Studentske priče o finansijama

U specijalnoj epizodi „Jezika finansija“ postavljamo pitanje koje se tiče svih mladih: da li nas fakulteti pripremaju za život sa novcem? Umesto da o studentima govorimo iz perspektive odraslih, ovog puta razgovaramo direktno sa studentima Univerziteta u Beogradu o tome kako razumeju finansijsku pismenost i gde osećaju najveće praznine.

Kroz iskrene odgovore i konkretne primere, otvaramo teme budžetiranja, štednje, osiguranja, ukamaćivanja i investiranja, ali i pitanje gde se finansijske veštine zaista uče – u nastavi, u porodici, kroz praksu ili tek kad „zatreba“. Razgovor vode prof. dr Slađana Benković i Marija Mutić (Erste Banka), a epizoda je poziv na dijalog: šta mladima treba da bi mogli da donose stabilnije i sigurnije finansijske odluke.

Epizoda pod nazivom “Studentske priče o finansijama” biće dostupna 15. marta na našoj Patreon stranici, a od 18. marta 2026. na YouTube kanalu i striming platformama, a šta vas očekuje u epizodi pogledajte u nastavku teksta.

  • Kako bi definisala finansijsku pismenost?

Marijana: Finansijska pismenost se definiše prvenstveno kao veština sa kojom se svakodnevno susrećemo. Ona predstavlja razumevanje načina na koji novac funkcioniše, kako štedeti i investirati, ali suštinski znači sposobnost da mi upravljamo novcem, a ne da na kraju dana novac upravlja nama

  • Koliko znaš o pravljenju i održavanju mesečnog budžeta?

Maja: Ja danas svakog dana svaki trošak zapisujem, čak i ako je u pitanju kafa od 50 dinara na automatu, jer smatram da je ta navika i doslednost jako bitna. Volela bih da edukujem druge kroz radionice na fakultetima koje bi trajale nekoliko meseci, gde bi kolege učile da odvajaju od 5 do 10% za štednju i fondove, uz neku vrstu nagrade na kraju. Verujem da mi, kao studenti ekonomskih usmerenja, možemo biti mentori kolegama sa drugih fakulteta i pomoći im da naprave realnu sliku svojih mogućnosti.

  • Kako bi objasnio pojam “diverzifikacija” nekome ko ne zna ništa o investiranju?

Mihailo: Najlakše bih to objasnio čuvenom metaforom: ‘Ne stavljajte sva jaja u istu korpu’. To znači da ulažete u različita sredstva koja nisu međusobno povezana. Na taj način, ako dođe do pada cene jedne akcije ili sloma cele jedne industrije, manja je verovatnoća da će ceo portfolio propasti u isto vreme, jer će ostale investicije nastaviti da rastu

  • Kako prepoznati finansijske prevare ili lažne investicione ponude?

Vuk: Prvi znak je ako nešto zvuči previše dobro da bi bilo istinito – ako vam neko obeća da ćete duplirati novac za par dana uz par klikova, verovatno vas vara. Treba biti obazriv prema mejlovima o lažnim povratima poreza ili porukama ‘afričkih prinčeva’ i onih koji se lažno predstavljaju kao velike firme (poput MTS-a). Ključno je razmišljati svojom glavom, proveriti odakle poruka potiče i ne donositi odluke na osnovu pohlepe ili straha, već isključivo logikom

  • Kako bi merio/la uticaj studentskih inicijativa za finansijsko obrazovanje?

Nikola: Uticaj merimo kroz konkretan odziv kolega – recimo, naš investicioni klub je za samo par meseci privukao preko 120 članova, što je 2% ukupnog studentskog tela. Takođe, uspeh vidimo kroz platforme koje smo napravili, a koje studentima omogućavaju da trguju na simuliranim nalozima. Tako oni mogu da iskuse realan rizik i vide rezultate svojih odluka u praksi pre nego što počnu da rade sa pravim novcem.

Upravljanje ličnim finansijama

U novoj epizodi Jezika finansija razgovaramo sa Đorđem Ostojićem, osnivačem platforme „Lične Finansije“, o tome kako izgleda realan put ka finansijskoj stabilnosti: od navika, preko štednje, do investiranja. Đorđe dolazi iz korporativnog finansijskog sveta i godinama gradi edukativni sadržaj koji kompleksne pojmove prevodi u konkretne korake.

Kroz razgovor se dotičemo ključnih pokazatelja ličnih finansija (npr. stopa štednje i lična neto imovina), važnosti da se štednja stavi „na prvo mesto“, kako se planiraju veliki izdaci i kada investicije imaju smisla — tek nakon što su osnovne finansijske „kockice“ složene

Epizoda pod nazivom “Upravljanje ličnim finansijama” biće dostupna 01. marta na našoj Patreon stranici, a od 04. marta 2026. na YouTube kanalu i striming platformama, a šta vas očekuje u epizodi pogledajte u nastavku teksta.

