Planiranje i kontrola – osnove finansija u biznisu

U ovoj epizodi govorimo sa Milom Litvinjenko o tome kako finansijsko planiranje i kontrola oblikuju stabilnost i rast kompanije, koji su ključni pokazatelji uspeha i zašto je balans između vremena, resursa i strategije presudan za biznis.

Epizoda pod nazivom “Planiranje i kontrola – osnove finansija u biznisu?“ biće dostupna 17.avgusta na našoj Patreon stranici, a od 20.avgusta 2025. na YouTube kanalu i striming platformama, a šta vas očekuje u epizodi pogledajte u nastavku teksta.

  • Kako biste Vi definisali finansijsko planiranje? I kada ste počeli da planirate upravljanje finansijama u Vašoj kompaniji?

Za mene, to je sposobnost da oslušneš firmu kao živo biće—da predvidiš njene potrebe, snove, mogućnosti i granice. To je mapa koju crtaš dok hodaš, balans između realnog i mogućeg, između danas i onoga što veruješ da sutra može biti.

Još tada, pre 29 godina, kada sam krenula sa devet radnika i velikom verom. Možda to danas deluje skromno, ali imala sam jednu običnu svesku u kojoj sam upisivala sve—svaki dinar, svaku investiciju, svaki plan. Ta sveska je bila moj prvi finansijski plan, moj kompas u nepoznatom. I danas verujem da pravo planiranje ne počinje u tabelama, već u odgovornosti da ono što gradiš mora da traje.

  • Da li slušate svog finansijskog menadžera ili ipak je konačna odluka Vaša?

Uvek sam duboko upoznata sa finansijskom situacijom firme—smatram da je to dužnost svakog odgovornog vlasnika. Vodim firmu kao što kapetan vodi brod: poznajem pravac, struje i vetrove. Ali istovremeno, duboko poštujem znanje i stručnost mog finansijskog menadžera. Odluke ne donosim impulsivno niti samovoljno—one su plod zajedničkog razumevanja, razgovora i poverenja. Moj poslovni stil nije autoritaran, već utemeljen na jasnim vrednostima, dogovoru i preciznosti. Zato verujem da se najbolji rezultati postižu kada se iskustvo i stručnost sretnu za istim stolom.

  • Koliko su Vaši godišnji budžeti usklađeni sa strategijom? Na koji vremenski period radite finansijske projekcije kada je strategija u pitanju?

Godišnji budžeti u mojoj firmi su uvek usklađeni sa strategijom—jer bez te povezanosti, svaki plan bi bio samo želja. Ranije su finansijske projekcije obuhvatale period od godinu do dve, u skladu sa stabilnijim okolnostima tržišta. Danas, međutim, živimo u dinamičnijem vremenu, gde se i strategije i budžeti ponekad moraju prilagođavati iz dana u dan. Fleksibilnost je postala ključ uspeha. Ipak, jedno ostaje nepromenljivo: uvek pažljivo pratim finansijske mogućnosti firme. Odluke donosim promišljeno, u skladu sa realnim potencijalima i sa jasnom vizijom kuda želimo da idemo.

  • Koji su najvažniji KPI indikatori, koje pratite u finansijskom planu?

Najvažniji KPI indikatori koje pratim u finansijskom planu su oni koji mi daju jasnu sliku zdravlja i održivosti firme. To su pre svega:

• Profitna marža, jer mi pokazuje koliko vrednosti zaista ostaje nakon svih troškova.

• Cash flow, jer keš je krvotok biznisa—možeš imati dobre brojke na papiru, ali bez likvidnosti, firma ne diše.

• Trošak proizvodnje po jedinici, jer kao proizvodna firma, moramo neprestano optimizovati efikasnost.

• Obrt zaliha, koji mi pokazuje koliko racionalno koristimo resurse.

• Povraćaj na investiciju (ROI), naročito kada ulažemo u nove projekte, proizvode ili tržišta.

  • Koliko je finansijska kontrola povezana sa time menadžmentom i nabavkom novih resursa?

Finansijska kontrola je neraskidivo povezana sa time menadžmentom i nabavkom novih resursa. U mojoj firmi, vreme i novac se planiraju zajedno—jer pogrešno tempirana investicija, ma koliko bila dobra, može imati loše posledice.

Svaka nabavka mora imati svoje uporište u budžetu i strategiji, ali i u realnom trenutku firme. Zato finansijska kontrola nije samo praćenje brojeva, već i razumevanje šire slike: kada, zašto i koliko investirati, kako rasporediti vreme i resurse, a da firma ne izgubi stabilnost. Upravljam svesno – tako da nijedan korak ne bude impulsivan, već deo promišljenog sistema u kojem se sve mora složiti: vreme, potreba, mogućnost i efekat.

Jesmo li zakasnili sa finansijskom edukacijom?

U novoj epizodi podkasta „Jezik Finansija“ ugostili smo profesorku Meldinu Kokorović Jukan, dekanicu Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Tuzli i stručnjakinju za oblast finansijske edukacije.

