Faktoring – šta, kako i zašto?

U devetoj epizodi treće sezone podkasta Jezik finansija razgovaramo sa Tanjom Kursar, direktorkom Sektora za faktoring u AOFI. Kroz njen bogat profesionalni put otkrivamo šta je faktoring, kome je namenjen i zašto je važan instrument likvidnosti za preduzeća svih veličina.

Epizoda pod nazivom “Faktoring – šta, kako i zašto? biće dostupna 7.septembra na našoj Patreon stranici, a od 10.septembra 2025. na YouTube kanalu i striming platformama, a šta vas očekuje u epizodi pogledajte u nastavku teksta.

  • Šta je faktoring? Ko su najčešće korisnici faktoringa?

Najkraće rečeno faktoring je usluga naplate vaših potraživanja od kupaca bez čekanja i dodatnog zaduživanja.  

Faktoring u najširem smislu predstavlja ustupanje postojećeg nedospelog ili budućeg kratkoročnog potraživanja, koje prodavac potraživanja ima od svog dužnika kome prodaje robu ili nudi uslugu, sa odloženim rokom plaćanja, u zemlji i inostranstvu.

Predmet potraživanja jedino ne mogu biti proizvodi i usluge za lične  potrebe.

Korisnik faktoring usluge može da bude svako preduzeće, bez obzira na veličinu kao i preduzetnici. Iako je ideja da faktoring služi pre svega MSP sektoru, faktoring zbog svojih benefita u mnogome koriste i velika preduzeća. Prema podacima koje je prikupio Foruma za razvoj faktoringa  pri PKS-u za 2024. godinu najveće učešće u ostvarenom prometu imaju velika preduzeća 41%, srednja preduzeća 28%,  dok mala preduzećeća učestvuju sa 24%, a mikro preduzeća i preduzetnici sa 7%.

  • Ko su učesnici u faktoringu?

 Učesnici u faktoringu su:

  • USTUPILAC – PRODAVAC potraživanja odnosno svako preduzeće ili preduzetnik, ali ne i fizičko lice, koji ustupa-prodaje svoja potraživanja koje ima od svojih dužnika
  • DUŽNIK –  kupac robe iz osnovnog komercijalnog posla – svaki privredni subjekat ili preduzetnik koji je registrovan u zemlji i inostranstvu.
  • FAKTOR –  banka ili faktoring društvo koje ima odobrenje Ministarstva finansija, kao i strana banka ili privredno društvo  samo u poslovima međunarodnog faktoringa.  
  • Kakva je suštinska razlika između faktoringa i kreditiranja?

Suštinska razlika je da preduzeće, naročito MSP, lakše i brže dolazi do obrntog kapitala bez čekanja naplate od kupaca, pri tome se dodatno ne zadužuje (faktoring se ne vodi u bilasnu kao zaduženje), po pravilu bez dodatnih sredstva obezbeđenja, ostavljajući prostor i za kreditiranje kod banaka. Faktoring se zasniva na proceni kvaliteta potraživanja koje preduzeće već ima, dok kredit podrazumeva zaduživanje obično uz neki dodatni kolateral, bez obzira da li su potraživanja naplaćena ili ne. Putem faktoringa preduzeće na vreme obezbeđuje potrebna obrtna sredstva za održavanje tekuće likvidnosti i povećanje svoje konkurentosti. Još jedna važna razlika je kada se ugovori faktoring bez regresa – preduzeće se na taj način štiti od neplaćanja dužnika čime ne ugrožava svoju likvidnost i sigurnost.

  • Da li faktoring regulisan Zakonom?

 Faktoring je regulisan Zakonom još od 2013. godine. ( Sl. glasnik 62/2013 i 30/2018), iako faktoring u Srbiji funkcioniše još od 2004. godine. Na njegovoj implementaciji se radilo pune dve godine. Ideja za donošenje Zakona je bilo preciznije definisanje učesnika, njihovih prava i obaveza i promocija faktoringa, kako ga ne bi mešali sa nekim drugim proizvodima.