          • Koji pokazatelji ličnih finansija su najvažniji (npr. neto imovina, stopa štednje)?

          Da bismo ocenili nečiju uspešnost vođenja finansija, po meni bismo trebali da gledamo tri ključna pokazatelja:

          • Stopu štednje koji se dobija deljenjem iznosa koji uštedimo sa ukupnim prihodima tokom jednog meseca i pokazuje nam koliko smo disciplinovani sa novcem kojim raspolažemo,
          • Ličnu neto imovinu koja se dobija oduzimanjem naših ukupnih obaveza (dugovanja, krediti, pozajmice) od naše ukupne imovine i koja pokazuje rezultate naše štednje – da li mi uspešno akumuliramo sredstva i da li adekvatno upravljamo našim kreditima
          • I kao treći pokazatelj bih izdvojio Stopu promene Lične Neto Imovine (kao procenat) – koja je zbirni pokazatelj praktično naše sposobnosti i da uštedimo, ali i kasnije da tom štednjom i investicijama adekvatno upravljamo. Ja najčešće to gledam na godišnjem nivou i poredim sa prošlom godinom i ovo mi je prva tačka u analizi – ako se LNV povećava iz godne u godinu, to je obično znak da imamo pozitivnu i visoku stopu štednje, ali takođe da i ono što smo uštedeli iz prethodnih godina uvećava naš LNV.
          • Kako rasporediti platu nakon primanja (prioriteti: troškovi, štednja, ulaganja)?

          Kratak odgovor je – štednja na prvom mestu! Znam da će biti jako teško ljudima da „okrenu“ trenutni koncept upravljanja novcem zato što se štednja tradicionalno izdvajala na kraju meseca, iz onoga što (i ako) ostane, što se vrlo često završavalo sa nulom. Nakon štednje bih se fokusirao na fiksne i relativno fiksne troškove (stanovanje, komunalije, hrana) i tek na kraju na diskrecionu potrošnju (restorani, bioskopi, izlasci i sl.).

          Preporuka je štednju izdvojiti prvu, biće teško, ali pokušajte sa 5% svojih prihoda, pa polako povećavajte dok ne osetite da vam je teško da taj procenat dalje povećavate. Ali, bitno je krenuti i bitno je stvarati naviku. Kasnije, kada štednja postane rutina, tada već možemo razmišljati o investicijama, ali investicije ne bih uvodio na početku dok ostale kockice u našim finansijama nisu složene kako treba.

          • Kako planirati veće izdvajanja (porezi, osiguranje, godišnji odmori)?

          Veći izdaci imaju tu moć da nas „izbace iz takta“ u finansijskom smislu i za njih bismo trebali da se pripremamo, pogotovo zato što uglavnom znamo kada će oni nastati (npr. porezi, osiguranja, registracije automobila, godišnji odmori, slave) i možemo se unapred pripremati za njih.

          Ja bih ovde uveo pojam namenskog fonda, tj. deo naše štednje koju mi izdvajamo za neki budući trošak, gde ćemo mi uraditi procenu koji nam je iznos potreban i kog datuma, i onda podeliti taj iznos na broj meseci od sadašnjeg momenta do tog zacrtanog datuma. Dobijeni iznos treba da štedimo svakog meseca, čime ćemo rasteretiti budžet i izbeći nagle skokove u troškovima. Za razliku od nekih štednih fondova, namenski fond ima dve ključne razlike – znamo koji nam iznos treba i takođe znamo kada ćemo ga potrošiti, tako da ne bi trebala da postoji griža savest kada namenski fond trošimo na zacrtanu stvar.

          • Kako prepoznati impulsivno trošenje i koji su praktični koraci da se to zaustavi?

          Impulsivno trošenje je često emocionalni odgovor, a ne logička odluka. To je onaj trenutak kada mozak traži brzi dopamin, a “nastrada” naš novčanik ili budžet za investicije. Znake impulsivnog trošenja možemo da prepoznamo jedino mi sami, što je ponekada teško jer treba biti kritički nastrojen prema sebi. Ali uglavnom možemo reći da su dva glavna znaka da impulsivno kupujemo:

          • Kupujemo kada smo pod stresom, tužni, ili čak preterano uzbuđeni (tzv. “retail therapy”)
          • Imamo utisak da će ponuda nestati ako ne kupimo odmah (čest trik kod online prodavnica sa “odbrojavanjem”)

          A način da se ovo zaustavi bi bili da „stavimo sat“ na kupovinu, tj. da pokušamo maksimalno da razdvojimo tri momenta: momenat kada vidimo neki proizvod – momenat kada odlučimo da nam taj proizvod treba – momenat kada se sa tim proizvodom pojavimo na kasi. Moja je preporuka da odluku da nam nešto treba donosimo hladne glave, kada nismo pod emocijama, a nakon toga ostaviti makar 24 sata da se ta ideja iskristališe i tek onda kupiti proizvod. Impulsivni potrošači često imaju „uspomenu“ na svoje prethodne greške u vidu punih garderobera i cipelara stvari koje nikada nisu ni obukli.