Kroz razgovor osvetljavamo važnost ranog finansijskog obrazovanja, izazove u implementaciji u formalni obrazovni sistem, ali i praktične korake koje pojedinci mogu da preduzmu kako bi unapredili svoju finansijsku pismenost.

Ova epizoda pruža dragocene uvide za sve koji žele da razumeju svet novca – od roditelja i nastavnika, do donosioca odluka i svih koji žele sigurniju finansijsku budućnost.

Epizoda pod nazivom “Jesmo li zakasnili sa finansijskom edukacijom?“ biće dostupna 27.jula na našoj Patreon stranici, a od 30.jula 2025. na YouTube kanalu i striming platformama, a šta vas očekuje u epizodi pogledajte u nastavku teksta.

  • Šta je finansijska edukacija, odnosno finansijska pismenost?

Finansijska pismenost obuhvata znanja, veštine i stavove koje omogućavaju pojedincima da donose informisane i odgovorne odluke, odnosno da odgovorno upravljaju ličnim finansijama. Uključuje razumevanje pojmova kao što su inflacija, kamatne stope, budžetiranje, štednja i investiranje. Osim teorijskog znanja, važna je i sposobnost primene finansijskih znanja u svakodnevnom životu. U savremenom društvu, ova pismenost je ključna za finansijsku sigurnost pojedinaca i stabilnost ekonomije.

  • Šta je inspirisalo razvijena društva da krenu sa finansijskom edukacijom?

Razvijene zemlje ulažu u finansijsku edukaciju jer ona doprinosi unapređenje individualnog i društvenog ekonomskog blagostanja te stabilnijoj ekonomiji. Građani sa boljim znanjem prave racionalnije izbore, izbegavaju dugove i smanjuju rizike. Edukacija smanjuje siromaštvo, podstiče štednju i štiti potrošače od prevara. Zbog toga je finansijska edukacija deo školskih kurikuluma i nacionalnih strategija mnogih država.

  • Zašto je važna finansijska edukacija za pojedince i društvo u celini?

Finansijska edukacija pomaže ljudima da bolje upravljaju budžetom, planiraju štednju i izbegnu finansijske probleme. To donosi veću sigurnost i kvalitet života. Na nivou jedne zemlje, doprinosi makroekonomskoj stabilnosti, smanjuje potrebu za socijalnom pomoći i jača odgovornost finansijskih institucija. Obrazovani potrošači su važan stub zdravog tržišta.

  • Šta pojedinac treba da zna da bismo rekli da je finansijski pismen?

Finansijski pismen pojedinac je onaj koji poseduje osnovno razumevanje ključnih finansijskih pojmova i koji je sposoban da to znanje primeni u svakodnevnom životu.

Finansijski pismen pojedinac razume osnovne pojmove kao što su kamata, inflacija, kreditni rejting i rizik. Zna da vodi budžet, planira štednju, upravlja dugom i donosi informisane investicione odluke. Takođe zna svoja potrošačka prava i kako da se zaštiti u finansijskim transakcijama. Planiranje penzije i osiguranja su takođe deo ove pismenosti.

  • Kako bismo definisali lične finansije?

Lične finansije obuhvataju sve aktivnosti i odluke vezane za upravljanje finansijskim resursima pojedinca ili domaćinstva, s ciljem postizanja finansijske sigurnosti i dugoročnog blagostanja. Lične finansije podrazumevaju upravljanje prihodima, rashodima, štednjom, investicijama i zaštitom od finansijskih rizika. To uključuje planiranje svakodnevnih i dugoročnih obaveza, investiranje u akcije, obveznice ili nekretnine, i planiranje budućih ciljeva kao što su penzija ili obrazovanje dece.

Kako do kredita bez glavobolje?

U šestoj epizodi podkasta Jezik Finansija razgovaramo sa dr Kristinom Buha i Radmilom Maravić, pravnicama sa bogatim iskustvom u radu u Narodnoj banci Srbije i u renomiranim advokatskim kancelarijama. One su stručnjakinje za regulatorna i pravna pitanja u oblasti finansija, a danas nas vode kroz najvažnije korake koje treba znati pre nego što se upustimo u proceduru podizanja kredita ili zaključenja ugovora sa bankom ili lizing kompanijom.

Epizoda pokriva pitanja koja su svima nama bliska: od toga šta znači informativna ponuda, kako izgleda proces odlučivanja u bankama, do prava potrošača kada nešto nije jasno ili nije fer. Pričamo i o novom Zakonu o zaštiti korisnika finansijskih usluga i njegovom praktičnom značaju za građane.

Epizoda pod nazivom “Kako do kredita bez glavobolje“ biće dostupna 13.jula na našoj Patreon stranici, a od 16.jula 2025. na YouTube kanalu i striming platformama, a šta vas očekuje u epizodi pogledajte u nastavku teksta.

  • Imamo li mi neku zaštitu kada stupamo u ugovorni odnos s bankom koja je svakako dominantna ugovorna strana ili smo prepušteni sami sebi?