  • Koliko je digitalizacija doprinela skraćenju procesa realizacije faktoring transakcija?

Digitalizacija je kao i u sve druge oblasti zahvatila i faktoring što je dovelo do značajnog skraćenja procesa realizacije, pre svega procesa odobrenja koji je uvek bio najduži. Danas, po dostavljanju celokupne dokumentacije preduzeće može imati pare na računu u roku od 24h.

Planiranje i kontrola – osnove finansija u biznisu

U ovoj epizodi govorimo sa Milom Litvinjenko o tome kako finansijsko planiranje i kontrola oblikuju stabilnost i rast kompanije, koji su ključni pokazatelji uspeha i zašto je balans između vremena, resursa i strategije presudan za biznis.

Epizoda pod nazivom “Planiranje i kontrola – osnove finansija u biznisu?“ biće dostupna 17.avgusta na našoj Patreon stranici, a od 20.avgusta 2025. na YouTube kanalu i striming platformama, a šta vas očekuje u epizodi pogledajte u nastavku teksta.

  • Kako biste Vi definisali finansijsko planiranje? I kada ste počeli da planirate upravljanje finansijama u Vašoj kompaniji?

Za mene, to je sposobnost da oslušneš firmu kao živo biće—da predvidiš njene potrebe, snove, mogućnosti i granice. To je mapa koju crtaš dok hodaš, balans između realnog i mogućeg, između danas i onoga što veruješ da sutra može biti.

Još tada, pre 29 godina, kada sam krenula sa devet radnika i velikom verom. Možda to danas deluje skromno, ali imala sam jednu običnu svesku u kojoj sam upisivala sve—svaki dinar, svaku investiciju, svaki plan. Ta sveska je bila moj prvi finansijski plan, moj kompas u nepoznatom. I danas verujem da pravo planiranje ne počinje u tabelama, već u odgovornosti da ono što gradiš mora da traje.

  • Da li slušate svog finansijskog menadžera ili ipak je konačna odluka Vaša?

Uvek sam duboko upoznata sa finansijskom situacijom firme—smatram da je to dužnost svakog odgovornog vlasnika. Vodim firmu kao što kapetan vodi brod: poznajem pravac, struje i vetrove. Ali istovremeno, duboko poštujem znanje i stručnost mog finansijskog menadžera. Odluke ne donosim impulsivno niti samovoljno—one su plod zajedničkog razumevanja, razgovora i poverenja. Moj poslovni stil nije autoritaran, već utemeljen na jasnim vrednostima, dogovoru i preciznosti. Zato verujem da se najbolji rezultati postižu kada se iskustvo i stručnost sretnu za istim stolom.

  • Koliko su Vaši godišnji budžeti usklađeni sa strategijom? Na koji vremenski period radite finansijske projekcije kada je strategija u pitanju?

Godišnji budžeti u mojoj firmi su uvek usklađeni sa strategijom—jer bez te povezanosti, svaki plan bi bio samo želja. Ranije su finansijske projekcije obuhvatale period od godinu do dve, u skladu sa stabilnijim okolnostima tržišta. Danas, međutim, živimo u dinamičnijem vremenu, gde se i strategije i budžeti ponekad moraju prilagođavati iz dana u dan. Fleksibilnost je postala ključ uspeha. Ipak, jedno ostaje nepromenljivo: uvek pažljivo pratim finansijske mogućnosti firme. Odluke donosim promišljeno, u skladu sa realnim potencijalima i sa jasnom vizijom kuda želimo da idemo.

  • Koji su najvažniji KPI indikatori, koje pratite u finansijskom planu?

Najvažniji KPI indikatori koje pratim u finansijskom planu su oni koji mi daju jasnu sliku zdravlja i održivosti firme. To su pre svega:

• Profitna marža, jer mi pokazuje koliko vrednosti zaista ostaje nakon svih troškova.