          • Kada je vreme da uložimo višak štednje umesto da je držimo na štednom računu?

          Investicije su kruna ličnih finansija i znak da je sve pre toga složeno kako treba. Ja ću pokušati da napravim mali hodogram kako proceniti kada je dobar momenat za investiciju:

          1. Primili smo zaradu
          2. Izdvajamo 10% za štednju
          3. Formiramo naš Fond za Crne Dane (do maksimalnih 6 meseci troškova)
          4. Ako je Fond za Crne Dane formiran i popunjen, onda razmišljamo o Namenskim Fondovima (da li ćemo imati neke velike izdatke u bližoj budućnosti i da li nam treba namenski fond za takvu kupovinu)
          5. Ako su i Fond za Crne Dane i Namenski Fondovi formirani i popunjavaju se redovno mesečno, a deo naše štednje ostaje neraspoređen, e onda je vreme za investicije.
          Investiranje u tržišta kriptovaluta: Nagrade i rizici

          Kripto valute su svuda oko nas – ali razumevanje često ne prati popularnost. I dok jedni u kriptu vide priliku, drugi u njega ulaze bez znanja, vođeni idejom brze zarade, pa umesto profita dobiju lekciju koja košta. U epizodi „Investiranje u tržišta kriptovaluta: Nagrade i rizici” pričamo o tome koliko naši građani zaista znaju o kriptovalutama, kako se kripto razlikuje od tržišta hartija od vrednosti i zašto je tehnologija (blockchain) ključna tačka razumevanja.
          Sagovornik je Ivan Andrejević – osnivač Crypto Traders Balkan, ko-autor knjige Kripto revolucija, autor emisije „Crypto da i zašto ne” i ko-autor „Berzanskih priča”. Ivan je investitor i edukator, sa fokusom na makroekonomiju i analitiku tržišnih podataka, i godinama radi sa ljudima koji žele da razumeju digitalnu imovinu kroz realne rizike, a ne kroz mitove.
          U epizodi govorimo i o tome ko najčešće traži savetovanje za kripto investiranje, kako izgleda kontrola rizika na tržištu koje radi 24/7 i koje su realne „nagrade” — ali samo za one koji imaju strpljenje, disciplinu i sistem.

          Epizoda pod nazivom “Investiranje u tržišta kriptovaluta: Nagrade i rizici” biće dostupna 08. februara na našoj Patreon stranici, a od 11. februara 2026. na YouTube kanalu i striming platformama, a šta vas očekuje u epizodi pogledajte u nastavku teksta.

          • Koliko naši građani znaju o kripto valutama?

          Vrlo malo, iako po nekim podacima iz NBSa više od 200 000 građana ima kontakt sa kriptovalutama što je znatno više nego sa tržištem akcija i dalje je poznavanje materije na prilično niskom nivou pošto se uglavnom dešava da većina ljudi kupuje kriptovalute bez predznanja nadajući se brzoj zaradi pa umesto toga zbog ne znanja dolazi do gubitka kapitala.

          • U čemu se kripto tržište razlikuje u odnosu na finansijsko tržište na kome se trguje hartijama od vrednosti?

          Kripto tržište se pre svega najviše razlikuje u tehnologiji, Blockcahin tehnologija na kojoj se nalaze kriptovalute i tokeni je ono što je zapravo pokrenulo evoluciju na tržištima kapitala. Sobzirom da živimo u digitalnoj eri, bilo je neophodno da i tradicionalna tržišta počnu da se usklađuju sa vremenom u kom smo a kriptovalute su se pojavile sa odličnim tajmingom da popune prazninu koja je nedostajala u spoju generacija i tehnologije. Milan Horvat, jedan od Vaših gostiju je više nego odlično to objasnio u jednoj od epizoda Jezika Finansija pa je moja prepopruka da se gledaoci vrate na tu epizodu kako bi razumeli širi kontekst. 

          • Ko su vaši najčešći klijenti koji dolaze na savetovanje u firmu oko investiranja u kripto?

          Najčešći klijenti su mahom preduzetnici, vlasnici kompanija kao i rukovodsvo istih. 
          Uglavnom su to ljudi koji ne žele da izgube korak sa ostatkom sveta,  kriptovalute su im bitne za poboljšanje poslovanja ali i što se tiče investiranja i zaštite slobodnog kapitala. U poslednjih nekoliko godina se sve češće dešava da na savetovanje za monitoring portfolija ali i edukaciju ljudi sve više šalju i svoje naslednike pošto je mlađima lakše razumeti principe i lakše se snalaze u online svetu. To je taj spoj generacija koji sam pomenuo, sve češće se dešava da roditelji motivišu decu da nauče da pravilno investiraju kako bi im dodatna finansijska pismenost olakšala budućnost.