Nismo. Postoji čitav set propisanih pravila čiji je cilj da isprave tu neravnotežu između ugovornih strana. Postoje i institucije (kao što je NBS) kojima uvek možemo da se obratimo ako nam je potrebna zaštita. Ali, ajde da probamo da promenimo perspektivu – da ne budemo prepušteni sami sebi, nego da se pre svega pouzdamo u sebe same i da se pobrinemo za to da, kao i kod lekara, i u banci donosimo isključivo informisane odluke.  

  • Da li je dozvoljeno da banka reklamira kredit ili lizing čija je kamatna stopa 0%?

Jeste ako je zaista 0%. Ali budite posebno na oprezu kad vidite reklamu za beskamatni kredit i obratite pažnju na EKS, koji po pravilu neće biti 0%. Taj EKS bi u reklami morao da bude istaknut vidljivije od ostalih informacija, a morali bi da budu navedeni i svi uslovi pod kojima se kredit odobrava (npr. samo za nove korisnike).

  • Šta možemo da saznamo sa sajta banke i lizing kompanije?  A šta da očekujemo kad dođemo u poslovnicu?

Nekada je sajt služio za promovisanje proizvoda, a za sve što je bilo potrebno završiti išli smo u poslovnicu. Danas na sajtu, pored informacija o proizvodima koji se nude, možemo naći i važne dokumente kao što su opšti uslovi poslovanja i tarife, informisati se o proceduri za zaštitu svojih prava i podneti prigovor, a sve češće preko sajta možemo podneti i zahtev za korišćenje neke usluge, pa i zaključiti ugovor. U tom smislu se ta granica polako briše. 

  • Sa intenziviranjem automatizacije i digitalizacije na svim poljima, sve češće se govori o odlučivanju na osnovu profilisanja. Da li se banke i lizing kompanije služe ovakvim automatizovanim odlučivanjem? 

Nesumnjivo se služe. Novim Zakonom o zaštiti korisnika sada su posebno uređene pojedine njihove obaveze i prava korisnika ako se banka ili lizing kompanija služi profilisanjem (npr. obaveza da, ako je ponuda data na osnovu profilisanja, o tome jasno obaveste korisnika ili pravo korisnika kome kredit nije odobren na osnovu procene kreditne sposobnosti profilisanjem da zatraži preispitavanje te odluke).

  • Šta se sve nalazi u onoj gomili dokumentacije koju nam banka (lizing kompanija) uruči nakon što smo podneli zvaničan zahtev, odnosno nakon odluke o odobrenju? I treba li sve pažljivo čitati?

Ne bismo se usudile da damo savet da ne morate čitati pažljivo sve. Ipak, ako treba da izdvojimo na šta posebno da se usredsredite – to bi bio pregled obaveznih elemenata ugovora, koji je pregledan tabelarni prikaz svega ključnog za određenu finansijsku uslugu. Ako se zadužujete s promenljivom kamatnom stopom ili sa indeksacijom u stranoj valuti obavezno pogledajte i obaveštenje o rizicima koje to sa sobom nosi.  

Ulaganje u investiciono zlato

U najnovijoj epizodi podkasta Jezik Finansija razgovaramo o tome šta zapravo znači ulagati u investiciono zlato i da li je ono zaista „sigurna luka“ za kapital. Naši gosti su Srđan Stefanović, vlasnik porodične firme Zlatara Stefanović 1886, i Nenad Gujaničić, glavni broker Momentum Securities. Kroz razgovor sa njima otkrivamo kako se razlikuju fizičko i berzansko zlato, kome je ova vrsta ulaganja namenjena i koje faktore treba uzeti u obzir pri donošenju odluke. Epizoda donosi spoj tradicije, tržišta i savremenih investicionih navika – jasno, precizno i na jeziku koji svi razumemo.

Epizoda pod nazivom “Ulaganje u investiciono zlato“ biće dostupna 29.juna na našoj Patreon stranici, a od 2.jula 2025. na YouTube kanalu i striming platformama, a šta vas očekuje u epizodi pogledajte u nastavku teksta.

  • Kako se radi budžetiranje u NVO?

Budžetiranje u NVO se zasniva na planiranju aktivnosti koje vode ka ostvarivanju ciljeva organizacije. Najčešće se kreira budžet po projektima, u skladu sa smernicama donatora, ali organizacije takođe prave i operativni (godišnji) budžet kojim se definišu potrebna sredstva za funkcionisanje cele organizacije. Proces uključuje identifikaciju troškova po aktivnostima koje organizacija predviđa. Dobar budžet je realan, pregledan i usklađen sa strategijom organizacije.

  • Šta to ima u  zlatu da privlači od davnina pažnju?

Zlato nudi zaštitu vrednosti imovine koja je ukorenjena u svesti ljudi usled činjenice da je ova funkcija dokazana kroz različite istorijske epohe.

  • Šta je investiciona jedinica kada se kupuje zlato?

Sve popularnije je investiranje u zlato preko investicionih fondova (ETF-ova) koji ulagačima nude posedovanje finansijskog instrumenta u čijoj osnovi je ovaj plemeniti metal. Dakle, ovo investiranje se realizuje putem berze kao što se kupuju akcije ili obveznice

  • Ko su najčešće kupci takvog zlata?

