinu ili ste krenuli po sistemu, idemo pa dokle stignemo?

Nisam u startu znala cenu, ali sam imala ideju. Kada sam saznala cenu, nisam imala spremna sredstva. Bila je to za mene veća cifra.

  • Šta ste znali o finansija?

Po zanimanju sam ekonomista, tako da sam bila upućena u svet finansija. Bavim se kreativnim poslom, i do tada sam veoma retko koristila ono što sam na fakultetu učila.

  • Kome ste se obraćali za pomoć?

Prvo, napravili smo biznis plan.

Ovde ću pričati o važnosti biznis plana, o strategiji koja će da izmeri prosečnu održivost investicije.

  • Šta Vam je bilo najteže, kada su u finansije u pitanju? Da li ste razumeli kako finansijska projekcija izgleda?

Razumela jesam, ali sam imala bojazan da projekcije nisu održive.

Ovde ću govoriti kako je preduzetništvo nepredvidivo i kako, iako sve do detalja planiramo, možemo da naiđemo na prepreke, posebno u prvim godinama poslovanja.

  • Ko Vas je tu savetovao? Da li ste plaćali usluge savetovanja?

Nisam plaćala uslugu savetovanja. Krenula sam od ljudi koji su u materiji i koji su adekvatni da me posavetuju kako da ulaganje bude isplativo.

Kripto, blockchain i DeFi – finansije bez posrednika

Decentralizovane finansijame (DeFi) su u fokusu desete epizode podkasta Jezik finansija, a o njima razgovaramo sa Aleksandrom Begovićem iz kompanije Decenter. Saznajte šta je DeFi, po čemu se razlikuje od tradicionalnih finansija, koje mogućnosti otvara i kakvi izazovi stoje pred ovim brzorastućim ekosistemom.

Epizoda pod nazivom “Kripto, blockchain i DeFi – finansije bez posrednika biće dostupna 21.septembra na našoj Patreon stranici, a od 24.septembra 2025. na YouTube kanalu i striming platformama, a šta vas očekuje u epizodi pogledajte u nastavku teksta.

  • Kako je blockchain posebno uticao na razvoj decentralizovanih finansija?

Blockchain je tehnologija koja je postavila osnove za razvoj decentralizovanih finansija. Bitcoin je kao prvi blockchain postavio osnove iz koje je Ethereum preuzeo suštinu i generalizovao na način da omogući razvoj aplikacija na blockchain, razvoj raznih protokola, interoperabilnost između raznih blockchain i stvorio je osnovu iz koje su se razvile decentralizovane finansije.

  • Šta je suština blockchaina?

Suština blockchaina je suverenitet. Suverenitet se ogleda kroz slobodu koju blockchain donosi svojim korisnicima u vidu potpune kontrole nad njihovim sredstvima, anonimnost u korišćenju blockchain tehnologije i izvršavanju transakcija, efikasnost i fleksibilnost. Blockchein je budućnost i osnova za funkcionisanja raznih sistema, između ostalog i finansijskog sistema kroz sistem decentralizovanih finansija.

  • Šta su kripto valute? I kakva je njihova veza sa blockchain tehnologijama?

Kripto-valute predstavljaju refleksiju vrednosti jednog blockcheina, odnosno tehnologije i inovacija kroz koje se stvara vrednost za korisnike. Izvorno se generišu kao nagrada za rudare koji održavaju konkretnu blockchein mrežu. Kao što je svojevremeno zlato bilo jedinica mere za sve transakcije koje su se obavljale na tržištu, tako je i određena kripto-valuta jedinica mere za izvršavanje odrešene transakcije na blockcheinu. 

  • Koje su njihove prednosti u odnosu na obične valute?
  • Unapred određene način generisanja – nema neosnovanog štampanja i veštačkog stvaranja inflatornih situacija. Inflacija / deflacija su na blockcheinu određeni tehnološki. 
  • Self custody – korisnik jedini ima potpunu kontrolu nad svojim sredstvima
  • Efikasnost – lakoća prenošenja sa lica na lice (bilo pravno ili fizičko) u nekoliko sekundi bez posrednika, lakoća “fizičkog” prenošenja sa lokacije na lokaciju jer su sredstva na virtuelnom walletu (novčaniku) čiji ključ poseduje isključivo korisnik
  • Anonimnost, ali uz veliku dozu transparentnosti
  • Kakve veze imaju kripto valute sa decentralizovanim finansijama?