• Cash flow, jer keš je krvotok biznisa—možeš imati dobre brojke na papiru, ali bez likvidnosti, firma ne diše.

• Trošak proizvodnje po jedinici, jer kao proizvodna firma, moramo neprestano optimizovati efikasnost.

• Obrt zaliha, koji mi pokazuje koliko racionalno koristimo resurse.

• Povraćaj na investiciju (ROI), naročito kada ulažemo u nove projekte, proizvode ili tržišta.

  • Koliko je finansijska kontrola povezana sa time menadžmentom i nabavkom novih resursa?

Finansijska kontrola je neraskidivo povezana sa time menadžmentom i nabavkom novih resursa. U mojoj firmi, vreme i novac se planiraju zajedno—jer pogrešno tempirana investicija, ma koliko bila dobra, može imati loše posledice.

Svaka nabavka mora imati svoje uporište u budžetu i strategiji, ali i u realnom trenutku firme. Zato finansijska kontrola nije samo praćenje brojeva, već i razumevanje šire slike: kada, zašto i koliko investirati, kako rasporediti vreme i resurse, a da firma ne izgubi stabilnost. Upravljam svesno – tako da nijedan korak ne bude impulsivan, već deo promišljenog sistema u kojem se sve mora složiti: vreme, potreba, mogućnost i efekat.

Jesmo li zakasnili sa finansijskom edukacijom?

U novoj epizodi podkasta „Jezik Finansija“ ugostili smo profesorku Meldinu Kokorović Jukan, dekanicu Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Tuzli i stručnjakinju za oblast finansijske edukacije.

Kroz razgovor osvetljavamo važnost ranog finansijskog obrazovanja, izazove u implementaciji u formalni obrazovni sistem, ali i praktične korake koje pojedinci mogu da preduzmu kako bi unapredili svoju finansijsku pismenost.

Ova epizoda pruža dragocene uvide za sve koji žele da razumeju svet novca – od roditelja i nastavnika, do donosioca odluka i svih koji žele sigurniju finansijsku budućnost.

Epizoda pod nazivom “Jesmo li zakasnili sa finansijskom edukacijom?“ biće dostupna 27.jula na našoj Patreon stranici, a od 30.jula 2025. na YouTube kanalu i striming platformama, a šta vas očekuje u epizodi pogledajte u nastavku teksta.

  • Šta je finansijska edukacija, odnosno finansijska pismenost?

Finansijska pismenost obuhvata znanja, veštine i stavove koje omogućavaju pojedincima da donose informisane i odgovorne odluke, odnosno da odgovorno upravljaju ličnim finansijama. Uključuje razumevanje pojmova kao što su inflacija, kamatne stope, budžetiranje, štednja i investiranje. Osim teorijskog znanja, važna je i sposobnost primene finansijskih znanja u svakodnevnom životu. U savremenom društvu, ova pismenost je ključna za finansijsku sigurnost pojedinaca i stabilnost ekonomije.

  • Šta je inspirisalo razvijena društva da krenu sa finansijskom edukacijom?

Razvijene zemlje ulažu u finansijsku edukaciju jer ona doprinosi unapređenje individualnog i društvenog ekonomskog blagostanja te stabilnijoj ekonomiji. Građani sa boljim znanjem prave racionalnije izbore, izbegavaju dugove i smanjuju rizike. Edukacija smanjuje siromaštvo, podstiče štednju i štiti potrošače od prevara. Zbog toga je finansijska edukacija deo školskih kurikuluma i nacionalnih strategija mnogih država.

  • Zašto je važna finansijska edukacija za pojedince i društvo u celini?

Finansijska edukacija pomaže ljudima da bolje upravljaju budžetom, planiraju štednju i izbegnu finansijske probleme. To donosi veću sigurnost i kvalitet života. Na nivou jedne zemlje, doprinosi makroekonomskoj stabilnosti, smanjuje potrebu za socijalnom pomoći i jača odgovornost finansijskih institucija. Obrazovani potrošači su važan stub zdravog tržišta.