Najčešći kupci ovog zlata su portfeljni investitori koji putem ove investicione alternative sprovode širu diversifikaciju portfelja i nalaze sigurnost u vremenima visoke inflacije, neizvesnosti i slabljenja dolara.

  • Da li postoje savetnici za investiranje u zlato?

Postoje savetnici za sve vrste investicione imovine, pa i u zlato.

  • Koje su zemlje najpoznatije po proizvodni zlata?

U poslednje vreme najveći proizvođači zlata na svetu su Kina, Rusija, Kanada, SAD, Australija… U poslednje vreme godišnja proizvodnja zlata iznosi oko 2,5-3 hiljade metričkih tona što predstavlja godišnje povećanje raspoložive procenjene količine zlata od oko 1-1,5 odsto.

  • Da li je bolje kupovati veću polugu zlata ili manje poluge? Od čega zavisi da naša odluka?

Zavisi od toga koliko novca imate pre svega i koji je razlog vaše kupovine fizičkog investicionog zlata. Ukoliko želite da sačuvate neki višak kapitala koji imate i imate nameru da ga u nekom trenutku odjednom prodate, onda je najisplatljivije kupiti polugu maksimalne veličine za taj iznos koji imate. Ukoliko smatrate da ćete tokom vremena imati potrebu da to zlato parcijalno prodajete bolje je imati manje komade.

Ovo stoga sto je i u ovim investicionim jedinicama, bile one u obliku raznih pločica ili dukata (moneta) uračunata i cena izrade tog komada, tako da je normalno da pločica koja teži 1g bude dosta skuplja od one od 10g, kao i što će ta od 10g biti skuplja od poluge od 1kg.

Upravljanje finansijama u NVO

U ovoj epizodi razgovaramo sa Jelenom Stević i Nadom Likar iz Građanskih inicijativa o specifičnostima finansijskog poslovanja u civilnom sektoru.

Otvaramo ključna pitanja:

  • Kako izgleda budžetiranje u jednoj NVO?
  • Koji su najčešći izvori finansiranja i kako se tretiraju?
  • Da li zakon prepoznaje specifičnosti rada neprofitnih organizacija?
  • Šta znači kada finansijama upravljaju ljudi bez formalnog obrazovanja iz oblasti ekonomije?

Jelena i Nada dele znanje iz višedecenijskog iskustva rada na terenu, obučavanja i savetovanja organizacija širom Srbije.

Epizoda pod nazivom “Upravljanje finansijama u NVO“ biće dostupna 15.juna na našoj Patreon stranici, a od 18.juna 2025. na YouTube kanalu i striming platformama, a šta vas očekuje u epizodi pogledajte u nastavku teksta.

  • Kako se radi budžetiranje u NVO?

Budžetiranje u NVO se zasniva na planiranju aktivnosti koje vode ka ostvarivanju ciljeva organizacije. Najčešće se kreira budžet po projektima, u skladu sa smernicama donatora, ali organizacije takođe prave i operativni (godišnji) budžet kojim se definišu potrebna sredstva za funkcionisanje cele organizacije. Proces uključuje identifikaciju troškova po aktivnostima koje organizacija predviđa. Dobar budžet je realan, pregledan i usklađen sa strategijom organizacije.

  • Koji su izvori finansiranja koji se koriste u NVO?

Razlikujemo dva vida finansiranja, koja imaju različit poreski  tretman: neprofitne prihode i prihode od privredne delatnosti.

  • Da li je zakonodavac prepoznao način budžetiranja NVO?

Na žalost nije.  Propisima se ne definiše specifičan model budžetiranja za neprofitne organizacije. Budžeti se uglavnom prilagođavaju zahtevima donatora, a ne jedinstvenom domaćem standardu, što ume da stvori dodatne administrativne izazove.

  • Kakav je poreski tretman sponzorstvima, a kakav je poreski tretman donacija?

Na ovo pitanje ne može da se odgovori u dve rečenice, ovo je najkraće što mogu 😊

Sponzorstvo je vid poslovnog odnosa, u kojem sponzor očekuje protivuslugu za sredstva, resurse ili usluge kojima sponzoriše neku aktivnost NVO. Prihod iz sponzorstva spada u privrednu delatnost, te ukoliko se ostvari dobit, pod određenim zakonskin uslovima NVO je u obavezi da plati porez na dobit pravnih lica.

Donacije, spadaju u nedobitne prihode, a  mogu biti u novcu, robi ili za realizaciju projektnih aktivnosti. Ako je donacija poklon, organizacija plaća porez na poklon 2,5%. Ukoliko se sredstva doniraju za projektne aktivnosti kojima se ostvaruju opštekorisni ciljevi, i to je jasno navedeno u ugovoru (uz unapred definisane troškove ), porez se ne plaća. Međutim, i za ovaj vid donacije , ukoliko se radi o iznosima većim od 100.000 RSD godišnje od jednog donatora, organizacija mora podneti poresku prijavu i sačekati rešenje o oslobađanju od poreza.