Kao što je tradicionalni novac – fiat osnova tradicionalnih finansija, tako su kripto valute osnova decentralizovanih finansija. U tradicionalnim finansijama transakcije se odvijaju putem fiata, bilo u fizičkom ili elektronskom obliku, dok se u decentralizovanim finansijama transakcije obavljaju putem kripto-valuta. 

Faktoring – šta, kako i zašto?

U devetoj epizodi treće sezone podkasta Jezik finansija razgovaramo sa Tanjom Kursar, direktorkom Sektora za faktoring u AOFI. Kroz njen bogat profesionalni put otkrivamo šta je faktoring, kome je namenjen i zašto je važan instrument likvidnosti za preduzeća svih veličina.

Epizoda pod nazivom “Faktoring – šta, kako i zašto? biće dostupna 7.septembra na našoj Patreon stranici, a od 10.septembra 2025. na YouTube kanalu i striming platformama, a šta vas očekuje u epizodi pogledajte u nastavku teksta.

  • Šta je faktoring? Ko su najčešće korisnici faktoringa?

Najkraće rečeno faktoring je usluga naplate vaših potraživanja od kupaca bez čekanja i dodatnog zaduživanja.  

Faktoring u najširem smislu predstavlja ustupanje postojećeg nedospelog ili budućeg kratkoročnog potraživanja, koje prodavac potraživanja ima od svog dužnika kome prodaje robu ili nudi uslugu, sa odloženim rokom plaćanja, u zemlji i inostranstvu.

Predmet potraživanja jedino ne mogu biti proizvodi i usluge za lične  potrebe.

Korisnik faktoring usluge može da bude svako preduzeće, bez obzira na veličinu kao i preduzetnici. Iako je ideja da faktoring služi pre svega MSP sektoru, faktoring zbog svojih benefita u mnogome koriste i velika preduzeća. Prema podacima koje je prikupio Foruma za razvoj faktoringa  pri PKS-u za 2024. godinu najveće učešće u ostvarenom prometu imaju velika preduzeća 41%, srednja preduzeća 28%,  dok mala preduzećeća učestvuju sa 24%, a mikro preduzeća i preduzetnici sa 7%.

  • Ko su učesnici u faktoringu?

 Učesnici u faktoringu su:

  • USTUPILAC – PRODAVAC potraživanja odnosno svako preduzeće ili preduzetnik, ali ne i fizičko lice, koji ustupa-prodaje svoja potraživanja koje ima od svojih dužnika
  • DUŽNIK –  kupac robe iz osnovnog komercijalnog posla – svaki privredni subjekat ili preduzetnik koji je registrovan u zemlji i inostranstvu.
  • FAKTOR –  banka ili faktoring društvo koje ima odobrenje Ministarstva finansija, kao i strana banka ili privredno društvo  samo u poslovima međunarodnog faktoringa.  
  • Kakva je suštinska razlika između faktoringa i kreditiranja?

Suštinska razlika je da preduzeće, naročito MSP, lakše i brže dolazi do obrntog kapitala bez čekanja naplate od kupaca, pri tome se dodatno ne zadužuje (faktoring se ne vodi u bilasnu kao zaduženje), po pravilu bez dodatnih sredstva obezbeđenja, ostavljajući prostor i za kreditiranje kod banaka. Faktoring se zasniva na proceni kvaliteta potraživanja koje preduzeće već ima, dok kredit podrazumeva zaduživanje obično uz neki dodatni kolateral, bez obzira da li su potraživanja naplaćena ili ne. Putem faktoringa preduzeće na vreme obezbeđuje potrebna obrtna sredstva za održavanje tekuće likvidnosti i povećanje svoje konkurentosti. Još jedna važna razlika je kada se ugovori faktoring bez regresa – preduzeće se na taj način štiti od neplaćanja dužnika čime ne ugrožava svoju likvidnost i sigurnost.

  • Da li faktoring regulisan Zakonom?

 Faktoring je regulisan Zakonom još od 2013. godine. ( Sl. glasnik 62/2013 i 30/2018), iako faktoring u Srbiji funkcioniše još od 2004. godine. Na njegovoj implementaciji se radilo pune dve godine. Ideja za donošenje Zakona je bilo preciznije definisanje učesnika, njihovih prava i obaveza i promocija faktoringa, kako ga ne bi mešali sa nekim drugim proizvodima.

  • Koliko je digitalizacija doprinela skraćenju procesa realizacije faktoring transakcija?

Digitalizacija je kao i u sve druge oblasti zahvatila i faktoring što je dovelo do značajnog skraćenja procesa realizacije, pre svega procesa odobrenja koji je uvek bio najduži. Danas, po dostavljanju celokupne dokumentacije preduzeće može imati pare na računu u roku od 24h.