          • Koji su to rizici i nagrade koje možemo očekivati kod investiranja u kripto valute?

          Pa, rizika je puno, naravno kao i u svakom poslovanju.Prednost kripto tržišta je da je ono dostupno 24/7 i rizici se mogu kontrolisati ukoliko se to nauči ili ukoliko ih neko specijalizovan za kripto tržište svetuje kako da ih kontrolišu. Najviše gubitaka nastaje zbog neznanja, naivnosti, pohlepe…, to su sve neke od stavki koje vode ka nekontrolisanom riziku i gubitka sredstava. Nažalost, u svakom poslu je tako pa i ovde, na kripto berzama. Nagrade uvek dođu samo za strpljive i one koji su spremni da kontorlišu rizik dok ulažu. 

          • Koliko je kripto doprineo savremenim finansijama?

          Mislim da je možda još prerano pričati o doprinusu savremenim finansijama sobzirom da je ovo vrlo mlado tržište, tek 15tak godina su kriptovalute oko nas. Kripto tek kreće da daje svoje doprinose i porastom usvajanja će oni biti sve vidljiviji, jedna od stvaki koju kripto donosi je smanjenje korupcije zbog nemogućnosti sakrivanja transakcije, takođe bih izdvojio i transaparentnost kao i brzinu i cenu transakcija, zaštitu podataka, decentralizaciju i još mnogo toga. Ako bih tražio nešto po čemu se najviše kripto istakao u doprinosu finasijama onda bi to bilo njihovo pokretanje na napredak. Sobzirom da su platni sistemi koje danas koristimo tehnologija iz 70tih godina prošlog veka, koja jeste da je nadograđivana ali je i dalje zastarela, kripto je svojom tehnologijom dao doprinos i  postavio temelje za nove platne sisteme.

          Vuk Vučević

          Vuk Vučević, predsednik Izvršnog odbora ERSTE Leasing-a 

          Vuk Vučević pridružio se Erste Leasing–u pre gotovo jedne decenije, a od 1. februara 2024. godine preuzima funkciju predsednika Izvršnog odbora.

          Nakon što je diplomirao i magistrirao na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu na smeru za trgovinu, školovanje je nastavio u Školi društvenih nauka na Univerzitetu u Mančesteru, gde je izučavao probleme korišćenja tržišne moći, monopolizacije tržišta kao i savremenu britansku antimonopolsku regulativu.

          Karijeru je započeo kao poslovni konsultant na projektima Svetske banke u saradnji sa Ministarstvom finansija Republike Srbije. Nakon toga, svoj profesionalni put nastavlja u oblasti finansijskog i operativnog lizinga radeći za vodeće evropske i svetske kompanije. Tri godine bio je na poziciji direktora prodaje u kompaniji Intesa Leasing, a u periodu od 2008. do 2013. godine bio je CEO kompanije SoGe Leasing.

          Sertifikovani je trener u oblasti liderstva, lične produktivnosti,  finansijskog akumena i koučinga od vodeće svetske kompanije Franklin Covey, kao i za upravljanje promenama od lidera u ovoj oblasti, kompanije Prosci. Tokom karijere, objavio je veći broj radova iz oblasti finansija, poreske regulative, marketinga i prodaje. Član je mnogih stručnih tela i odbora sa ciljem unapređenja kako privredne regulative, liderstva, tako i lizing industrije u Srbiji

           

          Jasmin Macura

          Jasmina Begović

          Jasmina Macura je direktor u Preduzeću za reviziju “UHY Revizija” doo, Beograd i  ima preko 30 godina iskustva u reviziji. Profesionalnu karijeru je započela kao istraživač u Ekonomskom institutu u Beogradu, gde je radila na nekoliko važnih projekata kao što su proučavanja bezalkoholnih pića u Jugoslaviji za Coca Cola Kompaniju, kao i industrijskih kablova za Booz, Allen and Hamilton, Pariz. Značajan istraživački projekat je bio za Dunn & Bradstreet i uključivao je pripremu od preko 400 kreditno vrednosnih izveštaja za industrijska i trgovinska preduzeća bivše Jugoslavije. Projekat je prekinut sredinom 1991. zbog iznenadnog građanskog rata u Jugoslaviji. 

          Ostali istraživački projekti od značaja su: Rekonstrukcija Jugoslovenske industrije, Uvođenje koncepta Marketinga u  Fabriku Kablova, Svetozarevo, Istraživanje tržišta za  Beočinsku Fabriku Cementa  i  Dugoročno razvijanje, nerazvijene regije Srbije (projekat finansiran od strane Svetske Banke). Nakon istraživačkog angažmana u Ekonomskom institutu bila je angažovana kao viši rukovodilac revizije u međunarodnoj revizorskoj kući Deloitte d.o.o., Beograd. U toku svoje duge karijere rukovodila je u preko 180 revizija u zemlji i inostranstvu. Gospođa Macura je bila uključena i u projekte revizije četiri najveće banke u Ruskoj Federaciji. Kao viši rukovodilac revizije bila je uključena u brojne domaće i međunarodne revizije. 