  • Ko obično upravlja finansijama u NVO? Da li su to uvek finansijske pismene osobe?

Finansijama u NVO najčešće upravljaju osobe koje često nemaju formalno obrazovanje iz oblasti finansija, što može dovesti do određenih izazova  u budžetiranju, izveštavanju i poštovanju zakonskih obaveza. Zbog toga je stalna edukacija iz oblasti finansijskog poslovanja i poreskih propisa izuzetno važna za kvalitetan i održiv rad organizacije.

Dobrovoljni penzioni fond – ulaganje u treće doba

U epizodi broj 3 razgovaramo sa Sonjom Mrmak, Chief Investment Officer-om u Generali Osiguranju Srbija. Sonja je iskusna portfoliom menadžerka, koja upravlja sredstvima životnih i neživotnih osiguranja, kao i penzijskim fondovima.

U ovoj epizodi otvaramo važna pitanja za sve nas koji razmišljamo o budućnosti:

  • Šta su dobrovoljni penzijski fondovi i kako funkcionišu?
  • Da li su sigurni i kako se ulaže?
  • Kako se razlikuju od državne penzije?
  • Šta se dešava sa vašim sredstvima ako prestanete da uplaćujete?

Ako želite da preuzmete kontrolu nad svojim trećim dobom, ovo je epizoda koju ne treba da propustite.

Epizoda pod nazivom “Dobrovoljni penzioni fond – ulaganje u treće doba“ biće dostupna 01.juna na našoj Patreon stranici, a od 04.juna 2025. na YouTube kanalu i striming platformama, a šta vas očekuje u epizodi pogledajte u nastavku teksta.

  • Kako biste definisali dobrovoljni penzijski fond?

Zakon kaže da je dobrovoljni penzijski fond institucija kolektivnog investiranja u okviru koje se prikuplja i ulaže penzijski doprinos u različite vrste imovine sa ciljem ostvarivanja prihoda i smanjenja rizika ulaganja.

Iako zvuči kompleksno, to znači da članovi uplaćuju određeni iznos u fond sa ciljem štednje, koji se dalje investira zajedno sa uplatama drugih članova. Upravo udruživanje sredstava više članova omogućava da se imovina fonda investira po povoljnijim uslovima i uz niži rizik nego što bi to bilo moguće na nivou pojedinca. Fond pripada članovima, srazmerno visini njihove imovine u ukupnoj imovini fonda, dok se uloga društva za upravljanje ogleda u organizaciji fonda i profesionalnom investiranju imovine.

  • Kakva je razlika između penzije koju dobijamo od PIO fonda i penzije uložene u privatni penzijski fond?

Isplata penzija preko PIO fonda bazirana je ja tzv. međugeneracijskoj solidarnosti. Penzije se finansiraju doprinosima od strane trenutno zaposlenih lica, a eventualni manjak, koji nastaje usled nepovoljnog odnosa broja zaposlenih i penzionera, nadoknađuje se iz budžeta. Visina penzije zavisi od ostvarenog penzijskog staža i zarade, uz primenu određenih koeficijenata za obračun.

Sa druge strane, dobrovoljni penzijski fondovi podrazumevaju postojanje ličnog računa člana fonda i ne zavise od društvenih trendova ili zaposlenja. Visina penzije zavisi isključivo od nivoa uplata samog člana i ostvarenih prinosa od investicija, a član u svakom trenutku zna stanje na svom računu. Imovina člana je odvojena od imovine drugih članova i društva za upravljanje, a kontrolu poslovanja vrše i kastodi banka i Narodna banka Srbije.

  • Da li naši građani uopšte znaju šta su privatni penzijski fondovi?

Imajući u vidu trendove u pogledu obračuna i visine državne penzije, sve više našh građana shvata neophodnost dodatne štednje za „treće doba“. Vremenom raste broj fizičkih lica, kao i poslodavaca koji vrše uplate doprinosa za svoje zaposlene, ali je broj članova u svim penzijskim fondovima i dalje veoma mali i čini oko 10% zaposlenih u Srbiji.

  • Da li su to sigurni plasmani? Ne zavise mnogo od društvenih i ekonomskih dešavanja?

Upravo to što članovi imaju lični račun u fondu, nalik računu u banci, omogućava relativnu nezavisnost od društvenih dešavanja. Bez obzira na to kakva je npr. politička ili situacija u pogledu zaposlenosti u društvu, imovina člana je sigurna u fondu, a odluke koje bi mogle uticati na visinu državne penzije nemaju uticaja na privatne fondove.

Uticaj ekonomskih dešavanja jeste donekle prisutan, kao i u ostalim sferama života. Međutim, investicije penzijskih fondova su po pravilu konzervativne i usmerene uglavnom u instrumente koji se smatraju najsigurnijim na finansijskom tržištu, kao što su državne obveznice. Zakon koji reguliše investiranje penzijskih fondova strogo definiše pravila investiranja i ograničenja za određene vrste investicija, kako bi se maksimalno zaštitili članovi fonda i omogućilo očuvanje vrednosti njihovih ulaganja u dužem vremenskom periodu.