  • Šta pojedinac treba da zna da bismo rekli da je finansijski pismen?

Finansijski pismen pojedinac je onaj koji poseduje osnovno razumevanje ključnih finansijskih pojmova i koji je sposoban da to znanje primeni u svakodnevnom životu.

Finansijski pismen pojedinac razume osnovne pojmove kao što su kamata, inflacija, kreditni rejting i rizik. Zna da vodi budžet, planira štednju, upravlja dugom i donosi informisane investicione odluke. Takođe zna svoja potrošačka prava i kako da se zaštiti u finansijskim transakcijama. Planiranje penzije i osiguranja su takođe deo ove pismenosti.

  • Kako bismo definisali lične finansije?

Lične finansije obuhvataju sve aktivnosti i odluke vezane za upravljanje finansijskim resursima pojedinca ili domaćinstva, s ciljem postizanja finansijske sigurnosti i dugoročnog blagostanja. Lične finansije podrazumevaju upravljanje prihodima, rashodima, štednjom, investicijama i zaštitom od finansijskih rizika. To uključuje planiranje svakodnevnih i dugoročnih obaveza, investiranje u akcije, obveznice ili nekretnine, i planiranje budućih ciljeva kao što su penzija ili obrazovanje dece.

Meldina Kokorović Jukan

Meldina Kokorović Jukan

Meldina Kokorović Jukan je redovni profesor Katedri za finansije i finansijsku politiku i dekan Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Tuzli, sa više od 20 godina iskustva u oblasti finansija i evaluacije javnih politika. Doktorirala je na matičnom fakultetu, a stručno se usavršavala na George Washington University i Claremont Graduate University u SAD-u. Specijalizovana je za obuke iz oblasti upravljanja finansijama, poslovnog planiranja, te monitoringa i evaluacija projekata. Vodila je evaluacije brojnih međunarodnih projekata i sarađivala sa institucijama poput EU, UNDP, USAID, UNICEF i drugih.

Profesor Kokorović Jukan posvećena je unapređenju znanja i poticanju inovacija u ekonomiji i finansijama, sa posebnim naglaskom na povećanje finansijske pismenosti među mladima i odraslim.  Aktivno se bavi finansijskom pismenošću i finansijskom edukacijom kroz različite projekte i istraživanja uključujući Erasmus+ projekte, a trenutno  je uključena u radnu grupu Centralne banke BiH za uvođenje finansijske edukacije u formalno obrazovanje u Bosni i Hercegovini. Dobitnica je prestižnih stipendije američke vlade Junior Faculty Development Program u 2009. godini i Fulbright stipendije za akademsku 2025/26. godinu.

Radmila Maravić

Radmila Maravić

Radmila Maravić je advokat sa bogatim iskustvom u savetovanju klijenata iz visoko regulisanih sektora, kao što su finansijske institucije, farmaceutska industrija, duvanska industrija i energetika.

Pored regulatornih pitanja, klijentima pruža podršku i u oblasti ugovornog prava, privrednog i korporativnog prava, kao i bankarskog prava.

Radila je u dve vodeće advokatske kancelarije za korporativno pravo u Beogradu, kao i u Narodnoj banci Srbije – Odeljenju za razvoj bankarske regulative, te u Sektoru za finansije i ugovaranje Agencije Evropske unije za fundamentalna prava u Beču.

Radmila je član Advokatske komore Beograda.

Dr Kristina Buha

dr Kristina Buha

Kristina ima skoro dve decenije iskustva u pravnim i regulatornim poslovima, uključujući 18 godina rada u Narodnoj banci Srbije, gde je doprinela razvoju finansijskog sektora učestvujući u izradi i implementaciji najznačajnijih finansijskih propisa.

Bila je direktno uključena u kreiranje i uspostavljanje funkcije usklađenosti u centralnoj banci, kao i u izradi njenog Kodeksa ponašanja.