          Gospođa Macura je rukovodila pregledima i revizijama po Međunarodnim standardima revizije za preduzeća: Elektroprivreda Srbije, Naftna industrija Srbije, JAT Airways i druga javna preduzeća u Srbiji finansirana od strane EBRD. U periodu od 1999. – 2000. godine,  rukovodila je revizijama u preko 50 preduzeća koja su bila u procesu privatizacije u Republici Srpskoj. Gđa Macura je rukovodila Due Diligence projektima vezanim za proces privatizacije domaćih banaka i preduzeća:  Novosadska banka a.d., Novi Sad za Erste bank, Austrija, Niška banka a.d., Niš za Erste bank, Austrija, Vojvodjanska banka a.d., Novi Sad, IHP Prahovo, Prahovo.

          Završila Ekonomski fakultet, Univerziteta u Beogradu na smeru Poslovne ekonomije. Ima licencu Ovlašćenog revizora koju izdaje Ministarstvo finansija Republike Srbije.

          Lizing bez zabluda

          U novoj epizodi podkasta Jezik finansija razgovaramo sa Vukom Vučevićem, predsednikom Izvršnog odbora Erste Leasing-a, o lizingu kao jednom od najčešće korišćenih, ali i najmanje razjašnjenih oblika finansiranja. Kroz razgovor objašnjavamo šta je lizing, koje vrste postoje, kako se razlikuje od kredita, kao i kakav je njegov poreski i vremenski tretman. Epizoda donosi jasan i praktičan vodič za sve koji žele da donesu informisanu finansijsku odluku – bilo u poslovanju ili ličnim investicijama.

          Epizoda pod nazivom “Lizing bez zabluda” biće dostupna 25. januara na našoj Patreon stranici, a od 28. januara 2026. na YouTube kanalu i striming platformama, a šta vas očekuje u epizodi pogledajte u nastavku teksta.

          • Šta je lizing?

          Lizing je oblik finansiranja koji omogućava korišćenje vozila, mašina ili opreme uz plaćanje mesečnih rata, bez potrebe za jednokratnim ulaganjem celog iznosa. Tokom trajanja ugovora, predmet lizinga ostaje u vlasništvu lizing kuće, dok korisnik ima pravo korišćenja.

          •  Kakva je razlika između kredita i lizinga?

          Kod kredita, klijent odmah postaje vlasnik kupljenog predmeta, dok se otplata vrši banci. Kod lizinga, vlasništvo prelazi na klijenta tek po isteku ugovora kod finansijskog lizinga, dok kod operativnog lizinga predmet ostaje u vlasništvu lizing kuće.

          •  Koje vrste lizinga imamo?

          Postoje finansijski i operativni lizing. Finansijski lizing podrazumeva otplatu predmeta uz mogućnost prenosa vlasništva po isteku ugovora, dok operativni lizing predstavlja dugoročno korišćenje bez obaveze otkupa.

          •  Kakav je poreski tretman lizinga?

          Kod finansijskog lizinga PDV se obračunava unapred na ukupnu vrednost predmeta lizinga. Kod operativnog lizinga PDV se plaća kroz mesečne lizing rate, koje se u poslovanju najčešće priznaju kao trošak.

          • Kakav je vremenski tretman lizinga?

          Lizing se ugovara na unapred definisan vremenski period, najčešće od dve do pet godina. Po isteku ugovora, u zavisnosti od vrste lizinga, postoji mogućnost otkupa, produženja ugovora ili zamene predmeta lizinga.

          Finansijski izveštaji: šta brojevi zaista govore

          U drugoj epizodi četvrte sezone podkasta Jezik finansija razgovaramo o finansijskim izveštajima – dokumentima koji predstavljaju ogledalo poslovanja svake kompanije.

          Gošća epizode je Jasmina Macura, direktor u revizorskoj kući UHY Revizija, sa više od 30 godina iskustva u reviziji i finansijskim analizama. Kroz praktična objašnjenja govorimo o tome šta su finansijski izveštaji, kako se razlikuju bilans stanja i bilans uspeha, zašto se izveštaji „čitaju“, a ne samo posmatraju, kao i koliku ulogu u savremenom poslovanju imaju digitalizacija i veštačka inteligencija.

          Tema je namenjena svima koji žele da razumeju finansije jasnije, dublje i primenljivo. Epizoda pod nazivom “Finansijski izveštaji: šta brojevi zaista govore” biće dostupna 11. januara na našoj Patreon stranici, a od 14. januara 2026. na YouTube kanalu i striming platformama, a šta vas očekuje u epizodi pogledajte u nastavku teksta.