  • Šta se dešava ukoliko na primer ostanemo bez zaposlenja i samim tim bez nekih izvesnih prihoda i onda ne možemo platiti našu ratu u fond? Da li nam se menja status? I kako?

Jedna od prednosti dobrovoljnih penzijskih fondova je upravo u principu dobrovoljnosti. Iznos i trenutak uplate određuje sam član, u skladu sa svojim potrebama i mogućnostima. Ne postoji obaveza uplate niti definisana rata, a zaposlenje nema uticaj na status člana – članovi mogu biti čak i bebe, ako za njih neko uplaćuje doprinos. Postojeća imovina svih članova fonda se kontinuirano investira, sve dok je lice član fonda tj. dok ne povuče sva sredstva iz fonda po ostvarivanju starosne granice za isplate.

Ipak, važno je imati u vidu da buduće isplate iz fonda zavise i od uplata i od ostvarenih prinosa, kao i da je vreme najveći saveznik članova – čak i male uplate tokom dugog niza godina mogu omogućiti značajna sredstva u budućnosti.

Vodič za bankarske usluge: Krediti i kamate

U najnovijoj epizodi razgovaramo sa dr Ninom Stameskim, regionalnim direktorom Erste banke, o svim pitanjima koja se tiču kreditiranja – od osnovnih pojmova poput kamate, pa sve do konkretnih bankarskih termina koji se često ne objašnjavaju jasno.

Epizoda otvara ključne teme kao što su:

  • šta znače pojmovi kao što su cap i floor u kreditnim ugovorima.
  • kako se formira kamatna stopa i koji faktori na to utiču,
  • uloga inflacije u određivanju visine kamata,
  • razlike u uslovima kreditiranja između Srbije i regiona,

Epizoda pod nazivom “Vodič za bankarske usluge: Krediti i kamate “ biće dostupna 18.maja na našoj Patreon stranici, a od 21.maja 2025. na YouTube kanalu i striming platformama, a šta vas očekuje u epizodi pogledajte u nastavku teksta.

  • Kako se formira kamatna stopa? Od čega zavisi?

Kamatne stope u zemlji zavise od referentne kamatne stope koju određuje Centralna banka. Referentna kamatna stopa ima ulogu signalizirajuće kamatne stope prema kojoj se upravljaju sve kamatne stope na tržištu.

  • Šta utiče na visinu kamatne stope? Da li inflacija utiče na visinu kamatnih stopa na tržištu kapitala?

Glavni cilj Centralne banke je stabilnost cena i u zavisnosti od inflacije u zemlji Centralna banka donosi odluke o referentnoj kamatnoj stopi. Inflacija je jedan od glavnih faktora koji utiču na kamatne stope. Kada je inflacija visoka, Centralna banka će doneti odluku da referentna kamatna stopa bude na višem nivou čime će i ostale kamatne stope na tržištu biti više.

  • Koliko se cena kamatnih stopa u našoj zemlji razlikuje od zemalja u regionu i u Evropi? I zašto je tako?

Kamatne stope zavise kako od makroekonomskih prilika (inflacija, BDP), tako i od geopolitičnih tenzija koje su naročito izražene u prethodnih nekoliko godina. Što je situacija u zemlji stabilnija, kamatne stope su niže.

  • Kako banka nabavlja kapital? Iz kojih sve zemalja banka može nabavljati kapital?

Banka kapital dobija od Matične banke i iz zadržane dobiti.

  • Često bankari koriste termin kapirati? Šta je kapa kamatne stope?

Cap (kep) na kamatnu stopu je najviša kamatna stopa koja može biti primenjena na neki proizvod. Na primer, cap na kamatnu stopu na stambeni kredit određuje preko koje kamatne stope banka ne sme odrediti kamatnu stopu.

  •  Šta je onda pod kamatne stope?

Floor na kamatnu stopu je najniži nivo kamatne stopu ispod kog kamatna stopa ne sme da padne. Na primer, proizvodi sa varijabilnom kamatnom stopom mogu biti vezani za Euribor stopu (varijabilni deo kamatne stope) gde je ukupna kamatna stopa zbir Euribor stope i margine. Kada su Euribor stope bile negativne, bilo je određeno da zbir Euribor stope i margine ne sme biti ispod 0. U ovom primeru floor je 0.

Od tokena do oraha

Šta se desi kada građevinski inženjer odluči da udruži poljoprivredu, investicije i blockchain? Dobijemo Walnut Fund — i jednu od najzanimljivijih priča koje smo do sada čuli u podkastu #JezikFinansija.

U prvoj epizodi treće sezone razgovaramo sa Damjanom Radojevićem, suosnivačem Walnut Fonda, o:

  • tome kako izgleda investiranje u realnu imovinu pomoću tokena,
  • ulozi blockchain tehnologije u alternativnim investicionim modelima,
  • zakonskoj regulativi digitalne imovine u Srbiji,
  • i o tome kako se gradi biznis koji povezuje prirodu, tehnologiju i dugoročnu vrednost.