Obavljala je funkcije šefa Odseka za usklađenost poslovanja i direktora Odeljenja za zaštitu korisnika finansijskih usluga.

Kasnije je vodila tim za regulatorno savetovanje u uglednoj advokatskoj kancelariji, blisko sarađujući sa finansijskim institucijama, pružaocima IT usluga i drugim klijentima po različitim pravnim, regulatornim i korporativnim pitanjima

Nada Likar

Nada Likar

Nada Likar– finansijska direktorka Građanskih inicijativa. Ima više od 19 godina iskustva rada u civilnom sektoru. Nada je razvila svoju ekspertizu u oblasti finansijskog i administrativnog menadžmenta u neprofitnim organizacijama. Pored toga bavi se, razvojem organizacije i pružanjem podrške neprofitnim organizacijama širom Srbije. Njena misija je da finansije učini jasnim, pristupačnim i korisnim alatom za jačanje civilnog društva. Nada je mentorka, edukatorka i osoba kojoj se mnogi obraćaju za savet kada „zapnu“ u birokratiji.

Jelena Stević

Jelena Stević

Jelena Stević trenutno radi na poziciji direktorke za razvoj održivosti u Građanskim inicijativama. U GI radi od marta 2003. godine, gde je radila na pozicijama šefice kancelarije, asistentkinja na programu za razvoj demokratije, asistentkinja na programu i sekretar Federacije NOV-a u Srbiji, asistentkinja na programu građanskog obrazovanja,  koordinatorka projekata na omladinskom program, finansijska administratorka i finansijska direktorka. Završila je obuke iz oblasti: Upravljanje nevladinim organizacijama, Trening za promociju tolerancije i etničkog izmirenja kroz građansko obrazovanje, Pisanja projekata za EU, kao i mnogih drugih. Govori engleski jezik.

Sonja Mrmak

Sonja Mrmak

Sonja Mrmak, master ekonomista, stekla je 2018. godine zvanje i dozvolu za obavljanje poslova portfolio menadžera koju izdaje Komisija za hartije od vrednosti. U okviru profesionalnog usavršavanja položila je prvi i drugi nivo CFA programa u organizaciji američkog CFA instituta.
Karijeru je započela 2014. godine radom u dve kompanije: Generali Osiguranju Srbija i Generali Društvu za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom. Iskustvo je sticala na pozicijama investicionog analitičara i saradnika za upravljanje finansijskim rizicima, a tokom godina je unapređena na pozicije asset menadžera u osiguranju, odnosno portfolio menadžera dobrovoljnih penzijskih fondova. 

Tokom 2022. godine preuzima uloge Direktora za asset menadžment u Generali Osiguranju Srbija, gde je zadužena za sve aspekte ulaganja sredstava životnih i neživotnih osiguranja, kao i Izvršnog direktora u okviru Generali Društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom. Od juna 2025. godine preuzima funkciju Chief Investment Officer-a u Generali Osiguranju Srbija.

Nino Stameski

Nino Stameski

Nino Stameski rođen je 1981. godine u Novom Sadu. Diplomirao je na Ekonomskom fakultetu u Subotici 2006. godine, gde je kasnije stekao i zvanje magistra 2010. godine, a zatim i doktora nauka 2022. godine, na smeru Finansijski menadžment i računovodstvo.

Profesionalnu karijeru započeo je 2006. godine u Erste Banci, na poziciji savetnika za građane. Već naredne godine prelazi na mesto šefa Odeljenja za naplatu potraživanja, a od 2009. do 2015. godine obavlja funkciju direktora filijale, vodeći ukupno četiri filijale Banke u Novom Sadu. Od 2015. godine nalazi se na poziciji regionalnog direktora.

Aktivan je učesnik panela i konferencija na teme štednje, kreditiranja i digitalizacije bankarskog poslovanja. Znanje i iskustvo koje godinama gradi koristi da stručno i praktično pristupi temama koje su važne kako za klijente, tako i za razvoj bankarskog sektora.