          • Šta je finansijski izveštaj?

          Finansijski izveštaj je „ogledalo“ poslovanja kompanije, odnosno prikaz finansijske pozicije, rezultata poslovanja i tokova gotovine za određeni vremenski period tj. poslovnu godinu.

          • Koji su glavni finansijski izveštaji?

          Finansijski izveštaji mogu biti: pojedinačni FI i konsolidovani FI. I jedne i druge FI, koje naš Zakon o računovodstvu naziva „Redovni godišnji FI“ čine:

          • Bilans Stanja, Bilans Uspeha, Izveštaj o ostalom rezultatu, Izveštaj o promenama na kapitalu, Izveštaj o tokovima gotovine i Napomene uz finansijske izveštaje (u zavisnosti od veličine pravnog lica obim FI može biti i manji).
          • Po čemu se razlikuju?

          Osnovna razlika je da Bilans Stanja prikazuje finansijsku poziciju kompanije na određeni dan (imovinu, obaveze i kapital), dok Bilans Uspeha prikazuje finansijski rezultat kompanije za odredjeni vremenski period (prihodi i rashodi).

          • Kaže se da informacije koje dobijamo iz izveštaja se čitaju. Gde se uči čitanje finansijskih izveštaja?

          Negde sam pročitala citat nepoznatog autora „Svaki bilans ima svoju naraciju – umetnost je pročitati je između redova“. U toku obrazovanja na društvenim smerovima ekonomske struke uči se o bilansima, ali „čitanje“ se uči kroz praksu, bilo na poslovima računovodstva, revizije i sličnim. Za dobro „čitanje“ je potrebno dobro razumevanje svih sistematično grupisanih cifara na odredjenim bilansnim pozicijama.

          • Koliko je digitalizacija doprinela bržem sačinjavanju i čitanju finansijskih izveštaja?

          Digitalizacija je značajno doprinela bržem sastavljanju FI i kroz procese logičkih kontrola značajno učinila ovaj proces efikasnijim, pouzdanijim, uz značajnu uštedu vremena. Ako čitanje posmatramo kroz brojne racio analize, digitalizacija je tu od velike pomoći. Primena AI u svetu finansija, pa i u tumačenju FI je sve prisutnija, ali za donošenje promišljenih odluka na osnovu dobijenih racija, smatram, da je čovek još uvek nezamenljiv.

          Životno osiguranje – sigurnost na duge staze

          U prvoj epizodi četvrte sezone podkasta Jezik finansija razgovaramo o životnom osiguranju kao važnom segmentu finansijske sigurnosti pojedinaca i porodica. Gošća epizode je Slobodanka Vukadinović, direktor Sektora životnih osiguranja u Triglav osiguranju, koja objašnjava kako se tržište životnih osiguranja razvija, koje vrste polisa postoje i kako da građani donesu informisane odluke u skladu sa svojim potrebama i budžetom.

          Epizoda pod nazivom “Životno osiguranje – sigurnost na duge staze” biće dostupna 21.decembra na našoj Patreon stranici, a od 24.decembra 2025. na YouTube kanalu i striming platformama, a šta vas očekuje u epizodi pogledajte u nastavku teksta.

          • Koliko se tržište životnih osiguranja promenilo poslednjih godinama? I zašto?

          Ukoliko govorimo o interesovanju potencijalnih klijenata za životno osiguranje, fokus je pomeren ka štednoj komponenti u okviru životnog osiguranja, dopunskim osiguranjima i personalizovanim ponudama životnog osiguranja znači savremeni klijent traži nešto više od životnog osiguranja a to nešto više je osiguranje kao vid štednje i dodatno obezbeđenje da do najgoreg ne dođe.

          • Koje vrste životnog osiguranja su najzastupljenije? 

          Kod nas u Srbiji, tržište životnog osiguranja nudi više vrsta proizvoda, a najzastupljeniji su:

          Riziko životno osiguranje ‒ polisa koja pokriva slučaj smrti, bez štednog dela. Posebno se koristi u obezbeđenju kredita, kao jedan od osnovnih zaštitnih mehanizama za porodice.

          Mešovito osiguranje (život za slučaj smrti i doživljenja) ‒ kombinuje zaštitu i štednju; po isteku perioda osiguranja, osiguranik može dobiti isplatu ako doživi dogovoreni period.

          Rentno osiguranje ‒ osiguranje koje omogućava primanje rente, bilo odmah nakon uplate ili po isteku perioda, može se ugovoriti na određeni broj godina ili doživotno.

          Dopunska osiguranja kao što su pokrića za slučajeve nesreće, invaliditeta, teških bolesti, troškova lečenja itd., koja se često kombinuju sa osnovnim polisanama.