Ako vas zanima kako izgleda kada se ideja “sela” spoji sa Web3 svetom — obavezno poslušajte ovu epizodu pod nazivom “Od tokena do orah“ koja će biti dostupna 4.maja na našoj Patreon stranici, a od 7.maja 2025. na YouTube kanalu i striming platformama, a šta vas očekuje u epizodi pogledajte u nastavku teksta.

  • Šta su tokeni?

Tokeni su digitalna imovina koja se izdaje preko blockchain mreže. Može se reći da su ekvivalent tj. modernizovana hartija od vrednosti.

  • Koliko se investiranje u tokene razlikuje od bilo koje druge kripto valute?

Kripto valute poput Bitkoin i Eterijuma često imaju primarnu funkciju samo kao sredstvo plaćanja, dok tokeni imaju specifične uloge unutar određenog projekta / platforme. Tokeni se najčešće vezuju za uspeh određenog projekta.

  • Kako ste došli na ideju izdavanja kripto valuta? Koliko ste znali o kripto-valuta u momentu kada ste krenuli u pravcu izdavanja tokena? 

Bio nam je potreban model za prikupljanje sredstava i investicija koji bi bio istovremeno jednostavan i održiv za našu firmu. Umesto da se odlučimo za otvaranje i upravljanje investicionim fondom, što bi zahtevalo značajne troškove i kompleksan administrativni proces, tokenizacija se, iako relativno nova tehnologija, pokazala kao jednostavnije i pristupačnije rešenje za naš startup. Tada nismo ništa znali o kripto valutama

  • Koliko ste na tržištu kao firma?

Koncept Walnut Funda nastao je 2019. godine, a od tada su njegova struktura i vlasništvo doživeli nekoliko transformacija.

  • Da li je tržište izdavanje tokena zakonski regulisano?

U Srbiji je regulacija kripto imovine relativno nova, ali napreduje. Ključni pravni okvir je uveden kroz zakon o digitalnoj imovini 2021 godine. Regulatorna tela u Srbiji su Narodna banka Srbije – za pitanja koja se odnose na virtualne valute i komisija za hartije od vrednosti za sigurnosne tokene koji se tretiraju kao finansijski instrumenti.

Cybersecurity kao preduslov investiranja – 1.deo

Poslednja epizoda druge sezone istražuje osnove i izazove cyber sigurnosti, razjašnjavajući razliku između informacione bezbednosti i cybersecurity-a, ulogu tehnologije, procesa i ljudskog faktora u zaštiti digitalnog okruženja, kao i sve češće pretnje kojima su pojedinci i kompanije izloženi.

Kroz razgovor sa Ivanom Dragašem, analiziramo tehnike socijalnog inženjeringa, kako prepoznati phishing napade, koje su najčešće mete sajber kriminalaca i kako se organizacije mogu zaštititi kroz edukaciju i simulacije napada. Takođe, govorimo o tome zašto ljudi nisu najslabija karika, već ključni faktor u sigurnosnom lancu, i kako kontinuirana edukacija može smanjiti rizik od napada i podići svest o važnosti digitalne bezbednosti.

Epizoda pod nazivom “Cybersecurity kao preduslov investiranja “ biće dostupna 17.marta na našoj Patreon stranici, a od 19.marta 2025. na YouTube kanalu i striming platformama, a šta vas očekuje u epizodi pogledajte u nastavku teksta.

  • Šta je cybersecurity i koja je razlika u odnosu na informacionu sigurnost?

Cybersecurity se odnosi na deo informacione sigurnosti koja se bavi domenom tehnologije. Pre te popularne kovanice, najčešće se koristio izraz IT security. Pored digitalnog sveta i tehnologije, informaciona sigurnost obuhvata i kontrole u procesima, i ljudski faktor. Pragmatičan primer, fizička kontrola pristupa prostoriji.

  • Šta je socijalni inženjering ?

Socijalni inženjering ili hakovanje ljudi, je tehnika kojom vrsimo uticaj na osobu da uradi nešto sto može, i ne mora biti u njenom najboljem interesu. Ovo je definicija koju ja vise volim, ali češća na koju će neko ko pretrazi internet naći je, da je u pitanju maliciozna aktivnost koja koristi manipulaciju.

  • Kako bi izgledala neka od tih tehnika na konkretnom primeru Phishing maila ?

Jedna od često korišćenih tehnika je takozvana oskudica. Mi smo potrošačko društvo i praktično smo pripremljeni da budemo podložni ovoj vrsti uticaja. Sto je nečega manje, to je vrednije. I onda kada dobijete email u kojem piše da imate ograničeno vreme da reagujete inače će vam nalog biti suspendovan, ili će vam fajl biti obrisan, nas prvi nagon je, moram brzo da reagujem, brzo da kliknem, brzo da pogledam prilog maila.

  • Da li su ljudi kako se cesto čuje najslabija karika u lancu informacione sigurnosti ?