          Što se tiče zastupljenosti, iako životna osiguranja čine manji deo ukupnog tržišta osiguranja u Srbiji u odnosu na neživotna (npr. osiguranje imovine, osiguranje motornih vozila), vidljiv je rast u premijama životnog osiguranja, posebno kod proizvoda koji nude štedne i investicione komponente. Takođe, prodaja preko banaka (bankoosiguranje) ima značajan potencijal za rast.

          Mislim da je ključno da društva za osiguranje budu jasna u komunikaciji svake vrste osiguranja — koje su prednosti, troškovi, moguće isplate — jer to građanima pomaže da biraju svestan proizvod koji odgovara njihovim potrebama.

          • Gde o osiguranju građani mogu nešto dodatno čuti ili se upoznati sa značajem životnih osiguranja?

          Građani Srbije imaju nekoliko dobrih mesta gde mogu saznati više o životnim osiguranjima:

          Prvo, preko Udruženja osiguravača Srbije —javni događaji i konferencije koje okupljaju stručnjake i medije, gde se objašnjavaju koncepti osiguranja, prednosti, moguće rizike.

          Drugo, finansijski portali, ekonomija sekcije u medijima, kao i emisije na radiju i televiziji, često imaju analize i intervjue sa ljudima iz osiguravajućih kuća i regulatora. Takvi članci često razbijaju mitove, daju konkretne primere i objašnjavaju uslove polisa.

          Treće, obrazovne inicijative — programi finansijske pismenosti u srednjim školama, radionice, predavanja — su odličan način da mladi steknu osnovno razumevanje pojmova osiguranja.

          I konačno, direktna komunikacija kroz osiguravajuće kompanije — brošure, web sajtovi, video materijali, često imaju FAQ, simulacije — i institucije kao što su NBS i ministarstva, koje objavljuju izveštaje i smernice za građane.

          Smatram da je važno da sve ove institucije rade zajedno — osiguravajuće kuće, država, obrazovne institucije i mediji — da bi značaj životnog osiguranja bio vidljiviji i razumljiviji široj javnosti.

          • Po čemu se razliku osiguravajuće polise životnih osiguranja?

          Osiguravajuće polise životnog osiguranja razlikuju se pre svega po vrsti rizika koje pokrivaju, načinu isplate, da li uključuju štedni ili investicioni element, trajanju, kao i fleksibilnosti u toku trajanja ugovora.

          Imamo riziko polise koje pokrivaju samo smrt, mešovite polise koje pokrivaju i smrt i doživljenje, rentne polise, kao i polise sa dodatnim pokrićima za bolesti, invaliditet i drugo.

          Takođe, korisnici mogu birati između klasičnih štednih modela i modernijih investicionih modela (unit-linked), u zavisnosti od svog odnosa prema riziku i ciljevima.

          Ono što razlikuje jednu polisu od druge jeste i način uplate i isplate, dužina trajanja i dodatne pogodnosti koje određena osiguravajuća kuća može ponuditi.

          •  Koliko opterećuje godišnji budžet porodice? Postoje li neke olakšice, odnosno plaćanje na rate?

          „Riziko osiguranje ne predstavlja značajno opterećenje za godišnji budžet prosečne porodice, upravo zato što su premije povoljne, posebno ako ovo osiguranje ugovori mlađa osoba.  Uz to, osiguravajuće kuće omogućavaju fleksibilne modele plaćanja – mesečno, kvartalno, polugodišnje ili godišnje, u zavisnosti od mogućnosti klijenta. Važno je da se polisa uklopi u budžet porodice, a da i dalje pruža odgovarajući nivo zaštite.“

          Finansije za život, a ne za ispit

          “Finansije za život, a ne za ispit” otvara četvrtu sezonu podkasta „Jezik finansija“. Po prvi put, nakon više od 30 epizoda koje je vodila, prof. dr Slađana Benković preuzima ulogu gošće i govori o najvažnijim osnovama finansijske pismenosti.

          Epizoda donosi praktične, jasne i životno primenljive savete: kako mladi i odrasli mogu da uspostave finansijski sistem koji ih vodi ka stabilnosti, boljem planiranju i pametnijim odlukama. Od kreiranja budžeta i štednje, do investiranja i upravljanja dugovima — prof. Benković sažima znanje koje svako treba da ima, bez obzira na prethodno iskustvo.

          Ovo je epizoda koja postavlja temelje cele sezone — i prvi korak ka finansijskom zdravlju koje traje.

          Epizoda pod nazivom “Finansije za život, a ne za ispit” biće dostupna 7.decembra na našoj Patreon stranici, a od 10.decembra 2025. na YouTube kanalu i striming platformama, a šta vas očekuje u epizodi pogledajte u nastavku teksta.

          • Šta su finansijska pismenost i zašto su ključne?
            Finansijska pismenost omogućava razumevanje finansijskih pojmova i instrumenta. Ona omogućava donošenje pametnih odluka, izbegavanje zamki na finansijskom tržištu i obezbeđuje postizanje finansijske stabilnosti.
          • Koje su osnovne finansijske veštine koje svako treba da nauči?
            Finansijske veštine koje menjaju i unapređuju naš kvalitet života odnose se na upravljanje budžetom, štednju, investiranje, brzo otplaćivanje dugova, razumevanje kamata i poreza, kao i postavljanje i praćenje finansijskih ciljeva.
          • Kako napraviti efikasan lični ili porodični budžet?
            Lični i porodični budžet nije jedno te isto, ipak ono što im je zajedničko je da je neophodno pratiti prihode i rashode, postaviti realne limite za potrošnju, odredite mesečne štedne ciljeve, i redovno revidirajte budžet.
          • Koje su najčešće greške u finansijskom planiranju?
            Najčešće greške u finansijskom planiranju uključuju nedostatak jasnih ciljeva, nepravilno praćenje rashoda i nerealna očekivanja. Takođe, ignorišu se nepovoljni scenariji, previše se fokusira na kratkoročne ciljeve, a često se ne diversifikuje investicioni portfelj, što može dovesti do ozbiljnih finansijskih posledica.
          • Šta je investiranje i na koji način početi sa prvom investicijom?
            Investiranje je proces odricanja od potrošnje u sadašnjosti zbog koristi koje očekujemo u budućnosti. Poželjno je započeti investirati sa manjim i diversifikovanim ulaganjima kako bi se donosile ispravne odluke i odluke zasnovane na ličnim preferencijama. Kontinuirana edukacija doprinosi uspešnosti naših plasmana i na zaradama od investiranja.

          Ivana Marković

          Ivana Marković

          Moja korporativna karijera je započela u 31.godini života u velikoj internacionalnoj farmaceutskoj kompaniji West Pharmaceutical Services. Nešto kasnije nego što je uobičajeno, ali to je bio splet životnih okolnosti i postavljanja nekih životnih prioriteta ispred karijere. Paralelno sa prvim koracima u svetu biznisa završavala sam studije.

          U pomenutoj kompaniji bila sam deo Finansija, zapravo osoba odgovorna za Treassury.

          Kako sam bila vrlo zainteresovana za sve ostale procese u sektoru Finansija, Računovodstva i Kontrolinga, svesna da kaskam za generacijom u kontekstu karijere, a imala sam priliku da radim sa izuzetnim ljudima, sa kojima i danas održavam prijateljske odnose, vrlo brzo sam savladala i neke druge poslove i bila korektna podrška celom timu.

          Nakon pet godina provedenih u tom sistemu, promenila sam kompaniju, odnosno počela sam da radim u kompaniji Sport Vision.

          Na samom startu moje angažovanje je bilo u timu Računovodstva, a nekako u isto vreme je započet monitoring procesa za potrebe implementacije softvera SAP, što je meni bila šansa da budem od velike koristi s obzirom na petogodišnje operativno iskustvo koje sam ponela iz prethodne kompanije. Tadašnja Direktorka Finansija je prepoznala potencijal i dala mi priliku da preuzmem ključnu ulogu u implementaciji u delu Finansijskog, Računovodstvenog i Kontroling modula (kontroling kao tim nije postojao u tom momentu). Bilo je izazova, a danas je naša Grupa koja ima u svom sastavu 13 kompanija koje se bave istom delatnošću, pokrivena u potpunosti SAP rešenjem.

          Vrlo brzo mi je iskomunicirana potreba da se formira kontroling tim, što je za mene bila velika šansa, ali i izazov. Danas su kontroling aktivnosti centralizovane za devet kompanija Grupe, sa sedištem u Beogradu. Tim koji vodim broji sedam članova, koje čine mladi i pametni ljudi. Zajedno uspostavljamo standarde u računovodstvenim i kontroling procesima na nivou Grupe, radimo vrlo analitičnu i detaljnu kontrolu troškovnih pozicija, CAPEX-a, izrađujemo budžete i pripremamo sve standardne, ali i ad hoc izveštaje.

          Sa rastom kompanije i ekspanzijom na različita tržišta i dalje smo uključeni u implementaciju različitih softverskih rešenja u svrhu automatizacije procesa, optimizacije resursa i uspostavljanja bolje kontrole. U poslednjih par meseci je aktulna tema implementacija alata za planiranje, a veći deo Kontroling tima je angažovan na modulu za Finansijsko planiranje na nivou Grupe koje obuhvata P&L, BS, CF, Obrt zaliha, dugoročno planiranje, i ostale vrste izveštaja i analiza.

          Kao Rukovodilac sam potpuno posvećena timu i procesima, edukujemo se svakodnevno, prenosimo znanje i veštine kolegama, a prevashodno insistiramo na dobroj atmosferi u okviru tima.