Sa ovim se nikako ne slažem. Ne zato sto nije moguće da se ispostavi da je propust ljudski, ali nije fer proglasiti da su zaposleni ili korisnici problem. Jesu najslabija karika u slučaju ako nemaju adekvatnu obuku i program podizanja svesti. Ako ja nekog ne obučim kako da prepozna Phishing email, ne mogu da očekujem da će to znati. Kao sto ti ne možeš da očekuješ da ja znam razliku u investiranju u obveznice i SPF500 ako pre toga nisam naučio.

  • Kako u stvari izgleda dobar trening podizanja svesti ?

Takav trening u stvari ne postoji. Ne postoji način da sastavimo spisak tema, ja te obučim za sat, dva, tri, i to je to. Neophodno je da postoji program obuka koji će prvo biti adekvatan, primenljiv i zanimljiv. Program treba da ima obuke koje su ceste kratke i tiču se jedne teme, recimo lozinke. Ređe obuke koje duže traju i optimalno je da budu uživo i pokrivaju vise koncepte kako da prepoznamo rizik i kako da se ponašamo kada se nešto desi. Zatim ciljane obuke za određene sektore, recimo HR. Dodatne obuke za one kojima osnovne nisu dovoljne. Phishing simulacije. Ima mnogo komponenti koje treba da se slože. Ljudi su daleko kompleksniji i zahtevniji od računara a najčešće im se mnogo manje vremena posvećuje.

Poreske obaveze fizičkih lica

Epizoda br. 12 se bavi poreskim obavezama fizičkih lica, razmatrajući ključna pitanja o tome šta sve podleže oporezivanju, kako se porezi naplaćuju u Srbiji i regionu, i kakav je njihov uticaj na privredu i društvo. Kroz razgovor sa Sašom Mlađenovićem, sertifikovanim poreskim savetnikom, analiziramo osnovnu svrhu poreza, da li su poreski sistemi pravedni, koliki je procenat naplate u različitim zemljama i koje regulative oblikuju poresku politiku. Takođe, govorimo o najčešćim izazovima sa kojima se građani suočavaju, načinima na koje države koriste fiskalnu politiku za ekonomski razvoj i mogućnostima unapređenja poreskog sistema.

Epizoda pod nazivom “Poreske obaveze fizičkih lica “ biće dostupna 2.marta na našoj Patreon stranici, a od 5.marta 2025. na YouTube kanalu i striming platformama, a šta vas očekuje u epizodi pogledajte u nastavku teksta.

  • Kako bi ti definisao porez? Da li je to dobrovoljno izdvajanje sredstava?

Porez nije dobrovoljno izdvajanje sredstava, ali je svakako nužno kako bi država mogla da funkcioniše. Državni prihod. Nema snažne države i ekonomije bez plaćanja poreza i uređenog poreskog sistema.

  • Koja je svrha naplate poreza?

Svrha naplate poreza je mnogostruka. Osnovna svrha je da se prikupe sredstva potrebna za finansiranje javnih usluga, kao što su obrazovanje, zdravstvo, infrastruktura, bezbednost i socijalna zaštita. Takođe, porezi i fiskalna politika su snažan alat u rukama države kojima se može upravljati državnim finansijama, podstaći ekonomski razvoj zemlje, smanjiti nejednakost u razvoju itd..

  • Na šta sve fizička lica plaćaju porez?

Na dohodak ostvaren iz svih izvora, na kapitalnu dobit, na nasleđe i poklon, kao i na imovinu.

  • Koliki je procenat naplate proreza od fizičkih lica u Srbiji a kakva je u zemljama regiona?

Procenat naplate poreza od fizičkih lica u Srbiji varira u zavisnosti od vrste poreza i konkretnih uslova. Opšti porez na dohodak fizičkih lica u Srbiji se obično kreće između 10% i 15% (20% na dohodak od izdavanja nepokretnosti), dok se na određene oblike prihoda mogu primenjivati i druge stope.

Što se tiče naplate poreza u regionu, u zemljama kao što su Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Crna Gora i Severna Makedonija, stope poreza na dohodak često su slične, ali mogu varirati:

Hrvatska: Stope poreza na dohodak se kreću od 20% do 30%, u zavisnosti od visine prihoda.

Bosna i Hercegovina: U Federaciji se obično plaća porez po stopi od 10%, dok Republika Srpska ima slične stope.

Crna Gora: Stope poreza na dohodak su obično 9% za niže prihode i 11% za više.

Severna Makedonija: Prosečna stopa poreza na dohodak je oko 10%.

Uopšteno, zemlje u regionu imaju slične poreske stope, ali postoje razlike u sistemima naplate i olakšicama. Takođe, efikasnost naplate poreza može varirati između zemalja.

Procenat naplate se može pratiti u izveštajima o izvršenju budžeta.

  • Da li se naša regulativa razlikuje u odnosu na zemlje u svetu?

U zavisnosti od fiskalne strategije svake zemlje regulative se razlikuju. I kod nas i u svetu su definisane progresivne stope oporezivanja porezom na imovinu u zavisnosti od vrednosti imovine.